Studirao i završio istoriju i demografiju, ali sam se kasnije mnogo više bavio demografijom. Srpske princeze sam naveo čisto kao primer. Jedna od Orhanovih žena bila je ćerka Jovana Kantakuzina. Neki tvrde da je i njegova glavna žena Muratova majka bila Helena Vizantijka. Muratova žena je bila i sestra bugarskog cara Ivana Šišmana Maria Tamara . Bilo je dosta takvih primera.
Srbija koliko god da je bila jaka u to vreme ipak nije bila dovoljno jaka da se bori na dva fronta. Brzo se proširila i Dušan je uočio odredjene slabosti. Malo ću se vratiti u prošlost, Dušan nije vodio velike bitke, koristio je slabosti Vizantije (gradjanske ratove, kugu, prirodne nepogode..) da bi proširio svoje teritorije. On je više bio mudar vladar nego što je bio ratnik. Uvidevši da je Dušan okrenut jugu, Madjari su počeli da stiskaju sa severa, a Bosanci sa severozapada. Kada bi sevratio na sever Vizantinci bi kretali sa juga i vraćali gradove. Dušan nije imao snage da u jednoj presudnoj bitci slomi neprijatelja i reši problem za sva vremena. Izbegavao je bitke jer je i sa Madjarima i sa Ugrima ustvari bio podjednake snage i bilo je previše rizično ulaziti u bitke. Onda je Kantakuzin doveo Turke i stvari su se promenile. Dušan je prvo poražen u jednom manjem sukobu, a zatim u većem kod Didimotike (Grogora kaže da je Dušan imao 4000 konjanika, Kantakuzin 12 hiljada). Obojica su verovatno u pravu, jer su na tom mestu trebale da se skupe vojske Srba, Jovana Paleologa i Bugara. Turci su u bitci zgazili Srbe. Dušan traži saveznike pokušava sa Venecijancima, ali ni njima nije u intresu bilo da Srbi zauzmu Konstantinopolj koji je Dušanu bio cilj, zavlače ga i nikad mu ne bi dali brodove. Pokušavao je Dušan sa Kantakuzinom, ali nije išlo. Pokušao je da napravi savez sa Jovanom Paleologom, ali je iznenada napustio pregovore, njihovi konačni ciljevi nikada nisu mogli da se poklope i logično je da do dogovora nije došlo. Pregovori sa papom nisu dali rezultata jer papa nije mogao da garantuje ključni Dušanov uslov, da Lajoš neće napadati Srbiju. Takav dogovor Srbima nije trebao. Šta će im papa ako ne može da im garantuje mir.  Dušanu je jedino u tom trenutku ostalo da se okrene Turcima. A zašto da ne, pokazali su se kao vešti ratnici, sa veoma jakom vojskom. Njih je u to vreme pre svega intresovala pljačka pa tek onda druge stvari. Orhan je kako Grigora kaže sa oduševljenjem prihvatio ponudu i odma pristao da oženi sina Dušanovom ćerkom. Poslao je u Srbiju odgovor. Medjutim Kantakuzin nije smeo da dozvoli da taj odgovor stigne u Srbiju u organizovao je napad na glasnike koji su zarobljeni i pobijeni. Sam Kantakuzin piše da je morao da spreči bračne planove srpskog kralja. Orhan je bio ljut zbog ovakvog postupka Kantakuzina i sledećem ratu je bio protiv njega, Turske hronike pišu da je želeo da se osveti Kantakuzino zbog njegovog čina. Šta je dalje bilo ostaje nejasno. Da li je do tog braka došlo ili ne. Ali baš u to vreme Murat se ženi sa hrišćankom za koju turci kažu da je princeza iz Ruma (Rima,Romeje) To jeste naziv za Vizantiju, ali i Dušan se krunisao za cara Romeja. Turci su i dugo posle toga mešali Srbe i Grke i jedne i druge nazivajući Rumi. Neki posredni dogadjaji u Bugarskoj pre svega pokazuju da je do tog braka ipak možda došlo.
Za razliku od Vizantije koja nije bila ni blizu stare slave, rastrzana unutrašnjim sukobima, u kojoj nije bilo nikog ko bi digao glas protiv davanja žena i savezništva sa Turcima (mada je i Kantakuzin izgubio svoj uticaj i slavu baš zbog saradnje sa Turcima) u Srbiji je sveštenstvo bilo veoma moćno i imalo je veliki uticaj u društvu. Cela zadnja godina Dušanovog života je dosta nejasna. Tu se desilo nešto zaista krupno, što je moralo uticati na crkvu koju je Dušan uzdigao na najviši rang i dosta pomagao finansijski (mada je u nekoliko navrata i ranije Dušan imao problema sa sveštenstvom), na plemstvo kojem je dao ogromne nove posede, pa i narod, da se oni odma posle njegove smrti svi okrenu protiv njega. Nije proglašen za sveca, zašto? Nema odgovora, srpski vladari sa mnogo većim gresima od njega su proglašavani za svece. Nešto se desilo što je moralo da utiče na sve da niko posle njegove misteriozne smrti ni ne upita da nije možda ubijen. Pa čak i da sve freske na kojima se pojavljuje on i članovi njegove uže porodice budu prepravljene.
Ja ne vidim šta bi moglo da bude osim ovoga što sam gore naveo.

Setio sam se da sam kao mali čitao Ćorovićevu Istoriju Srba. Pošto je spomenut u prethodnoj raspravi, potržio sam je i evo jedan odlomak iz nje:
"Od ovog vremena Dušan svoju energiju zbira, da izvrši još jedan obračun s Vizantijom, možda konačan. Da to što sigurnije postigne, on namerava da ukloni s Balkana opasne grčke saveznike, Turke, koji su u poslednjim borbama imali znatna udela.  U stvari, Turci su predstavljali već tada snagu, koja nije slutila na dobro. U Maloj Aziji njihovo sistematsko prodiranje lišilo je Grke njihovih glavnih gradova i bogatih oblasti i sateralo ih do same obale. Ne nude se njima uzalud carske kćeri, vojni savezi i bogati pokloni. Kad su prvi veći odredi Orkanovi stigli u Carigrad, svet ih je tamo dočekao s radosnim klicanjem, ne samo s toga što su Grci bili radosni radi dolaska novih pomoćnika, nego i što su ti pomoćnici predstavljali stvarnu snagu. Da su ti pomoćnici bili ponekad daleko od toga da služe kao prosto oruđe Grcima videlo se već dosad u više prilika. Turci su, nema sumnje, pokazali pravi interes za Evropu tek od onda, otkad su tamo bili pozvati; njihovi prvi odredi nisu bili ništa drugo nego obične pomoćne čete, koje slušaju naredbe svojih gospodara; ali vrlo brzo te pomoćne čete postaju neka vrsta izvidnica. Čim su Turci videli, kako stoje stvari u Evropi, kakva je snaga njihovih grčkih poslodavaca i kako je bogat plen kome se s one strane Dardanela mogu nadati, oni su se lako rešili da iskoriste to stanje i to novo područje. Tim pre, što je Vizantija, iscrpena drugim krizama, bila stalno u novčanim neprilikama, ne mogući da isplaćuje uredno najamničke nagrade i tako donekle i sama upućivala gramžljivi tuđi elemenat da se naplaćuje sam. Osmanlije nisu, kao ni drugi pljačkaši, pazili mnogo na to, da li će oštetiti svoje najmodavce, a naročito onda, kad ti najmodavci ne vrše prema njima primljene obaveze. Računajući s tim, Dušan namisli da turske čete ili premami na svoju stranu ili da ih odvrati od pomaganja Vizantije. S toga šalje jedno svoje poslanstvo u Brusu i, po Kantakuzenovu primeru, nudi sultanu ništa manje nego svoju kćer za ženu. Bar tako priča Nićifor Gregora. Sultan je srpsko poslanstvo primio s čašću i otpratio ga s darovima, ali ono nije dospelo da se zdravo i čitavo vrati u Srbiju. Jedna grčka četa, koju je vodio namesnik Halkidike, predusrela je kod Rodosta srpsko poslanstvo i njihovu tursku pratnju, pa ih delom pobi, a delom zarobi. Taj postupak veoma je ogorčio Turke i samo veliko uniženje Kantakuzenovo moglo je da smiri Orkana. Velika je šteta što o tom poslanstvu nema nikakvih bližih podataka. Dušan je svakako išao za tim, da Vizantiju sasvim osami i da je onda, slabu i rastrovanu, savlada bez težih napora. Njegove planove nije bilo teško prozreti. Vidimo, da su im Grci uhvatili niti i da su se požurili da sve osujete. Oni su dobro osećali, da im je turska pomoć, iako pod skupu cenu, tada bila glavno sredstvo da koliko-toliko zaustave srpski nalet."

Ima tu istine, ali ne bih da ulazim u dalju raspravu. Dusan je umro prerano, i kako je istorija tekla Srbi i Turci su postali neprijatelji, a Srbi i Romeji (Grci) prijatelji i mislim da je to bolje za nas. Da nije tako, verovatno bi smo svi bili Muslimani sad, kao Vizantinci. Mislim da Dusan nije kanonizovan za sveca iz prostog razloga zato sto je car, samim tim i najblizi bogu. Uostalom njegov greh je najveci, ubio je oca u zatocenistvu. Posto je u bici kod Velbuzda komndaovao levim krilom ili jednim odredom dosta je zasluzan za pobedu, stoga mislim da su mu ratne vestine bile vrlo poznate. Svima je jasno da je koristio nesrecu Vizantije da bi uvecao drzavu, mozda je hteo da uveca i ojaca Srbiju, onda bi svakako pripojio Bosnu i ko zna sta bi bilo sa Ugarima. Sve u svemu pametan i mudar vladar, bas kao i njegov deda.

Srbija na tri mora....

Samo kazem...

Jadranskom, Jonskom i Egejskom...


Lepo zvuči, moram priznati. 

Da je Dusan poziveo jos dve decenije nikada nam se ne bi desio sraman poraz na Marici,koji je daleko veci uticaj ostavio na tadasnji zivot Srba nego bitka na Kosovu. Tacnije,do bitke na Marici ne bi ni doslo,a samozvani kralj obuzdan.