ALBERT AJNŠTAJN

     Dobro je poznata Ajnštajnova veza sa politikom nuklearne bombe; on je potpisao znamenito pismo predsedniku Frenklinu Ruzveltu, koje je nagnalo Sjedinjene Države da zamisao shvate ozbiljno, a potom se u posleratnom razdoblju pridružio naporima da se spreči izbijanje nuklearnog rata. No, ovo nisu bili samo izdvojeni postupci jednog naučnika uvučenog u svet politike. Ajnštajnov život je, zapravo, bio, prema njegovim vlastitim rečima, 'podeljen između politike i jednačina'.
     Ajnštajnova najranija politička aktivnost potiče iz vremena Prvog svetskog rata, kada je bio profesor u Berlinu. Razgnevljen onim što je smatrao za traćenje ljudskih života, uzeo je udela u antiratnim demonstracijama. Njegovo zagovaranje civilnog neposlušništva i javno podsticanje ljudi da ne pristanu na regrutaciju nisu mu, međutim, doneli uvažavanje među kolegama. A onda, posle rata, upravio je napore ka izmirenju sukobljenih naroda i poboljšanju međunarodnih odnosa. Ni to mu, međutim, nije donelo popularnost; štaviše, politička delatnost uskoro je počela da mu otežava pristup u Sjedinjene Države, čak i radi držanja predavanja.
     Naredna stvar za koju se Ajnštajn zalagao bio je cionizam. Iako je poreklom bio Jevrejin, Ajnštajn nije prihvatao biblijsku ideju o Bogu. Rastuće antisemitsko raspoloženje, kako pre tako i za vreme Drugog svetskog rata, postepeno ga je navelo na to da se poistoveti sa jevrejskom zajednicom, kao i da kasnije postane otvoreni pristalica cionizma. Nepopularnost koju mu je ovaj stav doneo ponovo ga nije odvratila od toga da javno izlaže svoje poglede. Na udaru su se našle i njegove teorije, pa je čak bila upriličena jedna antiajnštajnovska organizacija. Jedan čovek je bio osuđen zbog toga što je podsticao druge da ubiju Ajnštajna (kazna je iznosila pukih šest dolara). Ali Ajnštajn je sve to primio flegmatično. Kada se pojavila knjiga pod naslovom Sto autora protiv Ajnštajna, on je uzvratio: 'Da nisam bio u pravu, bio bi dovoljan i samo jedan!'
     Godine 1933, na vlast je došao Hitler. Ajnštajn se nalazio u Americi i izjavio je da ne želi da se vrati u Nemačku. A onda, pošto je nacistička milicija izvršila pretres njegove kuće i konfiskovala mu račun u banci, u jednim berlinskim novinama pojavio se sledeći naslov: 'Dobre vesti od Ajnštajna - odlučio je da se ne vrati!' Suočen sa nacističkom pretnjom, Ajnštajn je odustao od pacifističkih uverenja i konačno, bojeći se mogućnosti da nemački naučnici naprave nuklearnu bombu, predložio je da to učine i Sjedinjene Države. Ali još pre no što je eksplodirala prva atomska bomba, on je počeo da javno upozorava na opasnost od nuklearnog rata, predlažući međunarodnu kontrolu nuklearnog naoružanja.
     Napori koje je Ajnštajn ulagao tokom celog života u postizanje mira nisu bili odveć plodotvorni niti su mu doneli mnogo prijatelja. Njegova verbalna podrška cionističkoj stvari bila je, međutim, nagrađena 1952, kada mu je bilo ponuđeno mesto predsednika Izraela. On ga nije prihvatio, uzvrativši da sebe smatra odveć naivnim za politiku. Ali možda je stvarni razlog bio drugačiji. Evo ponovo njegovih reči: 'Jednačine su mi važnije, jer politika se odnosi na sadašnjost, dok jednačine pripadaju večnosti.'

GALILEO GALILEJ

     Možda se Galileju, više nego bilo kom drugom pojednicu, ima pripisati u zaslugu rođenje moderne nauke. Njegov znameniti sukob sa katoličkom crkvom bio je od središnjeg značaja za njegovu filozofiju, jer Galilej je bio jedan od prvih koji su ustvrdili da čovek može da se nada da će pronići u to kako svet dejstvuje; štaviše, to bismo mogli postići posmatranjem stvarnog sveta.
     Galilej je od početka verovao u Kopernikovu teoriju (prema kojoj planete kruže oko Sunca), ali počeo je da je javno podržava tek onda kada je otkrio dokaze koji su potvrđivali valjanost te zamisli. Pisao je o Kopernikovoj teoriji na italijanskom (a ne na uobičajenom akademskom latinskom) i njegova gledišta uskoro su dobila široku podršku izvan univerziteta. Ovo je ozlojedilo aristotelovske profesore koji su se ujedinili protiv njega, nastojeći da ubede katoličku crkvu da izopšti Kopernika.
     Zabrinut zbog ovoga, Galilej je pohitao u Rim na razgovor sa crkvenim vlastima. Istupio je pred njima sa tvrdnjom da svrha Biblije nije da nam bilo šta kaže o naučnim teorijama, kao i da je uobičajeno pretpostaviti da je Sveto Pismo alegorično na onim mestima gde protivureči zdravom razumu. Ali crkva se pobojala skandala koji je mogao da podrije njenu borbu protiv protestantizma, te je tako preduzela represivne mere. Kopernikove nazore proglasila je 1616. za 'lažne i pogrešne' i naložila je Galileju da više nikada ne brani i ne zastupa to učenje. Galilej se s tim pomirio.
     Godine 1623, jedan dugogodišnji Galilejev prijatelj postao je papa. Galilej je odmah pokušao da ga nagovori da povuče odredbu. Nije u tome uspeo, ali mu je pošlo za rukom da dobije dozvolu da napiše knjigu u kojoj bi raspravljao o Aristotelovoj i Kopernikovoj teoriji, pod dva uslova: neće stati ni na čiju stranu i doći će do zaključka da čovek nikako ne može da ustanovi kako svet dejstvuje zato što Bog može da izazove ista dejstva na načine nepojamne čoveku, koji ne sme da postavlja ograničenja Božjoj svemoći.
     Knjiga pod naslovom Rasprava o dva glavna sistema sveta bila je privedena kraju i objavljena 1632, uz punu potporu cenzora, i odmah je bila pozdravljena širom Evrope kao književno i folosofsko remek-delo. Shvativši da ljudi u knjizi vide uverljiv prilog kopernikanizmu, papa je uskoro zažalio što je dopustio njeno objavljivanje. Stoga je ustvrdio da je Galilej, iako knjiga ima zvanični blagoslov cenzora, ipak prekršio odredbu iz 1616. Izveo je Galileja pred inkviziciju, koja ga je osudila na doživotni kućni pritvor i naložila mu da se javno odrekne kopernikanizma. Galilej je po drugi put ustuknuo.
     Galilej je ostao veran katolik, ali njegovo uverenje u nezavisnost nauke nije bilo poljuljano. Četiri godine pre smrti 1642, nalazeći se i dalje u kućnom pritvoru, uspeo je da prokrijumčari rukopis svoje druge kapitalne knjige jednom izdavaču u Holandiji. Upravo ovo delo, poznato pod naslovom Dve nove nauke, postalo je, još više nego Galilejeva podrška Koperniku, zametak moderne fizike.

ISAK NJUTN

     Isak Njutn nije bio prijatan čovek. Njegov odnos sa ostalim akademcima bio je na zlom glasu, a pozne godine života proveo je u žučnim raspravama. Posle objavljivanja Principiae Mathematicae, neosporno najznačajnije knjige koja je ikada bila napisana u fizici, Njutnov ugled u javnosti počeo je brzo da raste. Bio je naimenovan za predsednika Kraljevskog društva i postao je prvi naučnik u istoriji koji je dobio titulu viteza.
     Njutn je uskoro došao u sukob sa kraljevskim astronomom Džonom Flemstidom, koji ga je prethodno opskrbljivao neophodnim podacima za Principiu, ali je sada zadržavao informacije koje su Njutnu bile potrebne. Njutn nije mogao da se pomiri sa ovim odbijanjem; samoga sebe je naimenovao za upravno telo Kraljevske opservatorije, a onda je pokušao da izdejstvuje da podaci smesta budu objavljeni. Konačno je tako sredio stvari da se Flemstidovog dela dočepa i da ga pripremi za objavljivanje njegov smrtni neprijatelj Edmond Halej. Ali Flemstid je poveo parnicu i ubrzo dobio presudu kojom se zabranjivalo rasturanje ukradenog dela. Ovo je silno razjarilo Njutna koji je stao da se sveti na taj način što je sistematično brisao svaki pomen o Flemstidu u potonjim izdanjima Principiae.
     Znatno ozbiljnija rasprava zapodenula se sa nemačkim filozofom Gotfridom Lajbnicom. I Lajbnic i Njutn su, nezavisno jedan od drugoga, postavili temelje jednoj grani matematike koja se naziva diferencijalni i integralni račun. Ovaj račun čini temelj najvećeg dela moderne fizike. Iako danas znamo da je Njutn otkrio ovaj račun godinama pre Lajbnica, on je svoje delo objavio znatno kasnije. Došlo je do silne prepirke oko toga kome pripada prvenstvo, pri čemu su naučnici strastveno stajali na strani jednog ili drugog takmaca. Zanimljivo je međutim, da je većina članaka koja se pojavila u odbranu Njutna potekla, zapravo, iz njegovog pera, pri čemu su ih njegovi prijatelji samo potpisali! Kada se rasprava rasplamsala, Lajbnic je načinio grešku, predloživši Kraljevskom društvu da reši spor. Kao predsednik, Njutn je naimenovao jedan 'napristrasan' odbor da izvrši istragu; odbor se slučajno sastojao isključivo od njegovih prijatelja! Ali to nije bilo sve: Njutn je potom lično napisao izveštaj odbora i naložio Kraljevskom društvu da ga objavi, optuživši Lajbnica za plagijat. I dalje nezadovoljan, potom je napisao anonimni prikaz izveštaja i objavio ga u periodičniku Kraljevskog društva. Po Lajbnicovoj smrti Njutn je navodno izjavio da mu je bilo silno milo što je doskočio svom takmacu.
     U vreme ove dve rasprave Njutn je već napustio Kembridž i akademiju. Bio je aktivno uzeo udela u antikatoličkoj politici Kembridža, a kasnije i u parlamentu, što mu je na kraju donelo unosno mesto čuvara kraljevske kovnice. Tu je iskoristio svoje nadarenosti za spletkarenje i podmetanje na društveno prihvatljiviji način, uspešno vodeći veliku kampanju protiv krivotvorenja, pa čak i poslavši nekoliko ljudi na vešala.

POJMOVNIK

     Akcelerator čestica: Mašina koja, pomoću elektromagneta, može da ubrza pokretne naelektrisane čestice, dajući im više energije.
     Antičestica: Svaki tip materijalne čestice ima odgovarajuću antičesticu. Kada se čestica sudari sa antičesticom, one se međusobno potiru, ostavljajući za sobom samo energiju.
     Antropičko načelo: Vaseljenu vidimo onakvu kakva jeste, jer da je drugačija, mi ne bismo bili ovde da je posmatramo.
     Apsolutna nula: Najniža moguća temperatura na kojoj data supstanca ne sadrži toplotnu energiju.
     Atom: Osnovna jedinica obične materije, sazdana od sićušnog jezgra (sačinjenog od protona i neutrona) oko koga kruže elektroni.

     Beli patuljak: Stabilna hladna zvezda koju na okupu održava odbijanje između elektrona u duhu načela isključenja.

     Crna rupa: Područje prostorvremena iz koga se ništa, čak ni svetlost, ne može otisnuti, zbog izuzetno velike sile teže.
     Crveni pomak: Pomeranje ka crvenom kraju linija u spektru svetlosti neke zvezde, izazvano Doplerovim efektom, kada se ona udaljuje od nas.

     Čandrasekarova granica: Najveća moguća masa jedne stabilne hladne zvezde, iznad koje ona mora da kolabira u crnu rupu.

     Događaj: Tačka u prostorvremenu određena svojim vremenom i mestom.
     Dvojnost talas-čestica: Prema kvantnoj mehanici, nema razlike između talasa i čestica; čestice se mogu ponekad ponašati kao talasi, a talasi kao čestice.

     Električni naboj: Svojstvo jedne čestice kojim ona može da odbija (ili privlači) druge čestice koje imaju naboj istog (odnosno suprotnog) znaka.
     Elektromagnetna sila: Sila koja se javlja između čestica sa električnim nabojem, druga po snazi od četiri osnovne sile prirode.
     Elektron: Čestica sa negativnim naelektrisanjem koja kruži oko atomskog jezgra.
     Elektroslaba energija objedinjenja: Energija (oko 100 GeV) iznad koje nestaje razlika između elektromagnetne i slabe nuklearne sile.
     Elementarna čestica: Čestica koja se, kako se smatra, ne može dalje deliti.

     Faza: Kod talasa, položaj u ciklusu u nekom određenom vremenu - da li je, naime, posredi breg, dolja, ili neka tačka između.
     Foton: Kvant svetlosti.

     Gama-zrak: Elektromagnetni talasi veoma kratkih talasnih dužina koji nastaju pri radioaktivnom raspadanju ili pri sudarima elementarnih čestica.
     Geodezijska linija: Najkraća ili najduža putanja između dve tačke.
     Gola singularnost: Prostorvremenska singularnost koju ne okružuje crna rupa.

     Horizont događaja: Granica crne rupe.

     Imaginarno vreme: Vreme koje se meri imaginarnim brojevima.

     Jaka sila: Najjača od četiri osnovne sile prirode, sa najkraćim dometom. Ona drži na okupu kvarkove u protonima i neutronima kao i protone i neutrone, obrazujući atome.

     Koordinate: Brojevi koji određuju položaj jedne tačke u prostoru i vremenu.
     Kosmologija: Izučavanje Vaseljene kao celine.
     Kosmološka konstanta: Matematičko sredstvo koje je koristio Ajnštajn kako bi prostorvremenu obezbedio inherentnu težnju ka širenju.
     Kvant: Nedeljiva jedinica u kojoj talasi mogu biti emitovani ili apsorbovani.
     Kvantna mehanika: Teorija proistekla iz Plankovog kvantnog načela i Hajzenbergovog načela neodređenosti.
     Kvark: Naelektrisana elementarna čestica koja je podložna dejstvu jake nuklearne sile. Proton i neutron se sastoje od po tri kvarka.

     Magnetno polje: Polje koje tvori magnetna sila, sada uključeno, zajedno sa električnim poljem, u elektromagnetno polje.
     Masa: Količina materije u jednom telu; njegova inercija ili otpor ubrzanju.
     Mikrotalasno pozadinsko zračenje: Zračenje sjaja tople rane Vaseljene, sada sa toliko velikim crvenim pomakom da više ne izgleda kao svetlost, već kao mikrotalasi (radio-talasi sa talasnom dužinom od nekoliko centimetara).

     Načelo isključenja: Dve istovetne čestice sa spinom 1/2 ne mogu imati (u granicama koje određuje načelo neodređenosti) isti položaj i istu brzinu.
     Načelo neodređenosti: Nikada se ne može potpuno biti siguran istovremeno u položaj i brzinu neke čestice; što se tačnije zna jedan parametar, to se manje tačno zna drugi.
     Neutrino: Izuzetno laka (verovatno bez mase) elementarna čestica materije na koju deluju jedino slaba sila i gravitacija.
     Neutron: Čestica bez naelektrisanja, veoma slična protonu, na koju otpada približno polovina mase u jezgru većine atoma.
     Neutronska zvezda: Hladna zvezda koju na okupu održava odbijanje između neutrona, u duhu načela isključenja.
     Nuklearna fuzija: Proces u kome dolazi do sudaranja i srastanja dva jezgra, pri čemu se obrazuje novo, teže jezgro.

     Očuvanje energije: Zakon nauke prema kome se energija (ili njen ekvivalent u masi) ne može ni stvoriti ni uništiti.
     Opšta relativnost: Ajnštajnova teorija koja se temelji na zamisli da bi zakoni prirode trebalo da budu isti za sve posmatrače, bez obzira na to kako se oni kreću. Ona objašnjava silu gravitacije iz perspektive zakrivljenosti četvorodimenzionog prostorvremena.

     Plankovo kvantno načelo: Zamisao da se svetlost (ili bilo koji dugi klasični talasi) može emitovati ili apsorbovati jedino u diskretnim kvantima, čija je energija upravo srazmerna njihovoj učestalosti.
     Polje: Nešto što postoji u celom prostoru i vremenu, za razliku od čestice koja postoji samo u jednoj tački u datom vremenu.
     Posebna relativnost: Ajnštajnova teorija koja se temelji na zamisli da zakoni nauke treba da budu isti za sve posmatrače koji se nalaze u slobodnom kretanju, bez obzira na njihovu brzinu.
     Pozitron: Pozitivno naelektrisana antičestica elektrona.
     Praiskonska crna rupa: Crna rupa nastala u veoma ranoj Vaseljeni.
     Prostorna dimenzija: Bilo koja od tri dimenzije prostorvremena koje su prostorne; odnosno, sve izuzev vremenske dimenzije.
     Prostorvreme: Četvorodimenzioni prostor čije su tačke događaji.
     Proton: Čestica sa pozitivnim naelektrisanjem na koju otpada približno polovina mase jezgra kod većine atoma.

     Radar: Sistem u kome se koriste impulsirani radio-talasi da se otkrije položaj tela na taj način što se meri vreme koje je potrebno jednom impulsu da stigne do datog objekta i bude odražen natrag.
     Radioaktivnost: Spontano razlaganje jednog tipa atomskih jezgara u druga.

     Singularnost: Tačka u prostorvremenu u kojoj zakrivljenost prostorvremena postaje beskonačna.
     Slaba sila: Jedna od četiri osnovne sile prirode, sasvim kratkog dometa, od koje je slabija samo gravitaciona sila. Ona deluje na sve čestice materije, ali ne i na čestice koje nose silu.
     Spektar: Raspodela intenziteta jednog - recimo, elektromagnetnog - talasa po njegovim sastavnim učestalostima.
     Spin: Unutrašnje svojstvo elementarnih čestica, koje ima veze, ali nije istovetno sa uobičajenim pojmom spina (vrtenja).
     Stacionarno stanje: Stanje koje se ne menja s vremenom; kugla koja se vrti stalnom brzinom stacionarna je zato što izgleda istovetna u bilo kom trenutku, iako nije statična.
     Svetlosna kupa: Površina u prostorvremenu koja označava moguće pravce svetlosnih zraka što prolaze kroz dati događaj.
     Svetlosna sekunda (svetlosna godina): Udaljenost koju svetlost prevali u jednoj sekundi (godini).

     Talasna dužina: Kod talasa, razdaljina između dve susedne dolje ili dva susedna brega.
     Teorema singularnosti: Teorema koja pokazuje da singularnost mora postojati pod određenim okolnostima, kao i da je Vaseljena morala početi singularnošću.
     Težina: Jačina sile kojom na neko telo deluje gravitaciono polje. Ona je upravo srazmerna, ali ne i istovetna masi.

     Ubrzanje: Stopa promene brzine nekog tela.
     Učestalost: Kod talasa, broj celih ciklusa u sekundi.
     Upravo srazmerno: Izraz 'X je upravo srazmerno Y' znači da kada Y biva pomnoženo nekim brojem, onda to biva i X. Izraz 'X je obrnuto srazmerno Y' znači da kada je Y pomnoženo nekim brojem, onda X biva podeljeno tim istim brojem.
     Uslov bezgraničnosti: Zamisao da je Vaseljena konačna, ali da nema granica (u imaginarnom vremenu).

     Velika energija objedinjenja: Energija iznad koje se, kako se smatra, više ne mogu međusobno razlikovati elektromagnetna, slaba nuklearna i jaka nuklearna sila.
     Velika objedinjena teorija (VOT): Teorija koja objedinjuje elektromagnetnu, jaku nuklearnu i slabu nuklearnu silu.
     Veliki Prasak: Singularnost na početku Vaseljene.
     Veliko Sažimanje: Singularnost na kraju Vaseljene.
     Virtuelna čestica: U kvantnoj mehanici, čestica koja nikada ne može neposredno biti otkrivena, ali čije postojanje ima merljiva dejstva.