Partnerima se često savetuje da ne rade baš sve zajedno, da imaju i neke svoje hobije, da se viđaju s prijateljima, u redu je i da nekad otputuju bez voljene osobe, sami... To je sve sasvim u redu, samo ni tu ne treba otići u ekstremnu varijantu, jer onda oboje počnu da se osećaju više kao cimeri nego kao partneri u ljubavnoj vezi.

To se nekad desi kako partnerima u vanbračnim vezama, tako i bračnim partnerima, pa i onima koji već imaju decu. Lepo im je zajedno. Nisu "kao cimeri" u smislu da nemaju intimne odnose, vode oni ljubav jedno s drugim i uživaju u tome. Vole i svoju decu. Dobro se slažu. Samo... Samo, nema tu prave intime. Nema stvarne bliskosti. Uprkos redovnom seksualnom životu, uprkos deci, osećaju se kao da svako ima svoj život, manje-više nezavistan od onog drugog.

Ima onih kojima baš takva veza odgovara, ili im u nekoj fazi zajedničkog života tako oboma odgovara. I to je u redu. Problem je ako njih dvoje žive na taj način, a zapravo nisu srećni, nedostaje im bliskost. Ne žele da se odreknu slobode koju imaju, uživaju u tome, super im je što ne zavise jedno od drugog, ali osećaju da im tu nešto fali. Fali im bliskost. I ne znaju kako to da reše.

Da li da pokušaju da prisile sebe da više vremena provode zajedno? Ne, prisila bi im samo smetala. Ali, može da pomogne ako potraže neke stvari koje ih oboje zanimaju, ili ako, uprkos tome što ih nešto od onoga čime s partnerka ili partner zanimaju ne interesuje previše, pokušaju da više saznaju o tome, i onda da se i sami time pomalo bave ili da posmatraju kako to voljena osoba radi. Ne kažemo da moraju sve da rade zajedno - daleko od toga - ali zajedničke akcije, zajednički poduhvati zbližavaju ljude, kako one koji nisu u ljubavnoj vezi, tako i one koji jesu.

Zbližavanje i osećaj bliskosti neće doći "preko noći", ne bukvalno. Ali, vrlo je moguće da će, nakon što neko vreme zajedno nešto rade, pričaju o tome, zajednički smišljaju šta i kako dalje, jednostavno osetiti bliskost. I, na neki način osećaće se kao da im je to odjednom došlo, kao dar, iako se zapravo neko vreme gradilo, tiho i neprimetno.

Osećaće i da su bliži jedno drugom, što su i želeli - a i dalje ih to neće sputavati, jer će i dalje imati neke "zanimacije" samo za sebe.



Izvor: Krstarica

Nije zdravo imati prekomernu slobodu u braku - ti imas svoje prijatelje ,on svoje ,ti svoj posao,on svoj ,ti ides svojim poslom i dolazis kad hoces ,on isto tako ...prirodno je da se udaljite i da nakon nekog vremena skontas da zivis sa strancem o kojem nista ne znas .

Nijedan ekstrem nije dobar, bilo da ste kao sijamski blizanci, ili kao stranci.