Kobrama nisu dozvoljene greške :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Mirjana Sakić: Kobrama nisu dozvoljene greške
Blic žena, Ana Vodinelić, Foto: VESNA LALIĆ, 01. 07. 2011. 00:19
Komentara 0 | Preporuka 0

Umesto da ostvari svoj dečji san i postane veterinar, stjuardesa ili kasirka, jer joj je najdraža igračka bila plastična kasa iz Trsta, Mirjana Sakić (36) diplomirala je psihologiju.

Danas ima čin oficira i na poslu često nosi uniformu i pištolj. Psiholog je u bataljonu Vojne policije specijalne namene „Kobre“, gde je zaposleno još samo nekoliko žena u gotovo stoprocentno muškom kolektivu.
U aktivnom sastavu naše vojske zasad je mali broj pripadnica lepšeg pola, a više će ih biti kad diplomira generacija potporučnika, koja je sada na četvrtoj godini na beogradskoj Vojnoj akademiji. Još je manje psihologa u vojsci koji, poput Mire, imaju status aktivnih vojnih lica. Većina ih je u civilnoj službi.
– Rođena sam u Splitu jer je tata bio oficir u mornarici, odrasla sam u Puli, a i majka je po dolasku u Srbiju počela da radi u vojsci kao civilno lice. Početkom 90-ih došli smo u Beograd, a kad sam diplomirala, prvo sam stažirala na Institutu za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju na beogradskoj VMA-a. Kad je pre osam godina raspisan interni konkurs za psihologa u „Kobrama“, bila sam ubeđena da nemam nikakve šanse.

PRVI PSIHOLOG U ANTITERORISTIČKOJ JEDINICI
– Kad su me posle razgovora pozvali u svoje redove, prvih meseci sam se i dalje videla u kliničkoj psihologiji – seća se.
U toj elitnoj jedinici, koja je u aprilu proslavila 33 godine postojanja, pre nje nije bilo psihologa.
– Za „Kobre“ se biraju isključivo aktivna vojna lica, oficiri ili podoficiri, a starosni prosek je oko 32 godine. Kad nisu u maskirnoj uniformi na obuci, oni u civilu obezbeđuju najviše državne funkcionere, a u opisu posla su im i svi vidovi borbe protiv terorizma.
Nen zadatak je selekcija, razgovori i testovi, a potom psihosocijalna podrška tokom obuke.
– Oni su najbolji od najboljih, psihološki stabilni ljudi, visokootporni na stres. Imaju odličnu moć zapažanja, sposobni su da se brzo snalaze u različitim situacijama i vični su fizičkim veštinama. Greške im nisu dozvoljene. Vojna disciplina se podrazumeva, a ona ide u paru sa samopouzdanjem – otkriva Mirjana.

RATNICI U PENZIJI SA 40 GODINA
„Kobre“ su najstarija protivteroristička jedinica u državi, osnovana još u vreme JNA. Radno vreme im je 24 sata sedam dana nedeljno, imaju beneficiran radni staž – šest meseci se dodaje svake kalendarske godine.
Za običnog čoveka oni su poput Supermena na konstantnoj psihofizičkoj proveri, a psiholog tvrdi da za takve kapacitete nije presudan samo urođeni talenat nego i višegodišnja obuka.
Upravo je u toku konkurs za prijem u tu prestižnu jedinicu.
– Sa svakom godinom staža u „Kobrama“ raste moj ponos i čast što mi je ukazana privilegija da budem patriota koji svojim radom doprinosi očuvanju države. U našoj jedinici može da se bude do penzije, za koju se ponekad steknu uslovi i sa svega 40-ak godina života, a dragocena je preporuka za svakog čoveka da mu u radnoj biografiji piše staž u toj jedinici.
Prednost je, kaže Mirjana, što je žena na tom radnom mestu u preovlađujućem muškom okruženju. Kolege joj ukazuju veliko poverenje, ključno za njen posao.

NAUČILA SAM DA SE KONTROLIŠEM I DA PUCAM
– Pohvalno sam shvatila reči jednog kolege. Želim da s tobom porazgovaram u poverenju, kao s drugaricom, a ne kao s psihologom, rekao mi je.
Bez lažne skromnosti kaže da je osvojila profesionalnu premiju zato što radi u struci, a sa zdravom populacijom.
– Svaki radni dan mi je nova satisfakcija kad znam da sam među odabranim profesionalcima koji ne znaju za rutinu. Pozitivnog adrenalina i dinamike imamo na pretek, pa i priliku da se na poslu dobro istutnjimo – tvrdi.
Otkrivajući psihološki profil prosečne „Kobre“, kaže da su njene kolege iz jedinice šarmantni ljudi, s pozitivnim životnim stavom i čvrstom verom u sebe. Najčešće imaju porodice, a i pravi su džentlmeni. Druže se na proslavama i zajednički obeležavaju važne datume, imaju privatne uspehe i poraze kao sav običan svet.
Radeći tako odgovoran posao, Mira je ojačala samodisciplinu i samokontrolu.
– Naučila sam i da pucam, ali mi je potrebno još uvežbavanja. Više se ne štrecam kad čujem zvuk petarde ili pucnja. Ali i sada pustim suzu kad gledam tužne filmske scene.

Blic