Kinezi su mnogo profitirali od trgovine sa ukrajinom pre svega tehnoloski...

Recimo nosac aviona su kupili od njih koji je bio 70% zavrsen za cenu metala...

Хапшење у ХонгконгуХонгконг се и даље не смирује:
Полиција растерује демонстранте

© AP Photo / Ng Han Guan
СВЕТ
17:50 01.12.2019(освежено 18:44 01.12.2019)

Масовне демонстрације у Хонгконгу поново су прерасле у сукоб полиције и радикално расположених демонстраната који бацају тешке предмете на припаднике полиције који растерују окупљене.

Полиција је саопштила да су демонстранти са маскама нанели штету објектима у зони Вампоа, неки од њих су блокирали улице барикадама, упали у продавнице и девастирали унутрашње просторије.


Додаје се и да су „неки учесници протеста бацали димне бомбе, распирујући страх у друштву и изазивајући хаос, због чега полиција није имала алтернативу, осим да употреби минималну силу, укључујући сузавац, како би зауставила незаконите акције“.

Америка покушава да спута Кину преко Хонгконга
Полиција позива грађане Хонгконга да избегавају шетње у подручје где се одржавају протести, прате ситуацију и остану кући.

Употреба гаса изазива већу забринутост становника Хонгконга због утицаја на здравље, неколико стотина људи чак је изашло данас на протест против употребе сузавца од стране полиције, али су га припадници полиције употребили већ неколико сати након демонстрација.
Десетине хиљада људи, већином обучених у црно, окупило се у туристичком делу Чимсачеј данас, недељу дана након што су присталице демократске опозиције добиле апсолутну већину на локалним изборима који су одржани прошлог викенда. Учесници недељног протеста су изашли на улице под паролом „Никад не заборави“, желећи да подсете људе да, без обзира на резултате избора, борба још није завршена и да је парола са „пет захтева, ниједан мање“ још увек актуелна.


Демонстрације је власт одобрила, али су неки демонстранти скренули са договорене трасе и почели са агресивним понашањем према полицији, што је довело до употребе сузавца.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912011121261114-policija-se-priprema-da-rastera-demonstracije-u-hongkong-kina/

„Снага Сибира“ је тек почетак — стиже брат близанац гасовода

© Sputnik /

РУСИЈА
14:30 02.12.2019

Москва и Пекинг су покренули „Снагу Сибира“ — гасовод који ће годишње пумпати 38 милијарди кубних метара гаса са Ковиктинског и Чајандинског налазишта до кинеског Хејхеа. Међутим, већ у фази изградње постало је јасно да то није довољно за економију Кине која се динамично развија, тако да ће се радници „Гаспрома“ ускоро вратити на посао.

Пројекат „Снага Сибира“ кључан је за нову руску гасну политику. Ако се раније главним тржиштем сматрала Европа, сада се више пажње посвећује Азији, пре свега Кини. То ће омогућити не само добру зараду, већ и активно развијање сибирских налазишта.

Председник Русије Владимир Путин наложио је „Гаспрому“ у октобру 2012. да припреми пројекат за гасовод из Јакутије у Хабаровск и Владивосток. Холдинг је организовао конкурс за назив гасовода на коме је победило име „Снага Сибира“.

У мају 2014. године „Гаспром“ је потписао уговор са кинеском компанијом ЦНПЦ за испоруку 38 милијарди кубних метара горива годишње.
Укупан износ за 30 година износиће 400 милијарди долара.
Дуж гасоводне мреже дуге 4.000 километара свакодневно ће се у Кину испоручивати десет милиона кубних метара гаса.


Инфографика руте гасовода Снага Сибира
© SPUTNIK /

Инфографика руте гасовода "Снага Сибира"
Велика потражња за природним гасом у Кини узрокована је не само високим стопама економског развоја, већ и еколошким проблемима. Ради се о томе да велика већина компанија које производе електричну енергију раде на угаљ — одакле и чувени зимски смог у Пекингу и другим великим градовима.

Кинеска потражња

Обим индустријске производње у Кини једноставно је колосалан, а земља не може без увоза гаса. Русија је најповољнији партнер.
Стога стручњаци не сумњају да се ствари неће ограничити на „Снагу Сибира“.
[imghttps://cdn2.img.rs.sputniknews.com/images/111692/07/1116920769.jpg][/img]
Северни ток 2
© ФОТО: NORD STREAM 2 / AXEL SCHMIDT
„Снага Сибира“: Руске цеви које ће премрежити Азију и Пацифик
Још пре годину дана на Источном економском форуму Владимир Путин и његов кинески колега Си Ђинпинг наредили су стручњацима из одговарајућих институција да у што краћем року усагласе све што је потребно за изградњу гасовода дуж западне руте „Алтај“, који се још назива и „Снага Сибира 2“.

Према речима министра енергетике Русије Александра Новака, ова гасна магистрала ће повећати испоруке за 30 милијарди кубних метара годишње и Русији за 30 година донети више од 300 милијарди долара.

Међутим, ни то неће бити довољно за Кину. Према проценама директора „Гаспрома“ Алексеја Милера, до 2035. године Кини ће требати између 80 и 110 милијарди кубних метара годишње. Томе ће допринети руски произвођачи природног течног гаса и „Северни морски пут“.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912021121267993-snaga-sibira-je-tek-pocetak--stize-brat-blizanac-gasovoda/

Кинеска „Силицијумска долина“ — пројекат који Америка хоће да спречи реметећи Хонгконг

© AP Photo / Vincent Thian
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
17:50 02.12.2019(освежено 17:51 02.12.2019)

Пише Сандра Черин


Кинеска Силицијумска долина, односно планови за развој Великог залива и стварање пандана „драгуљу“ Америке, очигледно некоме представљају трн у оку, па се подстичу немири у Хонгконгу, каже новинар Милорад Денда.

Према речима госта емисије „Спутњик интервју“, дугогодишњег дописника из Кине, окосница дешавања у Хонгконгу лежи у чињеници да је Америка перципирала Кину као свог главног ривала и претњу. По свој прилици, примећује Денда, један потез Пекинга посебно је засметао Вашингтону.

„У фебруару ове године кинеска влада је изашла са планом развоја Великог залива који обухвата девет градова у најјужнијој кинеској провинцији Гуангдонг, која се наслања на Хонгконг. Тај план је уследио непосредно након прошлогодишњег отварања најдужег моста који је изграђен преко мора, Хонгконг—Макао. Тај инфраструктурни пројекат има за циљ да обједини неколико важних градова у делти Бисерне реке, где је сконцентрисан велики део најбољих технолошких паркова, ту лежи центар технологије и технолошких иновација у Кини“, објашњава Денда.

Кинескa Силицијумска долина пандан „драгуљу“ Америке
Тај део земље, напомиње наш саговорник, у укупном БДП-у Кине доприноси са око 14 одсто.

„То је огроман допринос, већи од бруто националног дохотка Шпаније или Аустрије. Такође, тај део Кине има 70 милиона становника и он је требало да буде изграђен тако да буде нешто слично ономе што је Силицијумска долина у САД. Дакле, да буде ривал Силицијумској долини“, каже Денда.

Он подсећа да су протести у Хонгконгу почели непосредно након што је кинеска влада изашла са овим планом.

„То врло вероватно има узрочну везу, јер ако би овај пројекат био реализован, а биће сигурно, то би значило да Кина увелико преузима примат и у ономе што је данас драгуљ Америке — Силицијумска долина. И ту је основни проблем — требало је, дакле, спречити даље интегрисање Хонгконга у матицу. Наиме, повезивање ових градова представљало би даље увођење Хонгконга у економске пројекте и развој Кине. То је неко желео да спречи, а не треба много памети да би се знало ко је тај неко“, категоричан је Денда.

Вешти западни стратези
Хиљаде активиста и присталица самосталности у Хонгконгу здушно је, на скупу названом „Дан захвалности“, у центру града поздравило одлуку САД да донесе закон којим је дата подршка „демократији и људским правима“ на том делу кинеске територије. Овај потез америчког Конгреса, као и чињеница да је овај закон потписао председник Доналд Трамп, дао је ветар у леђа присталицама самосталности у Хонгконгу, каже Милорад Денда.

Он дешавања у тој аутономној кинеској провинцији види као врло смишљену и добро организовану и финансирану акцију споља. Притом, напомиње, у Хонгконгу владају економски закони које је произвео неолиберални западни свет, а не кинески закони.

„Овде је реч о стратешки планираној акцији да се у Хонгконгу, за незадовољство које је произвео неолиберални концепт, оптужи Кина. Дакле, уместо да се оптужи систем који тамо влада, а који показује знаке немоћи на многим тачкама у свету, вешти стратези су смисли да се незадовољство тих младих људи усмери ка Кини као наводном извору проблема. То, наравно, не одговара истини, али видимо да се исти такав сценарио данас користи и у Америци — да се за проблеме Америке оптужује Кина, јер им је одузела ’ручак‘ који је требало да поједу“, оцењује Денда.

Излаз за Хонгконг није у самосталности
Како каже, то су врло наивна уверења, али као што се може видети, могу да произведу незадовољство и да заведу људе, нарочито младе. Тим пре што неки аутори оцењују да је у Хонгконгу амерички „наратив“ однео превагу над кинеским. Ипак, једно је неминовно:

„Излаз Хонкгонга из проблема који евидентно тамо постоје не може бити у ономе што заговарају ови који су, можда и наивно, уведени у целу причу. Излаз може бити само у дубљој интеграцији са његовом матицом — Кином“, закључује Денда.

https://rs.sputniknews.com/analize/201912021121262111-kineska-silicijumska-dolina--projekat-koji-amerika-hoce-da-spreci-remeteci-hongkongsandra/

Sutnuse amere...

Napravili sami sve...

Ako si citao one knjige Zbignjeva Bzezinskog gde je on upravo na to upozoravao Amere , ali dzabe ...
Nema kome .

Сто хиљада људи и оружје на улицама Хонгконга /фото, видео/

© REUTERS / Tyrone Siu
СВЕТ
13:55 08.12.2019(освежено 14:14 08.12.2019)

Више од 100.000 демонстраната окупило се у центру Хонгконга. Власти су одобриле одржавање скупа који је организован поводом Дана људских права.

Како јавља АП, демонстранти су скандирали „Борба за слободу“ током марша од парка Викторија у подручју Козуеј Беј до центра града.


Агенција наглашава да је марш окупио толико људи да се маса с времена на време зауставља због отежаног кретања. На протесте су изашле целе породице са децом.


Организатори су позвали полицију да не растерује демонстранте и да не користи сузавац. Пре почетка акције, полиција је ухапсила 11 особа и одузела им оружје.


Лист South China Morning Post је проценио бројност учесника на десетине хиљада.

[Video] na :

https://rs.sputniknews.com/svet/201912081121300758-pistolji-i-stotinu-hiljada-ljudi-na-ulicama-hongkonga-foto-video/

8 tačaka zbog kojih je Kina moguća pretnja za NATO

NATO prvi put posmatra Kinu kao izazov ali i šansu. Stoga želi da pobliže analizira politiku Pekinga. Zašto se Alijansa boji Kine, analizira Dojče vele.



Prema pisanju portala, škakljive teme su naoružanje i telekomunikacije.

U tekstu završne deklaracije samita NATO u Londonu, Kina se po prvi put pominje kao moguća pretnja Alijansi.

"To prepoznajemo u rastućem uticaju i njenoj međunarodnoj politici, što za nas znači izazov, ali i šansu da delujemo kao saveznici", stoji u dokumentu.

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg pak ne želi Kinu da posmatra kao novog protivnika ili uopšte kao neprijatelja.

"Ne radi se o tome da NATO sada kreće ka Kineskom moru, ali mora se imati u vidu da se Kina bliži", kazao je Stoltenberg u Londonu misleći pri tom na aktivnosti Kine na Arktiku, u Africi i Evropi, koje nemaju veze sa klasičnim vojnim naoružavanjem.

Ovu rečenica deklaracije "ne znači da je Kina već neprijatelj", rekao je američki ministar odbrane Mark Esper. Kina je, po njemu, strateški izazov. "Mi moramo biti spremni u slučaju da se stvari ne budu odvijale onako kako bismo mi to želeli."

Ali, zbog čega tačno Zapadna vojna alijansa brine?
Pre svega zbog sledećih osam tačaka.

Naoružanje: Kina izdvaja veoma mnogo novca za naoružanje i svoju armiju - modernizuje oružane sisteme i mornaricu. NATO se zalaže da zadrži nadmoć kada je reč o strateškom i interkontinentalnom nuklearnom oružju. Mornarica NATO - tu se pre svega misli na Pacifičku flotu SAD - trebalo bi da bude dorasla kineskoj. Jer, nakon Sjedinjenih Država Kina sa 160 milijardi dolara ima drugi najveći budžet za odbranu zemlje. SAD su, doduše, sa 630 milijardi daleko ispred.

Saradnja: Kina u velikom stilu kupuje oružje od Rusije, koju NATO smatra protivnikom. Kao protivuslugu, kineske firme Rusima prodaju hitno potrebne mašine i infrastrukturu za gasnu i naftnu industriju, koje Rusija od 2014, kada su joj zapadne zemlje uvele sankcije zbog aneksije Krima, ne može više da kupuje na Zapadu. NATO s nervozom posmatra saradnju ovih dveju moćnih zemalja.

Komunikacija: SAD se zalažu da se kineski koncern Huavej isključi iz izgradnje telekomunikacione infrastrukture. Strahuju od špijunaže i mogućih sabotaža. No, evropske države članice NATO ne žele da isključe Huavej u izgradnji 5G mreže, već zahtevaju da se pridržava opštih standarda bezbednosti. Zadatak NATO će biti da konkretno proceni potencijalne rizike kineske telekomunikacione infrastrukture i pronađe put za komunikaciju u slučaju kibernetičkih napada. SAD na primer ovde zahtevaju čvršći nastup, zbog čega negoduje kancelarka Angela Merkel. Njen argument je da su ekonosmke veze sa Kinom važne kako za Nemačku tako i za druge evropske države.

Infrastruktura: Kina je u svojoj novoj Incijativi Puta svile okupila 16 zemalja istočne i jugoistočne Evrope, daje jeftine kredite i gradi infrastrukturu u zemljama koje su članice NATO i Evropske unije. Najviše je uloženo u pet balkanskih zemalja koje nisu članice NATO. 2016. i 2017. investicije su iznosile nešto više od devet milijardi evra. Johanes Han, koji je donedavno bio evropski komesar za proširenje je još početkom godine izjavio kako Zapad precenjuje uticaj Rusije i potcenjuje uticaj Kine.

Afrika: Kineske aktivnosti u afričkim zemljama bogatim resursima se ogledaju pružanjem jefitinih kredita i izgradnjom infrastrukture poput puteva, železnica i elektrana, što zapravo radi sa svojim firmama. Ove investicije te zemlje najčešće vode u prezaduženost i ogromnu zavinsost o Pekingu.

Arktik: NATO strahuje da kineski uticaj na ovaj način neće rasti samo u Africi već i u drugim deliovima sveta. Kinesko rukovodstvo je 2018. objavilo tzv. "Belu knjigu o arktičkoj politici". Iako ne graniči sa arktičkim područjem, Kina demonstrira svoj prava na deo te oblasti. Kineske firme bi, naime, uz ogormne investicije trebalo da učestvuju u razvoju i eksploataciji Arktika.

Persijski zaliv: Kina bi mogla da na Bliskom i Srednjem istoku napusti svoju decenijsku manje-više neutralnu ulogu. Njen uticaj raste opet uz ogromne investicije pre svega u Iranu, koji bi trebalo da bude čvorište Novog Puta svile. Što je veće nerpijateljstvo između Irana i SAD, i što su slabije obaveze propalog sporazuma o atomskom programu Irana, to Kina više popunjava te praznine, uvereni su analitičari NATO u Briselu.

Južno kinesko more: Kina tvrdi da polaže prava na ostrva u Južnokineskom moru, koja prema SAD pripadaju drugim državama jugoistočne Azije, sa kojima su pak SAD u savezu. Vojne provokacije Kine u tom regionu bi u jednom trenutku mogle da zaista dovedu do sukoba. NATO sam ne bi bio uključen u sukob, ali bi svakako bila involvirana najveća članica Alijanse - SAD. Da li bi onda bilo neophodno da i druge članice stanu uz SAD?

Bez jedinstvene politike

U nekim problematičnim oblastima, koje se tiču i ekonomskih interesa, 29 članica NATO ne rade protiv Kine, već protiv sopstvenih saveznika unutar NATO saveza. Jer, ne ispašta samo Kina zbog američkih kaznenih carina, već i Nemačka, Fancuska i druge zemlje. To bi moglo da na jednu stranu stavi Kinu i Evropljane protiv vodeće sile NATO - Sjedinjenih Država,

Francuski predsednik, Emanuel Makron je javno izrazio sumnju u to da bi na Kinu i Rusiju uopšte trebalo gledati kao na klasične neprijatelje. On želi mnogo više da se koncentriše na borbu protiv terorizma. Zbog toga Tomas Valasek iz trusta mozgova "Carnegie Europe" veruje da će potrajati dok NATO ne razvije jedinstvenu politiku prema Kini. On naglašava da Kina na duže staze može biti "mnogo veći problem nego Rusija, ali se samo sporije razvija".

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=08&nav_category=78&nav_id=1628065

100000 ljudi to je za taj grad nista...