Poštovani!

Zovem se Todorović Goran-Faca, rodjen sam 30.10.1971.godine, Živim u Leskovcu, pripadnik sam 63.padobranske Brigade iz Niša, sa činom stariji vodnik I klase, bolje rečeno bio sam pripadnik, s obzirom da se sada nalazim u bolnici, tačnije na VMA u Beogradu gde nastavljam lečenje. Na VMA sam od samog početka povrede, 18.12.2003.godine, gde neprestano boravim jer lečenje nije završeno i još uvek mi nije rešeno stambeno pitanje.

Dana 18.12.2003. godine tokom obavljanja redovnih dužnosti na radnom mestu, vojnom aerodromu u Nišu, prilikom izvodjenja padobranskih skokova, na svom 984.skoku, imao sam nesreću-umršenje padobrana, usled koje sam ostao paraplegičan. Udario sam u zemlju približno brzinom od 120 km/h sa visine od 1 200 m, i tom prilikom polomio 5 pršljenova(od kojih sam 2 smrskao a 3 polomio), grudna kost je pukla na pola, sva creva su mi popucala, srce je prestalo da radi. Ali je jaka volja ucinila da ipak ostanem živ. Borba se nastavlja.

Zbrinut sam i lečen na VMA, Beograd. Dejstvom antibiotika i inekcija koje sam primio oštećen mi je jako sluh(oko 88,4 %) i pojavio se jak tinnitus(šustanje i zujanje u ušima).
Pored padobranstva(i u civilstvu sam padobranac i to nastavnik padobranstva)posedujem i ronilacko P 2 zvanje, bavio sam se i speleologijom, freeclimbing-om, bio član Gorske službe spasavanja i bavio se planinarstvom/alpinizmom, tako da sam 2002.godine sa ekipom planinara Srbije popeo Mont Blanc u Francuskoj(4 810 m) a 2003. Elbrus na Kavkazu(5642 m). Takodje sam trenirao dizanje tegova(klasicno, ne body bilding) i kao sportista, član KTD Leskovac, ostvario sam uspeh postavsi tri puta prvak Srbije. Od borilačkih sportova trenirao sam Aikido tri godine i TaeKwonDoo sedam godina.
Takodje sam odlikovan u ratu- Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti III stepena. Kao dobrovoljni davaoc krvi dao sam preko 40. puta krv.

Kao čovek koji nikada ne odustaje i u čijem rečniku NE postoji reč predaja nastavljam borbu i povratak za trenutak gde sam zaustavljen. Tako da sam u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Srbije 23.06.2007.godine ponovo zakoračio oblacima, tj ponovo sam izveo padobranski skok. I samim tim postao prvi paraplegičar u Srbiji koji je skočio. Po nekim saznanjima mozda i prvi paraplegičar na Balkanu koji je skočio padobranom. I tako upisao još jedan skok, 985., u padobransku knjižicu, približavajući se cifri od 1 000 skokova.
Dogadjaj je prenesen putem medija. Prikazano nedavno na TV - RTS 1, Studio B i B 92.

Do sada su mi uradjene 2 operacije na kičmi(na jednoj uradjena stabilizacija kicme) i 4 operacije na stomaku. Uspeo sam otići na lečenje sluha u Švedsku krajem prosle godine zahvaljujući solidarnoj pomoći dobrih ljudi koji su izdvojili novac(10 000 eura) za moj odlazak(pripadnici 63.padobranske brigade, moje komšije, Opština Leskovac, i mnogo drugih dobrih ljudi) o čemu su pisale novine(Blic i Kurir). Nakon terapije sluh se poboljšao.


*******
Juče, 19.oktobra, ponovo sam izveo pozitivnu pizdariju, napravio sam jos jedan padobranski visinski skok u Sloveniji.

Mesto izvrsenja skoka Slovenj Gradec.
Avion-Pilatus PC-6
Visina skoka-Cekam/o zvanicne podatke sa AKL-a, da se uporede sa podacima iz aviona. Zvaničn podaci sa AKL-a se sporo dobijaju, jer su to medjunarodni podaci,ali... visina je bila za Ginisov rekord.
Takodje cekamo potvrdu Ginis komisije. Koja ce to verifikovati kada prikupimo sve podatke i posaljemo za London.

Moram ti reci da je skok izveden u neverovatnim uslovima. Temperatura pre poletanja na zemlji je bila oko 3(tri)stepeni celzijusovih. A na visini iskakanja, neverovatnih MINUS 50 STEPENI CELZIJUSOVIH. Brile, kamera i foto aparat su bili u ledu. Sto ce se videti na snimku, kada ti ga budem prosledio.
Moram ti reci, da su Slovenci pomogli preko svih granica.

Glavni sponzori jednog takvog neverovatnog poduhvata bili su Slovenacki predstavnici energetskog pica SHARK. Gospodja Breda, direktor marketinga energetskog pica SHARK predstavnistvo Slovenija.
Hvala gospodji Bredi!!!!

Ove godine je kriterijum skoka podignut na veci nivo, u smislu, da bi se odobrio jedan takav skok odobrenje je morao da da Slovenacki Vazduhoplovni Direktorat.
U avionu i na skoku smo morali nositi boce sa kiseonikom. Takodje je i NATO morao dati odobrenje zbog velike visine.
Poseban lekarski pregled za sve. Na mestu skoka je odradjen pregled i doktor je potpisao odobrenje.

Slovenacka Vojska je pomogla dajuci maske za kiseonik. Za taj potez moram pohvaliti Slovenacku Vojsku, jer nije mala stvar pomoci maskama, koje upotrebljavaju piloti.

Slovenacka firma Linde Plini, u kojoj su atestirane i punjene boce za visinski skok.

Na upotrebu, tokom cele organizacije, koja je bila ogromna, dobilo smo vozilo na koriscenje, od Autokuce A2S iz Celja. Njima takodje jedno veliko hvala.

Tu je i Garni Hotel Zvon, iz Zrec. Hotel u kome se jos uvek nalazimo. Oni su meni i mom pratiocu izdali sobu na koriscenje za svo vreme dok sam u Sloveniji po neverovatno maloj ceni. Ne zeleci da meni naplate smestaj vec samo za pratioca. Sto moram reci da je neverovatno ljubazno od njih, posebno u danasnje vreme.

Ono sto obavezno treba spomenuti je i ljubaznost i ekspeditivnost Slovenacke Ambasade u Beogradu. Posebno Gospodje Jadranke Sturm-Kocijan. Koja me je sacekala ispred Slovenacke Ambasade, kada sam dosao da podnesem papire za Vizu. Koju su nam izdali u neverovatnom kratkom roku, od par dana.

Vazduhoplovni lekar, dr. Brane Brodnik, i pratece osoblje. Pod njegovom dirigentskom palicom je sve odradjeno u granicama sigurnosti, da bismo mogli izvesti skok.

Tu je, takodje i Slovenacka Kontrola Vazuhne plovidbe. Koja je omogucila da se u datom trenutku poletanja i iskakanja preusmeri vazdusni saobracaj, da bi se nama obezbedilo normalno poletanje i iskakanje. Moras priznati da to nije mala stvar. Svaka cast Kontroli Vazdusne plovidbe Slovenija.

Pilot-Damijan Cehner i Vili Pleteršek, Tandem Pilot-Roman Pogacar, sa kojim sam skocio(sluzio u Padobranskoj brigadi 1985.godine, blizu 9000.skoka), Peter Anžur-snimatelj na skoku,
Slavko Perbil(sluzio kod nas u Padobranskoj brigadi 1980.godine). Momak koji je celu ovu pricu obezbedio, povezao sve ljude, ustanove, sponzore, ambasade, Tv kuce, novinare i potrudio se preko svih granica, da bi visinski skok bio uspesno izveden.
Sva gore navedena lica , su sve besplatno odradili. A to je velika stvar ne samo za mene vec i uopste.

Skok je ulepsan joj jednim detaljem, u istom letu sa visine od 4000. m skocila je u tandemu i Barbara Slacek, koja je isto paraplegicar i primila me na Savezu paraplegicara Slovenije, sa gospodinom Kastelic Dane-tom-koji je Predsednik Zveze Parapegija u Slovenija, 15.10. kad sam dosao u Ljubljanu, tako da sam do te visine imao i zensko drustvo u avionu... :-))
Hvala svim dobrim Slovencima.

Bez obzira na dobru volju svih ucesnika bilo je puno komplikacija. Sam znas koliko se treba potruditi da bi se jedan ovako veliki dogadjaj realizovao. Medjutim ipak se sve na kraju izvelo jer su se svi maksimalno potrudili.

Prateci sve sa strane, moram odati svima priznanje za neverovatan trud.

Pozdrav
Butnovnik Goran Todorovic-Faca

*******
Ljubav nikada ne umire


Puno posla je trebalo objediniti, da bi sve uspelo.


Na samom početku želim da se zahvalim Gacik Saša-i, čoveku koji je osmislio sajt „63.padobranska brigada”. Time povezavši sve ljude koji su, nekada, bili, i ostali pripadnici „padobranskog bratstva”. Jer, putem tog istog sajta, kasnije sam upoznao momka, Perbil Slavka(služio kod nas u 63.Padobranskoj brigadi 1980.godine), koji se potrudio da naredna priča uspe-obezbedio i povezao sve ljude, ustanove, sponzore, Ambasade, Tv kuće, novinare.... i potrudivši se preko svih granica, da bi visinski skok bio uspešno izveden.

Zatim Vazduhoplovni Savez Srbije, koji mi je pomogao da nakon povrede izvedem svoj prvi, naredni, padobranski skok u Tandemu.

Takodje ono sto obavezno treba spomenuti na samom početku je i ljubaznost i ekspeditivnost Slovenačke Ambasade u Beogradu. Posebno Gospodje Jadranke Šturm-Kocijan. Koja me je sačekala ispred Slovenacke Ambasade, kada sam došao da podnesem papire za Vizu. Koju su nam izdali u neverovatnom kratkom roku, od par samo dana.

Puni elana, sa vizama u rukama polećemo JAT-ovim avionom za Ljubljanu, i odmah nakon sletanja, gde nas je dočekao Perbil Slavko, odlazimo do Saveza paraplegičara Slovenije. Tu su nas toplo i ljubazno primili, direktor Dane Kastelic. Barbara Slaček, i Špela, sa kojim smo proveli lepe trenutke tokom razgovora. Njihova ljubaznost i želja da pomognu koliko su u mogućnosti me prijatno iznenadila. Nakon toga sledio je ručak. Nesto se moralo jesti, ne, ha ha.

Na upotrebu, tokom cele organizacije, koja je bila ogromna, dobilo smo vozilo na korišćenje, od Autokuce A2S iz Celja i Porshe Slovenija.

Njima takodje jedno veliko hvala.

Kilometri su bili pod nama. Svakoga dana bilo je puno posla koje se trebalo obaviti. Dan je počinjao noću, a noć se završavala svanućem.

Slovenačka firma Linde Plini, u kojoj su atestirane i punjene boce za visinski skok se uključuje u organizaciju. Sa kojima smo svakoga dana u kontaktu. Nudeći svoju pomoć. Mozda je za njih to mala pomoć ali nama to puno znači.

Hvala svim ljudima iz Firme Linde Plini.

Tu je i Garni Hotel Zvon, iz Zreče-a. Hotel u kome se još uvek nalazimo, Pantoni, moj pratilac, i ja. Oni su nam izdali sobu na korišćenje za svo vreme dok smo u Sloveniji po neverovatno maloj ceni. Ne želeći da meni naplate smeštaj već samo za pratioca. Što moram reći da je neverovatno ljubazno od njih, posebno u danasnje vreme.

Dan pre izvršenja skoka, radi se provera visinskih boca na zemlji. Na jednoj od njih otkazuje maska. Počinje grozničava potraga za istom. Mobilni telefoni dolaze do usijavanja od zvanja. Zar ce nas to zaustaviti, pitam se?

Putem neta kontaktiram Saleta Milosevića, padobranca, u Srbiji. Moleći ga za pomoć u pronalasku maske. Momak zove na sve strane. „Padobransko bratstvo” se uključuje u trku sa vremenom. Najzad, Slavko Perbil kontaktira Komandu Slovenačke Vojske, sa molbom da nam pomognu.

Odobrenje uskoro stiže, i maska je na putu ka nama.

Hvala Slovenackoj Vojsci.

*******

Posebo sto zelim istaci je naredni detalj-Koji me malo pogodilo.

Kada je cela organizacija počela, oko organizovanja ideje skoka sa velike visine, prvo se moralo, izmedju ostalog, pristupiti pronalaženju sponzora. Poduhvat je veliki, puno stvari su u pitanju koje treba realizovati i automatski zahteva veću sumu novca.

Pisao sam ni sam ne znam koliko meilova, i koga sve nisam kontaktirao telefonom. Takodje da bi se to potvrdilo, isto je radio i momak iz Slovenije, Slavko Perbil, pisao je i zvao. Od nebrojenih meilova samo smo dva odgovora dogovora, i to negativna.

Bez obzira na negativan ishod odgovora, Hvala onima koji su ODMAH odgovorili. Time su pomogli da ne gubimo uzalud vreme čekajuci i nadajući se poyitivnom ishodu odgovora.

Pogodila me je nezaiteresovanost ostalih da makar odgovore na pisane meilove. Mozda je to s toga sto je ovoga puta trebalo novčano pomoci ostvarivanju sna, postavljanjem rekorda licu sa invaliditetom, a vezano za padobranski sport. Jer, da je fudbal, ili košarka u pitanju možda bi(pozitivnog)odgovora bilo.

Licno, kao invalida pogodilo me je, sto niko nije izasao u susret/bio zainteresovan da pomogne ostvarivanju rekorda, kakav nigde nije bio na kugli zemaljskoj, vezano za lica sa invaliditetom.

Verujem, da bez obzira na krizu koja trenutno vlada, da se ipak moglo pomoći, i da novca ima. Samo je potrebna dobra volja. A to su Slovenci pokazali.

Nakon svih negativnih odgovora rešenje smo potražili u Sloveniji. Odustati se nije ni pomišljalo. Za nas ta rec ne postoji.



Uzeto sa: http://toxicfarm.toxicfarm.com/

---

Prilog TV Avala o Faci!

Имао сам ту част да га упознам на ВМА. Када упознате овакву особу схватите колико сте мали и колико не знате да цените оно што имате. Након овакве несреће пожелети и остварити нови скок падобраном је за дивљење.

Čuo sam za njega, čini mi se da je bio prilog i u Zabavniku. Skidam kapu.

Svaka mu cast 

 

Gledao sam ovo na tv-u,nisam mogao da verujem,svaka cast,ovom coveku skidam kapu!

  svaka cast!!!

  Samo napred care 

E jbt što nisam buržujčina da mu šibnem 5 soma eura iz mesta 

Pare njemu nisu bitne, zivi se za ono sto te pokrece, a lova za njega to nije, samo sredstvo, nikako poenta. Covek je proziveo za svojih  40 necijih 100 godina  To je poenta ove teme.