Sto samo potvrdjuje da je religija ono sto se mora raditi jer su te tako forsirali roditelji, a ne da si sam o tome odlucio. Dalje razmisljanje dovodi do toga da covek koji je slobodan da misli sta hoce, ce se smejati idiotima koji pohadjaju casove predmeta o veri.

Apsolutno! Ne iz tvoje perspektive ali iz njihove sigurno.

Суштина је да нема правог пута. Свако има право да одлучи којим ће. И да своју дјецу васпита како мисли да је најбоље. Неки мрзе религију, други је воле. Да ли ће човјек препознати улогу цркве и прихватити је зависи од окружења. Неко ко никада није видио цркву просто је научен да има отклон од ње. Ту не постоји никаква слобода избора. Црква једноставно не може бити опција.

Ima ljudi koji nikad nisu videli neki hram, pa su bili privuceni njime. Ima ljudi koji nikad nisu videli trening mornarickih foka, pa im se svidelo. Ima ljudi koji nikad nisu jeli papaju, pa su probali i svidelo im se. Lepota slobode izbora je upravo u tome, sto iz lepeze postojecih mogucnosti mozes da odaberes onu koja ti je najprirodnija. Ovde je rec o tome da ti se zakuca nesto na celo, neki virtuelni zig, tetovaza koju nisi zeleo. Kasnije
kroz razne metode ispiranja mozga i ubedjivanja mladog mozga da je to bash ispravno samo zato sto ti roditelji tako kazu, dolazi do omasovljenja doticne pojave.

Ti pokusavas da negoga "spases" od ispiranja mozga tako sto ces da mu kazes da je njegov mozak ispran????? Zar ti se ne cini da time gazis njegovu slobodnu volju? Ako on sam ne shvati da mu je mozak ispran - kako ce tvoje propovedanje da mu pomogne osim sto ces mozda da ga pridobijes na "tvoju stranu" pa ces onda ti postati njegov "mozgo-ispirac". Za njega se realnost ne menja vec samo tiranin koji mu ispira mozak.

Pomogni drugome samo kad se to od tebe trazi.

@decky999

S jedne strane si u pravu, tesko je nekome objasniti da mu je mozak ispran ili indoktriniran, pogotovo ako uletis na kraju procesa.

Ali za ovo drugo se ne slazem. Kako rece jedan poznati covek, mozda nikog necemo preobratiti, ali je nasa duznost da nastavimo edukaciju.

Misljenja sam da ne treba da dozvolimo da dogmate pobede, da nas uvedu u jos veci mrak iz koga smo jedva isplivali u 18 veku.

Ne misliš valjda da postoji šansa da se vratimo u srednji vek.
Možda jedino usled nekog kataklizmičkog događaja koji bi nas potpuno promenio.

То се толико ријетко дешава да не вриједи озбиљно причати. Када човјека читав живот бомбардујеш једним кругом схватања не можеш очекивати да ће исти стремити нечему сасвим другом. Чак и када се деси којекаква визија или надахнуће, то се узима за нешто натприродно, или се просто сматра чистом срећом. Да се нпр. дјеца не васпитају да буду робови школског система нико од њих то не би био добровољно. Можеш ми навести појединце попут Растка Почесте, али такви су или лудаци или генијалци. И на крају крајева и они су под огромним утицајем родитеља те о чистом слободном избору не може бити никаквог говора.

@Magic

Pa mislim da je malo grubo upotrebljena fraza:"robovi skolskog sistema". Pitanje kog skolskog sistema. Skolski sistem, takav kakav je priprema te da budes koristan sebi i drustvu u kome zivis, odnosno priprema te da mozes da radis, zaradis i prezivis. Nista vise. Sva ostala znanja dobijas posredno kroz okolinu ili sopstvenom znatizeljom i ucenjem.
Naucni skolski sistem ima za cilj da te obrazuje i da ti stvori znatizelju da i sam pokusas nesto da prokljuvis.
Verski sistem ucenja ima za cilj da te obuci samo u tome da nista vise ne treba da pitas, jer su ti svi odgovori vec dati. Nema napretka, nema istrazivackog rada, nema otkrivanja novih stvari. Sve je vec poznato. Kako se napreduje u takvom verskom sistemu hijerarhije? Tako sto pises radove sa sto vise ulizivanja ostalim "velikim" verskim misliocima, ili "nadahnuto" tumacis isto ono stivo koje su hiljade njih pre tebe vec tumacili i pisali. Samo vrtis iste recenice samo na drugi nacin.

Dokaz? Uzmi slucajno odabrane odlomake iz knjiga nekoliko verskih poglavara. Rasporedi ih kako god hoces i slozi u jednu celinu. Dobijas novi roman, na kome mozes da stavis svoj potpis. Vernici ce se oduseviti tvojim nadahnucem.

Ја на пример нисам крштен и када сам био мали 10 година на пример љутио сам се на родитеље што ме нису крстили из практично само једног разлога: јер су сва остала деца била крштена и када би причали о крштењу и када би ја рекао да нисам крштен онако би ме чудно погледали...
Касније када сам се упустио у филозофију испитивање тих исконских питања итд. сконтао сам колико је религија детињаста и како је све то лажно тако да ми је постало драго што нисам крштен...
Када ја будем имао децу нећш их крстити него ћу им преустити да они сами одлуче када напуне 18 година да ли желе бити атеисти агностици муслимани хришћани будисти итд њихова одлука.
Мислим да питање религије не треба да буде питање наслеђивања тј. ако су моји родитељи и ја ћу него требаш да се упустиш у самоиспитивања да ли верујеш у Бога и тако даље...
А и сам чин поливања водом као нешто пресвето и тако величанствено у читавом универзуму је пресмешан...