Dnevni izveštaji ukazuju da se broj samoubistava drastično povećao

Svaki dan neko se ubije

Branimir Aleksandrić: Na Institut za sudsku medicinu stignu i po dva-tri leša dnevno za koje se utvrdi da je reč o samoubicama
Stopa samoubistava u Vojvodini gotovo dvostruko veća od stope u centralnoj Srbiji, a u Crnoj Gori u poslednjih deset godina broj samoubistava povećao se skoro dva puta
Poslednjih petnaest godina, koje su karakterisale teške krize, a brojnim porodicama živote pretvorile u beznađe, ubrzano se povećava broj naših građana koji uzimajući "sudbinu u svoje ruke" i, po kratkom postupku, prekraćuju "sopstvene muke". Da je stanje alarmantno, naročito ove godine, potvrđuju i u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. Iako nemaju obrađene podatke o broju samoubistava ove godine, kažu da nema dana bez samoubistva.

Branimir Aleksandrić, direktor Instituta, istakao je da dnevni izveštaji ukazuju da se broj samoubistava drastično povećao u odnosu na prethodne godine, te da je reč o posebnom problemu u čije rešavanje treba da se uključi čitavo društvo.

- Od početka ove godine, gotovo svakodnevno neko digne ruku na sebe, a dnevno na Institut stignu i po dva-tri leša za koje se utvrdi da je reč o samoubicama. To je zaista strašno, to je tržak sociološki problem koji treba da se ispita i na koji čitavo društvo treba posebno da obrati pažnju jer je broj samoubistava uznemiravajući - rekao je Aleksandrić.

Obrađene podatke o broju samoubistava za ovu godinu još nemaju ni u Republičkom zavodu za statistiku, a prema njihovoj statistici, u poslednjih 20 godina najviše samoubistava dogodilo se 1992. godine, koja je postala "prekretnica" za "presuđivanje samome sebi". Naime, pre ratova na ovim prostorima i kriza koje su usledile u Srbiji, stopa samoubistava na 100.000 stanovnika bila je od 16 do 18, dok je 90-ih bila od 18 do 22 i istim tempom nastavila i posle 2000.

Prema njihovim podacima, koji obuhvataju Srbiju bez Kosova i Metohije, 2003. se dogodilo 1.381 samoubistvo. Stopa samoubistava u Vojvodini gotovo je dvostruko veća od stope u centralnoj Srbiji te dok je poslednjih godina u centralnoj Srbiji od 15 do 17, u Vojvodini se popela na 30.

 
  Svođenje životnog bilansa

U javnosti je delimično ukorenjeno shvatanje da samo teška bolest može biti opravdanje da neko sebi oduzme život, dok je ostalo u domenu neshvaćenosti i nerazumevanja. Međutim, istraživanja pokazuju da od ukupnog broja samoubistava samo četvrtinu čine duševni bolesnici i to je nešto što je konstantno u svim društvima i vremenima.
Stručnjaci navode da na samoubistvo uglavnom utiču veliki potresi u društvu, krize i promene vrednosti u njemu, kada se ljudi ne snalaze, pa neki od njih izlaz traže u samoubistvu. Ljudi prave životni bilans, koji je po pravilu negativan, i odlučuju se na samoubistvo kao jedino rešenje koje vodi izlazu iz krize. Razlozi mogu biti veliki gubitak u porodici, gubitak posla, usamljenost, nesposobnost komunikacije s drugima, besposlenost...
   
 
 
 
Prema istraživanjima, broj samoubistava veći je u urbanim sredinama nego ruralnim, jer su tamo ljudi skloniji da sebe optuže za neuspeh. Kod nas, dakle, neslavan rekord drži Vojvodina, a "najugroženiji" grad je Subotica, dok u južnim delovima države ljudi krivca za svoje probleme češće traže u drugima, pa je tamo veća stopa ubistava.

I u Crnoj Gori u poslednjih deset godina broj samoubistava porastao je skoro dva puta. U obdukcionom materijalu Odeljenja za sudsku medicinu Kliničkog centra Crne Gore od 1999. do 2004. godine zabeležen je 211 slučaj samoubistava, odnosno 23 odsto od ukupno 934 obdukovanih. U toku prvih devet meseci ove godine 25 osoba čija su tela obdukovana izvršilo je samoubistvo, što je za oko 25 procenata više nego u istom periodu prošle godine. Od toga je bilo 19 muškaraca i šest žena.

Prema dostupnim podacima, Bijelo Polje je prema broju stanovnika odnedavno preuzelo neslavni primat po broju samoubica u ovoj republici. Samo za prvih devet meseci ove godine u ovom gradu dogodilo se 14 samoubistava, što je za četiri manje nego prošle godine. Prema podacima iz crnogorske policije, u 2004. godini zabeleženo je 28 slučajeva samoubistava u glavnom gradu Crne Gore. Za Podgoricom mnogo ne zaostaje ni Kotor, gde je u prošloj godini 15 osoba sebi oduzelo život.

 
Presudio sam sebi: Iz Instituta za sudsku medicinu
 
Samoubistvo ljudi pokušavaju na razne načine - vešanjem, skokom u reku, s visine ili pod voz, trovanjem, vatrenim ili hladnim oružjem, bombom, sečenjem vena... Kada je reč o polnoj strukturi, muškarci se češće odlučuju na samoubistva, i to uglavnom vatrenim oružjem, a žene se odlučuju na trovanje, i to najčešće lekovima, ređe otrovom.

Dešava se i da ljudi samoubistva žele da predstave kao ubistvo, ali su ipak ovi slučajevi veoma retki. Ranijih godina suicidu su bili skloni pretežno ljudi starije životne dobi - penzioneri, dok se danas povećava broj samoubistava adolescenata. Samoubistva se dešavaju najčešće tokom praznika, godišnjih odmora, ali i tokom zime i kada je loše vreme, jer ono stvara depresiju kod ljudi - kažu stručnjaci.

Specijalista sudske medicine Dragana Čukić ističe da se i u Crnoj Gori na samoubistvo najčešće odlučuju muškarci, oko 73 odsto. Obično to rade u trećoj i četvrtoj deceniji života i najčešće vatrenim oružjem, jer je, kako kaže, osoba u tim godinama "najaktivnija i susreće se sa mnogobrojnim problemima".

 
  Dva samoubistva u minuti

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u toku jednog minuta u svetu dogode se čak dva samoubistva. Kada se uporedimo sa svetom, na ovoj crnoj lestvici naša zemlja je negde u sredini. Doskora je u vrhu ove gorke liste bila Mađarska, ali je poslednjih godina primat preuzeo sever Evrope, pa sad ovaj neslavni rekord drže baltičke zemlje - Litvanija i Letonija, ali i Ukrajina, Rusija i Finska.
   
 
 
 
 
 
  Surova statistika

Podaci Vojnomedicinske akademije pokazuju da su samoubistva u vojsci najčešća u decembru, januaru i februaru. Samoubistva se najčešće dešavaju u ranim jutarnjim časovima i to u prvom delu borbene obuke. Kod mnogih samoubica pronađeni su ostaci narkotika.
Većina samoubica u vojsci potiče iz problematičnih i nekompletnih porodica, povučeni su, ali dobrog opšteg stanja. Statistika je pokazala da je više od polovine samoubistava (52 u proteklih nekoliko godina) izvršeno oružjem, "šestorica su se obesili, trojica utopili, dvojica skočili sa visine, a jedan pod voz".
   
 
 
 
 
Žene, pak, najčešće koriste vešanje kao način samoubistva, a period između 40 i 50 godina starosti je, statistički gledano, najkritičniji za žene samoubice. Simptomi se lako uočavaju, a neki od njih su bezvoljnost, beznadežnost, odsustvo uživanja u svakodnevnim aktivnostima... Tako je najčešći razlog za samoubistvo depresija, mada u rizičnu grupu spadaju i alkoholičari i narkomani.

Psihijatrima je, međutim, dobro poznat fenomen "epidemije" i "imitacije" samoubistva, koji su karakteristični kod mlađe populacije. Istraživanja američkih stručnjaka pokazala su da se posle samoubistva jednog deteta iz neke škole na identičan način ubilo još nekoliko dece.

Branislav Đorđević, specijalista kliničke psihologije, objašnjava da na samoubistvo utiču veliki potresi u društvu, kao što su ratovi i krize koji su pogađali Srbiju poslednjih godina, ali da se posledice osećaju "tek kad se sve slegne".
- Postoji period tenzije kada se ništa ne dešava i svi problemi se ostavljaju po strani. I onda, kada se sve slegne, čovek tek tad svede životni bilans i shvati da je negativan. Tada on "nema opravdanja za sebe". Ovaj period je period mira i on ne može da opravda lošu situaciju i sa krivi neke druge okolnosti, te gubi nadu da će biti bolje. Tada se, u situaciji gde nema izlaza, poseže za samoubistvom - objašnjava Đorđević.

Psihičke traume, ipak, kažu stručnjaci Psihijatrijske klinike Kliničkog centra u Podgorici, nisu apsolutno suicidogene i navode da je moguće da one ne izazovu nikakvu reakciju.
"Nekome pogine dete i on ne izvrši samoubistvo, a nekome se desi nešto beznačajno, pa se odluči na takav korak. Takav događaj postaje delotvoran tek u kombinaciji s drugim pritiscima na čoveka. To je sadejstvo stresnog događaja i onoga što već postoji u čoveku", objašnjava nam jedan od stručnjaka i dodaje da ljudi koji pričaju ili pokušaju samoubistvo ne žele uvek da umru već na taj način signaliziraju da im je potrebna pomoć.

Đorđević navodi da u svim zemljama, osim naše, postoje specijalne službe za pomoć ljudima sklonim samoubistvu, u kojima pokušavaju da zajednički pronađu izlaz.
- Kod nas to niko ne radi. I ako rade, to je volonterski, bez prave stručne pomoći - ističe Đorđević i navodi da u ovaj problem treba da se uključe i društvo i država.



Izvor: Glas Javnosti \ P. Rosić, V. Konjević

1.500 SAMOUBISTVA

Godišnje u Srbiji samoubistvo počini 1.500 osoba. Samoubice su najčešće muškarci između 40 i 50 godina, oženjeni, sa završenom srednjom školom i imaju neki privatan posao

1.500 Samoubistava...
Novija istraživanja pokazala su da osobe koje se odlučuju na samoubistvo uvek imaju četiri do pet ozbiljnih nerešenih problema

BEOGRAD - Svake godine u Srbiji samoubistvo počini oko 1.500 osoba! Prema poslednjim istraživanjima novosadskog Instituta za psihijatriju i Centra "Srce", broj samoubistava na 100.000 stanovnika u našoj zemlji iznosi čak 18, što je znatno više od evropskog i svetskog proseka. U Evropi se godišnje ubije 13, a u svetu od 100.000 stanovnika 16 izvrši samoubistvo. U Srbiji je najdramatičnije stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistva čak 28,5!!!
Podaci republičkog Zavoda za statistiku kažu da su samoubice najčešće muškarci, starosti između 40 i 50 ili između 70 i 80 godina. Oni su u 80 odsto slučajeva oženjeni, imaju završenu osnovnu ili srednju školu i izdržavaju se od privatnog posla. Najčešće se ubijaju vešanjem, davljenjem, gušenjem ili upotrebom vatrenog oružja ili eksploziva!!!
Doktor Zlatko Nikolić, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za Press da je talas samoubistava koji prati Srbiju prevashodno slika tranzicije kroz koju naš narod prolazi.
- Na samoubistvo se najčešće odlučuju muškarci u zrelom dobu koji nisu uspeli da se profesionalno ostvare. Mnogi su izgubili posao i nisu uspeli da nađu drugi. Zbog nemaštine se raspaduju porodice, a takve osobe kao glavnog krivca vide društvo koje im ne pomaže. Samoubistvo biraju ne samo kao krajnji izlaz, već i da bi tom društvu poručili: "Eto šta ste mi učinili!"-objašnjava Nikolić.
Statistički podaci pokazuju da žene češće pokušavaju samoubistvo, dok kod muškaraca pokušaj samoubistva gotovo uvek ima fatalan ishod. Zlatko Nikolić kaže da potencijalni samoubica, koji želi da okrivi što više ljudi za svoju situaciju, ali i da nesvesno drugima pruži priliku da mu pomognu, često bira mesto gde ga može videti najviše ljudi.
- Takav je slučaj sa samoubicama koje skaču sa mosta, iako podsvesno znaju da će ih rečna policija brzo uočiti i da će im možda spasti život. U tom svetlu može se objasniti i nova pojava u svetu da naročito mladi ljudi na internetu traže predlog kako da se ubiju. Publika je u tom slučaju veća, ali, nažalost, ljudi su danas otuđeni, svako gleda samo sebe i uglavnom okreću glavu od tuđih muka. Od svega toga nesvesno bežimo, jer nas je strah da će se i nama tako nešto ružno desiti - ističe Nikolić.
Neuropsihijatar Ivan Dimitrijević, docent Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da su uzroci samoubistva najčešće depresija, psihoze, nasledni faktori, ali i nerešeni zadaci koje sebi postavljamo u životu.
- Novija istraživanja pokazala su da osobe koje se odlučuju na samoubistvo uvek imaju četiri do pet ozbiljnih nerešenih problema. Svaka faza u čovekovom životu postavlja pred njega niz ozbiljnih zadataka i mnogi, iako su zdrave osobe, u jednom trenutku pomisle da nisu uspeli. Nažalost, mnoge građane negativni bilans životnih uspeha i neuspeha, razočarenja i gubitaka naterao je da, bežeći od samoubistva, postanu "spore samoubice". Oni se "ubijaju" alkoholom ili drogama, a broj takvih samoubica naročito je povećan među mladima - kaže Dimitrijević.
Dejan Stojičić iz Centra "Srce", koji već 15 godina radi na prevenciji suicida, kaže za Press da većina samoubica neposredno pred smrt traži pomoć lekara ili prijatelja.
- Centru "Srce" godišnje se obrati oko hiljadu ljudi tražeći neku vrstu pomoći. Povod za poziv su najčešće usamljenost i porodični problemi sa kojima ne mogu da se izbore. Mnogi od njih kasnije priznaju da su razmišljali o samoubistvu. Potencijalne samoubice često mesecima pre samoubistva menjaju ponašanje, imaju poremećen san, ne druže se kao ranije i gube nadu u bolju budućnost. Te simptome može svako da vidi. Zato je važno naglasiti da svakom čoveku može da se pomogne dok ne učini ono najgore - kaže Stojčić.
S. GAVRIĆ - I. PEŠIĆ

Najviše se truju pesticidima

U svetu se svakih 40 sekundi dogodi samoubistvo. Za poslednjih 45 godina broj samoubistava narastao je za 60 odsto i dostigao nivo od 900.000 samoubistava godišnje, što je više ljudi nego što tokom godine pogine u ratovima! Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne asocijacija za prevenciju samoubistva, najviše samoubistava beleži Letonija. Na 100.000 stanovnika u Letoniji ima 40 samoubistava, u Mađarskoj blizu 40, u Estoniji 38, Rusiji oko 37, Hrvatskoj 25, dok se u Srbiji dogodi oko 18 samoubistava na 100.000 stanovnika.
Žene pokušavaju samoubistvo tri puta češće od muškaraca, a muškarci izvršavaju samoubistvo četiri puta češće od žena. Najviše ljudi u svetu izvrši samoubistvo trovanjem pesticidima, čak 250.000 samoubica godišnje. Na samoubistvo pesticidima najviše se odlučuju stanovnici seoskih područja, posebno u Aziji. U Kini, Maleziji, Šri Lanki i na Trinidadu između 60 i 90 odsto samoubistava počini se pesticidima.

Godina 2002. 2003. 2004.
Tip samoubistva
Trovanje čvrstim i tečnim supstancama 111 117 72
Trovanje gasovima 5 5 2
Vešanje, davljenje, gušenje 876 807 466
Davljenje i potapanje 52 51 36
Vatreno oružje i eksploziv 172 202 99
Dim, vatra, plamen i para 5 3 2
Oštri i tupi predmeti 19 23 13
Skok sa visine 27 26 16
Skok 5 3 3
Udar motornog vozila 5 3 3
Ostalo 172 141 94
Ukupno 1.149 1.381 802

NAPOMENA: Izvor podataka je Republički zavod za statistiku. U tekstu su korišćeni i podaci Centra "Srce" i novosadskog Instituta za psihijatriju

Izvor: Press