Silovala me i tukla cela ciganmala! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

BEOGRAD 28. 11. 2010

PRESS

ŠOKANTNA ISPOVEST MIRJANE MATIĆ (44) IZ PERLEZA, ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA
Šokantna ispovest: Silovala me i tukla cela ciganmala!

Prvo su me slikali golu kroz prozor i ucenjivali time. U strahu da porodica ne sazna, davala sam im sve više novca, a kad više nisam imala, prodali su me Ciganima, pa podvodili penzionerima, mučili, pretili da će mi oteti i ćerku

Mirjana Matić (44) iz Perleza imala je život kakav se samo može poželeti. Kao atraktivna plavuša, bila je student generacije, diplomirala je prva u klasi, zaposlila se kao profesor književnosti, udala se za uspešnog i imućnog domaćina, dobila decu... A onda joj se život pretvorio u horor zbog naivnosti.

- Sve je počelo pre nekoliko godina kada me je jedan čovek krišom slikao golu kroz prozor - seća se Mirjana. - Fotografiju mi je pokazao nekoliko meseci kasnije tražeći za nju 150 evra. U strahu za brak i porodicu, nasela sam na klasičnu ucenu, platila sam bez razmišljanja i ne sluteći da je to samo početak „igranke bez prestanka". Vremenom, cena je bila sve skuplja, a zahtevi sve bizarniji.

U strahu da bi suprug mogao sve da sazna i da je napusti, Mirjana je pristajala na sve i tonula sve dublje. Iz zajedničke kase je uzimala sve veće i veće sume novca, a kada ga je ponestalo, pristala je i na seksualni odnos sa ucenjivačem. Međutim, čak ni to nije prošlo kako je očekivala.

- Doveo me je na neki parking, počeo da me tuče, preti pištoljem i primorava na seks sa potpuno nepoznatim muškarcem - priča Mirjana. - Kada sam se predala, svukli su me, a zatim snimali nekom kamerom. To im je kasnije poslužilo za nove, još bizarnije zahteve.

Hteli celo imanje

Vremenom je potpuno izgubila samopoštovanje, pristajala na sve što su od nje tražili, samo da se ne sazna istina. Trajalo je to sve dok nisu pokušali da joj preotmu i njeno vredno imanje.

- Poturili su mi pod nos dokumenta i prisiljavali da potpišem. Kada sam to kategorično odbila, prodali su me nekim Ciganima. U ciganmali su se bukvalno iživljavali nada mnom, pri čemu se na meni ređalo i po dvadesetak muškaraca. Plakala sam, padala u nesvest, molila za milost, tražila da me ostave na miru. Činilo mi se da ih je to zabavljalo i stimulisalo da budu još grublji - priča Mirjana.

Tada je prvi put pokušala i samoubistvo, ali ju je u tome sprečio muž. Onda mu je sve priznala, a on je, potpuno neočekivano, rešio da se bori i za nju i za sopstvenu porodicu. Ali njegov oproštaj nije bio dovoljan. Ubrzo su im se ponovo javili isti ljudi preteći da će ovog puta oteti i njihovu petnaestogodišnju ćerku.

Mirjana je odbijala da izađe iz kuće, nije se javljala na telefon, ali su pretnje bile sve opasnije i sve konkretnije. Na kraju je poklekla i pristala.

- Stalno sam uz sebe imala spremljene tablete da se ubijem. Uvek sam čekala da prođe još samo taj jedan dan, verujući da će se sutra sve završiti... Onda me je, najednom, moj stari makro ponovo uzeo i počeo da me podvodi po Beogradu. Ovog puta su u pitanju bili starci - nastavlja Mirjana dramatičnu ispovest.

Muž: Mirjana nije bila prava meta, mafija nas progoni zbog bogatstva

Mirjanin pakao sve vreme je na svoj način proživljavao i njen muž Živica. I pored svega, rešio je da se bori za svoju porodicu rekavši da Mirjana, možda, i nije bila prava meta.

- Možda je najviše krivo naše bogatstvo, koje smo mukotrpno sticali - kaže Živica. - Uostalom, i sam sam pre desetak godina bio na nišanu mafije, kada su pokušali da mi iznude novac i kidnapuju sina.

Prema njenim rečima, čovek je bio vlasnik agencije za brigu o starima, čime je i sticao njihovo poverenje. Ubedio ih je da im treba poslednji nezaboravni seks pre nego što umru. I zaista, sve ju je to i podsećalo na ispunjavanje poslednje želje. Međutim, Mirjana nije ni slutila šta je razlog ovog „dobročinstva".

Šok u policiji

- Kod jednog starca sam išla tri puta, da bi se četvrte noći pojavio neki maskirani čovek koji je počeo da ga tuče i muči - seća se Mirjana. - Već sam sa makroom bila u kolima kada je od njega stigla poruka: „Pao je još jedan stan, starac je omekšao". Verujem da su starce ubijali bilo direktno, bilo tako što su im uskraćivali lekove, ili bi naprosto umirali od stresa, dobijali srčani ili moždani udar... Cilj im je, naravno, bio stan. A do njih su dolazili ucenjujući starce fotografijama s najsočnijim detaljima seksa sa mnom ili s nekom drugom ženom. A njih je, koliko sam uspela da saznam, bilo najmanje desetak. Mafija je pre toga sklapala fiktivne kupoprodajne ugovore sa starcima, a nepoverljivim naslednicima bi pokazivali njegove lascivne fotografije, čime bi i njih ucenjivali. Verujem da su se na taj način dokopali bar pedesetak stanova.

Kada su supružnici smogli snage da se otrgnu iz lanca prostitucije i obrate policiji, sačekao ih je novi šok.

- U stanici policije u Perlezu gledali su ravnodušno u mene i supruga, kao da im pričamo bajke. Reagovali su tek kada se u celu priču umešalo beogradsko tužilaštvo i policija - priča Mirjana.

I pored podnetih krivičnih prijava protiv otmičara, ovi su i dalje na slobodi. Više ih ne uznemiravaju telefonom, ali se i danas, ponekad, provozaju ispred njihove kuće. Kao da i time žele da pokažu da im niko ne može ništa.

TRGOVINA LJUDIMA

Moderna industrija robovlasništva, mreža u koju svako može da se uplete

BEOGRAD - Ivana Radović, koordinator programa prevencije i edukacije u NVO „Astra", ističe da je prisilna prostitucija najmasovniji oblik trgovine ljudima, ali da postoje i druge vrste - dužničko i radno ropstvo, prinudno prosjačenje i vršenje krivičnih dela, kao i trgovina ljudskim organima.

Primeri svih ovih oblika, izuzev poslednjeg, zabeleženi su i kod nas.

- Prošle godine „Astra" je identifikovala najmanje 40 žrtava trgovine ljudima, ali država kao da ovom problemu ne pridaje pažnju - kaže ona. - Čak i kada neki slučaj stigne do suda, umesto adekvatnog kažnjavanja počinitelja, žrtve se najčešće izlažu dodatnom maltretiranju, odbija im se zahtev za nadoknadu, a okrivljeni prolaze sa minimalnim kaznama.

Radovićeva objašnjava da se ropski odnos ostvaruje batinama, silovanjem, izgladnjivanjem ili psihičkim pritiskom na žrtvu, pri čemu se, u slučaju da pokuša da pobegne, otvoreno preti i njoj i njenim najbližima.

- Reč je o realnim pretnjama. Samim tim što trgovci o njima uglavnom imaju tačne podatke (šta rade, gde idu u školu, s kim se druže i izlaze iz kuće), žrtva je uverena da se to zaista i može dogoditi - pojašnjava ona.
b

1.000.000 ljudi godišnje postane žrtva otmica i trgovine ljudima, podaci su Stejt departmenta

500 milijardi dolara godišnji je promet kriminalaca koji se bave trgovinom ljudima

27 miliona ljudi danas živi u nekoj vrsti ropskog položaja

3 posle trgovine drogom i oružjem, trgovina ljudima je treća najunosnija kriminalna delatnost u svetu

Frapantne podatke iznosi i Ilina Obradović, predsednica Udruženja „Rodoljubno spasiteljstvo Makoš" iz Bariča, žena koja ni sama ne zna za sudbinu svoje dve ćerke. Zbog njih, ali i zbog sve druge dece, osnovala je ovo udruženje, koje je za manje od dve godine okupilo na stotine članova.

- Klasična trgovina ljudima počela je u Srbiji početkom devedesetih godina - kaže Ilina. - Prve žrtve su pretežno bila romska deca. Koliko znam, niko se od te dece nije izvukao, većina ih je završila tragično. U međuvremenu, krug žrtava se proširio, pa danas u paukovu mrežu trgovaca ljudima može da uleti praktično bilo ko.

Ona objašnjava da se žrtva retko kada bira nasumice, već uvek prethodi praćenje. U tom periodu, žrtva se proverava, utvrđuje se da li bi se u slučaju njenog nestanka neko reagovao. Posle toga joj prilazi drug, drugarica, momak koji joj se udvara i koji je odvodi na njoj nepoznato mesto.

- Prva noć je za žrtvu najtraumatičnija - objašnjava Obradovićeva. - Prolazi kroz klasično silovanje u kojem učestvuje više osoba, a često se koristi i droga. Da bi je slomili, fizički je i seksualno zlostavljaju, batinaju. Stavljaju joj do znanja da se tortura može ponoviti bilo kada ili, još gore, da će u slučaju da pokuša nekom da prijavi naići na njihovog čoveka.

Ona iznosi podatak da se samo 10 do 20 odsto žrtava ikada identifikuje, a Srbija je posebno ugrožena jer se, praktično, nalazi na raskrsnici puteva.

Mnoge devojke i žene iz istočne Evrope dolaze u Srbiju, a da praktično i ne znaju da nisu u Italiji, gde im je, navodno, obećano da će raditi kao konobarice i sl. Sele se iz mesta u mesto, potpuno su dezorijentisane, nemaju kome da se obrate, a naruku kriminalaca su išle i kaznene odredbe koje su doskora bile izuzetno blage. Prošle godine usvojene su izmene zakona koje ovu oblast tretiraju znatno strože, uslovne presude su ukinute, a sve je prešlo u nadležnost Višeg suda, gde je znatno manja mogućnost korupcije.

Vlada Arsić

Izvor: Press