Milivoje Mihajlović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Unmik nije ispunio zadatke na Kosovu
Beograd - Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović ocenio je da misija UN na Kosovu nije ispunila zadatke koje su pred nju postavile UN. Mihajlović je u intervjuu za Međunarodni radio Srbija kazao da to nisu samo njegove ocene, već i zvanične ocene UN koje ipak "stalno potenciraju da je došlo do izvesnog napretka". - Međutim, napredak se ocenjuje poređenjem s nekim prethodnim stanjem. Suštinske stvari, zbog kojih je mirovna misija i poslata na Kosovo, jesu da se uspostavi mir, da se uspostavi sloboda kretanja, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak imovine. Ništa od toga nije ostvareno - rekao je on. Prema njegovim rečima, ima 235.000 izbeglica sa Kosova, a prema podacima UNHCR od 2000. se u Pokrajinu vratilo svega 7.100 ljudi. Mihajlović je ocenio da se ne može govoriti o uspehu Unmika kada se zna da na Kosovu još postoji ograničena sloboda kretanja i veliki strah među nealbanskim stanovništvom. - Kosovo je arsenal ilegalnog oružja. Prema podacima UNDP-a, na Kosovu se nalazi između 330.000 i 450.000 dugih cevi u ilegalnom posedu i to je arsenal koji može da zapali čitav Balkan. Drugi podatak je da je, prema UNDP-u, svaki peti đak u osnovnim i srednjim školama na albanskom jeziku naoružan - rekao je Vladin funkcioner. Dodao je da je i privatizacija na Kosovu sprovedena na "trivijalan način, bez prethodnog utvrđivanja vlasništva", kao i da su pojedine firme prodate u bescenje. - Rezultat toga je da nema proizvodnje na Kosovu, da je osnovni izvozni artikl otpad sa Kosova i Metohije, a posledica je da dve trećine stanovnika Kosova živi sa 90 centi dnevno - rekao je Mihajlović. Dodao je da će Vlada pokušavati da ojača položaj srpske zajednice u Pokrajini, odnosno da usmeri "dobar deo sredstava na održivi opstanak Srba na Kosovu i na povratak raseljenih". Beta
Savet bezbednosti raspravljao o izveštaju o događajima u severnom delu Kosovske Mitrovice Bez saglasnosti o neredima
Njujork - Članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu, na konsultacijama održanim u sredu uveče, postigli saglasnost o izveštaju o neredima od 17. marta u severnom delu Kosovske Mitrovice, u kojima je život izgubio jedan pripadnik Unmik policije iz Ukrajine. Rusija traži odgovornost Unmika zbog nasilja u Kosovskoj Mitrovici gde je u martu ubijen jedan ukrajinski policajac, dok Velika Britanija tvrdi da se radilo o "isplaniranom napadu ekstremista na međunarodno osoblje".
Konsultacije su zakazane na insistiranje Rusije koja je istakla da je neprihvatljivo da izveštaj koji je za generalnog sekretara Ban Ki-Muna pripremio senegalski diplomata Frensis Sakendi toliko dugo nije predstavljen članovima Saveta.
REDŽEPI: Neprihvatljiv izveštaj Predsednik opštine Mitrovica Bajram Redžepi izjavio je za jučerašnji Zeri da izveštaj Ujedinjenih nacija o događajima 17. marta ohrabruje srpske ekstremiste da nastave sa nasiljem. "Izveštaj kojim se okrivljuju Kfor i Unmik za martovske incidente, u kojima je poginuo policajac UN, ohrabruje srpske ekstremiste da nastave sa nasiljem", rekao je Redžepi. Prema njegovim rečima, izveštaj je neprihvatljiv i u saglasju sa stavovima bivšeg administratora Mitrovice Džerarda Galučija. Galuči je okrivio bivšeg zamenika šefa Unmika Lerija Rosina za situaciju koja je eskalirala 17. marta, podsetio je Redžepi.
Kako je posle konsultacija izjavio ruski ambasdor pri UN Vitalij Čurkin članovi Saveta ni u sredu uveče nisu dobili pisanu verziju izveštaja, ali kako je dodao, neke stvari su ipak jasnije. - Ono što smo čuli jasno ukazuje na to da je odluka o upotrebi sile koju je tada donelo rukovodstvo Unmika bila nepotrebna, da su razgovori između Unmika i onih koji su protestovali u zgradi suda napredovali i da je bilo puno razloga i nade da se situacija može razrešiti miroljubivo - naglasio je Čurkin.
Prema njegovim rečima, rukovodstvo Unmika je požurilo sa provokativnom odlukom koja je dovela do nasilja u kojem je, kako je dodao, policajac Unmika izgubio život. - Mi smatramo da je kao minimum važno da se na to pitanje skrene pažnja generalnog sekretara i da se od njega zatraži da razmotri neku vrstu lične odgovornosti, odnosno disciplinske mere protiv onih osoba koje su vodile Unmik u tom trenutku - rekao je Čurkin.
Kako prenosi BBC, on je time aludirao na američkog diplomatu Lerija Rosina, koji je u to vreme bio zamenik šefa Unmika i koji je, pošto tadašnji šef Unmik AJOAHIM Riker u tom trenutku nije bio na Kosovu, doneo odluku o upotrebi sile protiv demonstranata u Kosovskoj Mitrovici.
Ruski ambasador je istakao da je Savet dogovorio da predsedavajući za ovaj mesec prenese generalnom sekretaru zabrinutost Saveta u pogledu onoga što se desilo, dodajući da im je zamenik generalnog sekretara Edmund Mule, koji je SB UN informisao o izveštaju, najavio da će Ban Ki Mun u roku od nekolko dana objaviti saopštenje povodom istrage martovskih događaja u Mitrovici. - S pažnjom ćemo razmotriti to saopštenje i nadamo se da će generalni sekretar doneti principijelnu odluku vezanu za one koji su doneli ne tako mudru, odnosno provokativnu odluku 17. marta - zaključio je Čurkin.
Prema njegovim rečima, oni predstavnici međunarodne zajednice koji su odgovorni za događaje, a koji više nisu pod mandatom UN, ipak treba da odgovaraju za svoje postupke. Sa druge strane, zamenica britanskog ambasadora u UN Kerin Pirs branila je odluku tadašnjeg zamenika šefa Unmika Lerija Rosina. Prema njenim rečima, veliki broj članova Saveta ukazao je na to da je Unmik 17. marta delovao u skladu sa svojim mandatom.
- Sa svoje strane mi pohvaljujemo UN što su sprovele istragu i verujemo da takvi važni događaji i incidenti zaslužuju da budu istraženi. Takođe smatramo da izveštaj nije adekvatno uzeo u obzir situaciju na terenu, pošto se radilo o unapred planiranom napadu na međunarodno osoblje na Kosovu - rekla je Pirs. Ona je istakla da su demonstranti imali oružje, zapaljive bombe i ručne granate, što, kako je naglasila, "svakako ne spada u stvari koje uobičajeno možete naći u zgradi suda". Pirs je dodala da mišljenja da se radilo o mirnim protestima na koje je Unmik reagovao prekomernom upotrebom sile nisu tačna, i da demonstranti nisu protestovali samo zbog proglašenja nezavisnosti Kosova nego su, kako je dodala, neki ekstremisti želeli da iskoriste situaciju i pokušaju da vrate vreme na period pre 1999. FONET
Priština - Kolumbija i Belize priznali su nezavisnost Kosova čime se broj zemalja koje uvažavaju suverenost novonastale države povećao na 45. Ambasador Kolumbije u Ujedinjenim nacijama Klaudija Blum de Berberi informisala je kosovskog ministra spoljnih poslova Skendera Hisenija da je njena zemlja priznala nezavisnu i suverenu državu Kosovo, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova. I Vlada Kolumbije je istovremeno na zvaničnom veb sajtu objavila priznanje nezavisnosti Kosova. Zvanično pismo o priznanju Kosova, iz centralnoameričke države Belize stiglo je prekjuče u kabinet predsednika Kosova Fatmira Sejdiua. Hiseni je takođe preko diplomatskih kanala dobio informacije da će Kosovo ubrzo priznati još neke zemlje centralne i južne Amerike, kaže se u saopštenju MIP-a Kosova. Beta
PROGLAŠENJE NEZAVISNOSTI KOSOVA DESTABILIZOVALO REGION
Moskva - Rusija strahuje da bi moglo da dođe do ponovnog iscrtavanja granica na Balkanu nakon jednostranog proglašenja Kosova koje "nije stabilizovalo, već dodatno destabilizovalo situaciju" u regionu. To je u intervjuu za današnje "Vremja Novosti" izjavio visoki zvaničnik u ruskom ministarstvu spoljnih poslova, Aleksandar Aleksejev. "Imamo informacije da različite albanske grupe u zemljama regiona zajednički ulažu napore da, u određenom trenutku, pokrenu inicijativu o ponovnoj podeli granica na Balkanu", rekao je Aleksejev. Prema njegovim rečima, "već je očigledno da je, posle jednostranog proglašneja nezavisnosti Kosova, pokrajina podeljena". "Proglašnje nezavisnosti Kosova nije stabilizovalo, već dodatno destabilizovalo situaciju", podvukao je Aleksejev. Beta, AFP
Priština - Međunarodni civilni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je da srpski predstavnici, izabrani na izborima 11. maja, nisu legitimni i da ne mogu da vode opštine obuhvaćene projektima decentralizacije na Kosovu. Fejt je tokom posete Vitini i selu Vrbovac u toj opštini izjavio da bi predstavnike srpske zajednice, koji bi učestvovali u sprovođenju decentralizacije na Kosovu, trebalo da izabere Vlada Kosova. Međunarodni predstavnik se, kako prenose pisani mediji, tokom posete u sredu pozitivno odredio prema procesu decentralizacije koji u narednim mesecima treba da počne da se ostvaruje. Kosovska štampa piše da u Briselu i Prištini preovladava stav da Međunarodna civilna kancelarija i kosovska vlada ne bi trebalo da čekaju na rekonfiguraciju Unmika kako bi počeli sprovođenje decentralizacije ili bar pripremu za taj proces. Beta
Čaglavica - Ministar za zajednice i povratak Vlade Kosova Boban Stanković kaže da učešćem u Vladi Kosova nije izneverio interese Srbije. On je rekao da ne smatra da je svojom funkcijom u samoproglašenoj državi Kosovo izneverio interese Srbije, čiji je državljanin. "To je realnost ovde na Kosovu. Vidite da je 44 zemalja iz najbližeg našeg okruženja priznalo ovo faktičko stanje, sviđalo se to nama ili ne. Ne osećam se neprijatno, jer sam na ovom mestu isključivo zbog interesa srpske zajednice", dodao je Stanković. On je rekao da se u 2008. planira izgradnja 60 stanova u Lapljem Selu, povratak 22 porodice u selo Klobukar kod Novog Brda, dok je u selo Sinaje u opštini Istok planiran povratak 18 srpskih porodica. "Planiramo da vratimo Srbe i u urbane sredine kao što je Potkaljaje u Prizrenu, gde se u prvoj etapi očekuje povratak 15 do 20 porodica", rekao je Stanković za KIM radio iz Čaglavice. On je odbacio optužbe njegovog prethodnika Slaviše Petkovića da u ministarstvu rade članovi Stankovićeve rodbine ili da je novac zloupotrebljen. FONET
TURSKA PRIZNAJE PASOŠE KOSOVA 8.8.2008 16:22 PRIŠTINA (Tanjug) - Kancelarija Turske u Prištini saopštila je danas da priznaje ''pasoše Republike Kosovo'' i da će procedura za izdavanje viza biti istovetna kao i za putne isprave UNMIK-a. ''Od 11. avgusta 2008. počeće stavljanje viza u pasoše Kosova i dozvoliće se ulazak u Tursku sa tim pasošem'', navedeno je u saopštenju.
He, zeznuta je stvar sa tim pasosima, ako im Srbija prestane da izdaje pasose, znaci, priznaje da nisu drzavljani Srbije, a ciji su drzavljani odna? A kad Albanci uzmu pasos, automatski priznaju drzavljasnstvo Srbije. Ali samim tim druge zemlje imaju Albance sa Srpskim pasosom i pri izdavanju viza imaju ista prava. Ali cak i da Srbija prestane da izdaje pasose kosovskim Albancima postoje sive zone i prijavljivanja u Srbiji...
Tema: 
