Ti si moj dobri markane sa svima dobar.

Ma, generalno jesam, samo sto nije svako ni za prijatelja na Fejsu. Bas imam jednu iz srednje, toliko digla nos od svih ostalih da mi se ni meni a i jos nekim drugarima iz srednje ni ne javi kad prodje pored nas. A bili isto odeljenje i putovali zajedno u skolu. I sta ce mi to, i na Fejsu a kamoli ovako da je gledam. Nikoga koga imalo poznajem nisam odbio za taj zahtev pa ne bih ni nju, al mi realno ic ne treba kao verovatno ni ja njoj.

Više Facebook prijatelja = više stresa?



Vremena kada je Facebook korišćen samo u svrhe zabave i druženja polako ustupaju mesto drugačijim trendovima. Neretko se čuje da se na ovaj način regrutuju zaposleni za rad u kompanijama (ili se proverava njihov “internet background”), sve češće se povezujemo sa kolegama i osobama pred kojima želimo da zadržimo određenu sliku, koja u kontekstu Facebook-a, po stepenu svoje ležernosti, može da varira.

Veliki broj prijatelja na Facebook-u može izgledati privlačno i svedočiti o našoj društvenosti, ali prema navodima najnovije studije sprovedene na Univerzitetu u Edinburgu – u što više socijalnih krugova smo uključeni online, to će ovakva vrsta komunikacije za nas predstavljati značajniji izvor stresa.

Stres – sad vas može stići i na društvenim mrežama

Istraživači iz Edinburga pronašli su da – što više grupa prijatelja na Facebook-u imamo, veći je potencijal za nastanak neprijatnosti. Najviši stepen anksioznosti kod korisnika ove društvene mreže izaziva “povezivanje” sa primarnom porodicom i kolegama sa posla.

Stres se javlja kada korisnik sebe predstavlja na Facebook-u na neprihvatljiv način nekome od svojih online prijatelja kroz, recimo, upotrebu neadekvatnog jezika, vređanje, nemar prema drugima, postavljanje slika kompromitujućeg sadržaja. Problemu doprinosi rast trenda da se na ovom sajtu u sve većoj meri nalaze i ljudi starije životne dobi, čija se očekivanja od ove mreže razlikuju od onoga što od nje očekuju mlađe generacije.

Ko su nam prijatelji na Facebook-u?

Oko 55% roditelja su prijatelji na Facebook-u sa svojom decom, dok nešto više od polovine rukovodilaca navodi da ne bi zaposlili nekog samo na osnovu informacija koje o njemu dobiju putem Facebook-a. Istraživači su pronašli da je prosečan korisnik povezan sa sedam različitih socijalnih krugova. Najveći krug predstavljaju prijatelji iz oflajn okruženja (97% korisnika “prave” prijatelje ima i među virtuelnim), zatim sledi krug proširene porodice (81%), pa braća i sestre (80%), prijatelji prijatelja (69%) i kolege (65%).

Istraživanje je pokazalo jednu zanimljivu stvar: više ljudi na Facebook-u povezano je sa svojim bivšim partnerima nego sa sadašnjim. Samo 56% od ukupnog broja Facebook korisnika obuhvaćenih istraživanjem za prijatelje ima svoje momke, devojke, supruge, dok taj broj za bivše iznosi 64%.

U istraživanju je učestvovalo više od 300 korisnika ove popularne društvene mreže, uglavnom studenata, prosečne starosti od 21 godinu. Otkriveno je i da samo trećina ispitanih koristi podešavanja privatnosti na svom Facebook profilu, koja se podešavaju u svrhe kontrole informacija koje mogu videti drugi ljudi sa kojima korisnik nije onlajn prijatelj.

Na zabavi sa tatom i šefom?

Ben Merder, autor istraživanja, povodom sprovedenog istraživanja je izjavio da je Facebook nekada bio velika zabava za nas i naše prijatelje, gde može da se pleše, pije i flertuje. Ali sada, na toj zabavi su i mama, tata i šef. Koliko biste bili opušteni na takvoj zabavi?

Izvor: University of Edinburgh Business School

Угаси Facebook-Преброј пријатеље.

Facebook ili Twitter – šta utiče na izbor?



Istraživanja Facebook-a i Twitter-a otkrivaju povezanost narcizma i toga kako ljudi koriste društvene mreže (Panek i dr., 2013).

Sudeći po istaživanju Mičigenskog univerziteta, način na koji ljudi koriste Facebook je kao ogledalo – odražava njihovu ličnost, dok je Twitter više kao megafon – za prenošenje mišljenja.

Panek i kolege su do ovih zaključaka došli sprovođenjem dva istraživanja. U prvom, studentima su postavljana pitanja kako koriste društvene mreže i date procene ličnosti. U ovoj mlađoj starosnoj grupi, narcisi najčešće koriste Twitter kako bi prenosli svoje mišljenje drugima.

Vođa istražvanja Eliot Panek objašnjava:

“Mladi ljudi precenjuju važnost svog mišljenja. Kroz Twitter, oni pokušavaju da prošire svoje društvene krugove i da prenesu svoje stavove o širokom spektru tema i problema.”

U drugom istraživanju, ljudi u proseku 35 godina stari upitani su o svom načinu korišćenja društvenih mreža. Otkriveno je da narcisi, u ovoj starosnoj grupi, više vole Facebook.

Panek o ovoj grupi kaže:

“Radi se o stvaranju svoje slike, kako su viđeni i na koji način drugi reaguju na ovu sliku. Sredovečne osobe su najčešće već formirale svoje društveno ja i koriste društvene mreže da dobiju potvrdu od onih koji su u njihovim društvenim krugovima.”

Izvor: PsyBlog
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Za ironiju, sa najboljim drugovima nisam prijatelj na fejsu, ili ako jesam ne komuniciram nesto bogzna.

Fejs je za poziranje, i slicno muvanje takvih cica. Nije bas za pravo prijateljstvo.

napravio jedan

                Bravo Armand !!

Што даље од ујса, то боље. Бришите профиле.