Jogurt skida salo! I kile... I mislim, tako to... :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Ja sam mršava, možda zbog jogurta Smile

Šalim se, jogurt kao i svi mlečni proizvodi su jako zdravi za naš organizam.

Evo nešto o jogurtu sa wikipedije - kako se pravi Smiley

Jogurt nastaje prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija. Delovanjem bakterija dolazi do fermentacije pri čemu mlečni šećer (laktoza) prelazi u mlečnu kiselinu. Ovaj proces iskorišten je za industrijsko dobijanje jogurta.

Pod pojmom jogurt kao namirnica podrazumijevamo polutečni mlečni proizvod koji se dobija zagravanjem mleka i dodavanjem bakterija mlečne kiseline (lat. Lactobacillus bulgaricus и Streptococcus thermophilus). Na temperaturi 42-45°C za 2-4 sata dolazi do fermentacije i kiseljenja mleka. Nakon toga jogurt se hladi čime se usporava kiseljenje i produžava trajnost. Jogurt sadrži oko 0,7% mlečne kiseline.

Jogurt se na jednostavan način može pripremiti u u domaćinstvu. Potrebno je mleko zagrejati na 40-42 stepena, dodati malo jogurta ( na 2 l mleka dovoljno je 1 dl jogurta), dobro izmešati i ostaviti poklopljeno na toplom mestu 2-3 sata. Nakon toga treba ga staviti u frižider.

Jogurt - prijatelj vašeg želuca

Autor: Biljana Soldatović

Napitak, čija su blagotvorna dejstva na čovekov organizam poznavali još drevni narodi, izdržao je probu četiri milenijuma, i to u svim mogućim kombinacijama ukusa. U zavisnosti od kraja sveta, pravi se od kravljeg ili ovčijeg, kozjeg ili kobiljeg mleka, ali i mleka irvasa i bufala. Za proizvodnju jogurta koristi se čak i emulzija sojinog semena, slična mleku.

Pet osnovnih činjenica o vrstama jogurta
1. Obični jogurt sadrži 3,25 odsto mlečne masti.
2. Jogurt sa niskim procentom masti pravi se od poluobranog mleka ili mleka sa malim procentom masti i sadrži između 2 i 0,5 odsto masti.
3. Nemasni jogurt pravi se od obranog mleka i sadrži manje od 0,5 odsto mlečne masti. Ova vrsta jogurta ima za trećinu manje kalorija, odnosno 50 odsto manje masti nego običan jogurt.
4. Voćni jogurti obično sadrže neki stabilizator, kao što je želatin, kako bi zadržali oblik i čvrstinu. Takođe, oni često sadrže i zaslađivače, prirodne ili veštačke.
5. Dugotrajni, pasterizovani jogurti kao što su i voćni, u čijem procesu spravljanja je korišćena termička obrada, nemaju živih bakterija.

I mislim da ćeš ovde naći odgovor na svoje pitanje

Uz dijetu - jogurt

Imate višak kilograma i želite da taj višak izgubite. Rešili ste da držite dijetu. U principu, ukoliko još uvek rastete i razvijate se, dijeta nije preporučljiva, jer se može desiti da vašem organizmu neke namirnice zafale i da se zbog toga nepravilno razvijete; zdravija je varijanta da se viškova oslobodite time što ćete se baviti nekim sportom. Sad, ako ste baš zapeli da držite redukcionu dijetu (onu u kojoj ćete jesti manje količine hrane od uobičajenih), molimo vas da se prvo konsultujete s lekarom, kako biste došli do neke varijante koja će dovesti do toga da izgubite višak kilograma, ali da ipak ne izazovete nikakva oštećenja u organizmu. Uz tu dijetu može vam u izvesnoj meri pomoći jogurt.

Kakve veze ima baš jogurt s dijetom? Nedavno je sprovedeno istraživanje na dve grupe gojaznih ljudi koji su držali redukcionu dijetu. Držali su iste dijete, ali su u jednoj grupi bili oni koji su u toku dijete konsumirali i tri nemasna jogurta dnevno, dok su u drugoj grupi bili oni koji nisu pili jogurt.

Razlike u rezultatima? Nisu bile neznatne. Oni koji su pili tri nemasna jogurta dnevno izgubili su 22 odsto više telesne težine u odnosu na one koji nisu pili jogurt. A pošto se, kao što smo rekli, radilo o gojaznim osobama, ta razlika u gubitku mase je i te kako mogla da se primeti.

Smatra se da je do povećanog gubitka težine došlo jer konsumiranje jogurta ubrzava gubitak masnog tkiva oko stomaka. Za vas je ovaj podatak o jogurtu bitan jer je jogurt veoma hranljiv, naročito za one koji se još uvek razvijaju, pa je manja verovatnoća da ćete u organizmu napraviti neku štetu dijetom (pod pretpostavkom da dijetu držite u dogovoru s lekarom, a ne da pokušavate da preživite na jednoj jabuci dnevno).

Samo budite oprezni prilikom izbora jogurta. Jogurt s dodatim probiotskim kulturama jeste zdrav, ali dozvoljena dnevna količina je 250 ml (jedna čaša), osim ako ne želite ozbiljne stomačne probleme. Ovakvog jogurta možete uzeti jednu čašu, a preostale dve čaše bi trebalo da budu od običnog nemasnog jogurta, bez dodataka.