Већ дуже времена размишљао сам о овој теми, како је све могло другачије бити, или боље рећи, како је морало бити. Ми Срби смо имали све предуслове за победу, па ипак смо их прокоцкали.
Наравно, остаје скепса поводом неких питања којима се нећу бавити. ЈНА посматрам као један ентитет, под српском командом, како је и непријатељска пропаганда говорила. Тачно је да је тамо било трулежи, издаје, хрватских и страних агената на највишим местима. Али било је и жестоког разарања непријатеља где је било воље за тим. Тако да остаје отворено питање колико је ЈНА била „управљива“, колико је могла бити коришћена за националне циљеве да се хтело. А није се хтело.
Друго битно питање које остаје ван опсега овог рада, јер немам тачних података, а већ ми је доста нагађања, су стварни мотиви вођства, именом Слободана Милошевића. Конкретно, колико је он био амерички човек, и колико је радио у њиховом интересу. Овде пишем шта би било да је радио у српском националном интересу, као што је рецимо Туђман радио у хрватском.
Па пређимо на ствар – ситуација на терену и геополитичка, те шта бих ја радио, опет на терену, а и на пољу пропаганде и спољне политике.

Ситуација крајем 1991.
Овде разматрамо период неког краја октобра, или почетка новембра 1991. Пропуштена прилика ми је и даље у релативно добром сећању, па тако пишем, без прецизирања датума.
Дакле, тада је једина међународно призната држава СФРЈ, а њена војска ЈНА је једина легална сила на терену. Значи, не може Србија бити оптужена за агресију у оквиру исте међународно признате државе. У Русији је управо пропао пуч, што је означило крај Совјетског Савеза и биполарног света. Али ситуација је далеко од стабилне, па се зна који су приоритети Сједињених Држава – они се нису мешали док априла 1992. нису признали унитарну БиХ. Веома је индикативна порука ЕЕЗ (сада ЕУ, а прво помињање овог термина је забележено у Берлину 1942, види мој потпис). Дакле, овај бирократски механизам у настајању каже – ако се ситуација не реши до 15.1.1992. признаћемо Словенију и Хрватску. Не треба ту много читати између редова – традиционално решење силом је ипак решење, ма колико се некима не свиђало. А ситуација на терену је ишла томе у прилог.
На терену имамо предаје неких касарни, што је дало Хрватима значајну технику, а и раније повлачење из Словеније које је деловало деморалишући (макар је то и био план српског врха, што је Бора Јовић касније признао). Али сасвим је јасна војна надмоћ, па и добар положај снага. ЈНА има несумњиву надмоћ у техници – артиљерији и тенковима. ЈНА једина тада има авијацију. Однос у људству зависи од мобилизације, али га је могуће изједначити, што није ни неопходно с обзиром на надмоћну технику.
Положаји ЈНА и локалних српских снага су на 40-ак километара од Загреба. У самом граду још увек се држи веома јака касарна Маршал Тито, која има своје изворе снабдевања водом, наравно и резерве хране. Осим тога, аеродром Плесо је под контролом ЈНА. Па зар је стварно требала нека претерана мудрост да се аждаји глава одсече?

Рад на терену
Значи, класично војно решење, без много филозофирања. Посебно не бих губио време на примирја и сличне глупости. Преговори наравно могу, и сваки рат се тако завршава. Али тек пошто паравојне снаге потпишу безусловну капитулацију. Да ли Израелци склапају примирја са Арапима док не добију рат?
Такође је ординарна глупост била замајавање око Вуковара и Дубровника, мада је те градове требало окружити. И ту стати док се не добије главна битка. А највећа глупост је било повлачење из практично заузетих градова – рецимо Шибеника, Задра, Осијека, Карловца...
Дакле, нема крени-стани тактике, иде се напред – и то на Загреб.
Напад би почео на широј линији фронта, према Загребу, између Карловца и Сиска. Почело би артиљеријском припремом уз помоћ из ваздуха. Кад би се припремио терен кренули би тенкови, за њима пешадија са бацачима пламена. Позадина непријатеља би била гађана из ваздуха, кластер и напалм бомбама.
Истовремено би из касарне Маршал Тито почела неселективна дејства по граду. Заправо гађање цивилних циљева би било препоручљиво – ради веће панике. На Плесо би се искрцала 63. падобранска која би почела дејства у позадини непријатеља.
Авиони би осим бомби бацали и летке. Ту би се молио, или можда преклињао председник Туђман да се преда и не присиљава нас на злочине. Срби до сада нису починили геноцид, али ако морају...
Све би могло бити готово за 2-3 дана. Згрожени сте? Па Хрвати су то исто урадили у „Олуји“ и шта им сада фали?

Спољна политика и маркетинг
Тешко је о овоме причати а не осврнути се на компликовани однос Србије са Западом, али то је велика тема. Овде ћу само дати два опречна аргумента. Са једне стране уз мало повлађивања чак је и Милошевић много постигао. Рецимо да је 1992. одложено бомбардовање Србије само довођењем америчке будале Панића. За то време Сарајево је под опсадом, а 72% међународно признате БиХ под контролом српских снага.
Међутим, види се и да „нове“ власти нису бог зна шта у националном смислу постигле приближавањем Западу од 2000. Говорим о оном смислу сукобљених интереса, где нешто они други морају изгубити, да бисмо ми добили. Добили смо право да угушимо шиптарску побуну на југу Србије, тзв. Копнену зону безбедности и Србија није осуђена за геноцид или шта већ... И то је све. У међувремену су признали комадање Србије, али да не идем дотле...
При свему овоме није небитно који су стварно били мотиви, и шта је био сценаријо. Али рекао сам да нећу о томе. Фокусиран сам на међународно стање 1991. и шта је ваљало чинити.
Дакле, блоковског света тада више нема и опште је место да је то требало уочити. Требало је да се Милошевић одрекне комунизма, бар на речима. Да каже да је пропао. Да се Совјетски Савез распао и да је Америка сада главна сила, да би можда у НАТО. Да исказује верско опредељење, шта га знам да иде у цркву, па она америчка будала је говорила со-хелп-ми-гад. То би све деловало да буде прихваћен као још један од „Нове Европе“ лидера, рецимо као Туђман, ни бољи ни гори. Наравно, остаје ограда у смислу горе наведене дилеме, и јасно је да су Хрвати њима увек били ближи него ми, али да ли би одијум био толики да не решимо ситуацију силом?! Уз скретање пажње мало би гунђали, и то је то...
Можда би била неопходна америчка база, што се често прича. С тиме треба увек бити озбиљан. Најзад, та питања се ипак решавају месецима, а кампања на Хрватску би се решавала недељама, можда и само данима. А што се тиче идентитета, где је антикомунизам, близу је и традиционализам, а ту су и традиционални савезници. Русија нам не би била далеко, па кад се односи снага промене...

Krajnje zanimljiv poged naravno tema je nasiroka o njoj bismo mogli danima cak sam ubjedjen da kada bi danas radili jedan softverski program koji bi imao zadatak da prikaze sve moguce ishode ( hipoteticke naravno) uzimajuci u obzir mnogo vise faktora nego sti si ti uzeo , mnogo vise cinjenica mislim da ono sto bismo dobili i u najgorem scenariju bi bilo bolje od ovog danas ?
E sad kako je to moguce, pa tako gospodo sto kad je politika u pitanju pogotovo onda kada se rjesavaju nacionalne stvari tada kompromisa oko onog sto je najbitnije nema niti ga moze biti
E sa ovom recenicom evo nas ponovo na pocetku price
To jest prvo trebamo utvrditi da li je Srbija imala nekakv plan za koji nas stalno optuzuju svi od Bsonjaka,Hrvata Slovenaca i tako dalje do danasnjih Crnogoraca .
Ako jeste kakav je bio ako nije zasto i sta je posljedica toga
Mislim da sto se posljedica tice  svi cemo se brzo sloziti da ovo sto danas imamo je rezultat takve ( ne) politike ,(ne)odlucnosti,(ne)reagovanja,(ne)militante vlasti.
A ono sto danas imamo mozete da vidiite po brojnim temama na glavnom forumu politeke
Jedan mali isvrt samo bih napravio na to kad kazes
A poslije toga govori o ovome Mislim kad sagledas ove dve stvari zakljucak se sam namece da je stepen te infiltriranosti i kolicina Jogoslovenstine bila mnogo veca nego sto mi zapravo zelimo proznati
Naredjenja koja su i davali bila su u takvom konteksu da se zapravo radi o povredjenim oficirima i generalima koji eto ne mogu da shvate kako neko sad njima moze reci da oni vise ne mogu da idu na more u Dubronik ili na ostrva ili ne znam gdje
Sto meni govori o tome da oni nisu nikako shvatali da se svijet menja nisu shvatali geopiliticke pormjene vec kao djeca se durila i malo iskaljivala svoj bjes po selima i civilima
Dosta za sada

Мислим да је једини план био очување власти, при чему је постојала толеранција према смањивању територије на којој је власт спровођена. Успут се дошло до неког националног култа Милошевића, вероватно после његове чувене реченице да народ не сме нико да бије. То је коришћено ради очувања власти, а не националних циљева. При томе се толерисала националистичка идеологије, или њене натрухе, мада режим никада заправо није био националистички.
Узгред, како су Хрвати национализмом добили рат, то значи да национализам нема увек поражавајуће резултате... зар не


Поента је што се буквално ништа није покушало да буде другачије. Барем према ономе што знамо. А то је кривица цивилног вођства које је могло преузети контролу над армијом, и морало је.
Наравно, не заборавимо издајничку улогу Богића Богићевића, Алијиног "србина" који није гласао у председништву СФРЈ за ванредно стање. Но чак и без њега, то се могло урадити...
Не би било баш "кошер", али... Хитлер кад је напао Пољску рекао је "не мора нико да верује у наш изговор, кад победимо неће ни бити важно"... И да су добили рат стварно не би ни било важно. Победници пишу историју.


Да наравно, софтверски програм, вештачка интелигенција, стратешка игрица...

u jednom dijelu se spominje izrael i nacin na koji oni stvari rjesavaju sa palestincima ,e pa jevreji drze pola svijeta.o jevrejskom lobiju necu ni da govorim.mi smo morali imati podrsku neke velike sile u to vrijeme ,i to je nas veliki problem sto je nismo imali.a jos veca katasrtofa za nas kao i katastrofa citave miloseviceve politike je u tome sto nismo uvidjeli slabost rusije u odlucujucem trenutku..mislis da bi nam katolicke zemlje dopustile da tako unistavamo hrvate kao najvecu branu za pravosljavlje na balkanu.siguran sam da bi nas vojni i politicki vrh (ma kako ga mi gledali) u to vrijeme iskoristio takvu priliku da ju je imao.!"jedino" sto zamjeram jna je sto nije zastitila srbe u krajini za vrijeme oluje i bljeska bez obzira na posljedice.

Slazem se

To ti mnogo govori

I ja cu samo jos jednom ponoviti ovo sto je kljuc i to je stvarno poenta
Takodje niciju ulogu ne smije zaboraviti tako ni obog supka Богићевића


Ovo je takodje tacno ali opet se iz toga vidi koliko zapravo imamo odgovornu vlast ( mislim na nas Srbe) jer da su odgovrni morali ali morali su da imaju znanje i predsravu o tome sta se desava u svijetu pa pobogu nisu oni a ni drzava nastali juce pa da su neiskusni pogotovo kad se uzme u obzir koliko se paznje posvecivalo u SFRJ  za vrijeme Tita tome sta se radi i sta se desava u svijetu kao kakvi policajci sve su pratili a onda odjednom kao nadjose se u neobranom grozdju

Наравно, постоје разлике, и посебна је тема што наша дијаспора га дрка деценијама по Америкама, међусобно се свађају док Хрвати и Шипоси праве лобије. Сетили се кокуса после целог столећа!
Оно што ја понављам - није ни покушано. Осим тога, други део текста говори како је било могуће неутралисати притиске.
Ма колико Западна Европа зазирала од православља, Амери су зазирали скоро искључиво од комунизма. А они су се највише питали, зар не. Што се онда мамлаз није одрекао од комунизма, барем званично?!?


А ја нисам сигуран.
Осим тога подсетићу на изјаву Томе Николића из неке 1996.
"Да је Туђман Србин, а Милошевић Хрват, сада би се Срби шетали по Загребу, и још би нам се Хрвати извињавали што нису могли да нам дају више."
Посебан је проблем што су радикали стајали на његову страну чим се мало успротиви Западу. Све му "наивно верујући" да брани националну политику.

п.с. Видим да вам је тема занимљива. Сутра следи наставак:
Пацификација Босне - сеча кнезова

Ma sto se mene tice morao je da se dere kao vo svaki dan po dva sata kako je komunizam propao
kako je Amerika i demokratija jedino sto vlada svijetom
Kako je kapitalizam nesto sto je sam Bog dao covjeku
Toliko je katrastroficni gresaka da nekad pomislim da nisu mozda namjerno radjene jer je jednostavno za nepovjerovati da ljudi nisu u stanju da shvate neke stvari
Meni to jednostavno koliko god se trudim ne ide u glavu majke mi jednostavno ne shvatam to

Kao u partizanskim filmovima Veljka Bulajića! A "Šarac" mitraljez žustro štekće ta ta ta ta, Bata puca.

Mada tih bacača plamena i napalm bombi uma i u holivudskim filmovima, nismo jedini koji imaju filmsku industriju.

milosevic je na samom pocetku rata previdio jednu veoma bitnu tacku koja je u mnogome uticala na sva kasnija desavanja..alija i tudjman su vec 91-92 davali desetine milona kompanijama koje se profesionalnom propagandom na zapadu ,svoje usluge su mu cak otvoreno nudile neke od njih medjutim sloba je to glatko odbijao.poslije nekoliko godina kad je shvatio svoju gresku tad je vec bilo kasno ,druga stvar ,koju je po mom skromnom misljenju nas tadasnji vodja trebao da uradi je ,da papu na bilo kakve nacine i obecanja ,pa i ustupke privoli da blagonaklonije gleda na srpsku stvar. sveopsti kasniji uticaj pape na dogadjaje ne moram ni da spominjem.!u sustini SAD kao i ostale zapadne zemlje nisu imale nista protiv velike srbije..uostalom zasto bi imali ,medjutim ta ideja se papi nimalo nije svidjela.(ovo isto su tvrdili ekmecic i nenad k. u svojim djelima) rusiju je trebalo ostaviti po strani kao nesposobnog saveznika.!
P.S.mislim da previse usko posmatramo cijelu stvar ,dubrovnik i vukovar kao i srpsko osvajanje 72% teritorije BIH su samo dijelovi velikog mozaika koji nije nimalo isao na nasu ruku..

Uzeo bih vojsku i pobio sve hrvate i muslimane i siptare i stvorio Veliku Srbiju pa posle neka me osude na smrt zbog genocida ali ja sam svoj cilj ispunio.

Zivela Velika Srbija.