Развод јесте животна раскрсница на којој се преламају разум и осећајност, гордост и предрасуде, понос и таштина, али стручњаци тврде да грудва која доводи до лавине брачног односа обично почиње да се котрља у првим данима везе

Трудноћа је честа „кума”: венчање савременог пара (И. Раденковић)

Уклапали су се у идеалну претпоставку о супротностима које се магнетски привлаче. Живели су у различитим сменама и под светлошћу различитих рефлектора – оних што бацају спектар светлости на даске које живот значе и оних других, неонских које обасјавају чин рађања новог живота у операционој сали гинеколошке клинике. Он је, према сопственом признању, целог живота са обе ноге стајао на земљи, а она је на врховима прстију лебдела изнад свакодневних животних проблема. За њега су деца била смисао живота, а за њу – „сан летње ноћи”, који ће одсањати тек када заврши своју балетску каријеру. Бели мантил и пачка исте боје стајали су на истој вешалици само четири годишња доба. Брак између врхунског гинеколога и примабалерине разведен је због „неслагања у карактеру, непомирљивих животних ставова и непостојања обостране жеље за проширењем породице”.

Према искуству психолога, педагога и социјалних разлика „непомирљиве разлике” најчешће су крунски сведок у бракоразводној парници, јер живот најчешће демантује уверење романтичара да је љубав довољна да избрише све разлике у пореклу, образовању, социјалном и економском статусу које постоје између супружника.

Развод јесте животна раскрсница на којој се преламају разум и осећајност, гордост и предрасуде, понос и таштина, али стручњаци тврде да грудва која доводи до лавине брачног односа обично почиње да се котрља у првим данима везе.

Статистика говори да се партнери најчешће разводе у првим годинама брака, што и не треба да чуди ако се има на уму да је трудноћа честа „кума” на венчању савремених брачних парова.

„Већини савремених бракова „кумује” небрига о контрацепцији, а не идеја о прослави сребрне и златне свадбе. У брак се најчешће улази у потпуној хормоналној и емоционалној конфузији, а партнери су принуђени да се буквално преко ноћи прилагођавају на гомилу нових животних улога – супружника, зета и снаје, домаћице и домаћина, мајке и оца... Долазак детета на свет обично заоштрава различите погледе на свет, ставове о васпитању детета, представе о породичним улогама жене и мушкарца, идеје о приоритетима породичног буџета...”, објашњава психолог Тамара Борисављевић из Градског центра за социјални рад.

Наша саговорница истиче да су партнери најчешће свесни својих непомирљивих различитости, али да гаје илузију да ће се ствари временом променити и да ће проблеми нестати – да ће он, ничим изазван, престати да пије и почети да се понаша одговорно и(ли) да ће она доживети метаморфозу из пословне жене у – домаћицу. „Трпљење и дужина опстанка у лошем браку зависи од узора које смо имали у примарној породици, од порука које смо добијали од сопствених родитеља, али и од начина на који су наши пријатељи решавали своје брачне конфликте. И ту долази до највећег разликовања породица које живе на селу и у граду – док се на селу негује модел жртвеног родитељства и уверење да брак треба да опстане због деце, партнери који живе у урбаној средини мање пристају на улоге жртве”, објашњава педагог Душанка Вуковић.

Искуство наших саговорница говори да присуство две породице на истом списку станара повећава вероватноћу да се животна бајка на тему „живели су срећно и задовољно до краја живота” заврши у бракоразводној судници...

„У вишегенерацијској породици стално лебди питање – ко је ту „главни” и чија правила морају да се поштују (почев од тога шта ће се кувати за ручак, преко теме – шта ће се гледати на ТВ-у до одређивања када је време за одмор, а када за посету). У оваквој ситуацији најчешће пуца најмлађи брак јер је то најлабавија и најнемоћнија релација, будући да су сви остали односи зацементирани неколико деценија”, објашњава психолог Тамара Борисављевић.

Ако је неким невероватним случајем породица порекла показала разуман ниво самоконтроле над жељом да се меша у брачни живот своје деце, рођење унучета у 90 одсто случајева „обара” новонастале бабе и деде на „тесту апстиненције” од мешања у брак младих људи. Излишно је рећи да у оваквим ситуацијама ауторитет родитеља бива доведен у питање (јер бабе и деде праштају све несташлуке због којих су њихова деца добијала оштре санкције) а улоге и модели за идентификацију су непоправљиво измешани. Друга могућност је избијање отвореног и жестоког рата између прве и друге генерације који има потенцијал да траје деценијама.

Уз то, млади брачни пар нема психолошког простора да развије своју брачну релацију и бива закинут за један од најважнијих сегмената брака – интимност. Јер, количина њихове блискости обрнуто је пропорционална броју (о)соба у стану – они немају простора ни за нежност, ни за свађу, ни за развијање своје родитељске улоге (јер баба и деда све најбоље знају)...

Битка за дечје срце представља једну од најсуровијих борби у исцрпљујућем и дуготрајном рововском рату између страсно испосвађаних супружника у коме се користи широки арсенал емоционалне „муниције”. У оптицаји је простирање целокупног „прљавог веша” из међусобног родитељског односа, посезање за најружнијим именима из речника повређене сујете и најзлобнијим интерпретацијама онога што се дешава у мамином и татином животу, тако да до дечјих ушију често стижу објашњења типа „твој тата тебе више не воли, сада воли неку другу тету”...

„Ако један од родитеља не жели развод, он деци обично додељује улогу ’курира’ који преноси поруке оном родитељу који жели да оде од куће и врбује га да остане... Дете обично служи за емоционалну уцену, а није редак случај да онај родитељ који се налази у економски бољој позицији „купује” љубав и наклоност детета, а ова емотивно-економска трансакција нарочито је честа кад се дете налази у пубертету”, закључује Тамара Борисављевић.

Катарина Ђорђевић
[објављено: 10.02.2008.]

Izvor: Politika

 iako sve ovo u principu svi znamo, treba pazljivo procitati...

Brak bi ipak trebao biti malo vise od usiljene zajednice, napravljene samo da se rodjaci i komsije ne bi snebivali sto se dete i mama/tata prezivaju razlicito...
Instant brakova je uvek bilo, ali mi se cini, nikad kao sada, i nikad to nije posmatrano kao toliko normalna stvar...
U nekim zemljama se vanbracna i bracna zajednica tretiraju isto jer ako je neki par dugo u ozbiljnoj vezi koja je ozbiljno uticala na obe osobe koje su njoj bile, normalno je da papir u tom slucaju ne znaci previse...
Sto vise bombarduju celebrity instant svadbama, to vise verujem da treba da se uvede verenicki staz...

Pored svega što je rečeno, u svakodnevnom životu srela sam niz primera, gde su momak i devojka bili u veoma dugoj vezi (5,6 pa i više godina), da bi ta veza na kraju pukla. To nije ništa neobično, jer, na kraju krajeva, bolje da su se razišli na vreme ako su već uvideli sa im "ne ide", nego da su to shvatili u braku, kad dođu deca i malo ozbiljniji problemi.

Ali ono što je, kod velikog broja takvih slučajeva zastupljeno, jeste to da jedna osoba iz tog para, veoma brzo nakon raskida uđe u drugu vezu, koja nakon samo nekoliko meseci preraste u brak.

E sad... da li je to zbog straha "ostaću sam/a do kraja života, niko me više neće hteti" (jer ipak se, na neki način, vreme provedeno u prethodnoj vezi može smatrati protraćenim) ili je neki drugi mehanizam u pitanju?
Da li ljudi na taj način hrle u brak sa osobom koju nedovoljno poznaju (jer nekoliko meseci nikako nije dovoljno da bi se neko upoznao dovoljno, da bi se sa njim delilo i dobro i zlo)?

I to su ekstremi. Bas nekoliko meseci, i to posle 6 i vise godina i bum- brak. Too much, to se ipak ne desava u vise od 2% slucajeva (ali se desava).
Evo, meni se to desilo  Ovaj ... dva puta  Izgleda da se na meni zasniva taj procenat do 2%, uticem na statistiku  Nije bilo bas posle par meseci, ali jedan kratki vremenski period je prosao pre nego sto su se ozenili sa svojim novim izabranicama ...

To je povezano sa licnoscu. Svako ko srlja, ne moze biti racionalan, dakle nesto mu fali, nesto ga koci. Verovatno jedan od razloga sto je prethodna duga veza od sto milenijuma i pukla.Niko ne bi bio sa nekim u vezi dugi niz godina da mu na neki nacin nije i prijatno i da nije ispunjen. Ali cim puca, znaci da se neki problem vukao. Da li je to neodlucnost na brak (pa se posle instinktivno ispoljava sa drugom osobom), ili nesposobnost da se donesu neke vazne i velike odluke ili ravnodusnost i ne preuzimanje inicijative u vezi necega.  Za kratko vreme ozene se, ni ne stignu da upoznaju tu osobu kako treba, ali to je samo impuls koji vuku iz prethodne veze - nesto ih nije na to podsticalo. E sad, da li je problem bio u njima ili u suprotnoj strani, to je relativno. Brakovi na "bum" nisu neminovno pocetak kraja, mozda upravo iz te osobe dobijaju ono sto im je godinama nedostajalo u prethodnoj vezi, a nisu imali snage ili volje da na tome rade, da li zajedno ili zasebno.

Ali.. ti za par meseci ne mozes da utvrdis da li je to to ... mozes samo da imas srece u slucajnom odabiru

Videli ljudi da duge veze ne garantuju nishta, pa nece da gube vreme. Znam za nekoliko takvih sluchajeva, i uvek se radi o zhenama. Za sada su ti brakovi dobri. Valjda su imale vishe srece nego pameti.

au,ne...vecina brakova koja su sklopljena nakon 2-3 meseca poznavanja su chesto pracena velikom strasti,odnosno pretezom emocija nad razumom,te se supruznici nedovoljno upoznaju kada stupe u brak...kada se malo "ohlade"pochnu da uvidjaju osobine onog drugog(koje im mozda ne odgovaraju),pa chesto dolazi do razvoda(ili je veliki rizik)...po meni u brak treba stupati "hladne glave" tek onda kad se partneri dobro poznaju i imaju neki staz zajedno(jedno...godinu minumum)i kada pokushaju neshto shto lichi na barchni zivot(zive zajedno,itd)svaki brak mora da ima probleme...pitanje je da li ce oni svakodveno da se reshavaju i da se brani brak ili ce se pustiti da iznenada svi prokuljaju i doce do tezih svadja(razvoda)

Slazem se.. zato i zagovaram verenicki staz...
6-12 meseci zivota zajedno u ovakvoj zemlji je sasvim dovoljno da se prodje kroz pakao...

verenicki staz je godinu dana, ako se ne varam
u dugim vezama, obicno jedan okleva... taj najcesce i raskida. doduse, nema pravila, i onaj drugi ume da se smori i resi da okrene list
iz mog iskustva, u dugim vezama cesto nestane entuzijazma... sve je nekako isplanirano, programirano, ocekivano... a entuzijazam je veoma potreban