Прошлог викенда чланови редакције часописа и удружења ”Косовски божур” имали су радост поново да бораве у Клини и Видању, и да се сретну са децом и нашим људима који ту живе. Могло би се рећи да је у питању узвратна посета, будући да су у групи били и Карловчани који су били домаћини деци, приликом њиховог боравка у Сремским Карловцима. Иако је свако време кратко за дружење са драгим људима, нашло се времена и за игру са децом, за обилазак Дечана и Пећке Патријаршије, као и за посету школи у селу Бича, удаљеном око 10 километара од Видања. У школи, боље рећи - малој кући претвореној у школу, има свега четворо деце и две наставнице. На улазу у село је пункт који држи словеначки КФОР. Са друге стране брда је злогласна Дреница. У школи једва да имају најосновније ствари - табле, клупе и креде.
У српским срединама у току су рестрикције струје које трају и по неколико дана, тако је и у овом крају почео тај режим (на пример, у Осојану и околним местима). Такође, у току је и притисак на косовске Србе који возе кола са српским регистарским таблицама - бивају заустављани, и прети им се одузимањем дозвола и возила и новчаним казнама уколико не набаве лична документа на албанском језику, и не региструју возила на КС таблице. Надамо се да ће и овај притисак брзо престати, јер је потпуно нелегалан и незаконит.
Неколико дана пре поласка на пут, на адресу удружења стигла је из пошиљка из Русије, од браће и сестара из покрета ”Косовски фронт” и сајта Сеница.ру, а намењена школи и деци у Видању. Било је ту лопти, мрежа за одбојку и кошарку, касетофон, рекети, свеске и прибор. Екипа удружења понела је пошиљку и уручила школи у Видању. Захваљујемо браћи и сестрама из Русије у своје и име дечице из Видања.
Посебно захваљујемо нашим домаћинима из Видања на гостопримству и љубави с којом су нас дочекали, и надамо се скором, поновном сусрету са њима, као и са другарима из школе у Бичи.

Драги пријатељи, особита нам је радост да вас обавестимо да је благословом Преосвећеног владике Артемија изашао нови, пети по реду, број часописа деце Косова и Метохије ”Косовски божур”. Покровитељ броја је Телеком Србија, и захваљујући њиховој љубави, половина тиража биће подељена деци широм Косова и Метохије. Наредни број планиран је за Видовдан. Такође вас позивамо да узмете учешће у форуму часописа (http://kosovskibozur.info/forum/index.php)

Уредништво ”Косовског божура”

http://kosovskibozur.info/casopis

Нови број!




Драги читаоци, радост нам је да вас обавестимо да је изашао нови, шести број Божура, и то захваљујући доброти брата Зорана, којем су потребне ваше молитве, и наших пријатеља, власника ресторана ”Цар” из Смедерева. Без њихове помоћи не би било могуће штампање овог броја. Нека им Господ стоструко узврати!

Половина тиража већ је послана Епархији рашко-призренској, која ће часопис даље проследити деци широм Косова и Метохије.

***

Ој, Карловци, место моје драго!


Не знам стварно како бих другачије почео са овим уписом.Толико тога сам понео са овог дружења, када бих све рекао мислим да бих писао до сутра.

Петак 18.06.2010

Пошто сам из Ниша, договор је био да ме минибус са професорима и ученицима покупи близу моје куће, већ на првом кораку десила се комична ситуација, јер је возач погрешио скретање тако да су отишли до наплатне рампе, када сам стигао до наплатне рампе, атмосфера је била супер, већ су падале прве шале и овај догађај је засигурно побољшао атмосферу у минибусу.
И поред мале грешке у скретању нико није мислио да може да се догоди још нека грешка, али ипак се догодила када смо погрешно скренули и уместо да скренемо ка Новом Саду, ми смо кренули ка Шиду, односно дошли смо скроз до границе..Слабо смо познавали пут, а и тако је весело било у аутобусу да нас је  грешка удаљила за 100 км од нашег главног циља, а то су Карловци.

Сигурно мислите да нам је било досадно јер смо промашили 100 км и сигурно изгубили 1 и по сат, међутим није било тако, у петак је наша репрезентација играла против Немачке на СП у Јужној Африци.Пошто сам навијач гледао сам мноого утакмица, и доживљавао незаборавне тренутке на стадионима, али ове тренутке у минибусу никада нећу заборавити.Почиње пренос на радију, и креће наша химна, понео сам велику заставу Србије, која се шири у минибусу и цео мини бус пева нашу химну.То је за мене непоновљив моменат и моменат који ће се сигурно урезати у памћењу.

У Карловцима су нас чекали наши домаћини.Апсолутно су нам приредили незаборавно гостопримство, тако да не могу да искажем речима колико сам вам захвалан што сте омогућили деци са КиМ-а ово незаборавно дружење.

Увече смо отишли до Карловачке Гимназије,која је прелепа и која се речима не може описати...

Субота 19.06.2010

У Суботу је планирано да се обиђе Нови Сад и Петроварадинска тврђава.Кренули смо прво до Петроварадина.

Обишли смо, музеј на Петроварадинској тврђави, лавиринте испод тврђаве, музеј Војводине у Новом Саду, све у свему дан који нас је у културолошком смислу обогатио.

Недеља 20.06.2010

Недеља је као и што Свето писмо налаже, била посвећена Богу.Ујутру смо отишли на Литургију, а после Литургије смо се упутили до Фрушке горе.Прво смо отишли до манастира Крушедол, који је стварно прекрасан и у којем је сахрањено пуно светих људи.Други манастир који смо посетили и који је на мене оставио највећи утисак је манастир Гргетег.У манастиру Гргетег постоји чудотворна икона Тројеручице, у њену чудотворност смо се и сами уверили, када смо сви стали поред иконе, у том тренутку смо сви почели да плачемо.Мени су једноставно сузе саме текле ван моје контроле, колико сам видео тако је било и са осталима, обузео ме је невероватан осећај неког мира и спокоја, осећао сам да је мајка Божија управо поред нас, и да нам даје благодат и да сву нашу патњу и бол прима к' себи и олакшава нам муке које свакако имамо у овом животу.После манастира Гргетег отишли смо до манастира Ново Хопово и Старо Хопово. који су такође прелепи.

Увече су нас обрадовале неколико ученица Карловачке гимназије, које су у оближњој кафани намонтирале видео бим и пустиле нам наш култни филм "Лајање на звезде" који се иначе снимао у Карловцима.

Понедељак 21.06.2010

Дошло је време за повратак, после три прелепа дана дошло је време да се вратимо својим кућама.Ипак одлучили смо да свратимо до Београда.Наравно чим се спомене обилазак Београда наравно да се на листи оних ствари које су симболи Београда налази и Маракана стадион Црвене звезде.Као навијач Црвене звезде, била ми је част да угостим децу са КиМ-а у својој другој кући. како ми навијачи називамо Маракану.Наравно тај план се испунио и отишли смо у обилазак Маракане. Наравно одређен број ученика навија за Партизан, па смо наравно отишли и до стадиона Партизана.Све у свему задовољни смо били ми који навијамо за Звезду, а такође су били задовољни и наши другови Партизановци.За крај нашег путовања одлучили смо да посетимо храм Светог Саве.

Манастир Крушедол



Манастир Гргетег



Манастир Ново Хопово





Манастир Старо Хопово



Маракана





Ресторан у Н.Саду



Шетња Н.Садом



Н.Сад-центар



Професор Карловачке гимназије и сестре из Русије



Репрезентативац Тепић кога смо затекли у једном ресторану у Н.Саду



У дворишту цркве после недељне литургије



Улазак у манастир Крушедол



Улазак у манастир Гргетег



Ново Хопово


Професор Историје објашњава девојчицама из К.Каменице о манастиру Ново Хопово



Старо Хопово



На домаћиновој викендици-Фрушка гора



Крушедол



Старо Хопово



Професор Историје говори  ученицима о познатој Карловачкој библиотеци



Петроварадинска тврђава



Музеј Војводине

Сјајно 

Свака част  Што се мутиш наисусе.... па не сликаш се са криминалцима већ са дечицом,и не пред куплерајом него манастиром.

Он је опасан хулиган

Шта има ко да ме гледа, виде се они који требају да се виде...

privlacis paznju bespotrebno