Konan (2011) :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Odgledah konačno.
Evo moje kritike uključujući i paralelno kasapljenje Milijusovog nedela iz osamdesetih.

Džejson Mоmoa i Leo Hauard su jedine svetle tačke novog filma o Konanu.
Horhe Sans koji je u Milijusovom filmu igrao malog Konana je bio samo jedan simpatičan klinja koji ništa nije ni radio ni pričao, već je samo slušao i gledao šta se oko njega dešava.
Leo Hauard je i po izgledu, ali i po svemu ostalom što odlikuje mladog Konana , kao preslikani mali Simerijanac iz Dark Horsovog serijala Born on the Batlefield. Zato je šteta što tog divljeg i okretnog klinca nismo mogli da gledamo duže u ovoj ulozi.

Da li je Džejson zadovoljio u ulozi Konana?
Jeste.
Da li je on savršeni Konan?
Naravno da nije.
Da li je bolji Konan od Arnolda.
Naravno da jeste.
Kao prvo, Džejson je po liku vrlo sličan crtanom Konanu Frazete,Bjuseme, De Zunige, Nebresa i ostalih legendarnih crtača koji su ga kreirali prema Hauardovim opisima i zato je trebalo da se stilisti samo malo potrude pa da vizuelno bude gotovo identičan-mislim,naravno na plave oči bez kojih Konan nije Konan i na frizuru, jer Konan mora da ima ravnu kosu sa podsečenim šiškama.
Zašto im je bio problem da to izvedu,ostaje nejasno;biće ipak da su autori ovog nedela čvrsto rešili da osim po imenu , svojim filmom izbrišu svaku drugu sličnost sa Konanom Simerijancem.
Majmunoliki Švarceneger nema apsolutno ništa od fizionomije pravog Konana.
Da, u pogledu mase i mišića, Švarceneger je verniji originalnom Konanu, jer Džejsonu fali još rada u teretani i steroida, ali u pogledu pokretljivosti, fizičkih mogućnosti i ubedljivosti u izvođenju akcionih scena, Džejson je baš ono što Konan treba da bude i kilometrima je ispred drvenog i ukočenog Arnolda.
Uostalom, Konan kod Hauarda i nije opisan kao troma bilderčina koja ne može da se pomeri kao Arnold, a kamoli da sprinterski trči ili se vešto i lako vere po planinama i kulama Hiborijanskog sveta.
Džejson je brz, konja jaše kao da je na njemu odrastao, a u rukovanju mačem je izvanredan( iako je tu pod uticajem samurajskih filmova koje je gledao pripremajući se za ulogu, uneo i malo nepotrebne teatralnosti i poziranja).
On definitivno ima harizmu i skrin prezens, a za to što nije uspeo da nam dočara i Konanov karakter krivi su podjednako scenaristi koji mu za to nisu dali materijal i Nispel koji nije umeo da ga uputi kako da to iznese na pravi način, niti mu je za to dao dovoljno mesta u svom filmu.
A da je sposoban da tako nešto izvede, Džejson je pokazao u Igri Prestola jer je Kal Drogo mnogo moćniji, strašniji i u svakom smislu ubedljiviji varvarin u odnosu na onog koga smo videli u Nispelovom filmu. Čak je i fizički impresivniji, jer je HBO-ova serija snimana posle Konana tako da je Džejson za Igru prestola stigao da nabaci veću mišićnu masu.
Ali baš zato je HBO - HBO, a Nispel šminkerski reditelj muzičkih spotova i reklama.

A sad da krenemo na paranje po šavovima Nispelovog nedela.

Isto kao što Milijusov film nema nikakve veze sa Konanom osim po imenu, tako nema ni ovaj, a u mnogim segmentima je još gori i dalji od izvornog Konana Roberta Hauarda i onog koga nam je u stripovima verno i majstorski predstavio Roj Tomas.
Ta pođemo od toga na koji način je predstavljen Konanov karakter.
Hauardov Konan je inteligentan i mudar,sposoban da razmišlja i deluje kao diplomata kada je potrebno, odličan je vojni strateg, on govori i čita na više drevnih jezika.
Kao što može da bude nagao i impulsivan, isto tako ume da bude smiren i strpljiv. Kao što može da uživa u društvu,da bude veseo, otvoren i duhovit, tako može da bude i povučen, zamišljen, melanholičan i ciničan.
Onoliko koliko je nemilosrdan prema svojim neprijateljima , toliko samilosti i zaštite pruža slabima i nemoćnima.
Konan poštuje datu reč, a zbog prijatelja će rizikovati i svoj život. Baš zato je toliko surov i neumoljiv prema onima koji ga prevare ili izdaju, pa je zato spreman da pređe i čitavu pustinju da bi kaznio izdajnika.(priča „Crne suze“ )
Da,Konan osvaja žene sa istim uspehom kao i neprijateljske zamkove, ali to ne radi varvarski kao što bi zbog njegovog porekla i pojave neupućeni gledaoci pomislili, već šmekerski. (-You said I was a barbarian,and that is true,Crom be thanked, and though your kind call me a robber,I never forced a women against her consent-"Dolina izgubljenih žena")
Konan je sposoban da voli pa i da iskreno tuguje kada mu je ljubav (Belit) ubijena. Ali u tom bolu ostaje dostojanstven(„Smrt na Crnoj obali“) jer ni zbog najtežeg ličnog gubitka nije spreman da se odrekne svoje časti i ljudskosti i oduzme nevin život čak i ako na taj način može povratiti voljenu osobu(odbija da ubije Crvenu Sonju u zamenu za vraćanje života Belit u „Ratu čarobnjaka“)
Iako najčešće okružen praznoglavim i sebičnim lepoticama lakog morala(poput Jene na primer), Simerijanac najviše poštuje one žene čiju fizičku lepotu prati snažan i nezavisan karakter, a koje je mali broj muškaraca uspeo da nadmudri,pobedi u borbi i odvede u krevet(Belit,Sonja,Valerija,Zenobija)
Gotovo ni jednu od ovih osobina nismo videli u filmovima o Konanu.
Kod Milijusa smo imali Konana kao glupavu sirovinu koja ne ume ni da misli, ni da priča, već samo da ubija.
Nispelov Konan nije retard, ali nije ni mnogo daleko od toga - nismo čuli da je bilo šta pametno ili duhovito rekao osim što je izdeklamovao par citata iz REH-ovih priča koji su izvučeni iz konteksta zvučali totalno idiotski, a borbena strategija i planiranje mu se sastoje od svaljivanja stene na robinje koje želi da oslobodi i zaključka da će lakše pobediti protivnika sam, bez pomoći vojske svojih prijatelja.
Nispelov Konan na prevaru pobeđuje sopstvenog prijatelja u takmičenju, a neprijatelja kome je prethodno obećao život ako mu otkrije gde se nalazi glavni negativac Kalar Zim, posle toga pošalje u smrt.
Još veću štetu originalnom Hauardovom liku Nispel je naneo time što ga je prikazao kao sadistu koji uživa u mučenju zarobljenika i kao primitivnog seksistu.
Kao što je neko od Konanovih fanova tačno primetio: -Da,naravno da on nije klasičan gud gaj i ima vrlo specifičan moralni kodeks,ali nije ni negativac, a u ovom filmu vi stvarno ne znate za koga da navijate, jer razlike između njega i glavnog zlikovca koga tumači Stiven Lang, gotovo da i ne postoje.
Iako je kod Milijusa Konanov odnos sa Valerijom u stvari ripovana veza sa Belit, tu ipak vidimo Simerijanca kome je stalo do svoje devojke.
Kod Nispela je on prikazan kao pećinski čovek koji zadovoljava svoje seksualne nagone poput životinje, a žene tretira kao stoku. Prvo ona scena sa robinjama, a zatim i njegov odnos i seks sa Tamarom koji je lišen bilo kakvih emocija i strasti.
Srećom, u ovom filmu Konan nije na kolenima cmizdrio moleći Mitru da mu pomogne niti je bio rob kao kod Milijusa što su bile najveće greške u predstavljanju simerijančevog karaktera u starom filmu, jer on ne bi pristao da bude rob duže nego što bi mu trebalo da pokida lance ili da smisli plan za bekstvo ili bi pak umro pokušavajući da se oslobodi.
Nema ni dosadnog Kineza koji bi bio komik sajdkik kao u Milijusovom filmu, ali ne zbog toga što to scenaristi nisu želeli, već zato što za njega u filmu koji se sastoji isključivo od akcionih scena nije bilo vremena (ovde imamo nekog smotanog lopova koji je imao dve replike u filmu, a jedino smešno u vezi sa njim je jak francuski akcenat glumca koji ga tumači).
Zemlje i gradovi Hiborijanskog sveta u filmu ne samo što geografski odstupaju od originalnih Hauardovih mapa, već su i njihovi nazivi izmenjeni ili potpuno pogrešno izgovarani.

Šta je sa ostalim glumcima?
Rejčel Nikols kao Konanova devojka Tamara je takav promašaj da je to neverovatno -prozirna,svilena i sterilna;ni šarma, ni strasti,ona jednostavno nema izgled žene iz Hiborijanskog doba, izgleda kao fashion model koja je u Hiborijanski svet zalutala sa nekog kastinga za kozmetiku. Pravi Konan se ne bi ni osvrnuo na devojku poput nje. Da ne spominjemo koliko je neuverljivo to što je Tamara, jedna nežna sveštenica koja je celi život provela u miru manastira moleći se,uspela da ovlada svim borbenim tehnikama i pretvori se u tako ubojitu i neustrašivu ratnicu kojoj bi na veštinama i hrabrosti pozavidela čak i Crvena Sonja.
U tome je još više odmogla sama Nikolsova koja je Tamaru odglumila kao fensi ribu iz neke moderne američke tv serije.
Kada vidite Olgu Kurilenko u Centurionu, jasno vam je da bi vas ta divljakuša sa zadovoljstvom iseckala na komade i zaista poverujete da je ona u stanju da jaše, gađa kopljem i bori se jednako dobro kao i muškarac.
Nikolsova, s duge strane, u Konanu izgleda kao junakinja Seksa i grada koja je sve vreme nervozna, jer kasni kod frizera.
Konanov ortak ,crnac Artus koji glumi gusarskog kapetana i očigledno predstavlja zamenu za Zulu, je takođe totalni miskast;on izgleda kao čuvar slonova iz nekog afričkog rezervata.
Jedna od retkih pozitivnih stvari Milijusovog filma bio je prikaz Konanovog oca koga je igrao Vilijam Smit, a koji bi u svojim mlađim danima po izgledu bio savršeni Konan.

Ovde pak Konanovog oca igra majmunoliki Ron Perlman.
Nispelu valjda nije delovao dovoljno varvarski, pa je insistirao da ga dodatno poružne i pretvore u neandertalca. On na početku filma izmumla par reči, a onda ga ubiju.
Još veće skrnavljenje je što Simerijance igraju Bugari.
Umesto da Simerijanci budu ogromni dugokosi Arijevci iz Bjuseminih stripova koji najviše podsećaju na Vikinge ili Slovene,i izgledaju moćno i natčovečanski, autori filma su se odlučili na jeftiniju i seljačkiju varijantu iz strip serijala Born on the battlefield gde oni više podsećaju na neko azijsko nomadsko pleme, a u filmskoj verziji sa Bugarima-na cigane iz neke čerge.
Srećom,bar je Konanova majka odlično odabrana i mnogo je bolji izbor od istina prelepe ali too softy plavuše Nadjuške iz Milijusovog filma, ali je glupšoću Nispela i scenarista, Lejla Ruas koja je tumači ovde dobila samo nekoliko sekundi, jer umire na samom početku filma.

Kakvi su negativci?
Lang je odradio šta je mogao sa tekstom koji nije/je dobio. Čak je i Ruža bila solidna to jest grozna kakva njena veštica i treba da bude, (a ne komična kao što sam očekivao posle odgledanog trejlera), čemu su u velikoj meri doprineli masker i šminker.
Ovo su jedini likovi koji su u filmu imali više od par rečenica, svi ostali su bili samo statisti.

Bob Sap je neprimetan i jeftino potrošen(malo rvanja sa Konanom i to je to)

Da se sad okrenemo scenariju.
I tu je ponovljena greška iz prvog filma-zadržana je idiotska priča o ubistvu Konanovih roditelja koju je Oliver Stoun ubacio u film iako Hauard tako nešto nikad nije napisao. O Konanovoj mladosti je poznato vrlo malo-zna se jedino da mu je otac bio kovač i da je rođen na bojnom polju.
Ubistvo porodice u mladosti sigurno bi snažno uticalo na njegov karakter i motivaciju, a pošto se to nije dogodilo, Konana u životu ne vodi želja za osvetom, već želja za avanturom.
Da je pravom Konanu neko ubio oca i majku,on se ne bi smirio dok ih ne pronađe i osveti im se.
Nispelovi scenaristi tu prave još veću grešku. Njihov Konan u osvetu kreće tek kada slučajno posle petnaestak godina nabasa na ubice.
Scenario u Milijusovom filmu bio je sastavljen od mešavine segmenata iz različitih novela i stripova koji su spojeni zbrda zdola i zato je krajnji rezultat bio tako loš.
Konanovi fanovi su se nadali da će scenario za novi film predstavljati adaptaciju originalnih Hauardovih priča jer su gotovo sve filmične i samo je trebalo napraviti pravu kombinaciju.
Mogla se raditi i adaptacija stripova od kojih su pojedini kao stvoreni za film i maltene predstavljaju gotov storyboard.
Producenti su međutim rešili da idu sa potpuno novim tekstom.
-OK,nemamo ništa protiv ako verno predstavite Konana i napišete dobru priču, rekoše fanovi.
Prvo neprijatno iznenađenje je usledilo kada se saznalo da je izrada scenarija dodeljena dvojcu Doneli i Openhajmer zloglasnih po bljuzgi Sahara, a najcrnje slutnje fanova su se obistinile kada se skript pojavio na netu, jer je sa Hauardovim Konanom i njegovim svetom imao veze jedino po imenu.
Scenario (ako se ova hrpa idiotskih replika, dijaloga u pokušaju i pretnji kao iz stripova Zlatne serije i trećerazrednih Kung –fu filmova tako može nazvati)je napisan po oprobanom ziheraškom modelu sword and sorcery limunada poput Scorpion kinga-što manje priče,razvoja karaktera i zapleta i što više akcije,ne bi li se od retardiranih američkih tinejdžera na siguran način uzela gomila para.
Izgleda, međutim, da ni oni nisu toliki debili, jer je film slavno flopnuo na blagajnama povrativši tek polovinu uloženog novca.
Fanovi iz celog sveta sa zvaničnog sajta Roberta Hauarda su bili toliko besni da su čak napisali i peticiju Frederiku Malbergu,direktoru Paradoxa, vlasniku prava na Konana i ostale Hauardove likove,i koproducentu filma u nadi da mogu uticati da se stopira rad na ovom scenariju dok se ne izmeni - poboljša i približi originalnoj Hauardovoj ideji. Zbog ovoga je naknadno angažovan Šon Hud,mladi američki horor scenarista i fan Hauardovog Konana da uradi rewrite skripta Donelija I Openhajmera, i spase što se spasiti može.
Pokazalo se međutim da u tome nije uspeo, jer sa nekoliko Hauardovih citata istrgnutih iz originalnih Konanovih priča nije se naknadno moglo mnogo uraditi. On je istina uspeo da malo zatalasa šablonsku i neoriginalnu sword and sorcery priču ubacivši naznaku incestuoznog odnosa između glavnog negatica i njegove ćerke, ali mu nije bilo dato dovoljno vremena u okviru filma da tu priču i razvije i sa njom nešto kompleksnije uradi.
Osim što su karakteri svih likova u filmu jedva osenčeni i jednodimenzionalni, scenario je i sa čisto zanatske strane katastrofalan- linearan,naivan i predvidljiv, pun rupa i nelogičnosti.
Jedna od najidiotskijih scena u filmu je ona kada Tamara visi nad ambisom držeći se samo za Konanovu ruku, a on se napinje, muči i nikako da je izvuče. Da ne zaboravimo i ništa manje debilnu scenu u kojoj gomila robova vuče ogromni Kalarov brod preko kopna jer će im možda zatrebati ako negde usput naiđu na more.
Jedina iskra originalnosti u celom filmu je način na koji je Konan iskoristio glavu svog mrtvog protivnika kao ulaznicu u zatvor Zimovog generala.

Ali takav kakav je, ovaj scenario se savršeno uklapa sa Nispelovom konfuznom režijom.
Ceo film izgleda kao jedan dugačak spot sastavljen od iscepkanih i nepovezanih segmenata i kadrova koji se tako brzo smenjuju da ni ne vidite šta se i zašto dešava - narativni postupak jednostavno ne postoji.
Vizuelno film izgleda kao mešavina Princa Persije,Mumije,Sudara titana i Skorpion kinga.
Ušminkana i šljašteća fotografija,CGI animacija,eksplozije kao u nekom modernom akcionom hitu,slow motion kadrovi kao u Matrixu,(oni smešni ljudi od peska koji gađaju Džejsona nekom vrstom šurikena kao u nindža filmovima) ,a negativci,scenografija i kostimi izgledaju kao da su ispali iz neke SF TV serije.

Kako bi trebalo da bude izgleda Konanov svet na filmu?
Pa ako je prikaz iz Refnove Valhale (koji se meni najviše sviđa), suviše varvarski i sumoran za širu publiku,ne bih imao ništa protiv lokacija i setova iz starih Sinbadovih filmova, ali to definitivno nije postapokaliptični svet sa negativcima koji izgledaju kao da su pobegli iz Mad Maxa.

Akcione scene? Pa džaba je što se ceo film jedino od njih i sastoji, kad su tako loše snimljene.
Kadrovi se tako brzo menjaju i montaža je tako amaterski sklepana, da jedva nešto od toga i možete da vidite.
Među brojnim besmislenim, naivno postavljenim i rešenim akcionim scenama izdvaja se borba malog Konana sa Piktima na početku filma.
Kao prvo, Pikti kod Nispela izgledaju kao Irokezi. OK,po izgledu su verni Hauardovim opisima jer ih je on video otprilike kao Indijance severa Amerike i čak postoje i neke stare ilustracije Konanovih novela gde su Pikti upravo tako prikazani.
Ali bez obzira na to, doslednost izvoru od strane ekipe filma u ovom slučaju je velika greška. Ne samo zato što će većina ljudi reagovati u stilu:“Šta je ovo,Konan se bori protiv Indijanaca“,već zato što ovi Pikti ne izgledaju dovoljno grozno.
Da bi bili dovoljno strašni i autentični, Pikti treba da izgledaju onako kako su prikazani u Konanovim stripovima.Najbolji primer je epizoda Beyond the black river Toni de Zunige u kojoj su oni mali,crni,ružni divljaci koji najviše podsećaju na praistorijske ljude.
Ili još bolje poređenje-onako kako izgledaju ljudožderi u filmu 13.ratnik.
Izgleda da je i sam Nispel pred početak snimanja provalio da njegovi Pikti ne izgledaju dovoljno čudovišno pa je to pokušao da nadoknadi time što je njihove ljudske glasove zamenio životinjskim režanjem.
A da su Pikti čvrsti momci,nema dileme jer se inače ne bi šetali goli po snegu usred zime.
A možda to i nije toliko hladna zima, jer ni jednom od njih ne izlazi para iz usta
Ali onda je nejasno zašto su Simerijanci koji su čuveni kao izdržlivi gorštaci natrontani tolikim krznima.

Sama scena borbe malog Konana sa Piktima (kojoj prethodi bezobrazno ukradena trka sa jajima iz filma Rapa Nui) je kao iz nekog kung- fu filma za decu ili crtaća.
Kao prvo,Konan je prikazan kao idiot koji ignorišući upozorenje oca bezglavo juri u susret smrti zbog pobede u trci iako su pred njim četiri odrasla piktska ratnika.
Na osnovu čega on smatra da može da ih savlada?
A ako je tako lako srediti ih, zašto svi ostali klinci zbrišu kad ih vide i zašto onda nekoliko odraslih simerijanskih ratnika ne ode u piktsko selo i istrebi im celo pleme.
Mali Konan ih skenja po sistemu deset malih crnaca - rve se sa odraslim ljudima i baca ih po snegu kao da su deca, jednom od njih razbije glavu o sneg, drugog šutne u kung fu stilu, a trećeg nabije u drvo kao u vestern tuči u salunu.
Jasno je meni da je reditelj ovom scenom odmah hteo da nam objasni ko je i šta je Konan,ali to je trebalo da izgleda uverljivo, a ne kao crtać.
I zašto se simerijanske žene koje učestvuju u bitkama zajedno sa muškarcima, toliko zgražavaju kad mali Konan u selo donese odsečene glave Pikta?
Jedina akciona scena koja dobija prelaznu ocenu je jurnjava za kočijom kroz šumu.

-Ali dobro,film bar ima R oznaku,znači da je surov i krvav, baš kakav film o Konanu i treba da bude-naivno će neki koji ga još uvek nisu videli.
Pa šta vredi ta brutalnost i hektolitri CGI krvi koji se razlivaju na sve strane, kada Nispel to snimi sterilno i bezidejno kao u kompjuterskoj igric tako da to onda nema nikakvog efekta.
(Stiven Lang je na pitanje kakav je Nispel reditelj i kakav je njegov način rada odgovoro da je on sve vreme snimanja vikao-Give me more blood!)
Uzalud je bilo što su fanovi na REHovom forumu gubili vreme ukazujući Malbergu i ekipi filma kako treba da izgledaju akcione scene u Konanovom filmu da bi bile ubedljive i efektne, pametno ukazujući na borbe u Apokaliptu,Refnovoj Valhali,seriji Rim,Manovom Poslednjem Mohikancu i Malikovom Novom svetu.

A jel ima bar neko čudovište? Za 90 miliona koliko je film koštao sigurno može da se uradi neka dobra kreacija bar jednog od gomile fantastičnih bića koja su obogaćivala Konanov svet u pričama i stripovima.
Ništa od toga.U sceni koja se događa u vodi na dnu Kalar Zimovog zamka, vidite samo pipke nekog čudovišta koje je očigledno maznuto iz Džeksonove Družine prstena, i to je sve.
Ni traga od Lavkraftovskih monstruma koje su producenti obećavali fanovima na REHovom forumu.

Sad će neko ko još nije odgledao film pitati:-Dobro,ako je akcija tako loše urađena,i ako nema ni čudovišta,ima li bar zgodnih riba i golotinje jer ni bez toga nema pravog Konana.
Pa verovali ili ne,nema čak ni toga.
Ej bre,pa u filmu o Konanu nema ni jedne dobre ženske,a level of nudity je na nivou Holmarkovih filmova za domaćice. U celom filmu imate jedan mračan kadar sisa Rejčeline dublerke i par sekundi toplesa rumunske zečice Aline u idiotskoj sceni u kojoj Konan oslobađa robove tako što poput šimpanze svali kamen na njihov kavez.
Muzika? Pa naravno da vas posle Polidorusovog remek dela zanima da čujete šta je uradio Tajler Bejts koji je bio angažovan da komponuje skor za novog Konana?
Bbiće dovoljno ako vam kažem da nisam ni primetio da ima muzike u filmu.
Šta reći za kraj?
Zbog razmere ovog debakla(osim što je film pukao na američkim i svetskim blagajnama, i kritika ga je iskasapila),od najavljenih nastavaka neće biti ništa, a i bitno se umanjuju šanse da u skoroj budućnosti neka nova ekipa producenata sakupi dovoljno hrabrosti i novca da se iznova prihvati prebacivanja najpoznatijeg svetskog varvarina na veliko platno.
Ne znam zato da li da se radujem što su Nispel i cela ekipa pohlepnih producenata koji su očekivali da će na Konanovom imenu na lak način masno zaraditi, tako neslavno pukli, jer su odbili da poslušaju dobronamerne i ispravne savete pravih poznavaoca Hauarda i njegovog najčuvenijeg junaka, ili da mi bude žao što Džejson neće dobiti još jednu šansu,sa kvalitetnim scenaristom i adekvatnim rediteljem,ali pre svega sa producentima i autorima koji poštuju i razumeju originalnog Konana i njegovog autora.

Konanovim fanovima koji sa ljubomorom gledaju na fanove Tolkinovog Hobita i Martinove Pesme, jer sa nestrpljenjem očekuju nastavke vernih adaptacija svojih omiljenih junaka, nije ostalo ništa drugo nego da sami uzmu stvari u svoje ruke. Uskoro se očekuje premijera filma Frost giants daughter koji su pravili i finansirali sami fanovi.

http://youtu.be/bziZt9FsCD8