ZLATNI avarski pojas, redak i veoma vredan, nađen je 1992. godine na mojoj njivi u selu Divoš. Po Zakonu o kulturnim dobrima meni i mojoj porodici kao vlasnicima parcele u kojoj je blago nađeno, pripada trećina vrednosti i nadoknada za uništenu letinu posle nastavka istraživanja ostalih delova avarskog pojasa.
Ovako priča Stanko Krstić, zemljoradnik iz sela Divoš u opštini Sremska Mitrovica. On je 2002. tužio državu Srbiju i Ministarstvo kulture, jer ne poštuju zakon i jer mu ne isplaćuju traženu nadoknadu.
Sud
Tri puta je sud u Sremskoj Mitrovici odbijao da mu dodeli tu nadoknadu. I Vrhovni sud je, u međuvremenu, naložio da se to uradi, ali lokalne sudije, kako kaže Stanko, kao da se boje seljakovog bogaćenja.
- Moj otac Jovan je te 1992. orao njivu na parceli broj 5182, kada su naišla braća Slavko i Bogdan Kozak iz Čalme. Oni su bez naše dozvole detektorom u njivi našli zlatnu garnituru Avarskog pojasa. To su potvrdili na sudu, ali su sudije u Sremskoj Mitrovici odbile njihovo svedočenje kao neosnovano. Takođe su posumnjale da naša porodica uopšte ima pravo na nadoknadu, jer navodno nismo bili “svesni pronalazači”. Pokazalo se tako da sudije ne poštuju ni zakon, ni Vrhovni sud i da isteruju svoju volju, a mene čine nesrećnim - jada se Stanko Krstić.
Ovaj paor je jedan od retkih ljudi u Srbiji koji je video i rukama dodirivao dragoceni Avarski pojas, najvredniji eksponat Muzeja Srema, sa statusom “nulte” vrednosti. Pojas su nosili avarski vladari i star je 1.500 godina, a izgleda kao da su ga majstori
nedavno napravili.
Paradni deo avarske svečane nošnje sa poludragim kamenjem težak je 1,1 kilogram i ima 11 zlatnih kopči. Rađen je od punog livenog zlata, filigriran, ukrašen poludragim kamenjem i staklenim perlama. Ukrasi su stajali na dugom remenu, koji se obavijao oko struka vladara i služio kad držač za mač.
Prema proceni dr Ivane Popović, stručnjaka Instituta za arheologiju u Beogradu i sudskog veštaka, pomenuti pojas vredi blizu milion evra. Preprodavci, pak, tvrde da je njegova cena nekoliko stotina hiljada evra. Jer, kada su braća Slavko i Bogdan Kozak prodavali 1992. ovu zlatnu garnituru antikvaru Mitketu Simeonovskom, tražili su 120.000 maraka. Ovaj trgovac antikvitetima iz Bugarske, poznat po nadimku Željasko, trebalo je potom pojas da prosledi kupcu u Beču za 12 miliona nemačkih maraka.
Kopča
Po rečima Dragana Karleuše, nekadašnjeg načelnika odeljenja MUP za zaštitu kulturnog blaga, koji je otkrio ilegalnu trgovinu ove umetnine, kod “Sotbija” ili “Kristija” na javnoj aukciji Avarski pojas bi dostigao i cenu od 20 miliona evra!
Narodni muzej iz Beograda se svojevremeno trudio da pojas uzme pod svoje skute. Pre više od decenije on se i obreo u Beogradu. Vraćen je tek 10. oktobra 2007. godine. Njegov transport do Sremske Mitrovice obavljen je uz veliko obezbeđenje.
- Pojas je bio smešten u specijalnu metalnu kutiju za prevoz, sa posebnom bravom. Prebačen je po danu u blindiranom vozilu, uz pratnju pedesetak policajaca. Niko u obezbeđenju osim mene nije tačno znao šta se u vozilu nalazi - kaže direktor Muzeja Srema Nikola Stokanović.
Nije nam opisao gde je smešten Avarski pojas, kako se čuva vredni eksponat, a nije nam dozvolio ni da ga vidimo i dodirnemo:
- Kako pojas izgleda i kako se čuva, to je tajna našeg muzeja. Mogu samo da vam kažem da zlatna garnitura leži na crvenoj čoji u specijalno napravljenoj vitrini. Bilo je predviđeno da na video-bimu Mitrovčanima prikažemo ovu dragocenost, ali smo od toga odustali. Činilo nam se da bi to više sličilo pozorišnom marketingu nego izložbi...

NAGRADA 3.860 EVRA
PREMA proceni sudskog veštaka i zlatara Ota Etere iz Novog Sada, garnitura Avarskog pojasa sadrži zlato od 22 karata, čija tržišna cena je 9,50 evra za gram. Kako je reč o “neobrađenom zlatu”, njegova cena kao predmeta na tržištu je danas 11.405,30 evra! Po Zakonu o kulturnim dobrima, nagrada za iskopano blago, nalazaču Stanku Krstiću donosi trećinu te cene. Dakle, 3.860 evra.

M. LOPUŠINA




Izvor: Novosti