Српска Википедиа

Смешна енциклопедија од неуких за приглупе
 
Пројекат српске Википедије одавно више нема никакав енциклопедијски значај, већ служи искључиво да би мала група њених оснивача имала разлог да добија стране донације чије трошење нико не контролише

Милан Маленовић

Википедиа је слободна енциклопедија на интернету. Бар тако пише она сама о себи. Основана је у Америци, а у Србију је стигла 2005. године, тачније 15. фебруара када су се срели Мирош Ранчић и Горан Обрадовић, иницијатори овог пројекта у Србији.

Пет дана касније њима су се придружила још двојица чланова и тако је кренуло.

Оно што је од почетка рада Википедије све интересовало јесте - чему она тачно треба да служи. Енциклопедија већ има на интернету, а њих су, за разлику од ове, радили стручњаци. На Википедији може да пише ко шта хоће и како хоће.

Српски огранак овог бесмисла окупља махом дилетанте који болују од потребе да себи доделе неку титулу која би звучала као научничко звање.

"Администратор Википедије" им тако делује примамљивије за уписивање у биографију од "пропали студент", што већина њих јесте. Просечан стални сарадник српске Википедије има 27 година и још није дипломирао.

Пошто већина сталних сарадника студира информатику или нешто сродно, а енциклопедија обухвата све области у којима понешто треба да се напише, српски википедијанци су се прихватили старе добре ресавске школе преписивања.
 
Човек тако мисли!

 
Аутор чланка о историји Косова је тако написао да су Словени дошавши у 7. веку одатле протерали Илире који су се затим настанили у данашњој Албанији, потурајући тако превазиђену тезу о илирском пореклу Албанаца. Упозорен на ово, он је у дискусији признао да је цео чланак преписао из Војне енциклопедије штампане још 1974. године!?

Пошто се ради о тоталним незналицама за области у којима би да се доказују, њима ни не преостаје ништа друго него да некритички преписују друге изворе и то искључиво оно што се по њима самима сматра доминантним мишљењем. Ово је чак и мање зло од онога које направе када покушају да мисле својом главом.

У српској Википедији постоји чланак о неком спорту под називом "керлинг". Када се аутору обратио Вук Мирчетић, председник карлинг друштва Вукови и скренуо му пажњу да се тај спорт зове карлинг и да постоји Карлинг савез Србије, а не керлинг савез, добио је одговор да се у енглеском језику слово а чита као е, па је тако непромењен остао и блесави назив чланка који тренутно ништа не значи.

Истом том Вуку Мирчетићу је обрисан чланак о његовом спортском друштву Вукови. Образложење администратора Жељка Тодоровића, који је предузео брисање, било је да чланак није енциклопедијски јер не поседује референце, осим линка ка сајту поменутог друштва. Председник једног удружења, дакле, није меродаван да о истоме пише, али зато Тодоровић јесте иако не зна ни шта је карлинг.

У чланку о Кумановској бици аутор је написао да су се ту сукобиле турска и србијанска војска. После упозорења да је израз "србијански" провинцијализам са увредљивим конотацијама, аутор је свој поступак образложио тиме да придев српски означава националну припадност, а да су у победничкој војсци код Куманова поред Срба учествовали и припадници других народа са простора тадашње Краљевине Србије.

Павле Јуришић је себе сматрао ђенералом српске војске, а ево стотинак година после његове славне победе над Турцима неки несвршени студент га подучава да је то, у ствари, била србијанска војска.

Сличних бисера има колико хоћете, па не чуди што прави стручњаци ову назови енциклопедију заобилазе у широком луку. Википедија на српском би се тако одавно угасила да нема сасвим других циљева којима теже њени оснивачи, а које остварују баш преко ње.

Поменути Милош Ранчић, који је главна покретачка фигура ове квазиенциклопедије, у исто време је и председник српског огранка Фондације Викимедиа, кровне организације која се бави сакупљањем пара за Википедију. Фондација у Србији није регистрована, тако да Ранчић овде никоме ни не полаже рачуне на шта је потрошио паре, а и питање је да ли плаћа порез. Фантомске организације, као што знамо, нису у систему ПДВ-а.

Фондација Викимедија је регистрована у Сједињеним Америчким Државама. Само од оснивача глобалног претраживача Гоогла она је добила помоћ у висини од два милиона долара. У једном кругу сакупљања добровољних прилога прикупи се преко шест милиона долара, а такве акције се стално организују и у суштини никада ни не престају.

Један део тих пара прослеђује се Ранчићу као помоћ српској Википедији. Да би се страним финансијерима показало како је пројекат Википедије успешан, уведен је систем по коме онај ко се једном региструје ни на који начин више не може да се одјави. Кориснику администратори могу да одузму право активног учешћа, али га не бришу из листе чланова, јер што је више чланова, макар и виртуелних, то су и донације веће.
 
Донирано рушење

На шта се троши новац дат Ранчићу остаје тајна, јер су сви сарадници овдашње испоставе волонтери који раде без надокнаде, а и просторије које се користе за повремене сусрете сталних сарадника добијају се бесплатно као донација београдског Дома омладине.

Да ли Ранчић, можда, новац преусмерава у своје политичке активности или просто само у свој џеп?

Осим што је активан у пројектима Википедиа и Викимедиа, Ранчић је и активни члан Групе за логистичку подршку програма трибина "Разговори о анархизму". У својим јавним наступима овај салонски револуционар отворено се залаже за насилно рушење сваке власти у Србији и за потпуно уништење српске државе. Она је, по њему - непотребна.

Да је борба против државе Србије основни циљ пројекта Википедија види се и из изјаве администратора Тодоровића дате писцу ових редова, како свако ко српској Википедији прети судским поступком (нпр. ради заштите својих ауторских права) бива моментално одстрањен тако што му се забрани даљи рад на Википедији.

Ранчић признаје само суд своје партије и свог џепа, очигледно је. Институције државе Србије за овог анархисту не представљају ништа више од мете коју треба гађати. Са друге стране, када му је то у интересу, Ранчић итекако уме и да се приклони систему.

Један од његових првих доприноса српској Википедији била је серија чланака о 12.000 општина у Француској. Српску државу треба рушити, али је зато потребно да заволимо државе које су нас бомбардовале. И из којих Ранчић и његови саборци добијају новац.

Ако је и од једног марксистичког анархисте склоном милионским донацијама из иностранства - много је!
 
Занимљиви афинитети
 
На Википедији једино Ранчић сме да вређа друге кориснике, а да не буде кажњен. Ако му се не допадне нечији став, он аутора јавно назове фашистом, а после тога послушни администратори, да би удовољили газди, прозваног искључе и забране му даљи рад.

У својим јавним наступима Ранчић уме да критикује и своје анархисте због недостатка елана у рушењу државе.

"Уз овакав рад оних који се зову анархистима у Србији (или, да будем прецизнији, у Београду), Марсовци су нам реалнија опција него револуција. Не да не представљамо никакву озбиљну претњу по систем, него не представљамо ни опасност по ма који сегмент данашњих патријархално-либералних друштвених норми. Реално је да у овом тренутку представљамо само буџак културне алтернативе. Чак нисам сигуран да видим било шта контра-културно", резигниран је Ранчић у једном интервјуу, примећујући да су врхунци стварања бољег друштва у овој генерацији сајт Контрапункта, књиге "Операције џабалеску" организације Анархија/ Блок 45, нешто АСИ-јевих (Анархо-синдикалистичка иницијатива) графита и марксистичких издања, покоја песма Злуради-паради и рад неколицине на слободном софтверу и слободном знању.
 
Екипа снова

Други оснивач српског издања Википедије је Горан Обрадовић, који је 2006. уписао информатичке студије на Математичком факултету у Београду (број индекса 317/2006). Три године касније он уписује дипломске студије и добија индекс број 1109/2009.

Горан још увек студира.

Још један од истакнутих чланова Википедије је и особа под конспиративним именом Ђорђес иза чега се у ствари крије Ђорђе Стакић, који је за разлику од многих других бар успео да дипломира, и то на Математичком факултету, који представља право легло википедијанаца. Осим што ради на Википедији, где пише чланке и из области о којима нема благе везе, Стакић се ничим другим не бави, бар како произилази из његове биографије коју је поставио.

Администартор Жељко Тодоровић за кога се не зна да ли је и коју школу завршио, своју администраторску каријеру је започео тако што је корисницима чијим је радом био незадовољан јавно и унапред забрањивао да пишу на Википедији. Пореклом са простора Босне и Херцеговине он бошњачку Википедију назива "муслиманском" и оштар је противник сарадње српске са Википедијама у окружењу.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=240&cl=13

---

strucnjaci.... koji pisu enciklopedije...

haha...hahaha...hahahaha...