Srpski standard najniži u ex-SFRJ
21. februar 2010. | 00:44 | Izvor: Novosti
Beograd -- Uporedne analize prosečnih mesečnih primanja i prosečnih troškova pokazuju da je standard u Srbiji na najnižem među svim zemljama članicama bivše Jugoslavije.


Ako se gleda po cenovnicima u samoposlugama, nama i nije tako loše, ali ako je mera džep, odnosno ono što je u njemu, susedima možemo da zavidimo.

Naime, građani Srbije kupuju po cenama sličnim onima u okolnim državama. Hrana je jeftinija u Makedoniji, za koji procenat i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a skuplja je u Hrvatskoj i Sloveniji. Po zaradama, međutim, bežimo samo Makedoncima, mršavih 30 evra. Za ostalima zaostajemo znatno više nego cenovnici naših trgovina.

Evropska statistička agencija Eurostat Srbiju smešta među deset zemalja sa najnižim cenama na Starom kontinentu. U proseku su, pokazuju njihova istraživanja, cene u Srbiji duplo niže od onih u jezgru Evropske unije - nivo je 50,4 odsto. Hranu, međutim, plaćamo nešto skuplje - 80,6 odsto od evropskog proseka.

Kada bismo ove cifre još ukrstili sa zaradama, život u Srbiji ne bi delovao nimalo ružičasto. Našoj plati (decembarska je bila 36.789 dinara) nedostaje najmanje 15 odsto da pokrije prosečnu, statističku, potrošačku korpu. U ciframa - oko 5.000 dinara. Ključni problem sa kojim se građani Srbije susreću, napominju ekonomisti, jeste slabljenje domaće valute. To je dovelo do toga da su naše cene niže kada se izražavaju u evrima, ali su i plate manje.

„Od početka krize do sada naša valuta je oslabila 23 odsto. Ostale zemlje u okruženju ili nisu imale uopšte slabljenje, ili su, kao u Rumuniji i Mađarskoj, slabljenja bila manja nego kod nas. Zato su sada naši proizvodi nešto jeftiniji nego što su bili. Plate su, međutim, takođe manje. One su i u zemljama okruženja zamrznute, ali su kod nas još oslabile. Da je evro ostao na nivou iz septembra 2008. godine, kada je bio 87 dinara, i cene i plate bile bi veće“, kaže ekonomista Goran Nikolić.

Benzin papren

Srbi i pored malih primanja plaćaju najskuplje gorivo u okruženju. Posle poslednjeg poskupljenja, litar evrodizela kod nas je 108,86 dinara. Tu prednjačimo i u odnosu na Sloveniju, gde je litar 107 dinara. U Hrvatskoj je 99 dinara, u Bosni i Hercegovini 95, a najjeftiniji je u Makedoniji - 84 dinara. Za nepopularne cene u Srbiji možemo da zahvalimo akcizama. Akciza i PDV u slučaju evrodizela gutaju polovinu cene.
Pokreti potrošača još nisu napravili istraživanje o uporednima cenama u Srbiji u okruženju, ali kažu da im je to prioritetni zadatak. Podaci kojima sada barataju pokazuju da su u Srbiji cene na nivou suseda.

„Upravo potpisujemo sporazum sa udruženjima potrošača u zemaljama okruženja i to će nam biti prvo istraživanje. Jasno je da priča da je Srbija najjeftinija ne stoji. Po onome što mi znamo, Srbija je po cenama otprilike u istom nivou kao zemlje okruženja“, kaže Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.

„Ono što nas drastično razlikuje su zarade. Naše plate su manje nego u regionu. Ministarstvo trgovine sprema promenu strukture potrošačke korpe i čekamo da vidimo da li će to biti u skladu sa standardima Evropske unije. Naša korpa je sada nepoznata. U nju ulazi 250 namirnica i dovoljno je da se promeni gram ovde ili onde i da dobijete te cifre“, objašnjava on. Srbija, dodaje Papović, još nema socijalnu kartu. Ne zna se ko je na granici siromaštva a ko je debelo u njemu. Zbog toga se kod nas korpa fingira.

Među našim susedima, ako se vodimo podacima Eurostata, najpovoljnije se trguje u Makedoniji. Oni su od evropskog proseka jeftiniji za 61 odsto. Hrana je nešto više od polovine evropskog proseka - 58,8 odsto. Od nas su bolji za 12 odsto. A zarađuju skoro kao mi. Prosečna plata južnih suseda je oko 330 evra.

Oni, međutim, ne da nemaju problema da pokriju potrošačku korpu, nego im pretekne oko 9.800 denara. Čak 41 odsto plate. Isti procenat, 41 odsto, i to ukupnih prihoda, kaže naša statistika, srpsko domaćinstvo daje na piće i hranu - 18.177 dinara. To je polovina decembarske prosečne plate, što pokazuje i da naša prosečna porodica ne zaradi dve prosečne republičke plate, već jednu i još oko 13.000 dinara.

Korpa i zapad

Sledeći po „jeftinoći“ su Crnogorci. Ukupne cene su više nego duplo niže od evropske mere - 45,7 odsto. Od nas su jeftiniji za 4,7 odsto. Hrana malo kvari prosek pošto iznosi 76,8 odsto evropskih, ali je jeftinija od srpske ponude. U Crnoj Gori su nas prešišali, međutim, i po zaradama. U decembru su zarađivali u proseku 470 evra.

Meso, ipak, kupuju po istim cenama kao Srbi. Pileće belo je oko 500 dinara. Mleko je nešto skuplje - 120 dinara, kao i ulje - 95 dinara. Kafa je zato jeftinija - 40 do 50 dinara, a jabuke nešto skuplje - do 90 dinara.

Garderoba svuda skupa

Kada krenemo da obnavljamo garderobu i mi u Srbiji, ali i dobar deo suseda zažali što ne živi negde drugde u Evropi. Za obuću i odeću u Srbiji dajemo samo 0,8 odsto manje nego potrošači u reprezentativnom uzorku Evropske unije. Najpovoljnija je situacija, opet, u Makedoniji. Kod njih su ovi artikli oko 30 odsto jeftiniji. U Sloveniji je garderoba 7,4 odsto skuplja nego u EU. Crnogorci je plaćaju još procenat skuplje, a Hrvati Evropi „beže“ za čak 13,2 odsto.
U Bosni i Hercegovini prosečna plata je nešto preko 400 evra, pedesetak evra veća od srpske. Eurostat kaže da njihove ukupne cene čine 47,2 odsto evropskog proseka, ili 3,2 odsto su niže od naših. Federalni zavod za statistiku je izračunao da njihova porodica na hranu i piće troši 33 odsto ukupnih prihoda.

U rafovima sarajevskih radnji, po podacima do kojih smo mi došli, nešto je jeftinije, a nešto i skuplje nego u Beogradu. Kilogram jagnjetine je oko 500 dinara, gotovo 100 dinara manje nego kod nas, ali su fileti pilećeg belog - oko 700 dinara, za 250 dinara skuplji nego u Beogradu. Za punomasno trajno mleko daju svega šest dinara više, ali za ulje - 50. Zato su pomorandže oko 85 dinara - 25 manje nego u Beogradu.

Kako se krene ka zapadu, tako i cene rastu. Hrvatske su za 18,5 odsto više nego naše. Kada se meri samo hrana, tu su skuplji i od Evrope, za 13 odsto, a od nas za trećinu. Zato su im plate, u odnosu na nas, duple.

Prosečni Hrvat u decembru je zaradio 730 evra - 100 odsto više od prosečnog Srbina, tako da za njegov budžet nije veliki udar što filete belog mesa plaća 675 dinara, kilogram jagnjetine oko 810 dinara, a ulje - 130. U njegovoj radnji pomorandže su oko 175 dinara, jabuke - 120, a dugotrajno punomasno mleko - 130 dinara. Preko prosečne korpe na kraju pretekne i za druge stvari.

A u Sloveniji su, sudeći po našem uzorku, namirnice duplo skuplje. S druge strane, njihov je minimalac veći od našeg proseka za - 200 evra. Proseku malo nedostaje pa da bude naša trostruka plata - iznosi 930 evra. Eurostat kaže da su cene u Sloveniji 30 odsto više od srpskih, a 20 odsto niže od evropskog proseka. Samo hrana je osam odsto skuplja od one u Evropi, a 28 odsto od namirnica u Srbiji.

Prosečno domaćinstvo sa dvoje zaposlenih i 1.860 evra na raspolaganju bez problema kupuju pileće belo meso po 900 dinara za kilogram, punomasno mleko od 150 dinara i ulje od - 179 dinara.

Prosek u stanovima

Beograd važi za grad sa prilično skupim rentama stanova. Tu poređenje ide teže, pošto najam zavisi od kvaliteta stana, lokacije i, naravno, ponude na tržištu. U Beogradu prosečan, što bi za nas bio stan od 55 kvadrata, u širem centru može se iznajmiti za oko 300 evra. Ako je luksuzan i na izuzetnom mestu, zakup ide naviše.

U Zagrebu, sudeći prema oglasima, ta kvadratura se izdaje za 350, ali i 450 evra. U Sarajevu za 250 do 300 evra, kao i u Podgorici. U Ljubljani je, prema podacima iz istraživanja „Cene i zarade“, prosečna renta - 350 evra. Najjeftiniji četvorosobni stan mesečno košta 840 evra, a trosobni - 600 evra.

Od zemalja EU iz našeg okruženje najjeftinije je u Mađarskoj. Prosečna renta u Budimpešti je 275 evra. Najjeftiniji trosobni stan košta 500 evra svakog meseca, ali je zato četvorosobni čak - 1.100 evra.

Izvor: B92

To ne moze biti tachno-jer na vlasti su demokrate i legendarna organizacija slobodana miloshevica-socijalistichka partija srbije~sps pod nepogreshivim vodjstvom ivice dachica i borisa tadica!

Jeste da su pokazatelji Srbije loši, samo nije baš tako crno. Ali recimo gde je tu prihod od poljoprivrede, jaka seoska domaćinstva u Srbiji, ono ne rade za platu. Slaba kontrola pa je siva ekonimija razvijena, neprijavljene zarade uz rada u fušu. Gastarbajtovanje u EU ili Rusiji pa je i to prihod mimo plate. Tu su i brojne sitne gazde koje samima sebi odrede simboličnu platu ali realno imaju svu zaradu od firme.

станиславе,давно ти рекох...ако ти је тешко овде-руски рулет са шест метака или пали одавде...чак ти и визе више не требају

Kupovna moć najniža u čitavom regionu
Najmanje vredi plata u Srbiji
B. Krivokapić | 21. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 85

Sa prosečnom zaradom iz decembra 2009. od 36.789 dinara (368 evra) Srbija je među zemljama regiona u zlatnoj sredini, daleko od vrha, a sve bliže začelju. Oni koji su bili iza nas – BiH, a posebno Crna Gora – već imaju bitno veće zarade, a tek neznatno lošije stoje Makedonija, Bugarska i Albanija. Kako je decembarska zarada, obilato dopunjena prazničnim isplatama, čak za 16,5 odsto bila veća od novembarske, za očekivati je da će se pozicija Srbije s objavom podataka za januar dodatno pogoršati.


Promet u 2009. prepolovljen, a sada je još lošije
 

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da samo poređenje prosečnih zarada nije korektno, jer ni iz daleka ne pruža realnu sliku o životnom standardu u pojedinim zemljama. Zbog ekonomske krize, kaže Nikolić, došlo je do velike kontrakcije zaposlenosti, pa je i podatak o prosečnoj zaradi znatno manje pouzdan. Mnogo realniju sliku dobili bismo poređenjem mase isplaćenih zarada danas i pre ekonomske krize, a uz prethodno izuzimanje iz računice broja ljudi koji su u tom periodu ostali bez posla.
No, postoje činjenice „koje se vide golim okom“ i za čije prepoznavanje nije neophodna precizna statistika. U odnosu na Badnji dan 2009. sredinom februara, ove godine dinar je po kursu NBS oslabio za oko devet odsto, dok je u istom periodu hrvatska kuna ojačala. Otuda je i prosečna zarada u Srbiji sa blizu 400 evra, koliko je iznosila tokom prošlog leta, u novembru pala na svega 320, da bi se, zahvaljujući novogodišnjim dodacima, “oporavila” za čitavih 40-50 evra. Ali to nije realna slika, kao što ni činjenica da su u leto 2008, pre izbijanja svetske ekonomske krize, prosečne zarade u Srbiji i Crnoj Gori bile približno iste, a danas je Crna Gora “jača” za preko 100 evra, nije pravi odraz snage dve ekonomije.
Ekonomisti su, dakle, korektni i, poput Ivana Nikolića, ne šire defetizam likujući što plate u albanskoj privredi polako dostižu srpski prosek. A o “korektnosti” ministara Vlade Mirka Cvetkovića najbolje govori nedavna izjava Slobodana Milosavljevića o tome kako “prosečan Srbin živi bolje od prosečnog Mađara, Bugarina, Rumuna, Makedonaca, Crnogoraca i građana BiH”. Na našu žalost, tvrdnja ministra trgovine nije istinita.
Prema podacima Statističkog biroa EU “Eurostat”, prosečne potrošačke cene u Srbiji su više nego u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, a o Makedoniji, ubedljivo najjeftinijoj u regionu, da i ne govorimo. U Skoplju su skuplji samo struja i telefonski impulsi, sve ostale cene su niže od beogradskih, a hrana je znatno jeftinija. Samim tim ni prosečan Makedonac, kako to tvrdi Milosavljević, ne živi lošije od prosečnog Srbina od koga zarađuje svega tridesetak evra manje.
Ali suštinu priče ne čini jedan statistički pokazatelj, ma koliko da se on upotrebljava, a još više zloupotrebljava. Ako želimo napred, bitno je imati na umu ono što su izračunali u BiH – po stopi rasta zarada iz 2008. godine, Bosancima će biti potrebno skoro pola veka da dosegnu nivo prosečne plate u EU, 36 godina do luksemburškog minimalca koji iznosi 1.600 evra i oko 15 godina do prosečne plate u Češkoj (iznad 900 evra). Dakle, da ne bismo čekali pola veka, valjalo bi da se pozabavimo cenama, posebno onim koje određuju monopolisti. Iz poređenja kupovne moći prosečnih zarada (pogledaj tabelu) vidi se šta znači makar delimično razbijanje kartela u nekoj oblasti: dok je jestivo ulje koštalo čak 120 dinara, za prosečnu platu moglo se kupiti tek oko 260 litara, a snižavanjem cene na oko 80 dinara, kupovna moć prosečne plate merena litrima jestivog ulja porasla je za preko 50 odsto.
S naftnim derivatima sasvim je drugačija priča. Tokom 2009. zabeleženo je čak 19 poskupljenja i svega tri pojeftinjenja goriva. Za Božić prošle godine litar bezolovnog benzina koštao je 72,10, a danas je 108,2 dinara. S istim automobilom i prosečnom zaradom građanin Srbije može da pređe duplo manje kilometara nego građanin Hrvatske i dva i po puta manje nego stanovnik Slovenije. A dok taksimetar NIS-a nemilosrdno otkucava drugi napreduju i, kako je krenulo, i Bugari i Albanci će nas ubrzo prestići. Da je tako, potvrđuje i podatak da je jesenas u javnom sektoru Albanije prosečna zarada premašila 40.000 leka (oko 300 evra), dok su cene i do 40 odsto niže nego u Srbiji.

Prosečne plate u regionu
država - prosek
Slovenija - 935
Hrvatska - 736
Crna Gora - 470
Mađarska - 450
BiH - 400
Srbija - 368
Rumunija - 361
Makedonija - 331
Bugarska - 300
Albanija - 288
plate su u evrima

Nema kupaca ni na buvljacima

 

Mediji objavili vest da je kupovna moć građana za godinu dana smanjena za 12 odsto, pa su ljudi zato pohrlili na buvlje pijace. Jedna televizija je poslala i ekipu da slika gužve na buvljacima, ali se ispostavilo da gužve nema.

– Svi znaju da je zima najlošiji deo godine za posao. Sve manje ljudi dolazi na buvljak. Prošloga leta, kad je vrhunac sezone, promet nam je bio manji za oko 50 odsto u odnosu na prethodno leto, a sada je i gore! Ta priča o gužvama na buvljacima nema veze sa stvarnošću. Evo, dešava se da mi subotom ne stane za tezgu čovek koga ne znam – kaže Dejan, koji već 15 godina „drži“ tezgu u prvom redu.
Kada se sve uračuna: zakup, porez, knjigovođa i ostali troškovi, Dejan za tezgu plaća 500 evra mesečno, pošto nema radnika, već radi sam. Tim novcem, kaže, može se iznajmiti lokal u gradu, a njegova tezga pod otvorenim nebom zauzima dva kvadrata! Otuda je razumljivo što od oko 1.700 tezgi „preživljava“ možda još četvrtina. Ostali su samo trgovci koji imaju razrađen posao, kao naš sagovornik, ili nemaju alternativu, a i njih je svakim danom sve manje.
– I danas, uz Kineze i velike tržne centre koji robu uvoze na veliko, a imaju i rasprodaje, ovde se može naći jednako kvalitetna roba kao tamo, a uz to i jeftinija. Ovaj sat kod mene je 900, a u gradu 1.800 dinara. Logično je, ako ljudi nemaju novca, da dođu ovde. Ali, nije tako. Ima tu i pomodarstva. Takođe, bolje je da odeš u „Ušće“, gde je toplo i prijatno, i da platiš karticom. Tako ne vidiš pare, razvuku ti sve na rate, i ako ti dodaju sedam odsto mesečno, nema veze. Mada je svaka tezga registrovana trgovinska radnja, mi nemamo pravo da držimo aparat za kartice. Tačnije, banka nam traži 72.000 dinara, dok ga ostale radnje dobijaju gratis, pošto radnja mora biti u čvrstom objektu – objašnjava Dejan.
U potrazi za većom grupom kupaca, put nas je naneo i do Staniše Đokića, prodavca tekstila. Đokić trguje na buvljaku već 16 godina i kaže da ne pamti gora vremena.
– Ko ovde u januaru i februaru izvuče 200 evra, odlično je prošao. Kupaca je manje za 70 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Za deset dana zaradio sam 2.300 dinara, a samo za zakup tezge, u trećoj zoni, treba da platim 8.200 dinara do kraja meseca – kaže Đokić.
Našem razgovoru se priključuje i penzioner Marko Aleksić, koji je došao na buvljak da kupi džemper. Kaže da je redovan posetilac, i da ga je na to naterala nužda.
– Imam penziju od oko 15.000 dinara, pa moram da ekonomišem – kaže Aleksić.

P. B.

Izvor: Blic

Ma ljudi vi mene lazete.Ovo nije moguce-ponavljajte zamnom: mi imamo socijalno odgovornu vladu~drugovi Tadic Dachic i  Dinkic su nepogreshivi i vode nas u bolju buducnost!!!!!