Da li vam je, u svakodnevnom govoru, poznata ova uzrecica?

Kada kazemo ovo, odmah pomislimo: Pa da, postoje stvari sa kojima se radjas, neko je stvoren za ovo, neko za ono i nema dalje. Ne mozes promeniti svoju prirodu, ne mozes uraditi ovo, ili nauciti ono, ako nisi stvoren za tako nesto.

Ali, da li je to tako?

Evo jedne stvari koje sam izvadio sa "wikipedija - mozak" : "Međutim, unatoč velikom broju znanstvenih radova, progresu u tehnikama istraživanja i interdisciplinarnom pristupu, još uvijek ne možemo reći da znamo kako mozak funkcionira. Ta funkcija ostaje velikim dijelom nejasna."

Ja sam pobornik toga da, sve sto hoces, mozes, naucices, razumeces, samo treba nesto zarko zeleti. Ali, pre svega, treba i imati strpljenja da nadjes pravi put, da kada padnes, ustanes i ocistis prasinu sa sebe.
Da postoji milion puteva, a da je jedan pravi. I na kraju, kada se opet vracas na pocetak posle onog 999 999 puta, naci ces onaj pravi koji te vodi do zeljenog cilja.
Ljudi su toliko ograniceni da idu jednim putem, po milion puta, i pitaju se, zasto ne uspevam?

Samo, iz svega ovoga iziskuje se pitanje, koliko je sve ovo vredno toga, i da li ce mi srecu doneti?

Danas primecujem da se ljudi olako predaju, jer nemaju volje, niti inspiraciju da pogledaju u svoje mogucnosti. COVEK je CUDO, MOZAK je CUDO!

Sta vi mislite o ovome?

mozes nauciti bilo sto..ali samo odredjene stvari mozes i da realizujes...
tj one za koje si sposoban...
jedno je nesto znati ...a sasvim nesto drugo... znanje iskoristiti i pretvoriti ga u djelo...
teorija je uvijek bila samo teorija...i nicemu ne vrijedi bez prakse...

Da ga 'bes, ako nemas jedne ruke, neces sigurno snagom uma natjerati da ti izraste 
Ali se slazem, trud je mnogo vazniji od talenta. Pitanja su mnogo vaznija od odgovora.
Zasto vecina ( nikad ne treba generalizovati) ide utabanim putem. Pa nauceni su tako. Imaju strah od neceg, boje se istrazivati. Znaju sve, bez da su postavili pitanje. Mozak je sigurno nas najlijepsi dio, treba se trenirati. Procitao sam negdje, slagacu za procenat, da koristimo samo oko 12% kapaciteta mozga. Volio bih da vidim sta se krije u ostalih 88%.

Imamo par slicnih tema...

Uglavnom, ljudi se radjaju sa predispozicijama za nesto, to da li ce ih izraziti kroz zivot zavisi od samih ljudi. I to bi otprilike bilo to i na to se svodi. Ne postoje neka istrazivanja koja se bave odnosom talenat-rad jer je nemoguce bas odrediti koliko si talentovan za nesto a koliko si samo uspeo zahvaljujuci nekom radu. Neko je talentovan za npr. crtanje i ulozi malo rada u sebe ali opet lepo crta. Neko nece biti talentovan ali ce uloziti neki rad pa dostici da bude makar dobar u tome. Jedno je sigurno, za neke vrhunske rezultate potrebno je i jedno i drugo makar u nekoj meri. Bas da budes vrhunski samo sa radom i bez nekih predispozicija tesko da mozes da budes.

Slazem se donekle. Ljudi su utvrdili da postoji neki nivo znanja do kojeg ces da dopres u zavisnosti od odredjenog faktora(inteligencije, motivacije itd.) tako da se moze dopreti donekle. Mozda ces kao izuzetan antitalenat ipak nekim radom nauciti da vozis biciklo, pa i automobil, ali ih zato nikada mozda neces voziti nesto previse dobro, niti ces ikada mozda nauciti da vozis nesto mnogo komplikovanije tipa autobus. Jbg, sve ima neku svoju granicu...

Ali se slazes, da taj covek koji ima jednu ruku, moze je koristiti bolje nego vecina 2?

Pa da, tona teorije=gram prakse.

Da, mada cak i neki kazu kako je covek nesavrseno bice, znaci nikada ni u cemu nece dostici svoj maksimum, sto govori da uvek iz necega sto vezbas i praktikujes godinama, mozes da naucis nesto novo, i samim tim dopunjujes svoje znanje.

Verujem da ljudi koji nisu predodredjeni za nesto u pocetku imaju samo onaj "deo" mozga koji je svestan. Pa kao sto si dao primer, neko ko se u autu ne snalazi bas najbolje, na pocetku nece moci da razgovara sa tobom dok vozi, niti da slusa muziku itd. Ali kasnije se ukljuci taj nesvesni deo mozga koji nam, zapravo, pokazuje nase mogucnosti, tacnije 6-to culo. I onda prelazimo iz te faze "stisnutosti" u fazu opustencije i mnogo boljeg realizovanja stvari oko sebe.

Po meni, bitno je da verujes da mozes!

Zavisi od covjeka do covjeka. Naravno da moze, ali i ne mora.

au kako sam se u prethodnom postu iskenjao.