Ja Rab Božiji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem radovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše, poretko i što se krstim ovako s'tri prsta!
Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo,umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam smejem se i psujem (a ponekad i lajem) kriv sam,i priznajem da ne znam što znam,i da znam što ne znam
Kriv sam,i da završim sa najvećom krivicom (pre nego što se zacenim od smeha) Kriv sam,tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac,i što ne verujem u sveti zločin i oprostaj greha!
Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje,kao najlepše odive cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s'liste ja sam od sad samo vazduh,svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra A to je slika vaše svesti i podsvesti To nisam ja,spolja to ste vi - iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce k'o jabuku i radost čistu k'o bulka u raci Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš čemer rasprodajući moju djedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tek tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste važne zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda
Rulje bivših ljudi ubica i golja čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje,kao najlepše odive cvetaju lipe,jabuke i šljive
šta će ovde džihadlije krstaši ameri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna Srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim,lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti crne kuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava medj nama Srbima kao što su proleće leto jesen zima I nije strašnija pogotovu danju od suše poplave zemljotresa mraza kad je čovek sretne na svome imanju okadjene duše i svetla obraza.
Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rodjenoj kući al ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem,umirući. A to se vama više ne dogadja ni kad svadbujete ni kad vam se radja!
Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina kao vaši praoci što su moga praoca Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam a vi zažmurite Inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo požurite što me pre razapnete pre ću vaskrsnuti!
Tema: 
