Invazija prevaranata koji pelješe na lepu priču   
   

– Nije stvar samo u tome da li je falsifikat dobar ili loš već ima i situacija da mangup dođe sam kod babe od 80 godina koja izdaje stan i kaže da ima ćerku brucoškinju koja će doći u Novi Sad 1. septembra.



Doda da mu soba odgovara i da je finom delu grada i da hoće da plati gospođi za mesec dana unapred, ali nema novčanicu od 100, evra koliko je cena za sobu, već od 500, i traži da mu vrati kusur. Ona nasedne i vrati pravih 400 evra, a prevarant je za kratko vreme zaradio čistih 350 evra jer, sem što je slatkorečiv, bavi se i "umetničkim radom" i na pravu i žrtvovanu novčanicu od 50 evra dopiše još jednu nulu – kaže za "Dnevnik" načelnik Odeljenja za privredni kriminal novosadske Policijske uprave Milovan Forkapa. – Prevara se otkrije kad dođe unuka ili neko mlađi. Tek onda dolazi do rečenice: "Baba, šta si ovo primila?" Nažalost, za proteklih godinu dana imamo 32 katastofalno loša falsifikata koji su prošli kod, uglavnom, starijih ljudi. Proturaju se i novčanice od 1.000 evra, iako je 500 najveći apoen u toj valuti. Uglavnom se upotebljavaju novčanice od 1.000 dinara i po njima se "šara" flomasterom i dopisuje reč “euro”. Te novčanice su urađene toliko loše da je pitanje šta bismo radili i da ih nađemo kod nekog u džepu, to i ne možeš nazvati falsifikatom jer taj može reći da se on ili njegovo dete igralo, pre nego što je upotrebi u prevari, ali, eto, ipak prođu.

Takođe, pre mesec dana jedan čovek je kod pijace prišao starijoj gospođi i, kad mu je potvrdila da se preziva tako kako ju je oslovio, on je kazao da njenom sinu duguje za privatnu uslugu 100 evra, ali nema sitno. Ona mu je kod kuće, koja je u blizini, vratila 400 evra za lažnih 500.
– Ima slučajeva da donesu pare iz inostranstva, daju "lažnjak" koji je poslao rođak, a uzimaju kusur u pravim devizama. Ima čak slučajeva da se jednostavno razmene lažne novčanice za prave, kad je prevarant navodno u gužvi pa nema vremena da ode do menjačnice. Prevaranti imaju različite varijante, pripreme se za prevaru i brzo je odrade. Imaju pitku priču. Kao što su u klasičnom kriminalu problem razbojnici, nama su prevaranti – dodaje Forkapa.

Odeljenje za privredni kriminal otkriva dela, a ne rasvetljava kao kriminalistička policija. Ovde nema N. N. izvršilaca kao kod kriminalističke policije. Tako pored prevara u vezi s lažnim novčanicama u poslednje vreme ima mnogo posla i s prevarama u poslovima s nekretninama, upotrebom lažnih kreditnih kartica, zloupotrebom pravih, odnosno skidanjem para s tuđih računa, a u poslednje vreme bilo je uspešnih akcija otkrivanja lažnog pića.

Naš sagovornik kaže da ima dosta investitora koji počnu objekat i krenu nešto malo da rade, a zatim oglase da prodaju stanove koji postoje samo u projektima. Naročito kupci koji nisu iz Novog Sada se ne raspitaju, već pročitaju ponudu u oglasima pa se pomame na lepu cenu. Prevaranti ih “skuvaju” na lepu priču, pa se lakoverni upecaju. Ima slučajeva da investitor kaže da je cena samo za dva stana veoma povoljna zbog novčanih obaveza u vezi sa zgradom. Naivni kupci pomisle da imaju sreću i misle da su dobro prošli, ne obraćajući pažnju na to koliko je ovaj objekata izgradio, kako mu trenutno idu poslovi i da li poštuje rokove izgradnje. Ima slučajeva da isti stan kupi više kupaca, pa kad se jednog dana nakon dve godine i završi zgrada, tek počinju problemi.
„Skimer” čita pin-kodove

Takođe, pripadnici ovog odeljenja policije vode bitku i s upotrebom tuđih i falsifikovanih kartica. U ovim slučajevima građani bi trebalo da obrate pažnju da im, kada plaćaju svojom karticom usluge u restoranu i hotelu, kartica bude uvek u vidokrugu jer je policija otkrila slučajeve da su zaposleni u ugostiteljskim objektima imali male uređaje veličine mobilnih telefona pomoću kojih su, provlačenjem kartice, uzeli sve potrebne podatke za sekund i kasnije na osnovu njih podizali gotovinu na bankomatima. Osim raznih zloupotreba kartica, ima i slučajeva da se iznad tastature na bankomatu smesti neupadljiva sprava "skimer", koja podseća na zvučnik veličine 20 puta 8 centimetara, i uložak za deo u koji se ubaci kartica neupadljivog izgleda, preko kojih se očitaju podaci s kartice i pin-kod koji ukucava klijent banke. Popović je zato preporučio građanima da, dok ukucavaju pin-kod na bankomatu, drugim dlanom prekriju prste kojima to rade. Srećom, u Novom Sadu je ovaj vid kriminala redak, ali treba biti obazriv jer je u Beogradu otkriven nedavno.


Polovina ovih prevaranata u policiji ima obrazloženje u stilu da su na jednoj zgradi hteli po malim cenama da dođu do para bez zarade da bi na drugoj ubrali dobar profit, ali ima tu i kockarskih dugova i zadovoljavanja raznih prohteva, a novac ne odlazi tamo gde treba. Radovi krenu kilavo pa stanu, jer para nema. Kad zgrada stoji šest meseci, nema više ni žrtava. Tada se loši investitori pravdaju zašto kasne i obećavaju da će biti sve kako treba. Zato ne bi bilo loše da kupci provere ko je investitor, koliko je napravio zgrada i kakav je njihov kvalitet. Ako je neko napravio deset dobrih višepratnica u roku, naravno da su manje šanse da će novac propasti. Nije ni to potpuna garancija, jer ima investitora koji funkcionišu dve decenije pa iznenada "puknu". Zato je potrebno biti veoma obazriv, naročito kad je reč o veoma povoljnim cenama. Ako neko nudi kvadrat stana u Novom Sadu za 750 evra, tu ponudu bi trebalo dobro proveriti. Ponekad, investitor očekuje da će popuniti finsijske rupe i da će premostiti loše situacije, ali u tome lako može da strada naivni kupac. Zato ne treba padati na lepu priču.

Dešava se da stanari dobiju zgradu bez lifta pa se sami organizuju da ga kupe za preko 20.000 evra, ili da dobiju zgradu bez parketa. Ne odgovaraju, naravno, okrivljeni isto za prevaru zbog lažnih 500 evra i za pribavljanje protivpravne imovinske koristi veće od 1.500.000 dinara, gde je zaprećena kazna zatvora do deset godina. Ali, Odeljenje za privredni kriminal novosadske Policijske uprave podnese oko 120 krivičnih prijava godišnje za ovo delo. Po rečima šefa grupe za unutrašnji promet u Odeljenju za privredni kriminal Miloša Popovića, prevaranti su slatkorečivi ljudi koji nisu agresivni. Bave se ovim krivičnim delom dok ih policija ne uhvati, a onda obično sve priznaju. Kad izađu iz zatvora, često se vraćaju ovakvoj vrsti zarade.

– Imali smo slučaj da je čovek u zatvoru čitao knjigu o prevarama i kad je izašao, uložio je u posao, svima sve obećao i radnicima dobre plate i saradnicima da će platiti robu nakon 30 dana. DŽabe smo upozoravali pojedince na to da ne ulaze s njim u posao, lakoverni, željni zarade, ostali su bez robe i para, a ovaj čovek, koji je uspešno glumio galantnog i šarmantnog gospodina, nestao je kad je došlo vreme za uplatu robe i isplatu plata. Kad i pronađemo ovakvog čoveka, on nema ništa na svom imenu ili ima nešto u inostranstvu. Ako ima, to je “uštekano”. Svaki od njih je slučaj za sebe. Nemamo narkomana, kao što je to slučaj s kriminalističkom policijom. Oni ne vole ovakva dela koja zahtevaju pripreme. Imali smo pet osumnjičenih narkomana za pet godina – kaže Popović.

U poslednje vreme ovi policijci imali su nekoliko akcija, uglavnom na pijacama, u kojima je zaplenjena veća količina falsifikovanih alkoholnih pića. Falsifikuju se najviše "gorki list", “Rubinov” vinjak i viski.
– Reč je o organizovanim grupama, gde je svako zadužen za jednu vrstu posla. Jedni sakupljaju original flaše, drugi proizvode čepove, treći štampaju etikete, četvrti nabavljaju akcizne markice (falš i original), a peti prave piće. On ne znaju jedni za druge. Samo šef na vrhu piramide zna sve o poslu. Ovo piće je lošijeg kvaliteta, a može svako znati da je reč o falsifikatu prvenstveno po ceni. Ne može nešto da se nađe na pijaci tri puta jeftinije nego što je u radnji. Ovde je reč o nedozvoljenoj trgovini i falsifikovanju znakova za vrednost. LJudi bi mogli da obrate pažnju na čepove i kvalitet etiketa kad žele da kupuju originale. Veliki sistemi za prodaju, megamarketi, kupuju direktno od proizvođača pa je kod njih sigurnije kupovati ove proizvode. Lažna pića kupuju se najčešće na pijaci, u malim radnjama, a dešava se i da ih kupuju vlasnici malih kafića i restorana, ali oni bi po ceni mogli znati da je reč o sumnjivom proizvodu – kazao je Popović.

Izvor: Dnevnik