Isusovo jevanđelje ima svoju neprikosnovenu originalnost.sam Gospod je rekao,nebo i zemlja će proći,a Rečimoje neće proći.živimo u vremenu ispunjavanja proroštava u samom kraju,pa zar neko sumnja da će se zadnje proroštvo ispuniti?Isusovo uverenje da njegovo vreme i vreme crkvenih dogmi se nikad neće uskladiti je istinito.crkveno učenje danas to jasno pokazuje.crkve su istrčale napred ispred Reči,nište njen neprikosnevni autoritet i to će biti kažnjeno od Gospoda na dan suda.

за Декија



Помаже Бог !

Како би се знало са киме разговарам, ставих и твоје име и твоје речи, чисто да не буде забуне...

И даље ми се чини да остајеш при првој премиси (Црква као институција), а да о Цркви као Телу Христовом причаш чисто интелектуално, јер ти то не доживљаваш.
Па и ја сам део тог Тела Христовог, део Његове Цркве, а мислим да нисам опијен волунтаризмом или Ничеовом вољом за моћ. И трудим се да се таквог става или понашања клоним.
У Цркви што је већи чин (теби би изгледа одговарао термин власт, положај  ), већа је и служба, служи се Богу и народу. У Цркви сви имају своју службу, као што у нашем телу очи нам служе за гледање, плућа за дисање, ноге за ходање...тако и епископ, свештеник, ђакон, појац , чтец, верници... свако обавља своју службу. И нико са својом службом није унижен, нити повлашћен. Свако од нас добија дар Духа Светог и у складу са тим даром дела међу људима, па зато неко пева, неко проповеда, неко подучава, неко доноси хуманитарну помоћ, неко ради на грађевини, неко служи Литургију...

Различни су дарови, али је Дух исти. И различите су службе, али је Господ исти. И различита су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима. Но свакоме се даје пројава Духа на корист. Јер једноме се даје кроз Духа реч мудрости, а другоме реч знања по истом Духу. А другоме вера истим Духом, а другоме дарови исцељивања истим Духом. А другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различити језици, а другоме тумачење језика. А све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће. (1 Коринћанима 12,4-11)
А можеш и целу ову главу да прочиташ, а ја ћу навести само још крај:

А ви сте Тело Христово и удови понаособ. И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различитих језика. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци? Имају ли сви дарове исцељивања? Говоре ли сви језике? Да ли сви тумаче? (1 Коринћанима 12, 27-30)

После ове главе, не случајно и не без разлога иде ХИМНА ЉУБАВИ !!!

А све службе су у Цркви неопходне, нити се може без епископа и свештеника, нити се може без верног народа (па замисли како би се човек осећао без 1 плућног крила, без бубрега, ма знаш и сам како ти је као повредиш 1 нокат, а камоли главу...). Све је повезано и све је битно. То је једна заједница, једно Тело Христово где су сви важни и незаменљиви, а ако неко отпадне, онда на том Телу Христовом настаје рана коју нико други не може зацелити, већ само тај брат или сестра.

А као што сам већ напоменуо, ако би причао нешто у шта не верујем и што не спроводим у свом животу, не само да би пред Богом и људима био лицемер и лажни слуга, већ би то била манипулација људима. ја би те људе сматрао горима, нижима и неспособнијима од себе, користио бих их као средство за своје циљеве, а то је чак и по Кантовој философији потпуно погрешно и лоше, а камоли по Јеванђељу, где се каже да су нам сви људи ближњи. Па зар би ја смео да се изјашњавам као хришћанин ако не стојим пред лицем Бога живога, ако се не трудим да Реч Божију живим? Не бих се никада на тако нешто усудио.

Бити хришћанин, то значи живети Христом , ући у најтешњу заједницу са Богом, па ми Богу кажемо . ОЧЕ !
А када кажемо Богу Оче, то значи да сведочимо (ако смо искрени) да смо у сроству са Њим, да имамо нешто од Њега у нама. Хришћани су они који теже обожењу, θεοσις, теже Царству Божијем...А када кажемо Оче наш, па зар тиме не указујемо на нашу браћу и сестре (зар тиме не негирамо егоизам; нема оно мој..), на наше сродство са њима и бригу за њих...
Да сам ја неутралан, твоју причу о Буди би пропратио са занимањем (има лепих и поучних зен прича, као што има и суфу прича поучних или мисли паметних од људи свих векова , вера и нација...), али ја сам хришћанин и мени је Христос ЖИВОТ, ИСТИНА И ПУТ. Нема овде места за синкретизам и двоумице (или троуимице  ). (то не значи да ме не занимају мисли других људи, култура...баш напротив, радознао сам као мало дете... , ма и више од детета).
Цитираћу мени тако драгог Достојевског:

Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи да не само нема Њему слична, него да и не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином.

значи на овом форуму је забрањено причање истине?
значи ја несмем да упозорим људе да човек измишља нову религију, никад нико веровао није у оно што он проповеда, и то назива "хришћанством", и ја несмем да га назовем правим именом? а он може несметано да лаже да је то "хришћанство"?
занимљив форум

A ako prepoznajem i čin tog dogadjaja i čitavo Jevandjelje...?

Ne, nego sam se nadovezao na tvoj iskaz da Bog ljude poziva samo preko srca, a sve drugo ... kao da
nije od Boga. Ja naime verujem iz iskustva da se Bog oko nas trudi na sve načine a ne samo kroz srce.

A ovako ti za njih govoriš da su oni lažni vernici te tako više ličiš na njih nego što se od njih razlikuješ.

Od Sina Božijeg, Jedinog Bezgrešnog se i može očekivati da govori reči koje tebi i meni nisu ... na korist.

Sačuvaj me Bože!
Samo izvoli. Ja ću i dalje da se trudim oko balvana u mojim očima.
Mada... mislim da je Hristos kritikovao one koji su se ponašali i govorili kao da su bolji od onih koje su oni kritikovali.

Ja ti ne prebacujem ništa osim što tvoju naviku da nipodaštavaš druge ljude (po liku Božijem stvorene) izražavaš.
Ali - odvićićeš se i ti od toga. Nisi žensko! 
Moraš ipak ići od sveštenika do sveštenika i pitati ga da li veruje da je ta ikona - bog.
I ako ti kaže da je to ikona a da je Jedan Bog - Otac, Sin i Duh Sveti - pogrešno si
protumačio njegovo klanjanje.
Ako ti kaže da ta ikona jeste bog i da se njoj moli i bez nje se moliti ne sme - otidji do njegovog
(i svog) Episkopa i videćeš.
Da li grešim ako verujem da se tebi ovo neće desiti? Osećam da si ti već ... presudio.

Zašto je cilj - biti na TV? Da li je to nagrada ili kazna?

Opet - zašto je cilj biti na TV? Nije li Hristos izbegao minimum jednom da Ga proglase - Carem, premda On to Jeste?
Bog je svima Bog.

Sećaš li se senke sv. Petra? Ili ubrusa sv. Apostola Pavla?
Nemoj tako. Rekao sam "Ima Boga - pomoći će im. Ali to će njima biti očigledno, tebi i meni koji gledamo TV - neće."
Bog pomaže i tebi i meni koji gledamo TV podjednako stalno i silovito kao i njima.

Ma ovo sam ja parafrazirao sv. Nikolaja koji kaže da su nama čula data ne da vidimo Boga, već - Božije.
Nisam siguran da li se tu radi o iskrenosti ili nečem drugom, ali bih voleo da živim ovo što ti pišeš.
Molim se Bogu i sabajale, i preko dana, i uveče, ali uhvatim sebe tokom dana da se brinem .. ili zavidim...
Spolja se ne vidi, ali ja vidim.

Nemoj tako. Po tebi ispade da molitva i slavljenje Boga tokom Liturgije - onečišćuje.
Ne greši dušu, brate.

malo smo se udaljili od teme.slučaj kao kada   apostol pavle prvi put ulazi na tlo sadašnje evrope od Duha svetog zaustavljen da ide u aziju,a da krene ka evropi,u maćedoniju nakon utvare.odmah ga je zaustavila vračara i počela da viče najlepše reči o apostolu i pratiocima,ali je pavle kad mu se dosadilo,zapovedio tom duhu da odstupi iz nje i nakon toga se to zbilo,a to je izazvalo revolt nezadovoljstva kod njenih nalogodavaca.tako i ovde tema ima smisao i ja se temama bavim za svrhu koja je iznad rekla-kazala,za svrhu dobijanja ljudske duše za večnost.mislimo o tome.

Isus u Jevanđelju rekao da smo mi hram Svetog Duha.Znači da se Bog nalazi u tom hramu,našemu telu.
Upravo je to razlog zašto Bog dao zapovest da ne pravimo slike koje predstavlja Boga.Niti da se njima klanjamo.Jer time samo odvraćamo nas od Boga koji se nalazi u nama.Isus kada se molio svom Ocu,nije se klanjao i molio se pred slikom,već se molio Ocu u sebi,gde je komunicirao sa svojim Ocem.Ako neko hoće da čini drugačije,taj onda ne sledi Isusa,niti Jevanđelje.

Ja bi ličio na njih kada bi se Boga setio samo kada je svetac,kada bi se prežderavao i napijao za svetac.Srećom ja tako ne činim,pa nikako ne mogu ličiti na njih.Ja govorim ono što ja ne činim i što smatram pogrešnim,što opet znači da mene lažno optužuješ.A za ono što ja govorim,da su se neki vernici prežderavali i napijali se,bilo je javno objavljeno.

I reče Isus,svi koji njega slede,činit će ono što i on činio,i sledit će njegov primer.Zato će svako ko njega sledi isto morati pretrpeti i muke,i ponižavanje i lažno optuživanje.Pročitaj Jevanđelje,sve jasno piše.
A šta ako smo brvno izvadili iz oka.Kaži koje to brvno još držim ja u oku svome?  Niti obožavam svece jer to Isusu nije rekao,niti se držim crkvenih običaja jer je to Isusu koješta,niti se dugo lažno molim što kritikovao Isus,niti se prežderavam,niti se napijam,niti se klanjam slikama koji drugi Božji zapovest zabranjuje, i tako dalje,a sve što ja ne činim,ne može biti ni u mom oku,stoga ako ta dela ne činim jer krši Božje zapovesti zbog čega smatram ta dela pogrešnim,zašto to nesmem da kažem javno?Ja upravo govorim ono što ne živim,jer smatram pogrešnim.
A Hristos je kritikovao namerno kršenje Božjih zapovesti,jer su upravo oni ponašali licemerno koji su pričali o Božjim zakonima,a živeli suprotno.Radije su se odrekli Božjeg carstva nego običaja crkve,kako Isus rekao,kao što je i danas slučaj.
Ja nipodaštavam sve što je suprotno Božjim zakonima,jer se trudim da živim po tim zakonima.A greh ću uvek nazvati pravim imenom.Po kojim to zakonima zabranjeno greh nazvati imenom? A ja ću se odvići nazivati greh imenom samo onda, kada ću prestati da živim po Božjim zapovestima,i kada ću živeti greh.A to se neće nikada desiti.Jer ko danas živi greh,njemu nije briga za Božji zapovest,niti vidi,niti primećuje,niti spoznaje greh, pa ne može ni nazvati greh pravim imenom.

Šta oni misle to se jasno vidi po njihovim delima.Da ne veruju da se preko slike klanjaju i mole Bogu,ne bi to ni činili.To Isus nije činio,niti je savetovao iko to da čini.Stoga je jasno šta je Božja volja,a Isus je jasno pokazao preko Jevanđelja kako da se molimo Bogu,bez slika i raznih dogmi.Samo ko ne želi slediti Isusa čine onako kako Isus nije činio.A činiće onako kako su činili tadašnji fariseji koji su Isusa osudili na smrt.I ti fariseji su skoro identični kao današnji sveštenici, sa dogmama,ceremonijama i običajima,a sve to Isus jako kritikovao.Isto bi kritikovao i danas crkve,jer ni po čemu se ne razlikuju od tadašnje crkve.

Pitaj sveštenike,zašto prave skandale pa da budu na TV.

Nisam rekao da Bog nije svima Bog,već Boga imaju oni koji su ga našli.
Sećam se Isusa.

Bog pomaže samo onima koji slede njegove zapovesti.A veruj mi,to se i vidi kada on pomaže.

Svaka čast ako ti živiš ceo dan sa mislima na Boga.To je preduslov da se trudimo ispunjavati Božju volju,a to je primenjivanje njegove zapovesti u životu.Malo je takvih.90% vernika se seti Boga jednom nedeljno, samo kada je liturgija,ili jednom godišnje kada je svetac.A u međuvremenu,ne pitaj me kakvim primerom žive.Ja lično trudim se da moji misli,bilo šta da radim budu prikovani na njega.Sledim princip "gde su ti misli tamo ti je i srce,a gde ti je srce,odande primaš ono što se tamo nalazi".Tako tu osećam ogromnu snagu koju dobijam.Ta snaga se osetno prekine samo kada kršim neki zapovest.

Prijatelju previše ljudi ima koji idu na liturgiju,a u životu nastavljaju da čine svakava zla i grehe,a to nije tajna.
Ja mogu grešiti dušu samo kada kršim zapovesti,nikako drugačije.

Naravno da se slažem sa tobom, i sobzirom da je Blagi Bog Sveprisutna Osoba, On je svuda i stalno.
Zašto pokušavaš da ograničiš Neograničenog samo na srce?
Zapovesti su date Mojsiju u pustinji i važe i danas a nastale su kao reakcija Boga Dobroga, na dela ljudi.
I u saobraćaju imaš saobraćajne propise koji su reakcija na prekršaje.
Ne postoji saobraćajni propis koji zabranjuje automobilima da lete na visini na kojoj su i trolejbuske žice,
jer automobili još ne lete. Jednoga dana....
Klanjanje predmetu, bilo kom, je greh. Makar bilo i srce.
Klanjanje u molitvi Bogu pored bilo kog predmeta je molitva Bogu celim bićem.
Zaista, nije zapisano kako se Gospod moj i Bog naš, Hristos Isus molio u Hramu u Jerusalimu.
Takodje je zapisanio da je On padao na Lice Svoje tokom molitve na Maslinskoj Gori.
Ovo nije obaveza za tebe, ti i dalje možeš praktikovati molitvu Bogu u sedećem stavu,
ili kako te je već Bog inspirisao. Neki oda nas se mole Bogu i sedeći, i stojeći, i sa manjim ili većim
poklonima (Njemu, Bogu Jedinome) ...
Jevandjelje je Radosna Vest o slobodi koju nam Hristos dade, te se neki mole Bogu i sa
rukama podignutim u vis (čitao sam u Svetom Pismu Novog Zaveta i video sam Sveštenike i djakone
da tako rade).
Neki se mole Bogu retko a neki često. I dobro.
Neki preteruju u piću i jelu. Nije dobro.
Srećom? Misliš - Bogu hvala?
Oni preteruju sa hranom i pićem, ali ti ne preteruješ što iza njihovih ledja govoriš o njihovim gresima.
Ne mislim da sam slagao kada sam - ne tebe, brate, već - tvoju naviku da kritikuješ i osudjuješ,
okaraktersiao kao greh.
Kada je Hristos Isus sreo jednog čoveka, što će reći grešnika, Gospod mu je rekao:
"Gle zaista Jevrej u kome nema lukavstva!"
Zašto ga nije iskritikovao za mnoštvo njegovih greha već ga je pohvalio zbog jedne dobre osobine?
Ja i ne kažem da ti lažeš. Zaista, ja vidim da ti govoriš istinu i da je ovo što pišeš deo tvog iskustva,
a ne... fikcija. I ja vidim što i ti i znam da se nisam dovoljno Bogu molio za njih.
Istinu si napisao - to jesu Gospodnje reči.
Takodje piše da svi koji žive pobožno - biće gonjeni.
Voleo bih da mi veruješ  da svako jutro čitam sveto Jevandjelje i Poslanice (i još po nešto),
tek da mi ne moraš savetovati da to radim, ali zapamti da - iako mi je tako mnogo dato,
osećam da imam gomilu talenata Bogom-danih, koje trpam u zemlju!
Onda predji na drugo oko.
Ličiš da onoga koji je govorio (parafraziram): "Hvala ti Bože što dajem desetak i postim, i što nisam grešnik kao ovaj iza mene."
Ako iskreno želiš da se pijanice i hrano-centrični promene, govori im o Jevandjelju a ne o grehu.
I govoro sa njima o njima, ne sa nama o njima.
Jedan od običaja Crkve (vernika) je molitva sa postom.
Jedan od običaja Crkve je zjednička molitva ujutro i ista takva uveče.
Jedan od običaja Crkve je bdenije (molitva noću) uoči Hristo-centričnih praznika.
Svoj greh nazivaj grehom, ili što bi narod rekao - gledaj svoja posla.
Ako te neko pita da li ovo ili ono što on (ona) radi (misli, oseća) jeste greh -  toj osobi reci.
Ako te ne pita - reci Bogu u molitvi i videćeš kako Bog menja bližnjega tvoga na dobrobit.
Preko slike? To ja kao kad bi tebi neko rekao da se preko Biblije moliš Bogu i da je za tebe skup listova papira - bog.
Mislim da je Hristos Isus plaćao nešto što mi danas nemamo a to je Hramovni porez. I nikom ništa.
Takodje je i On a i sveti Apostoli kasnije išao u Hram kada su bili praznici. I dobro.
Koncept 'Šta bi bilo kad bi bilo' je pogodno tlo za svadju.
Ti zamisliš jedno, ja zamislim drugo i - raspravljamo se a djavo se raduje.
Dobro kažeš.
Ima ona lepa rečenica Gospodnja: "Niste vi izabrali Mene - Ja Jesam izabrao vas"!
Odlično! Sećaj se i kako je Gospod i kroz odeću Svoju - jednoj ženi pomogao!
Ne - Bog pomaže svima i stalno!
I tebi je i tako si i došao do Njegovih Zapovesti!
Nemci u konc. logoru su imali uveče proučavanje Svetog Pisma i molitvu (sačuvane su njihove
ispodvlačene Biblije) i šta su radili preko dana?
A ti - ako ne ljubiš bližnjega svoga kao samoga sebe nego vidiš trunje u njihovim očima,
onda ... znaš i sam. Pametan si čovek.

@Silvanus

Samo kratko

Kad covek prica jedno a radi nesto drugo kaze se da je lazov i obmanjivac. Kada svestenici crkvene organizacije kao sto je SPC propovedaju ideju Hristove crkve kao crkve ljubavi i zajednistva a onda jedni drugima kopaju oci i lome noge a vernike pozivaju na otvorenu mrznju prema svemu sto nije "prava" vera - kako se to zove?

Onaj ko zna sustinu Hristove poruke i nosi je u sebi i oseca njenu snagu ne moze i ne sme da stoji rame uz rame sa onima koji rade sve suprotno te iste poruke. Ne sme da ih cutanjem podrzava i odobrava. Bilo koja organizacija za svoje predvodnike bira medju sobom najsposbnije da je vode - ako gledamo kako predvodnici SPC prenose Hristovu poruku veoma tuzan zakljucak se moze izvuci o onima koji ih prate.

Samim tim sustina price nije u onome sto pise u knjigama nego sta ljudi rade kada to sto pise u knjigama procitaju (ako uopste procitaju). To sto je Hrist napisao - ja sam spas, istina i put - ne znaci nista sve dok svako od nas ne pocne da zivi tu njegovu poruku. Tek tada se vidi koliko smo je dobro razumeli. Citiranje biblijskih stihova ne znaci nista ali sta ces sutra da uradis sa svojim zivotom znaci sve. Mudrost se prenosi samo licnim primerom ne citiranjem knjiga.

за Декија

Помаже Бог !

Потпуно се слажем са тобом да оно што Господ говори, да оно што се излаже у Светом писму треба живети. Само вера која постоји, не као пуста реч, већ као живо искуство има снагу да преображава. А један од основа православља је да се вера живи, да се испуни Реч Божија у нашим срцима, у нашем уму и наравно, у нашем животу!
 Па зато Христос и каже да ако останемо у Његовој науци (дакле и знање и његова практична примена; живљење Јеванђеља), тек онда смо његови ученици и само у том случају ћемо спознати Истину и бићемо слободни. Ми треба да живимо Христом стално, јер вера на парче, на делове које сами бирамо, вера која поставља услове Богу, таква вера не преображава, не спасава. Само ако целим својим бићем (и умом и срцем и вољом и наравно свом снагом духа свог) верујемо и веру живимо (дакле, испуњавамо је у својим животима) онда ћемо спознати Истину. Најчешће је управо овде и проблем. Људи не теже Богу свим својим бићем, већ парцијално...

И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свијем срцем својим. (Јеремија 29,13)

Е, даааа, па ево зашто многи не проналазе онио што кажу да желе да нађу...

Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. (Јован 14,23)

Зар из овога није јасно, да само онај ко живи оно што нам је Господ Исус Христос говорио, Њега, Бога љуби? Мени се чини да је то јасно као ведар дан, дакле, не само прича, већ и живот по Христу (не знам да ли си чуо како се многа монашка дела зову: Мој живот у Христу !)

Опет ти настављаш са својом премисом, настављаш да на Цркву гледаш као на дело људских руку.
Већ неколико пута те позивам да промениш перспективу (како то рече Његош: Ко на брду ак` и мало стоји, више види но онај под брдом), али ти изгледа да немаш воље за тако нешто. Црква је богочовечанско дело, она је вођена Духом Светим, још од апостолских дана, па све до данас, а биће  вођена Духом Светим и до другог и славног Христовог доласка. Христос је Цркву основао и Он је са њом све до краја света. Па не мислиш ваљда, да хришћанин може бити неко ко није са Христом? Зар мислиш да је могуће бити хришћанин, а не улазити у заједницу са Богом, не напајати се Духом Светим, бити ван Цркве коју нам је Он подарио? Мени је то немогуће.
Наравно, да и у Цркву Божију, људи уносе своје грехе, проблеме...па зар лекара не требају болесни? Наравно да има пуно грешака, има и изопачења, и кршења воље Божије, али у Цркву људи долазе због Бога, због дарова Духа Светог, због сједињења са Богом и ближњима, због предокуса Царства Божијег већ сада...Не може се бити хришћанин сам за себе, не може се бити хришћанин у изолацији, већ само у заједници. И то у заједници вере и љубави са Богом и ближњима. Е, то је Црква, заједница вере и љубави...
Извор, корен постојања Цркве није у људима, већ у Богу.Своје постојање темељи на Богу, а не на власти овога света (чисто да се осврнем на оно твоје позивање на Цркву као институцију, фирму, организацију).
Бити црквен, то подразумева заједништво, а не индивидуалност, у Цркви не можеш постојати сам за себе, већ се у Цркви постоји на темељу слободне заједнице љубави са Богом, људима и целом природом (хм, па ово му дође као права екологија !  ). Зашто инсистирам да је ова заједница потекла из слободе? Зато што се љубав не може заповедити, срцу се не командује, оно воли само слободно или никако...

Осврнућу се опет на проблеме и грехе које чине поједини чланови Цркве (и ја сам међу њима, али се кајем и надам да ће ме благи Бог помиловати...)...Сваким грехом који учинимо, ми себе одсецамо од Бога и ближњих и на Телу Христовом-Цркви настаје рана која се може зацелити само покајањем. И ма колико нас грешило и одсецало се тиме од Бога, Црква наставља да постоји у оном здравом и ненавладивом језгру, јер она корен има у Богу и по Христовом обећању, грех, ад, врата паклена, зло НИКАДА ЈЕ НЕЋЕ НАДВЛАДАТИ. Свако ко и мало познаје историју хришћанства зна кроз какве све сукобе и искушења је Црква пролазила, али и зна да је Црква једна лађа коју води Дух Свети, води је преко немирног мора живота и довешће је до есхатона, до Царства Божијег. Као што јје у почетку Црква представљала тек заметак оне велике заједнице Бога и људи, тако је много пута кроз историју долазило до великих сагрешења, али је Црква остала Божија и таква ће увек бити! Увек са Богом.
 Када је на пример потписана Флорентинска унија 1439. године и када је од вере православне отпао скоро цео Исток, ипак је у личности Светог Марка Ефеског, у личности многих знаних и незнаних вера православна опстала, и на крају она опет преобразила исти тај пали Исток. Бог је био уз своју Цркву и у највећим искушењима и биће и када нова искушења дођу. А унију са Римом и издају вере православне потписао је тада скоро цео епископат, али нашао се и онда бранилац вере и са помоћу Божијом, ревновао је за веру, ослонио се на Бога и вратили су се многи који су унију потписали у окриље Цркве, вратили су се кроз покајање, вратили су се на исти начин на који се сви ми Богу враћамо, обливени сузама покајања, кроз μετανοια, κροз преумљење, промену ума , тотални земљотрес бића човековог, кроз промену начина живота, кроз одбацивање греха и кроз дела љубави...
Ми грехе људске видимо и брзи смо на осуду, а покајање често не видимо...А шта ако је  можда њима Бог опростио, а ми нисмо? Па зар се тиме не показујемо тврда срца, зар се не правимо праведнијим од Бога?
Бог нас позива све на покајање, па ја управо само то могу и да урадим...

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног !

To je kao da si pitao zašto Bog ograničava samo Njega da obožavamo? Ili zašto Bog ograničavao samo jednu ženu da volimo kao bračnog druga?  I tako dalje.Možemo mi pričati o Božjim ograničenjima,ali to govorimo onda kada nama ne odgovaraju Božje zapovesti, smatramo Božje zapovesti ograničenjima,i želimo činiti nešto van tih zapovesti bez ograničenja.To više nema veze sa Božjim zapovestima i Božjoj volji.

Mojsiju su dati deset Božjih zapovesti,a Isusu je dato da ispuni te zapovesti,pokaže u delima i primeru kako bi mogao da nam pokaže kako te zapovesti treba da živimo.Proširio te zapovesti i dodao jedan novi zapovest.
Klanjanje je klanjanje.Nemožemo mi da se klanjamo ovako ili onako.To je kao da si rekao,ja sam samo pomislio požudno na tuđu ženu,nisam ja počinio preljubu.A Isus jasno kaže ako si ti samo pomislio požudno na ženu svoga brata,ti si već učinio preljubu i prekršio zapovesti.I tu nema pravdanja.Preljuba je preljuba,a klanjanje je klanjanje.Nema tu ovako ili onako.Ko želi živeti po zapovestima shvati će.Ko želi živeti greh suprotno zapovestima,pravdat će kršenje tih zapovesti,ovako ili onako.

Teško da se on molio u hramu sveštenika koje kritikovao i koji njega hteli da ubiju.
Jasno Isus rekao kako treba da se molimo.Da te podsetim na njegove stihove:
Matej 6,5-13
5. И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6. А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7. А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8. Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
9. Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
10. Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
11. Хлеб наш потребни дај нам данас;
12. И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
13. И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
Da se ne moliš po zbornicama da te ljude vidu.Znači nigde gde se okupljaju ljudi da se mole kako bi drugi njih videli.To je licemerno.
Kada se moliš uđi u klet svoju.A klet koliko sam razumeo je tvoj hram od krvi i mesa,tvoje telo.Nije Isus rekao da se moliš u crkvi i zbornicama,već u svom telu Bogu u svom srcu.Zatvoriš vrata svoja.A vrata su oči i uši,sve zatvoriš,i u tajnosti u sebi moliš,i jedino tako će ti Otac platiti javno.I nije u redu da se moli dugo kao neznabožci.A tu se misli na lažne vernike.Jer samo oni veruju lažno u Boga,i lažno se mole Bogu dugo kao u crkvama danas i u ono vreme u hramovima pre 2000 godina.
Isus jasno rekao u detalja kako treba činiti,a ko ne čini tako dovoljno pogledati u crkvama da je sve suprotno kako Isus savetovao.


Što ne dođeš u moj grad pa pitaš ljude,zna me skoro čitav grad,pa tek onda da sudiš dali ja preterujem u hranu i piću ili ne.Ja dela određenih vernika vidim, pa mogu reći šta je pogrešno i nije po Jevanđelju,a šta jeste,ali ti ne vidiš dela moja,niti me poznaješ,niti želiš da ih vidiš,po čemu onda zaključuješ šta ja radim ili ne? Inače dela koja se viđaju javno,valjda može i javno da se prokomentariše,pogotovo ako su ta dela pogrešna.Može da posluži kao primer kako ne treba raditi.

Navika i treba da bude da spoznaš greh,da ga ne činiš,i da ga nazoveš pravim imenom.Greh koji se pravi javno,javno će se nazvati imenom.Ja grehe ljudi koji nisu javni,nisam pričao koliko znam.A osudio nisam nikoga,kao što nije ni Jovan krstitelj,ni Isus,ni apostoli,ni proroci ni masa sledbenika Isusovih nisu nikog osudili.Ukazivanje na greh koje se javno čini,nije osuđivanje.Kada je Isus sreo sveštenike,vidi pod Matej,23 poglavlje,Isus kritikama nije nikog osudio,već je nazvao greh koju čine sveštenici,i ukazao na posledicu greha.Ali nikoga nije osudio,niti Jovan koji ukazivao na grehe,niti apostoli,niti proroci niti sledbenici Isusa.Zašto po tebi nije pohvalio sveštenike?

Prešao sam na drugo oko.Čim sklonim i to brvno,moći ću da pričam i o tome više,šta sam spoznao,šta je grešno i pogrešno.

Kao prvo ja ne dajem desetak nigde van kuće,sem državi.Drugo post kod mene nije običaj,već tako živim odavno.Post je moj život.Treće ja nikada nisam rekao "hvala ti Bože što nisam grešnik kao ovaj iza mene",ja govorim hvala ti Bože što mi možeš pokazati gde još grešim.Ja bi ti bio zahvalan da mi kažeš gde ja kršim zapovesti Božji u svom životu,jer time mogu biti samo bolji za Boga.A tebi i onima kojima boli kada se naziva imenom određeni greh jer ne želite živeti Jevanđelje,samo znači želite zadržati taj greh.Pošto želite taj greh činiti,nedozvoljavate nikom da nazove taj greh,i radije da napadate i učutkujete onog ko ukazuje šta je suprotno Božjim zapovestima.Ja sam imenovao greh koji ljudi javno rade,a ti imenuj greh u mom životu koju javno činim,ja bi ti bio zahvalan,a ne da me ućutkuješ.
Ako pijanice i hrano-centrični ne spoznaju da je to pogrešno,džaba govor o Jevanđelju.To je kao ono što kaže Jevanđelje"bacanje bisera među svinje,okrenu se i rastrgnu te".Govor o Jevanđelju daje plodove samo kada čoveka pomognemo u spoznaji šta je dobro a šta pogrešno.Da si malo dublje proučio Jevanđelje,to bi već shvatio.

Tri običaja crkve koji su u skladu sa zapovestima, neće pravdati na stotine običaja crkve koje nisu u skladu sa Jevanđeljem i zapovestima Isusovim.

Posao Isusa i njegovog Jevanđelja da ukaže na grehe i da se poziva na ispunjavanje zapovesti Isusove.Jeli ti to pre svega ućutkuješ Isusa???
Ako se neko poziva na Boga,Isusa i Jevanđelje,toj osobi treba reći šta je pogrešno i šta je po Isusovom Jevanđelju i Božjoj volji.A ko ne veruje u Boga,mogu da se molim Bogu za njega.
Samo što se ja ne molim preko Biblije Bogu,niti smatram skup listova papira-Bog,dok vernici crkve(bolje da ne postavljam slike) jeste se mole preko slike.
Gde to piše u Jevanđelju da Isus plaćao Hramovni porez,i gde u jevanđelje piše da su praznike držali u hramu,možda mi to promaklo???

Kod Isusa nema "Šta bi bilo kad bi bilo",ili ti to nešto protiv Isusa.Ono što važio onda,važi i danas od Isusa.
Ja zamislim Jevanđelje,a đavola peče pa skače.

Džabe Bog izabrao nekoga,kada taj neko nije izabrao Boga.

Jeste,živom gospodu kroz odeću Svoju ženi pomagao.Danas jedini živi Gospod je samo u našim živim srcima,a ne u mrtvim predmetima.

A dali Bog pomaže i da sveštenici razbijaju glavu vernicima,a svojim braćama sveštenicima lome kosti na nozi???
Meni Bog pomaže samo kada ispunjavam njegove zapovesti,ne kada činim zlo.Ne znam kakav to Bog tebi stalno pomaže ako činiš zlo.

Pa tako rade i sveštenici.Čitaju i prorovedaju Jevanđelje,a onda razbijaju glavu vernicima,izazivaju masovne tuče,dele šamare grešnicima,i lome kosti na nogama svojih braća sveštenicima.
Ja govorim o Jevanđelju koje Isus doneo i o zapovestima Isusovim,jeli ti to govoriš o trnju u Isusovim očima? Jevanđelje jasno govori šta je pogrešno.Pametan si i ti čovek pa možeš videti i shvatiti.

Pročitaj i šta decky999 piše.Čovek vrlo razborito i mudro viđa stvari i naziva ih pravim imenima,i potpuno ga podržavam.

Reče Isus,da po plodovima ćemo ih prepoznati.A plodovi su jasno vidljivi.

To je činio i Isus,primerom je pokazao život po zapovestima Božjim.
Svaka čast decky999,mudre su tvoje reči.