Samoca je poput kise. U veceri iz mora se dize, iz ravnica pustih i dalekih stize, ide u nebo gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.
Pada pre nego svetlost je izasla, kad ulice se okrecu spram zore, i kad se tela sto nisu nista nasla, razocarano dele puna more, i kad ljudi sto od mrznje gore u postelji jednoj moraju spavati.
Tema: 
