ISTRAŽUJEMO
Evropa dobar domaćin našim đacima

I. Radisavljević - V. M. B.    | 04. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock    | Komentara: 0
Osim uobičajenih ekskurzija koje se za srednjoškolce u Srbiji organizuju svake godine, a koje podrazumevaju veliko opterećenje za kućne budžete, učenici srednjih škola u našoj zemlji za putovanja i sticanja novih znanja imaju još jednu mogućnost – saradnju škola i razmenu učenika.


Međutim, ovakav neuporedivo jeftiniji i svrsishodniji vid upoznavanja stranih zemalja, uz istovremeno sticanja znanja i iskustava, prvenstveno zavisi od angažmana profesora i direktora škola.
 
Mogućnosti

Sistem partnerstva škola omogućava sasvim drugačiji način upoznavanja stranih kultura od proputovanja ili kratkih poseta stranim gradovima i metropolama, pri čemu se na uštrb istinskog upoznavanja kultura zemalja domaćina štedi na kvalitetnom smeštaju. Na ekskurzijama đaci u velikom broju slučajeva spavaju u autobusu tokom puta između dve destinacije.

Partnerstvo i saradnja škola, s druge strane, podrazumeva da učenici iz Srbije odsedaju u kućama učenika iz škola s kojima sarađuju, tako da im nije potreban novac za smeštaj i hranu. Ujedno, naši učenici odlaze na časove, stiču uvid u program po kojem uče njihovi vršnjaci iz razvijenih evropskih zemalja, organizuju slobodno vreme na način kako to čine i njihovi domaćini, savladavaju ili usavršavaju jezike...

Ovakav vid razmene učenika je materijalno neuporedivo povoljniji od prosečnih cena ekskurzija u inostranstvu, jer ne obuhvata troškove smeštaja i hrane, a često lokalna zajednica i sama škola domaćin izdvajaju novac za ovakve projekte. Tako na kraju samo malo deo sume, pre svega za džeparac, izdvajaju sami roditelji naših đaka.

U inostranstvu je sistem razmene učenika izuzetno razvijen, tako da postoje i brojni fondovi koji podstiču ovakav vid saradnje. U tu svrhu je registrovano nekoliko zvaničnih internet sajtova za evropsku i svetsku razmenu na kojima škole mogu da pronađu odgovarajuće partnere iz inostranstva, odnosno škole koje imaju istovetnu ili sličnu stručnost u obrazovanju. Na jednom od tih sajtova samo tokom prošle godine je na postojećih 20.000 škola registrovano još 7.000 novih iz celog sveta.

Svetli primeri

U Srbiji postoji nekoliko izvanrednih primera ovakve vrste saradnje.
Biljana Šipovac, v.d. direktora Prve tehničke škole u Kragujevcu, kaže da će učenici ove škole moći da se školuju u građevinskoj školi EDIL master u Trstu. Ove dve škole postigle su dogovor da u naredne dve godine naši đaci uče italijanski jezik kako bi bez poteškoća mogli da pohađaju nastavu u Trstu, tako da bi se prva grupa kandidata školovala u 2011/2012. godini.

– Naši đaci smera Monteri suve građe dobiće priliku da završnu treću godinu škole provedu u građevinskoj školi u Trstu i tako steknu diplomu EDIL master škole, kao mogućnost zaposlenja u Italiji, ili da po povratku u Srbiju primene stečena znanja. Tek kada učenici polože italijanski jezik, moći će da se prijave za odlazak na školovanje. Roditelje ovakav vid školovanja košta simbolično, jer deca imaju besplatan smeštaj i hranu, a imaju mogućnost i da zarade za džeparac – objašnjava Biljana Šipovac.

Kako je građevinski kadar deficitaran u obe zemlje, ova mogućnost ne predstavlja odlivanje kadrova, već samo bolju šansu za zaposlenje i kvalitetnije obrazovanje.
Još jedan vid saradnje neguje Prva tehnička škola u Kragujevcu. Radi se o petogodišnjoj saradnji s Integrisanom srednjom školom iz Sokolnica kod Brna u Češkoj. Saradnja ove dve škole krunisana je potpisivanjem Povelje o bratimljenju 2007. godine u Kragujevcu, a u periodu od 2004. do 2009. godine iz Prve tehničke škole u Češkoj je boravilo oko 60 učenika i 60 profesora, dok je 40 čeških učenika i 40 profesora boravilo u Kragujevcu.

Prednost ovakvog vida partnerstva ogleda se i u tome što pruža priliku i za usavršavanje profesora, pa čak i direktora sa menadžmentom škole. To omogućava učenje, razmenu iskustva i ideja sa kolegama iz drugih, pretežno razvijenih sredina i povezivanje na zajedničkom razvoju novih nastavnih metoda.
Podjednako značajna poput primera iz Kragujevca jeste i saradnja koju je sa norveškim gradom Oksenvadom, tačnije tamošnjom Poljoprivrednom školom, ostvarila Poljoprivredna škola iz Bača.

– Saradnja je bazirana na uzajamnoj poseti. Naime, njihovih pet učenika dođe kod nas u Bač na praktičnu nastavu tokom dve nedelje, a naših pet đaka s jednim nastavnikom takođe boravi toliko vremena u Oksenvadu. Kako bi naši đaci mogli da borave u Norveškoj, moraju da znaju engleski jezik, a pri izboru za odlazak važnu ulogu ima i njihov uspeh u školi. Takvom saradnjom i mogućnošću putovanja i usavršavanja mi ih i stimulišemo da postignu što bolji uspeh u školi, što će im u budućnosti svakako koristiti – objašnjava Radič Maksimović, direktor Poljoprivredne škole u Baču.

Učenici iz Bača za vreme boravka u norveškom Oksenvadu imaju besplatan smeštaj i hranu, a pokriveni su i troškovi boravka njihove dece u bačkim doma ćinstvima.

– Istovremeno postoje i projekti Kraljevine Norveške koji kroz “kurs centre” obučavaju i stručno usavršavaju naše buduće farmere. Raznim projektima u vidu donacija, od oko 100.000 evra, do sada je uloženo u unapređenje našeg školskog imanja kako bi se naša deca i ovde što bolje školovala. Ovakav način saradnje postoji već šest godina i pokazao se veoma uspešnim. Ove godine odobrena je i donacija za projekat kojim smo obnovili sistem za navodnjavanje školskog voćnjaka – kaže direktor Maksimović.
 
Prednosti partnerstva

Slična partnerstva posebno su dobrodošla za naše učenike kada se u obzir uzme činjenica da 75 odsto mladih u Srbiji nije nikada imalo mogućnost da putuje u zemlje članice EU. S druge strane, većina onih koji su putovali i čiji su roditelji to finansijski mogli da podrže koristili su ekskurzije koje se najčešće svode na turističko razgledanje gradova.

Obrazovni sistem Srbije ne poznaje školsko partnerstvo kao zvanični oblik saradnje, pa je neophodno da se obezbedi okvir u kojem bi uspostavljeno partnerstvo moglo da se ozvaniči. Ministarstvo prosvete načelno podržava ideju uspostavljanja partnerstva škola. Međutim, prema rečima Dragice Gavrilović, rukovodioca pres službe Ministarstva, oni ne raspolažu nikakvim podacima o broju partnerskih sporazuma među našim i inostranim školama.

– Uspostavljanje partnerstva je dobar osnov za dalji razvoj i usavršavanje mreže saradnje naših srednjih škola na međunarodnom nivou. Trenutni školski programi poznaju ekskurzije kao način za posete različitim državama i priliku da se učenici na neposredan način upoznaju s njima. Partnerstva su, međutim, nov način da se ostvari saradnja koja će biti kvalitetna i održiva, obuhvatajući saradnju učenika, profesora i direktora škola – kaže Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete.

Za sada postoje dva načina da seuspostavi partnerstvo. Onaj lakši odnosi se srpske gradove koji su pobratimljeni sa nekim stranim gradom, pa je njima za uspostavljanje razmene potrebno samo da to navedu u dokumentaciji o bratimljenju. Drugi način, onaj koji se tiče dva grada koja nisu u bratskom odnosu, zahteva da škola od Ministarstva prosvete zatraži Pismo podrške.
 
Učenička praksa u Nemačkoj
I učenici Administrativno-birotehničke škole iz Niša imali su priliku da kroz kvalitetan vid saradnje prođu stručnu praksu u Nemačkoj.
– Ovog proleća smo drugi put vodili naše đake u grad Forchajm, koji se nalazi blizu Štutgarta. Grupa od 18 đaka na smeru Poslovni administrator boravila je u Nemačkoj od 27. marta do 4. aprila. Učenici su platili samo po 5.000 dinara, a sredstva za sve druge troškove za njihov odlazak i boravak u Nemačkoj dobili smo od lokalne samouprave i „Gete centra” iz Beograda. Vrlo je važno da naši učenici mogu da vide kako se školuju i kako žive njihovi vršnjaci u razvijenoj Evropi. Za razliku od našeg obrazovnog sistema, u Nemačkoj je mnogo više pažnje posvećeno praktičnom radu. Dok pohađaju srednje škole svi đaci moraju da rade u nekoj fabrici i za to dobiju oko 600 evra mesečno. Naši učenici su posetili fabriku sokova i videli kako i šta rade njihovi vršnjaci. Zajedno su radili i neke projekte, na primer, o uporednoj istoriji Nemaca i Srba. Ovakve stručne prakse su odlična prilika da srpski učenici budu u kontaktu sa svojim vršnjacima iz Evropske unije - kaže direktor Administrativno-birotehničke škole Milorad Gavrilović.
V. T.
 
Gradovi pobratimi
Gradovi pobratimi lako mogu da iskoriste svoju vezu sa bratskim inostranim gradovima i da s njihovim školama započnu razmenu učenika. Takvu razmenu, na primer, ima Pirot sa bratskim francuskim gradom Klermon Freran, sa kojim već godinama razmenjuje učenike. Evo nekoliko primera gradova čija je saradnja aktivna i koji bi mogli da iskoriste ovu priliku:
 
Beograd
Čikago   SAD
Koventri   Engleska
 
Bečej
Čongrad i Seksard   Mađarska
Galanta   Slovačka
 
Niš
Veliko Trnovo   Bugarska
Marusi   Grčka
Arhus   Danska
Krajova   Rumunija
Berševa   Izrael
Kursk   Rusija
 
Kragujevac
Siren   Francuska
Bidgošć   Poljska
Springfild   Ohajo, SAD
Ređo Emilija   Italija
Ingloštat   Nemačka
Ohrid   Makedonija
Smolensk   Rusija
 
Zaječar
Tržić   Slovenija
Monfalkone   Italija
 
Zrenjanin
Arad   Rumunija
Bekeščaba   Mađarska

Izvor: Blic