Sprečimo pljačku studenata - peticija za master - pomozite! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Хоће мастер диплому или јефтинију домастеризацију

Дипломирани психолози генерације 2005. Филозофског факултета у Новом Саду који су завршили студије по прелазном програму, а не болоњском, с положена 73 испита,
ових дана су се обраћали медијима незадовољни условима под којима би могли стећи мастер диплому.

„По изјавама челника с Факултета, ми смо пред послодавцем изједначени и имамо иста права као и дипломирани психолози мастери. Уколико је заиста тако, захтевамо да нам се онда издају дипломе на којима ће писати дипломирани психолог – мастер. Ако Факултет није у стању да нам изда овакве дипломе, захтевамо и овим путем и јавно позивамо да се наше молбе у погледу смањења трошкова тзв. домастеризације поново размотре“, стоји у допису упућеном и нашој редакцији.

Такође се наводи да је „у току и петиција на којој је око 250 потписа, како наших колега, тако и свих који нас подржавају“, те се каже да ће тражити састанак с покрајинским секретаром за образовање и молбу за раматрање њиховог проблема упутити и Министарству просвете, председнику Владе Војводине, председнику Србије...

Проблематика изједначавања старих и нових академских назива, али и буџетског финансирања мастер и докторских студија, горућа је откако је 2005. донет нови Закон о високом образовању, и није никаква специфичност новосадског Филозофског факултета. Овде само поштују поменути закон који каже: „Стручни, академски, односно научни назив стечен према прописима који су важили до ступања на снагу овог закона, у погледу права која из њега произлазе, изједначен је с одговарајућим стручним, академским, односно научним називом утврђеним овим законом“. А Закон каже да је стари академски назив стечен завршетком основних студија на факултету, у трајању од четири до шест година, изједначен с новим мастер, који стекне „лице које је заврши дипломске академске студије“. У овом конкретном случају то значи да су дипломирани психолози (генерације 2005) изједначени у правима (дакле и пред послодавцем) с дипломираним психолозима мастерима.

Е, сад, шта с онима који пошто-пото хоће да им се изједначеност у правима материјализује одговарајућом новом јавном исправом, односно дипломом? Може и то, наравно, али се онда факултету на којем је раније стечена диплома подноси захтев за издавање нове – мастер, што подразумева да се на факултету формира комисија за еквиваленцију која утврђује колико је европски преносивих бодова (ЕСПБ) у току завршених студија остварио кандидат и да ли, евентуално, треба да положи још испит-два и напише мастер рад да би стекао мастер диплому. Што је, превасходно, потребно онима који желе даље на „болоњске“ трогодишње докторске студије. На свим факултетима Универзитета у Новом Саду та еквиваленција се наплаћује, као и издавање нове дипломе, по ценовнику који је „аминовао“ савет факултета. Негде је то скупље, негде јефтиније, али – кошта.

Међутим, основни је проблем у томе што ни домастеризација некадашњих дипломираних нити њено финансирање нису законски регулисани, а то питање морало би бити јединствено уређено када су у питању државни факултети, односно универзитети.

По речима продеканке за наставу Филозофског факултета проф. др Оливере Гајић, Факултет поштује важеће законске прописе и придржава се свог Правилника о усклађивању стечених стручних и академских назива стечених према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању. По том правилнику, власници „старих диплома“ мастер студије уписују о свом трошку, односно као самофинансирајући студенти. Продеканка Гајић истиче да је Факултет, поводом проблематике уписа на мастер студије, затражио и тумачење ресорног покрајинског секретаријата, а о томе ће се разговарати и на нивоу целог Универзитета да би се утврдило јединствено решење за све факултете у саставу УНС-а.

В. Чекић

Факултети не треба да наплаћују еквиваленцију сопствених диплома

С проблематиком на коју указују дипломирани психолизи генерације 2005. упознат је и ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Мирослав Весковић, који је о томе разговарао и с руководством Филозофског факултета.

– Морамо да будемо свесни да неко ко је започео студије по неболоњском програму, завршетком студија у четворогодишњем трајању стиче сва права као и они који су завршили мастер студије. Према томе, њихов наставак школовања на мастер студијама није неопходан, али, наравно да треба подржати све оне који желе да се даље образују. Чињеница је да, уколико се на Филозофском факултету школарина од 96.000 динара односи на укупан број испита на години мастер студија на психологији, а одговарајућом еквиваленцијом се тај број испита смањи, онда и школарина мора бити пропорционално смањена. О томе смо разговарали и то се мора реализовати. Такође, сматрам да ће факултети одреаговати на прави начин и када је у питању еквиваленција сопствених диплома по новом студијском програму јер сматрам да факултети то не треба да наплаћују.

Izvor: Dnevnik