Ja studiram privatan fakultet tako da ću da dam odgovor - kvalitet.

Da svakako, manje se uči, ispiti se polažu preko kolokvijuma, dolaskom na nastavu, i aktivnostima na času, ima se više vremena za praksu, volontiranja, i obimi knjiga su manji.

Ajd sada malo više u materiju.

Ja studiram Singidunum, prvi akreditovani privatni Univerzitet u Srbiji, tačnije Fakultet Marketing i Trgovinu.

http://www.singidunum.ac.rs/

Što se tiče učenja, slažem se, lakše je do diplome i ispitna pitanja (bukvalna ili okvirna) se daju unapred na vežbama. Drugo, ocena se formira iz sledećeg kriterijuma - osvojenih poena. Od maksimalnih sto, postoji sistem

91 > 10
81 > 9
71 > 8
61 > 7
51 > 6

Svaki kolokvijum (zadnji je ispit) nosi max 30 poena, dok se ostalo dobija na prisustvo, seminarske/prezentacije, aktivnost itd.

E sada kvalitet. Slažem se, dosta ih dolazi zato što im mama i tata plate školarinu, i sam indeks im je alibi, ali isto tako ima dosta nas koji smo redovni, idemo na seminare, prakse i druge aktivnost. Smatram da je dobra strana privatnog školovanja ta što postoji dosta slobodnog vremena, te se može ići na praksu i ostvariti neko iskustvo koje može koristiti kasnije u životu (da ne pričam da se isto može upisati i u CV).

Drugo jeste što nam i sami profesori ističu - ne može se naučiti sve tokom fakulteta. Poenta predavanja jeste da student kasnije može da otvori knjigu i pročita ako mu zatreba u životu. Na kraju treba da se napomene da se ne može predavanje svoditi na ono što profesor želi da priča, već na ono što je napisano u knjizi. Knjiga se koristi i za ispit, i to je sasvim dovoljan izvor iz kojeg se može učiti. Jesam li rekao da knjige dobijamo uz školarinu i da nema 99999999 autora istog predmeta?

Ako vas još zanima nije problem.

Апсолутно подржавам људе који уписују приватне факултете и радује ме тенденција раста броја студената на њима. То је једини начин да приватни факултети превазиђу државне и постану установе које пружају најквалитетније образовање, како и треба да буде.

може ...

Ал рецимо мене су на два разговора питали да ли сам завршио приватни или државни факс. Једна госпоја је чак поновила питање, чисто да буде сигурна.

То што ''може'' у теорији у пракси не бива увек. И та разлика у главама људи између приватних и државних факултета остаће дуго и након што на приватним будеш добијао исто ако не и боље знање. Што сада евидентно није случај.

ej..lepo sam rekao u prvoj recenici ..vremena se menjaju
Nazalost ili na srecu ja to ne mogu da tvrdim jer nzm sta ce biti u buducnosti.

Privatni fakulteti su okej 
Ali ne kod nas  Kod nas je privatni fakultet prodavanje diplome 
Ali na primer u nekim zemljama..Neki privatni fakulteti imaju renome..i ako imas njihovu diplomu vrata su ti otvorena u veliki broj firmi.
Dok su neki takodje bljutavi i vrata su ti zatvorena u bilo kojoj firmi 

Ali kod nas..to ne moze bude 

Da bi privatni fakulteti dosli na nivo drzavnih, moraju da prosire spektar studijskih programa. Gde su prirodne nauke, inzenjerski smerovi, mozda i neki medicinski profil ? Sa ovim menadzmentima i kvazi-ekonomijama su i dalje smesni u odnosu na drzavne univerzitete.

E,baš sad napisah to...


Privatni za koje znam da su povisili svoje kriterijume su FEFA,Union i onaj privatni pravni u Novom Sadu.
Ne studiram ni na jednom,već znam od ljudi koji su tamo.Posebno je Union pojačao prošle godine.

Za ostale ne znam,ali u svakom slučaju su uglavnom bolji državni.

I,naravno,slažem se s tobom u vezi sa menadžerima i sličnim mrsomudima.(mislim više na ljude,džabalebaroše koji se tako ponašaju)


E,druže,razpčarao si me sad.Ne zato što je privatni,nego jer je Singiduduk.Što baš njega od svih,jbt...    

Ok je ako neko kaze " Hocu da studiram menadzment ", pa nadje fakultet koji mu odgovara.  Ali problem je u onima sto kazu "Hocu da studiram, ali da nema matematike, fizike, hemije i da nisu mnogo debele knjige" E ovi megatrendovi su pravljeni po meri takvih, i zato nikad nece da prismrde drzavnim, ali to im nije ni cilj, bitno je da se kes skuplja.

Slažem se...

Ljudi upisuju privatne fakultete zato što znaju da će ih lakše završiti nego neki državni. Oni ne plaćaju školarine, plaćaju zapravo izdavanje diplome.

Poznajem dekana jednog provatnog fakulteta i iz njegovih priča zaključujem da je formiranje nastavnih programa na tim fakultetima neprofesionalno, odn. da ih najčešće radi jedan čovek, za razliku od državnih gde to radi grupa profesora. On sam kaže da moraju da puste one koji ne polože ispit ili kolokvijum u razumnom broju izlaženja, jer ako ti studenti ne upišu sledeću godinu, fakultet će izgubiti izvore prihoda, a profesori posao. Zar bi neko sekao granu na kojoj sedi?!

Oni koji studiraju privatne fakultete često govore o kvalitetu i istovremeno priznaju da se tamo manje uči i da se lakše prolazi. Meni je to nelogično, nemoguće je da su ti takvi programi po privatnim faksovima toliko racionalizovani da omoguće bolje znanje sa menje uloženog rada, imajući u vidu kako ti programi nastaju. Oni koji nikada nisu studirali neki državni fakultet često nemaju predstavu o razlikama u težini gradiva i kriterijumima između privatnih i državnih fakulteta i skloni su da dosta subjektivno procenjuju svoje "fensi" fakultete.
Kad je jedan moj drug sa megatrenda video svojevremeno literaturu za jedan moj ispit na državnom, čoveku nije bilo dobro...
Što se tiče akreditacije, komisija koja je akreditovala fakultet gore pomenutog profesora je u bliskim prijateljskim vezama sa njim...

Možda je sve ovo ovako, možda i nije, ali jedno je sigurno, u današnjem svetu ne cene se trud i znanje, već snalažljivost i diploma. Obe diplome su ravnopravne pri zapošjavanju, a ako se nešto i ne zna, može se naučiti kad zatreba. Ma koliko ja imao negativno mišljenje o privatnim fakultetima, moram ljudima koji ih upisuju odati priznanje za snalažljivost.

Singi-dingi je mnogo bolji nadimak.

Pa dobro, ali recite mi jednu stvar - Zašto se studira fakultet? Osm ako ne želiš da radiš kao profesor, drugi odgovor je - da bi se osposobio za rad. Državni fakulteti su dobri jer ti daju opširnije znanje od privatnih, ali isto tako ti se trpa sve i svašta u knjige samo zato što je "profesor to radio za doktorat, i bitno je". Koliko stvari ima u knjigama fakulteta koje su nepotrebne i koje nikome neće trebati u životu? Previše!

Isto tako, mogu sa sigurnošću da tvrdim da student koji ide na privatan fakultet (naravno bio redovan, išao na prakse i seminare) može da radi bolje posao od ljudi koji završe državni, jer je mnogo više znanja stekao kroz kolaž teoretskih i praktičnih veština od studenta državnog koji je morao da provodi 8 sati na fakultetu + 8 sati nad knjigom za svaki predmet.