Covek je senka. :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Covek kao ‘’COVEK’’ sta je on uopste?Nekome bitan,nekome totalno nebitan lik. Tvrdim da je covek senka. Ljudi borave tu u tvom zivotu I onda poput senke nestaju u noci. Neki od njih se vrate kao senka kad se sunce rodi. ,neki ostaju u mraku. Nemaju svrhu osim nesvesne zelje za sazaljenjem. Koliko god da se trudimo da shvatimo druge,upravo tada gubimo sebe. Niko od njih se ne trudi da shvati nas. Pod ovim ‘’Nas’’ mislim na ljude slicne sebi. Bitno je da si tu da ti njih saslusas,odgovoris kao da ce taj tvoj odgovor nesto njima resiti. Zasto im je uopste bitno to neko moje misljenje,kad su samo tu da im pruzim utehu. Zar niko od njih nije sposoban da ide svojim putem?Zato tvrdim da su ljudi senke!!!Pojave se samo u odredjeno vrema. Senka nije spodobna da bude tu ako nema neceg sto ce da je stvori. Ne volim sazaljenja,zato ne trazim misljenja drugih ljudi za svoje odluke. Idem svojim putem koji ja stvaram,donosim odluke koje meni odgovarajuu,a ne one koje su najprikladnije. Prihvatam svoje uspehe kao I svoje posledice. Ljudi kao ii senke ne mogu da prihvate,vec traze svrhu svog postojanja. Zasto su uopste tu I sta imaju od toga sto su tu. Cvrsto tvrdim covek je ‘’SENKA’’!!!!!!!!!Senka nikad nece stati na tvoju stranu,uvek ce bezati na suprotnu. Kao da se plasi toga sto nosis u sebi. Tako isto I ludi,ako imaju imalo strahopostovanja prema tebi uvek ce biti distancirani,plaseci se da ne urade nesto pogresno,da ne kazu nesto sto bi te uvredilo. Ljudi su zarobljeni u svojim senkama. Kao mali bio sam ubedjen u prijateljstvo kao nesto najsvetije sto moze da postoji. Verovao sa u tu ljubav prijateljstva. ,sigurnu ruku prijateljastva. Bio sam u stanju da ja snosim posledidce zbog nekog,da bi njemu bilo bolje. Tu je bila moja najveca greska…Prijateljstvo postoji sve dok jedna strana ne oseti da je ova druga bolja u nekim stvarima I tu onda pocinje zavidnost. Prijateljstva su kratkorocna,ako stalno ne budes upoznavao nove ljude,nikad neces osetiti prijateljstvo. Ljudi koji tvrde da su ti prijatelji u dobru I zlu,bice ti prijatelji dok god misle da su u boljem polozaju. Kada budes uspeo da postignes nesto u svom zivotu,okrenuce ti ledja. Pricace ti kako si ti poleteo,kako uzdizes sebe,reci ce da si uobrazen. Senka te prati dok ima svoju svetlost,kada nje nema,nema ni te senke,nadam se da razumes o cemu ti pricam. Ljudi cesto idu glavom kroz zid ne razmisljajuci sta ce tamo naci. Totalno su sladjeni nekim stvarima da I ne razmisljaju koliko je to nesto vredno takvog ponasanja. Ljudi cesto lazu,vremenom se priviknu na to I to im postaje realno lazni zivot koji zive. Nikad nece priznati da zive u lazi. Jedno se uvek pitam da li obmanjuju druge ili sebe. Kakve koristi imaju od takvog laznog zivota. Pre ili kasnije sve ce se to doznati,onda nastupa situacija kako opravdati tolike izrecene lazi…Niceov Zaratustra je u pravu. Ljudi prihvataju dusu kao deo tog tela,dusa nije nista drugo do samo orudje tog tela. Upravljacki sistem. Jedino to sto um treba biti toliko sposoban da svoju dusu iskoristi na pravi nacin za svoje pobede. Ako um ne bude upravljao dusom,covek ce uvek biti psihicki nestabilna licnost. Coveka na samrti drzi jos jedino dusa koja zeli da jos malo bude sa telom…Um se cesto predaje smrti pre duse. Radim na takvom mestu gde gledam cesto ljude koji umiru,ljude kojima nema spasa. Svi oko mene zajednicki,trudimo se da pomognemo tom coveku,ali ja mislim da samo pogorsavamo njegove muke. Covecanski je pomoci nekome,ali sta uciniti u situaciji u kojoj nema spasa?Sta onda uraditi?Sta je tada ispravno,eticki,moralno?Produziti nekome zivot jos par dana,muciti ga,ili jednostavno pustiti da se dusa rastane sa telom?Ni sam ne znam oodgovor na to…Jedina stvar koja me jos uvek drzi na tom poslu je to kada nekome spasem zivot,kada mi ne umre na rukama. Celi zivot je borba izmedju svetlosti I tame. Nocu mogu da zive samo oni koji se stope sa tamom. Oni koji imaju u sebi neceg stranog,neceg cega nisu ni svesni. U tami ne postoje senke,ne mozes se tada sakriti. Dusa je tada otvoreno. Tad postoji pravo JA. Nocu srce razmislja,um spava. Takav je mehanizam samog coveka. Volim nocu da slusam ljude,tada otkrijem pravu stranu,tada mozak spava I ne shvataju zapravo sta pricaju. Tada shvatam ljude na pravi nacin. Tada zavirim u njihovo srce. Ne znam zbog cega,ali noc je iskrenost. Nice je u svojoj knjizi napisao :”Kada cujete kako se sami nazivaju “dobri I pravedni”,ne smecite s’uma da im nedostaje samo vlast da budu fariseji”.

Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora klody (Vreme: 15. Mar 2012, 14:59:24)

Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora WhiteGoa (Vreme: 17. Mar 2012, 22:45:17)