Daću ostavku
Nelogično je da se iz džepova Beograđana izdvaja novac za finansiranje opštinskih uprava u unutrašnjosti Srbije, kaže gradonačelnik Beograda
 

BEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izuzetno je nezadovoljan što se iz Beograda u republičku kasu sliva nesrazmerno mnogo novca. On u intervjuu za Kurir podvlači da ne želi da laže građane i da će, ukoliko ne bude mogao da ispuni obećanja, biti prinuđen da napusti funkciju.

 Postoji li spor na relaciji grad Beograd - Vlada Srbije?
- Ne postoji spor, ali postoji situacija u kojoj grad Beograd puni budžet Srbije sa oko 50 odsto, a od tih 50 odsto treba da nam se vrati 15. Samim tim dolazimo u nemoguć matematički odnos i nismo u situaciji da ispunimo sve ono što smo obećali građanima Beograda.

 Koliko je oštećen gradski budžet?
- Već smo izgubili mnogo zbog kursa dinara prema evru. Sve projekte koje radimo plaćamo u evrima. Na taj način smo izgubili skoro 20 odsto. Ukoliko bi se desilo da nam se iz budžeta uzmu i ova sredstva, to bi praktično značilo ukupno smanjenje budžeta za 10 odsto.

 Jeste li naišli na razumevanje republičkih vlasti?
- Razgovarao sam sa predsednikom i premijerom. Oni imaju razumevanja. Međutim, sada grad Beograd, umesto 4,1 milijardu dinara, koliko je predviđeno, treba da izdvoji 7,4 milijarde za pomoć, odnosno za budžete drugih opština po Srbiji. Moj predlog je bio da damo 4,1 milijardu i još 500 miliona i da kažemo: „Tih 500 miliona Beograd i Beograđani poklanjaju opštinama u Srbiji“. Nelogično je da se iz džepova Beograđana izdvaja novac za finansiranje glomaznih opštinskih uprava u unutrašnjosti Srbije. Zamislite samo situaciju da opštine u Srbiji koje imaju 20.000-30.000 stanovnika imaju gradske uprave koje broje i do 300-400 ljudi. Dajte da budemo malo realni.

 Šta to konkretno znači? Da li ćete zaustaviti neke projekte zbog ovog manjka u budžetu?
- Mi bismo bili dodatno uskraćeni za 30 miliona evra od juna do kraja godine, što je praktično 60 miliona na godišnjem nivou. Šta će to konkretno značiti? Pa, ako smo imali nameru da izgradimo 18 obdaništa, izgradićemo šest, što je katastrofalno. Ne možemo ljudima reći da ćemo im dovesti asfalt, struju, vodu, kanalizaciju, a da onda to ne uradimo zato što je neko odlučio da uzme neke milijarde i potroši ih na platu radnika po opštinama Srbije. U tome sigurno neću učestvovati.

 Da li razmatrate i mogućnost ostavke na mestu gradonačelnika?
- Neću da lažem ljude, ako ne mogu da uradim ono što sam obećao, povući ću se. Šta sad, treba da izlazim pred ljude i da kažem ej, nećete imati to, to i to, ili povećaćemo cenu prevoza, ukinuti sve subvencije penzionerima i trudnicama da bismo nadomestili taj gubitak. Na šta bi to ličilo? Nije mi cilj da budem gradonačelnik po svaku cenu.

 Odakle novac za subvencije siromašnim građanima?
- Vrlo jednostavno. Evo, pred sobom imam papir gde stoji da je na predviđene troškove za putovanja ljudi iz gradske uprave potrošeno samo četiri odsto od planirane sume. Rekao sam svojim saradnicima da mogu da putuju samo ako neko drugi snosi troškove.

 Šta mislite o privatizaciji firmi koje imaju velike obradive površine i kasnijoj prenameni tog poljoprivrednog zemljišta?
- To je trenutno najveći problem u državi. Mi smo prošle godine u saradnji sa predsednikom Republike zaustavili privatizaciju PKB. Pored toga što PKB hrani Beograd i dnevno proizvodi 193 tone mleka, on je vlasnik i koristi 22.000 hektara zemlje. Ako bi ga neko sada kupio, zemljište bi vrlo brzo pretvorio u komercijalno, što je sasvim prirodno.

 Da li ta promena namene zemljišta stvara najveće probleme gradu?
- Imate slučaj PIK „Zemun“, koji poseduje 3.500 hektara uz samu obilaznicu. Mi smo i tu privatizaciju zaustavili. Desila bi se ista stvar kao i sa PKB jer, kada bi se PIK „Zemun“ privatizovao, onda bi novi vlasnik tražio promenu namene zemljišta, što je sasvim razumljivo. Kada obilaznica prođe tuda, to zemljište postaje komercijalno, a onda bi nas optužili kako smo oštetili grad za 300 miliona evra, ili koliko već, samo zato što smo dozvolili promenu namene. A grad negde mora da se širi.   

EKOLOŠKA BOMBA U CENTRU GRADA

Šta se dešava sa Lukom Beograd?
- Taj slučaj je na sudu i čekamo epilog. U ovom trenutku grad je uknjižen na 118 hektara kao vlasnik. Čekamo odluku Okružnog suda.

 Ako ne ostane tako?
- Ja sam se uvek zalagao za neko kompromisno rešenje. Potpuno je prirodno i normalno što se taj deo grada polako pretvara u stambeni kompleks. Složićete se, uostalom Kurir je pisao o tome, da nije dobro rešenje da na manje od kilometra od strogog centra grada imamo fabriku boja i lakova koja predstavlja potencijalnu ekološku bombu.

HAPSITI I  NALOGODAVCE

 U vezi sa privatizacijom PIK „Zemun“ bilo je mnogo afera.
- Jeste, zato što direktor PIK sa nekim nazovi privrednikom potpiše ugovor koji je štetan za preduzeće i onda za to, naravno, uzme proviziju. To je najveći problem u ovoj državi. Mi treba da uhapsimo i onog koji je potpisao ugovor i onog ko je tražio da se ugovor potpiše, pa će onda ljudima biti jasno da to ne može da se radi. Naša ideja je, kao što rekoh, da se i PKB, i PIK „Zemun“, i Voćarske plantaže u Grockoj objedine kao jedan sistem i da se revitalizuju.

Izvor: Kurir

PORTRET DRAGAN ĐILAS

Gazda

| 24. 12. 2011. - 02:00h | Komentara: 149
Dragan Đilas nema problem da kaže, još manje da uradi, a da li može i da snosi posledice za sve to pokazaće se verovatno nakon predstojećih izbora. I u slučaju da ih njegova stranka dobije ili, pak, ako ih izgubi! Do tada, gradonačelnik Beograda, koji sa podjednakim uspehom žanje političke poene, ali i neprijatelje, može da bude miran i da bez pardona popu kaže pop, a bobu - bob.

Kao što je to uradio pre neki dan na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, sumirajući poraz evropske politike svojih stranačkih drugova i tražeći da se odgovornost ne iscrpi samo na ostavci principijelnog Bože Đelića. I dok su ostali uz opuštene mrke brke gledali u pravcu patosa, Đilas je pominjao ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića, a pričaju da se u prozivkama jedva zaustavio! Što ne znači, da jednog dana preko usana neće prevaliti još jedno ime i otvoriti front koji se, zasad, samo nazire!

Istovremeno, u jednom intervjuu jasno je rekao da želi još jedan gradonačelnički mandat, poručujući još i da stranka ne može da ga angažuje na funkciju koju on ne želi: “Nije dobro da se od Dragana Đilasa pravi supermen!”

Mada je do sada, što svojim angažmanom ali i marketingom koji ga prati, učinio sve da većina građana poveruje u njegove nadnaravne moći, tako da mnogi bacaju pogled uz Beograđanku očekujući da vide kako sa njenog krova hvata zalet ka onoj zgradi u Nemanjinoj 11.

Međutim, on sam je rekao da “još nije dovoljno dobar da bi bio premijer”, posle čega je mnogima laknulo: i njegovim političkim protivnicima, ali i nekim stranačkim kolegama koji odavno zaziru od ovog momka kome kao da je samo nebo granica.
Relaksirajuću poziciju da bez taktiziranja može reći sve što mu je na umu duguje pametnoj odluci da u politiku stupi kad finansijski to bude mogao da izdrži. Njegovim rečima: “da ne može niko da me kupi!”

Zaista, on je jedan od retkih koji je ozbiljnije zaplivao u vodama politike tek nakon što je zaradio ozbiljne pare.

Počeo je u Češkoj, u koju je otišao “jugom” i gde je zaradio prvi novac trgujući sportskim pravima za zemlje bivše Jugoslavije, ali i za Rusiju, a svoju firmu je osnovao u Beogradu 1988. Danas je suvlasnik “Multikom grupe”, kompanije koja se bavi kupoprodajom oglasnog prostora. Taj svoj biznis definisao je sa pozicije racionalnog inženjera mašinstva: “Medijski prostor možete da kupujete i da prodajete. Da li radite sa ekserima, automobilima ili sekundama, na isto dođe!”
Ali osim što je imao talenat za kupoprodaju i za novinarstvo (karijeru je počeo kao radijski novinar) imao je dovoljno i liderskih predispozicija. Tako je početkom devedesetih bio jedan od predvodnika studentskog protesta, potom je bio student-prorektor, da bi nakon učlanjenja u Demokratsku stranku 2004. počeo da niže ozbiljne političke funkcije. Prvo je bio direktor Narodne kancelarije predsednika republike, potom ministar bez portfelja u drugoj vladi Vojislava Koštunice, a trenutno osim što je gradonačelnik Beograda (izabran 2008), on je i zamenik predsednika Demokratske stranke. U međuvremenu, nije odoleo ni omiljenoj navici srpskih političara da budu mirođija u sportskim društvima - na čelu je Košarkaškog saveza Srbije!

A njegove menadžerske sposobnosti prvi je otkrio Voja Žanetić kad se Đilas zaposlio u agenciji “Sači”. Na pitanje pokojnog Dragana Sakana: “Šta će ovaj da radi kod nas kad nije kreativac?”, Žanetić je odgovorio: “Zna da upravlja!”
Kako tada, tako i danas! A naročito se na mestu lordmera srpske prestonice pokazao kao dobar operativac koji ne pravi kompromise.

Zvali su ga “Džekom drvosekom” (zbog posečenih platana na Bulevaru kralja Aleksandra), napadali zbog Roma koje je iselio ispod Gazele, zamerali mu na politički nekorektnom stavu o famoznoj paradi ponosa, trenutno mu na nos nabijaju Most na Adi, jedino mu ne mogu osporiti da radi punom parom!
Verovatno nije bilo pravo ni onima u gradskoj upravi kojima je odmah po dolasku plate smanjio pet odsto, (a političarima deset) istovremeno ukidajući korišćenje službenih automobila. Jedino što su na kraju mogli da kažu, jeste da se - uštedelo!

Maliciozni će reći da ga ponekad snima više kamera, nego što ima bagera koje obožava da obilazi s onim smešnim šlemovima na glavi, ali on se, uz po koju otrovnu opasku, na to ne osvrće mnogo i gura dalje.

Kao što je lakonski odgovorio na grafite “Đilas tajkun” kojima je jedno vreme bio oblepljen Beograd: “Taj grafit ima jednu slovnu grešku - treba da piše ‘tajfun’, a ne ‘tajkun’”!

Dragan Đilas je rođen 1967. u Beogradu. Završio je Mašinski fakultet (odsek vazduhoplovstvo), a iz dva braka ima tri kćerke!

Izvor: Blic

Evo ga resenje za JAT

Biće zanimljivo koga će žuti kandidovati na sledećim predsedničkim izborima , nekako mi je najlogičnije ako hoće da zadrže fotelju ( a sigurno hoće ) , da kandiduju ili Đilasa ili Jeremića , nekako mi se čini da bi oni i imali nekakve šanse..

Oni možda i bi (mada je pre godinu-dve bila priča da Tadić računa na doktrinu "puj-pike-ne-važi",tj.da se mandat koji je odrađivao pre razlaza sa Cg ne računa,jer je to bila druga država),ali je on (crnogorski prepreden i nadaren njihovom bazičnom osobinom da uvek prežive) već izjavio da o bilo čemu ozbiljnijem od još jednog mandata gradskog robovlasnika ne razmišlja.
Zna,lisica,da žuti padaju oboreni teškim nokautom na izborima koji predstoje.

Auuu. On je u ovom trenutku iznenadjen i zabezeknut. Nije on znao ovu pricu od pocetka, vec je to saznao tek sada, pred izbore.

Kul stori, bro.

Može i tako da bude , da opet on bude kandidat , onda imaju i neke šanse , mada se i prošli put provukao kroz iglene uši...

Proba li i postane li ponovo "izabrani" predsednik (obzirom na ustavna,a ne prigrabljena ovlašćenja koja ima) ,spašće u analima srpske političke smehotresne olimpijade na mesto niže od onoga koje sada dele Dinkić + Đelić + "premijer" Cvetković.Niko od sadašnje opozicije (uključujući i LDP,istina iz drugačijih razloga) ne bi propustio da od njega pravi magarčinu i još u Parlamentu za to bude plaćen.
Uradi li to,Žuti će pasti ispod 10 % (svesni su oni da im je postao balast,a od kako je posiveo,više se ni bogate krugodvojkaške babe u bundama ne vlaže na njega,sada merkaju "muževnog" bradonju u pokušaju - Čedomira Jovanovića) .
Što se mene lično tiče, ja ga molim...ma šta molim - ja vapijem do neba : " Kandiduj se ponovo " ( da bi vas nestalo što brže) !!!  Naravno,mislim na Tadića.

jedini lik kome uz sva osporavanja niko ne osporava rezultate i sposobnost je inzenjer ...

hehehe ... jedan profa je govorio, nema nama srece dok nas vode pravnici i slicni ... 

ajd posto nikako da odgovori novinarima svet+ TV , da ga smaram malo 


Pogledajte: U Kini otvoren najduži most na svetu

Najduži pomorski most na svetu Djiaodžou Bej bridž (Jiaozhou Bay bridge) dug 42 kilometara otvoren je u Kini, nakon četiri godine gradnje.



Kineska državna televizija Si-Si-Ti-Vi (ČTV) je javila da je most sa 5.000 stubova koji povezuje istočnu kinesku luku Djingdao i ostrvo Huangdao koštao više od 1,5 milijardi dolara.



Prema podacima Ginisove knjige rekorda, najduži most do sada bio je na jezeru Pontčartrejn, u saveznoj američkoj državi Luizijani. Taj most je dugačak 38,42 kilometara.


foto galerija

blic

---

Изградња чувеног ,"erasmus bridge" у Ротердаму, (мост на Ади је његова бледа, неуспешна копија) износила је 75 милиона евра, док је цена моста на Ади до сада 500 милиона евра! ерасмус мост је јединствен у свету, има асиметричан пилон, висок 136 м, што је технолоски 10 пута теже одрадити од централног пилона моста на Ади. Надимак моста је "лабуд", мост мења боје, захваљујући унутрашњем осветљењу смештеном у пилону, кабловима, као и у самој челичној контрукцији. Дугачак је 802 метра, несто је краћи од моста на Ади, али је зато 10 пута лепши, конструктивно сложенији, а јефтинији је од моста на ади 6, 7 пута. Холанђани нису крали док су га градили, што значи да и када бисмо необјективно рекли да је мост на Ади сложен за изградњу (и леп, јединствен) као мост у Ротердаму, његова максимална цена би износила 75 милииона евра, а не 500 милиона, што значи да је тадићијева жуто црвена лоповска братија до сада украла око 400 милиона евра.
Четири моста за овај новац!!! Погледај на гуглу, или на овом линку, дуг је 42 км, отворен је јуна ове године, цена изградње 1,3 милијрди евра. Овај наш, на Ади, краћи је 43 пута, поредивши са ценом најдужег моста на свету, овог у Кини, реална цена његове изградње је 65 милиона евра, а не 500 милиона евра колико градска власт тврди. И да је цена 100 милиона евра, поредивши са овим из Ротердама, прозилази да су жуто - црвени украли 400 милиона евра, или 40 хиљада нових радних места.