Želim, hoću, mogu (1)

A. P. 02.05.2008.

Koliko puta ste do sada rekli ili pomislili: "Uh, kako sam samo mogao da kažem 'ne'!" Verovatno prečesto. Možda u tolikoj meri da ste počeli da osećate gubitak samopouzdanja, čak i samopoštovanja. Svakodnevna iskušenja, od vrste i količine hrane koju konsumiramo i fizičke aktivnosti do komunikacije s ljudima i ispoljavanja emocija, predstavljaju stalne ispite naše volje. Možda ste odlučili da trčite svakoga dana, ali ste već prvog kišnog jutra odustali, jer vam je bilo slađe da ostanete u toplom stanu? Iako tačno znate šta treba da preduzmete da biste oslabili i bili zdravi, vama jednostavno nedostaje volja da to i učinite. Međutim, volju je moguće ojačati isto kao i mišiće.

Za početak, oduprite se iskušenjima. Svaki čovek može da nauči kako da odoli iskušenjima, ali je za to potrebno upravo što češće suočavanje s njima. Iako će mnogima takav pristup problemu, tj. jačanju volje, delovati kontraproduktivno, jer većina nas smatra da je rešenje u izbegavanju izazova, to je zapravo pravi put do čvršće volje i većeg samopouzdanja. Jednostavnije rečeno, bežanje od problema ne samo što ne donosi njihovo rešavanje već ih produbljuje, umnožava i, što je najvažnije, još više slabi vašu moć da ih rešite. Uostalom, samokontrola i samodisciplina su dve najvažnije osobine za vođenje efektivnog života. S druge strane, nedostatak volje (ili snage samokontrole) krije se iza brojnih ličnih i socijalnih problema.

Kada su u pitanju neki od najvećih problema današnjice - prekomerno unošenje nezdrave hrane, fizička neaktivnost, uživanje u drogama - samokontrola bi bila jedan od najpopularnijih lekova današnjice. Ona je jednostavno pozitivna i dostupna u svakom trenutku, samo ne možemo otići do prve apoteke da je kupimo. Moramo sami da se izborimo za nju i da je zatim održavamo u što boljem stanju.

Izvor: Krstarica

Želim, hoću, mogu (2)

A. P. 03.05.2008.

Koliko puta ste samom sebi, iz čistog očajanja, čestitali na tome što nemate dovoljno jaku volju. To nije prevelik problem - nemaju svi ljudi isti nivo samokontrole, što znači da vi možda spadate u one kod kojih postoji deficit. Ipak, ako budete radili na sebi, postoji mogućnost da postignete veću samokontrolu i samopouzdanje. Slično je radu na vašim mišićima - postoji rad na duge ili na kraće staze. Posmatrajući trenutne efekte psiholoških vežbi, vaša volja može da "zaboli" isto onoliko koliko i upala mišića nakon prvog odlaska u teretanu, posebno ukoliko preterate s vežbanjem. U slučaju velikih zahteva koje možete sebi da postavite obično slede utopistički pokušaji da se oni zadovolje, što neminovno vodi u neuspeh.

Međutim, ako razumno pristupite ispunjavanju cilja, završavajući jedan zadatak za drugim, brže ćete prebroditi početne teškoće, poboljšaćete kondiciju i uspešno ćete završiti ono što ste započeli. Na isti način kao što jačate mišiće možete da ojačate i svoju volju. I u jednom i u drugom slučaju takve vežbe daju efekte na duže staze. Da li vam je potreban poseban program za vežbanje? Ne! Tu je jačanje volje u prednosti u odnosu na treninge mišića. Vi znate šta je vaš problem. Ako je u pitanju nemogućnost da ostavite cigarete, stvar je jasna. Potrebno je da odolite želji da upalite cigaretu prvom prilikom kada ih ugledate ili kada u sebi osetite poriv za pušenjem. Poenta je samo u tome da to radite dovoljno često da bi čitava vežba imala delotvoran efekat.

Na taj način, kontrolisanjem sebe i svojih instant želja, uspećete da promišljeno i vrlo sistematično izađete na kraj sa svim iskušenjima koja vas muče. Pri tom se poslužite malim trikom koji se zove vizuelizacija, tj. vizuelizujte sebe dok se odupirete iskušenju poput košarkaša koji može da vežba slobodna bacanja iako se zapravo ne nalazi na košarkaškom terenu.

Izvor: Krstarica

Uvek sam pratila svoju volju bez obzira koliko bi na neki nacin to moglo biti ili je bilo pogubno po mene. Neki koji me najbolje poznaju pokusavaju da me podstaknu da preispitam tu svoju crtu, medjutim smatram da ovo
zaista utice posle odredjenog vremenskog perioda na preispitivanje sopstvenog samopostovanja, te kod onih sa izrazenijim neverovanjem u sebe i do gubitka samopouzdanja i samopostovanja.
Uvek sam verovala u sebe i svoje mogucnosti, pa tako i reagovala u slucajevima kada treba da radim nesto protivno mojoj volji. Jedino kada je moguce da preispitam buduce reakcije je onda kada je neko treci direktono ili indirektono umesan u moju odluku, a ja se trudim da prodje bez ikakvih posledica, onda uglavnom imam nevoljne reakcije koje pre ili kasnije prerastu u totalno nereagovanje, a do tada vec svima bude jasno da je tako i bilo najbolje...

P.S. Potpis ti je odlican   

Хвала... 

Идемо даље:

Želim, hoću, mogu (3)

A. P. 04.05.2008.

Ukoliko ste ozbiljno odlučili da se pozabavite jačanjem svoje volje, prva stvar za koju treba da budete spremni jesu susreti bliske vrste s onim čemu želite da se oduprete. Dakle, ključna stvar je u tome da vam, na primer, cigarete kojih želite da se rešite budu u neposrednom okruženju, ali da vi na njih ne reagujete na uobičajen način. Drugim rečima, izložite se izazovima, ali im odolite. U svakodnevnom životu ima mnogo iskušenja (svih vrsta), a saznanje da možete da im se oduprete jača volju, samokontrolu i samopouzdanje. Poenta je u tome da uspostavite kontrolu nad svojim porivima i da povratite samopoštovanje.

Druga opcija mogla bi da bude voljno prekidanje određenog užitka. Dakle, konsumirajte svoj porok, ali u manjim količinama, a onda svojevoljno prekinite u momentu koji ste sami odredili. Da li je dobro podvrgnuti se takvom iskušenju? Zavisi od toga koliko je stepen volje oslabljen. Ipak, treba znati da ima i onih ljudi koji su u stanju da konsumiraju nešto što im na duge staze ne čini dobro, ali ujedno imaju i svest o tome da čitavu igru mogu da prekinu pre nego što počnu da gube kontrolu. Upravo zbog toga nije loše da se proveri da li je to zaista tako, ili vi jednostavno obmanjujete sebe. Sposobnost da se zaustavite baš onda kada ste vi to poželeli i čvrsto odlučili da tako bude delovaće izuzetno ohrabrujuće.

Uspostavljanje samokontrole u jednoj oblasti života uneće red i u druge. Dakle, lako ćete postići i neke druge ciljeve iako se niste na njih usredsredili. Setite se kako su stvari išle kada ste se bavili svojim mišićima - pored toga što ste stekli bolju fizičku kondiciju i oblikovali telo, smanjio se nivo stresa, ishrana je postala zdravija, uspostavili ste bolju emotivnu kontrolu, spremnije ste prihvatali i izvrašavali obaveze, duže održavali koncentraciju i imali bolji noćni san.

Izvor: Krstarica

Unutrašnji glas igra ulogu u samokontroli

Razgovarati sam sa sobom nije loša stvar,posebno kada je reč o ostvarivanju samokontrole

Najnovija istraživanja Univerziteta u Toronto Scarborough-objavljena u ''Acta Psychologica''-pokazuju da slušanje unutrašnjeg glasa ima važnu ulogu u kontroli impulsivnog ponašanja.

''Mi sebi šaljemo poruke sve vreme sa namerom da kontrolišemo sami sebe-bilo da je to da nastavimo sa poslom kada smo umorni,da prestanemo da jedemo kada žarko želimo još jedno parče torte ili da se suzdržimo od eksplodiranja na nekog sa kim se raspravljamo''rekao je Alexa Tullett,kandidat za doktorsku disertaciju i glavni autor ove studije.''Želeli smo da saznamo da li razgovor sa samim sobom u 'ovim slučajevima' zaista pomažu.''

Tullett je u sardnji sa profesorom Michael Inzlicht objavio niz testova za samokontrolu.

U jednom od primera testovi se izvode na računaru. Učesnicima testa je rečeno da ako vide određenu sliku na ekranu,pritisnu odgovarajuće dugme na tastaturi. Ako bi videli neki drugi simbol na slici,rečeno im je da se suzdrže od pritiska tastera. Ovaj test meri samokontrolu jer postoji više 'pritisni' od 'ne pritisni' simbola,čineći pritiskanje dugmeta impulsivnom reakcijom.

Tim koji je sproveo test odlučioje da blokira 'unutrašnji glas' učesnika. To su uradili tako što su rekli učesnicima da ponavljaju jednu reč iznova i iznova ,sve dok traje testiranje.Ovo je imalo za cilj da spreči učesnike da razgovaraju sa sami sa sobom dok rade test.

''Kroz niz testova otkrili smo da ljudi reaguju inpulsivnije kada ne koriste svoj 'unutrašnji glas',obnosno kada ne razgovaraju sami sa sobom.''rekao je profesor Inzlicht.''Bez mogućnosti da saslušaju svoje poruke,nisu bili u stanju da obavljaju istu količinu samokontrole kao kada su slušali svoj unutrašnji glas.''

''Oduvek se zna da čovek ima svoj 'unutrašnji glas',ali se do sada nije znalo da on ima tako važnu funkciju.''rekao je Tullett.''Ova studije zapravo dokazuje da nas 'unutrašnji glas' sprečava da donosimo impulsivne odluke,kao i da nam pomaže da vežbamo samo-kontrolu.

Izvor

ne znam..ja vise volim pricati sa ljudima o sebi..nego sam sam sobom o sebi...
nekako ti  ljudi vise vole da pricaju sa budalama..ja i ne volim bash...

salim se...

na danasnjem vremenu..jedino s kim se mozes dobro i postenio ispricati bez nekih
vecih komplikacija si ti sam ...

mnogo puta mi je taj "unutrasnji glas" rekao neke stvari koje bi mi tesko
neko drugi rekao....i kada je u pitanju utjeha ali  i davanje podrske i snage...

to samopuzdanje..i samobodrenje..inat...i vjera u sebe...pomazu dosta u bilo cemu...
ali ipak je upornost i posvecenost i majka i otac uspjeha...