Ok, naziv teme je rekao sve. S tim, sto je kod mene malo veci problem. Elem...

Danas mi se prevrne stomak od svih ovih tekstova po netu i u novinama "kako se onaj koji nema profil na FB smatra za vanzemaljca", "kako je imati FB profil u trendu" itd... U mom odeljenju prva i druga glavna tema za pricanje je upravo Fejsbuk. Sve sto se desava oko mene, medju mojim drugovima i u mojoj skoli izgleda da se desava na Fejsbuku. Kao da su ljudi poceli da zive na njemu. Ali ne mogu da verujem, upoznam devojku na zurci, a njeno drugo pitanje je "Imas profil na fejsu?". 

Ja sam vec dobre 2 godine protivnik FB, nikako nisam zeleo da napravim profil. Upravo zato sto sam ga smatrao masovnim pozerisanjem i zestokom glumom. Brate, ja kad idem na zurku, idem tamo da se napijem i lepo provedem, a moje drugarice sve u fazonu "Jeste ponele aparate da se slikamo tamo?". Dotrci likusa u skolu, "Juce sam bila na zurci i okacila sam slike, hajde da mi komentarisete kad dodjete kuci!!". U skoli u slobodno vreme, na odmorima ili kada gubimo neki cas, uvek ali uvek se nadje neko sa aparatom i onda se svi zajedno slikaju do besvesti da bi te slike kacili na FB. Sto je najgore, ova se "slucajno slikala sa spustenom bretelom i slucajno je ostavila na net" a ovaj se "slucajno slikao go do pasa da pokaze sta je nabacio letos u teretani"...  Hajde da se slikamo, fejsbuk, fejsbuk, ovaj me tagovao, ovaj me lajkovao, juce sam bila tamo ali se nisam slikala bedak, fejsbuk... Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa..... 

E ja upravo zbog tog "masovnog slikanja i lozenja" nisam zeleo da napravim profil iako su me mnogi nagovarali. Cak sam i jednom rekao kako ja toj boraniji nikad u zivotu necu pristupiti. Ali, ipak... Uvek dodje do ovog "ipak", zar ne?
Jednostavno, prekjuce sam seo i ja da vidim svojim ocima taj famozni FB. I, naravno. Nasao sam profile svojih drugara iz prvog razreda osnovne, ljude koje nisam video devet godina. Mnoge poznate i nepoznate, ukratko ljude koje nisam odavno video i sa kojima bih jako zeleo da se cujem. Osim toga, desava se da dodjem u skolu i da svi pricaju o necemu o cemu ja pojma nemam i kada nekoga upitam o cemu se radi, usledi odgovor "Pa zar nisi video na fejsu?!" Na kraju, dodjem do zakljucka da se svi iz svih odeljenja poznaju upravo preko FB, a ja jedini kao retard se tu pravim pametan, pa se onda pitam zasto sam pozvan na svaku trecu zurku. Pa cak i jedna devojka iz skole koja mi se dopada je apsolutno nedostupna ovako, a na FB visi po ceo dan. U prevodu svega ovog gornjeg, poceo sam da se osecam kao vanzemaljac zato sto nemam profil.

Moram da priznam da mi se i malo dopada sva ta stvar sa cetovanjem, komentarisanjem, igranjem igara... Naravno, odmah mi padne na pamet i ono pozerisanje i smekerisanje koje mi se uopste ne dopada a FB je prenatrpan time. Kao da je jedina poenta zivota slikati se?! 

I, sad sta ja da radim? Na jednoj strani je to sto sam vec dve godine govorio kako nikada dok sam ziv necu napraviti profil na Fejsbuku i osecao bih se kao idiot kada bih ga posle svega toga napravio. A sa druge strane, ne zelim vise da budem "vanzemaljac" i da neka najveca budala bude "way cooler than me" zato sto je stalno na Fejsu. Takodje, privlaci me to da stupim u kontakt sa drugarima sa kojima se nisam video toliko dugo, pa i ta devojka koja mi se dopada. I jos nekoliko super stvari koje su tamo dostupne.
Ali kazem opet, bezveze bih se osecao kada bih posle te moje zvake "kako je fejsbuk sranje za pozere" i ja postao deo istog.

Sta vi mislite o svemu ovome? Hvala unapred! 

napravi vishe laznih ,predstavljaj se kao neko drugi , shiri intrige ... 

Не!

Sve je u stvari pitanje - da li ćeš da nastaviš da budeš nekonformist ili ćeš dozvoliti da te mašinerija sa najjačim marketingom na svetu usisa?

Pazi - ima tu nekoliko caka:
Da si hteo i trebao da ostaneš u kontaktu sa nekim od ortaka iz osnovne, ostao bi i da nije Facebook-a.
Ovako (a ovo ti sve iz iskustva govorim) - naći ćeš te ortake, oduševićeš se na prvi pogled, počećete neku konverzaciju i posle razmenjenih 5 klišeiziranih rečenica (kako si, šta ima, evo svašta nešto), shvatićeš da sa tom osobom više nemaš o čemu da pričaš. Prosto, vreme i udaljenost čine svoje.

Dalje, sve te stvari koje te privlače (igrice, komentari i ostalo) su samo govno na šarenom papiru. No more, no less.

To ti ja kažem kao neko ko se slomio pod navalom konformizma pa i dan danas ima taj omraženi profil. Naravno, odluka je tvoja.  

А могла си да напишеш НЕ ко и ја

VolEm da komplikujem. 

Zaboravih još da pomenem i to da će se silno razočarati u neke ljude za koje je verovao da su OK u realnom životu, kad vidi kakvi su mamlazi na Facebook-u i kako im se život svodi na to da druge ubede u nešto u šta ni sami ne veruju.

To je, ustalom, tema zahvaljujući kojoj sam diplomirala. 

Da, Bambina, ali ti si davno prosla srednju skolu i sve te fazone u njoj. Ja sam jednostavno poceo da se osecam kao odbacen iz drustva i odsecen od sveta zato sto ne visim na FB kao svi ostali. O tome se upravo i radi.  

Na Fejsbuku (barem sam tako čuo) možeš da limitiraš sve što te smara.    

  Fejsbuk je virtuelni život, i kao što kažeš , ljudi su počeli da žive tamo.    Meni je sve to nekako veštački, svo to eksponiranje, jbt, što na taj način moraju da se dele informacije sa prijateljima. Bolje bre sednete, nađete se na kafi i polako prelistate fotke nego tako. E sad ako ti konkretno treba Fjes za nešto , ti ga otvori, pa makar i pod pseudonimom(da te ne prepoznaju neki pred kojima si pljuvao Fejs), al nedaj da te bujica uhvati  

једини разлог што сам наместио профил је да би могао комуницирати са једном мени веома драгом особом са форума која тада није навраћала овде

а сад...углавном га користим једном месечно да тренирам прсте кад кликам "игнориши" за захтеве за пријатељство,пољупце,неке групе курацпалац и животиње што ми шаљу за неку факинг фарму коју ни немам

Ako se zaista osećaš odbačenim zbog toga, a ti ga onda napravi.
U svakom trenutku ga možeš deaktivirati. To je najmanji problem.

Samo imaj mere u svemu i zapamti da je to još samo jedna pomodarija u nizu.