Kada uđete u pubertet, zbog hormona koji počnu da se luče u velikim količinama, vaše emocije postaju intenzivnije nego ranije, što može da dovede do velike zbunjenosti u tumačenju osećanja. Tako se može desiti da smatrate da ste zaljubljeni u nekog, a zapravo ste više, da tako kažemo, zaljubljeni u ljubav.

Zaljubljeni u ljubav, kako to? Naslušali ste se priča o ljubavi i zaljubljenosti, ali ih još uvek niste iskusili (jasno, ovo se ne odnosi na one koji već jesu iskusili zaljubljenost i ljubav). A imate neke nove, intenzivne emocije kakve ranije niste osećali. I nestrpljivo iščekujete da se zaljubite u nekog, toliko ste o tome slušali, želite i vi da iskusite kako je to. Neko vam se dopadne, ili znate da se dopao nekome s kime ste na neki način bliski ili prema kome osećate divljenje, sanjarite o toj osobi sve više, i zamislite da ste zaljubljeni u nju. I nastavite da sanjarite o toj osobi i sve više verujete da ste u nju zaljubljeni (možda se radi o nekoj zvezdi, možda o nekome koga znate, a u nezgodnoj varijanti, o nekome ko se dopada nekom koga znate - recimo, momak u kojeg je zaljubljena vaša najbolja drugarica, pa zamislite da ste i vi zaljubljene u nju, i uživate u tome što ste zamislile, istovremeno osećate i krivicu jer ste zaljubljene u simpatiju najbolje drugarice... Ceo jedan "koktel" intenzivnih emocija kakve ranije niste doživeli).

Verujete da ste zaljubljeni - a o toj osobi zapravo vrlo malo znate, ili ne znate ništa. To vam ne smeta, jer toliko sanjarite o njoj da se osećate kao da je "u dušu" znate. I čini vam se, samo da počnete da pričate s tom osobom, odmah bi i ona shvatila da ste vas dvoje rođeni jedno za drugo.

Ovako nešto, dok je u domenu maštanja, ne smeta, a uglavnom vas strah spreči da nešto pokušate da uradite, i tako budete pošteđeni toga što od vašeg sna nema ništa - jer je u pitanju samo san, jer tu osobu ne znate zaista i ona nije onakva kakvom ste je zamislili, i jer ta osoba, sasvim moguće, nije zainteresovana za vas (ovo u slučaju kada se uopšte radi o nekome s kime možete da razgovarate).



Izvor: Krstarica

Dok ste u pubertetu, a nemate još iskustvo sa zaljubljenošću i ljubavlju, može se desiti da zamislite da ste u nekog zaljubljeni, a zapravo ste "zaljubljeni u ljubav", to jest uživate u intenzitetu emocija koje osećate, i zamišljate da je to zaljubljenost u neku konkretnu osobu. Nekada takvo stanje ne napravi probleme, dođe i prođe, i kasnije se smejete tome koliko ste bili luckasti, ali nekada ume i da bude nezgodno.

Nekada postanete naporni prijateljima jer samo o toj "zaljubljenosti" pričate, ali kad prođe, zajedno se smejete tome. Nevolje nastaju onda kada stvarno nešto pokušate, naročito ako je to "nešto" pokušaj da se "smuvate" sa simpatijom najbolje drugarice ili najboljeg druga - tu svi završe povređeni, i nekad bude teško obnoviti prijateljstvo. A može da bude i problem ako se tako smuvate s nekim koga ubedite da ste zaljubljeni u njega/nju, ta osoba vam poveruje, i ona je zaljubljena u vas - a vi onda raskinete jednom kad shvatite da to nije osoba kakvu ste vi zamislili.

Kako znati kada ste zaljubljeni u nekog, a kada ste više zaneseni idejom da ste zaljubljeni, to jest, kada ste "zaljubljeni u ljubav"? Preispitajte sebe šta tačno znate o toj osobi; ne šta vam "srce govori" o njenim osobinama i sklonostima, nego šta zaista znate: šta voli, šta ne voli, čime se bavi, šta je interesuje, šta joj je odvratno... Ako ispadne da o toj osobi ne znate maltene ništa, teško da možete biti zaljubljeni u nju - zaljubljeni ste u ono što ste zamislili o toj osobi, a što bi lako moglo da nema nikakve veze s tom osobom (recimo, zamislili ste da je ispod grube spoljašnjosti zapravo nežna, a ona je ispod grube spoljašnjosti nasilnik). Slično je i ako ste zaljubljeni u neku zvezdu o kojoj znate samo ono što ste negde pročitali. A ako niste zaljubljeni u ljubav, nego ste stvarno zaljubljeni u neku osobu? Priđite joj (ako je moguće i ako nije već s nekim u vezi) - i srećno!



Izvor: Krstarica