Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve
Nema mira bez mira Božjeg
Autor: E.B. | 30.12.2007 - 00:01


Srpska pravoslavna crkva, sa arhijerejima koje predvodi njegova svetost patrijarh Pavle, uputila je tradicionalnu Božićnu poslanicu „svoj svojoj duhovnoj deci“. U poslanici koju je u Srpskoj patrijaršiji pročitao arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, arhijereji pozivaju na mir koji se „rodio u tišini vitlejemske pećine“ i koji je čovečanstvu doneo istinski i suštinski novi početak.

Posebnim molitvama, arhijereji SPC se obraćaju mladima koji su izloženi iskušenjima droge, alkoholizma i drugih poroka, kako bi na životnim raskrsnicama izabrali put i pravac zbog kojeg se neće kajati već radovati. „Na našu veliku žalost, zbog pomanjkanja hrišćanske ljubavi i vrline, svakodnevno slušamo i gledamo kako svuda u svetu vladaju nemiri, sukobljavanja i velike ljudske tragedije i prirodne nepogode“, ističu arhijereji SPC. I pored tolikih mirovnih inicijativa, kako se navodi, mir u svetu se ne nazire jer se on ne može postići bez „mira Božjeg“ koji savremenici pokušavaju da nadomeste „mirom ostrašćenog čoveka“. „Njima je važan interesni mir, mir iz kojeg će ovakvi mirotvorci steći političke interese i materijalne profite“, kaže se u božićnoj poruci. „Za našu svetolazarevsku zemlju danas moćnici ovoga sveta bacaju kocku i besramno vređaju naša osećanja i naše dostojanstvo. Danas, oni u ime svojih interesa na Balkanu i u Evropi, gazeći pri tom sve norme međunarodnog prava na kojem počiva današnji svet, hoće da otmu srpskom narodu njegovu kolevku, njegovu dušu i srce koje će zauvek ostati i biti na Kosovu i Metohiji...“
Mitropolit Amfilohije pričestio patrijarha
Arhiepiskop Amfilohije pričestio je patrijarha Pavla, o čijem zdravlju i dalje brinu lekari Vojnomedicinske akademije. On je preneo svima blagoslove i čestitke koje je njegova svetost uputila povodom božićnih praznika i početka nove godine. Patrijarh Pavle se od 13. novembra nalazi na lečenju na Vojnomedicinskoj akademiji.

Izvor: Blic

Meni su se vise svidjale Patrijarhove poslanice, ostale su mi u secanju kao mnogo blize Pravoslavnom pogledu na svet.

mir u svetu se ne nazire jer se on ne može postići bez „mira Božjeg“ koji savremenici pokušavaju da nadomeste „mirom ostrašćenog čoveka“

Mir je mir. Ratovi mene brinu...


mocnici besramno vređaju naša osećanja i  nase dostojanstvo

hoće da otmu srpskom narodu njegovu kolevku, njegovu dušu i srce

Ovo mi ne zvuci pomirljivo, nego huskacki.



Da bude jasno, ja se protivim samostalnosti Kosova, nisam za rasparcavanje Srbije. Hocu da kazem da je Patrijarh Pavle znao mnogo lepse i smirenije sve ovo reci. A tako poruka stize mnogo dalje.

"Иако сте силом историјских прилика и неприлика приморани да живите расејани по целом свету не заборавите да ћете у слављењу Божића наћи свој родни завичај, своје дечије радости и топли мајчин хлеб." (Из Божићна посланица 2007.)

Poruka prognanim Srbima da radost i slavu dana Rozdestvo Gospoda Isusa Hrista poistovijete sa izgubljenim zavicajem, djeciji radostima i majcinim toplim hljebom je ocigledno vjersko bezvjerje i ljudski bezobrazluk, cak dusmansko sipanje soli na neprebolnu prognanicku zivu ranu da bi nam pokvarili dan radosti Hristovog rodjenja.

Ponoćna liturgija za Božić u hramu Svetog Save
Autor: Beta | 04.01.2008 - 09:32

Sveta božićna liturgija biće služena u ponoć u noći između 6. i 7. januara u hramu Svetog Save, saopštila je Srpska pravoslavna crkva (SPC).

Kako je navedeno u saopštenju, na Badnje veče u Svetosavskoj crkvi na Vračaru od 16 časova praznično bdenje služiti episkop hvostanski Atanasije.
Kako se dodaje, posle bdenja on će sa sveštenicima Svetosavske crkve naložiti badnjak na Svetosavskom platou.

Drugog dana Božića u utorak, 8. januara u 9 časova episkop hvostanski Atanasije služiće svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Svetog Marka.

Izvor: Blic

Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika
Čestitke vernicima i SPC za Božić
Autor: E.B. | 05.01.2008 - 06:05




Čestitke povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića svim vernicima Srpske pravoslavne crkve juče je uputio veliki broj državnih zvaničnika.

- Proslavljajući najradosniji hrišćanski praznik, naše porodice se okupljaju da bi zajedno proslavile Božić. Tada će naše misli i naša srca biti u domovima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u našoj zajedničkoj postojbini i matici celog srpskog naroda - navodi se u čestitki Vojislava Koštunice, predsednika Vlade Srbije.
Budućnost Srbije, po njegovim rečima, možemo graditi samo na istinskim vrednostima i vrlinama, na pravdi, na poštovanju prava drugih, ali i na samopoštovanju i odbrani prava srpskog naroda i države.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić takođe je juče čestitao Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu, pravoslavnom sveštenstvu i svim građanima Srbije Božić po julijanskom kalendaru. Dulić je poželeo radosne i blagoslovene božićne praznike, Božji mir i razumevanje među ljudima, kome, kako je rekao, svi teže. Čestitku je uputio i Radomir Naumov, ministar vera u Vladi Srbije.
Božićnu čestitku uputio je i Tamaš Korhec, potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine.
Muftija Muhamed Jusufspahić čestitao je Božić patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Pavlu.
- U ime Mešihata srbijanskog i u svoje ime čestitam vam nastupajući Božić, želeći da ga dočekate i obeležite u radosti i toplini iskrene vere, molitve i nade za bolje sutra svih nas u Srbiji - navodi se u čestitki.
Jusufspahić je poželeo patrijarhu Pavlu zdravlje i sreću.
Dosadašnji hrvatski premijer i mandatar za sastav nove vlade Ivo Sanader uputio je božićnu čestitku mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom i cele Italije Jovanu Pavloviću i svim vernicima koji praznik Isusovog rođenja slave prema julijanskom kalendaru.
- Neka vam božićno slavlje donese duhovni mir, radost i ohrabrenje u krugu najbližih, te vas u tome duhu ojača u veri u budućnost tolerancije i zajedničkog napretka u novoj 2008. godini - stoji u čestitki koja se završava tradicionalnim božićnim pozdravom Mir Božji, Hristos se rodi!
I hrvatski predsednik Stjepan Mesić čestitao je Božić mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom i cele Italije gospodinu Jovanu i svim vernicima Srpske pravoslavne crkve u Hrvatsko

Izvor: Blic

DANAS JE BADNJI DAN

- Nedelja, Januar 06, 2008 00:18

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Badnji dan i pripremaju se za najradosniji hrišćanski praznik - Božić, praznik Hristovog rođenja.

U beogradskom hramu Svetog Save na Vračaru praznično bdenje služiće, po blagoslovu njegove svetosti patrijarha Pavla, episkop hvostanski Atanasije. Posle Božicnog bdenja, vikarni episkop Atanasije će sa sveštenstvom naložiti badnjak na platou ispred Svetosavskog hrama.

Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se Rođenje Spasitelja čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj za hrišćanstvo.

Ovaj praznik je i poslednji dan četvoronedeljnog Božićnog posta kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika Rođenja.

U pravoslavne domove se na taj dan unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime kome je crkva dala poseban smisao.

Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol je drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.

Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva pa se smatra da se okupljeni oko badnjaka ljudi zagrevaju ljubavlju i slogom a njegovu svetlost unose unosu u mrak neznanja i praznoverja.

Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlajemu.

Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlajemsku pećinu u kojoj je rođen Bogomladenac Isus koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.

U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.

Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hrist došao da ljudi zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.

'Ko je gladan neka dođe meni ja ću ga nahraniti i koje žedan neka dodje k meni da pije vode žive', zapisano je u Jevanđelju Hristovom.

U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze - posna jela, riba, suve šljive, orasi...

Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.


Izvor: RTS

Božićna poslanica
Omladino, odbranite se od kužnih iskušenja
Autor: E.B. | 05.01.2008 - 22:40

U svom svakodnevnom moljenju Crkva se, draga deco duhovna, pre svega moli za VIŠNjI MIR. Ne molimo se za neki neodređeni mir iz nekog neodređenog sveta, već onaj MIR koji sobom donese i nama predade sam Gospod Isus Hristos. "Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svijet daje" (Jn 14, 27). Evo, i na početku ovogodišnjeg praznovanja najradosnijeg praznika rođenja Sina Božijeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, počinjemo molitvama za VIŠNjI MIR. Upućujemo Vam poruku nebeskog MIRA koji neka se useli u srca vaša, u duše vaše, u živote vaše, kao što one blagoslovene noći rođenja Emanuilova uđe u srca i duše vitlejemskih pastira. Imati MIR BOŽIJI znači imati mir sa Bogom, sa bratom, sa čovekom, sa sveukupnom tvorevinom Božijom. To je privilegija svetih hrišćana. Čak i onda kada valovi ovog nemirnog sveta zaprete da sve potope i unište, kao što je to u ovo naše vreme, mi oblagodaćeni i ispunjeni božanskim mirom ostajemo mirni i spokojni jer znamo da je veran Onaj Koji sve hrišćane svih vremena hrabri rečima: NE BOJTE SE! i dodaje "... ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka" (Mt 28, 20).
U božanskom miru između Boga i Presvete Bogorodice, ostvarenog u tajni BLAGOVESTI, začeo se Jedinorodni Sin Božiji kao Mir i Ljubav Božija i rodio se u tišini vitlejemske pećine. Presveta Djeva Marija prima pozdrav MIRA - "Raduj se blagodatna!" (Lk 1, 28), koji joj upućuje anđeo Gospodnji, a ona prihvatajući taj mir Božiji odgovora: "... Evo sluškinje Gospodnje - neka mi bude po riječi tvojoj" (Lk 1, 38). Upravo to je bila volja Božija, da ona Koja je našla milost pred Bogom bude Bogorodica, jer rodi ovaploćenoga Boga - Mesiju i Spasitelja sveta, Gospoda našeg, Isusa Hrista.
Pozdravom: HRISTOS SE RODI! - mi verujemo i ispovedamo da se u Vitlejemu judejskom rodi HRISTOS - Pomazanik Božiji, koji je po Božijoj volji! Mi ne samo da verujemo već iz iskustva znamo i ispovedamo da je HRISTOS EMANUIL, što znači S NAMA JE BOG! E, da bi zaista i istinski BOG BIO SA NAMA otvorimo srca svoja, očistimo ih i pretvorimo ih u obitalište Božije. Neka srca naša danas postanu novi Vitlejem, nove jaslice u koje će se smestiti nesmestivi; oblagodaćeni organ u koji će se trajno smestiti u Vitlejemu rođena Ljubav Božija. Danas i ovih radosnih prazničnih dana budimo domaćini Gospodu svome. Primimo Ga i pozdravimo u svojim domovima primajući one najmanje kao Njega samoga, ne gledajući ko je ko. U svojim hramovima proslavimo Ga na način koji Njemu priliči i pripada. Zadržimo Ga kao život našeg života, kao svetlost našeg bića. Ono što je naše i samo naše ljudsko neka se danas i zauvek pokori volji Božijoj da i mi možemo, kao Presveta Bogorodica reći: "Gospode, evo sluge, odnosno evo sluškinje tvoje, neka i na meni i sa mnom bude volja tvoja". Zašto to kažemo? Zato što iz godine u godinu oko praznika Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista sve se više i više ističe ono što je naše ljudsko, a sve manje ono što je Božije. Zaista u opasnosti smo od komercijalno-folklornog praznovanja i slavljenja koje potiskuje suštinu praznika. Držanjem samo naših običaja, naša srca pogružena u vlastite nemire i bure ovoga sveta i dalje će ostati daleko od Gospoda, daleko od Bogomladenca Hrista. Naše srce i naš život stvoreni su za Gospoda. Srcâ i dušâ ispunjenih mirom Božijim moći ćemo slaviti Bogomladenca Hrista pesmom: Slava na visinama Bogu, na zemlji mir, a među ljudima dobra volja! Rođenje Hristovo je, pre svega i iznad svega, čin Božije ljubavi koja se otkrila cela i potpuna u ovaploćenom i rođenom Hristu Isusu. Sveti Jovan Bogoslov tu tajnu Božije ljubavi posvedočava rečima: "... Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni" (Jn 3, 16).
Rođenje Hristovo je istorijski događaj - događaj koji se desio u konkretnom istorijskom periodu i definisanom geografskom prostoru. Rodio se u vreme upravljanja Rimskom imperijom ćesara Avgusta i popisa naroda po njegovoj naredbi, te upravljanja Judejom od strane Iroda Velikog. Rodio se u Vitlejemu judejskom. Njegovo rođenje ne ostade neprimećeno kako u samoj Judeji, tako isto i u velikoj Rimskoj imperiji, prvenstveno na prostorima Srednjeg istoka. Prvo Ga anđeli posvedočiše pastirima iz okoline Vitlejema koji otidoše slaveći i hvaleći Boga "... i objaviše sve što im je kazano za to dijete" (Lk 2, 17). Njihovo svedočenje brzo se proširi po svoj Judeji i samom Jerusalimu i "svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri" (Lk 2, 18). Vest o tome dođe i do samoga Iroda, koji samovoljno i okrutno vladaše plemenima naroda Izrailjskog. Iako je u prvi mah potcenjivao priče i pripovedanja potčinjenog i pokorenog mu naroda, uznemiri se srce njegovo tek onda kada u Jerusalim pristigoše mudraci sa Istoka i raspitivahu se o caru judejskom, pitanjem: "Gdje je car judejski koji se rodi? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo" (Mt 2, 2). To pitanje uznemiri lukavog Iroda, a suština postavljenog pitanja postade razdelnica vremena - starog i novog, vremena najava i praslika, i vremena ispunjenja istih. Nadnesen nad ovom tajnom Sveti apostol Pavle uzvikuje: "... staro prođe, gle, sve novo postade" (2. Kor 5, 17). U rođenom Bogočoveku Hristu "sve novo postade", a pre svega mi preporođeni Njime i u Njemu - sinergijom Boga i čoveka, dakle Tvorca i tvorevine, postadosmo NOVA TVAR. Ne mitološki, kako bi možda hteli da to tumače mitomani, već istinski i suštinski, potpuno postadosmo nova bogočovečna tvar.
Na našu veliku žalost, zbog pomanjkanja hrišćanske ljubavi i vrline u svetu, svakodnevno slušamo i gledamo kako svuda u svetu vladaju nemiri, sukobljavanja i velike ljudske tragedije i prirodne nepogode. Gledajući to i slušajući o tome mnogi se pitaju: nisu li ovo poslednji dani sveta? Nisu li ovo vremena ispunjavanja reči Gospodnjih o znacima koji će prethoditi kraju sveta i drugom dolasku Hristovom? S razlogom se ljudi pitaju i strepe. Međutim, bilo bi mnogo bolje da se više ispunjavamo strahom Božijim, te da umesto nemudrih ekonoma poverenog nam nasleđa Božijeg u svetu postanemo mudri; umesto svakodnevnih kvaritelja sveta budemo so zemlji, svetlost svetu, prolaz i kapija kroz koje će i kojim će se svet spasti. Razlozi svih ovih tragičnih događanja jesu narušeni mir između Boga i čoveka s jedne strane, te narušena ravnoteža između čoveka i prirode s druge strane.
U jednom ovakvom uskovitlanom svetu pokreću se raznorazne mirovne inicijative - pojedinaca, grupa i organizacija. I pored toga, ne nazire se mir u svetu. Zašto? Zato što se MIR BOŽIJI odbacuje, i pokušava se nadomestiti ljudskim mirom, mirom ostrašćenog čoveka, koji umesto mira još više rasplamsava nemir. Da paradoks bude potpun, čak i kreatori ratova u svetu, i na našim prostorima, bez imalo stida i srama obmanjuju svet svojim takozvanim mirovnim inicijativama. Zapravo, radi se o pseudomirovnim namerama koje služe za obmanjivanje sveta. Njima je važan interesni mir, mir iz kojeg će ovakvi "mirotovorci" steći političke interese i materijalne profite.
Danas posebno pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji i molimo se Bogomladencu Hristu da ih (On) zaštiti i ukrepi u nošenju krsta koji im na nejaka njihova pleća metnuše silnici ovoga sveta. Kao i prethodnih, i ove godine delimo tugu i zabrinutost sa svima vama zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji, oko ove naše svete zemlje - srca i duše Srpskog naroda; oko našeg duhovnog Vitlejema, kolevke naše kulture. Gle, za našu svetolazarevsku zemlju danas moćnici ovoga sveta bacaju kocku i besramno vređaju naša osećanja i naše dostojanstvo. Danas, oni u ime svojih interesa na Balkanu i Evropi, gazeći pri tom sve norme međunarodnog prava na kojem počiva današnji svet, hoće da otmu srpskom narodu njegovu kolevku, njegovu dušu i srce koje će zauvek ostati i biti na Kosovu i Metohiji. Nek se pred ovom činjenicom dobro zamisle svi oni koji na najbezočniji način krše sve norme Božije i ljudske pravde, a pre svega prava Srpskog naroda na kolevku njegove otaxbine.
U prazničnom raspoloženju i radosti ne smemo zaboraviti našu braću i sestre prognane iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, te Kosova i Metohije. Apelujemo na sve organe vlasti u Srbiji i Crnoj Gori da im omoguće normalan i pristojan život, da se zauzmu za njihova prava na povratak i povrat njihove otete imovine. Posebno apelujemo na sve vas, draga deco duhovna, da ovaj praznik hrišćanske radosti podelite sa vašom braćom i sestrama prognanicima. Setimo se danas i svih onih koji su ostali na svojim ognjištima ili se vratili na njihova zgarišta. Pratimo i vidimo da svakodnevno trpe diskriminacije i poniženja, samo zato što su Srbi i što su smogli snage i hrabrosti da se vrate i opstanu na svojim ognjištima.
Apelujemo na državne organe vlasti Hrvatske i Bosne i Hercegovine da pokažu dobru volju u rešavanju gorućih problema prognanih njihovih građana srpske i drugih nacionalnosti. Pozivamo sve da poštuju osnovna ljudska, nacionalna i verska prava našeg i drugih naroda zagarantovana svim međunarodnim konvencijama. Da jednako kao i druge - ni manje ni više - uvažavaju naš srpski pravoslavni narod koji kroz dugu istoriju svog postojanja i delovanja na prostorima pomenutih država ima neizbrisiv pečat u kulturi i istoriji pomenutih država i naroda sa kojima deli viševekovnu istoriju. Mi smo uvek i svuda u ljubavi i saradnji sa drugim narodima stvarali kulturu mira i ljubavi. U duhu tog božanskog mira i ljubavi, tolerancije i uvažavanja obnavljajmo porušene mostove među ljudima dobre volje. Odbacimo remetioce mira, ma koji oni bili. Mir, ljubav i dobru volju sa svim i svakim imajmo.
Pozdravljamo naše mlade - decu i omladinu. Neprestano naše molitve upravljamo ka Gospodu, draga deco i omladino, da vas sačuva od kužnih iskušenja našeg doba: droge, alkoholizma i drugih poroka. Znajući da na mladima svet ostaje, želimo da se, stasavajući u ljude i naše naslednike, naoružate vrlinama i dobrom, te da se odbranite od svakojakih iskušenja koja vam svet nudi i nameće. U najtežim trenucima vašeg života setite se kušanja koja je pretrpeo sam Gospod Isus Hristos. Prizovite Ga u pomoć i On će vam sigurno pomoći. Posebna opasnost vreba vas u smišljenom programu nametanja pseudokulture i podražavanja iste. Životni putevi imaju svoje raskrsnice. Na vama je da izaberete onaj pravac koji vodi u život večni, na kraju kojeg se nećete kajati već radovati sa svima svetim precima našim.
Ne možemo, a da se ovog praznika ne setimo i naše drage duhovne dece u rasejanju - u Americi, Australiji, Evropi, Africi i Aziji, udaljene od svojih drevnih ognjišta, svetinja i grobova predaka. Iako ste silom istorijskih prilika i neprilika primorani da živite rasejani po celom svetu, ne zaboravite da ćete u slavljenju Božića naći svoj rodni zavičaj, svoje dečije radosti i topli majčin hleb. Sećajte se svojih drevnih crkava i svetih manastira i učite svoje potomstvo da ih ne zaboravi. Čuvajte kao zenicu oka svoga teško stečeno jedinstvo naše Crkve. Oko svojih episkopa, kao deca oko roditelja, okupite se i složite u dobru, vrlini i slavljenju Boga. Danas Bogomladenac Hristos sabira nas u naše svete hramove da se mirbožimo, složimo, obožimo i umnožimo, ako Bog dâ!
Neka svetlost vitlejemske pećine obasja sve ljude i sve narode sveta, Višnji Mir darujući svima i svakome.
Pozdravljajući vas, draga deco duhovna, još jedanput pozivamo vâs i sve ljude dobre volje da praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista proslavimo u miru, radosti i duhovnom raspoloženju.

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!
BLAGOSLOVENA NOVA 2008. GODINA!

Izvor: Blic

u svemu ovome pisanju opet se prijatelji zaboravlja Sveto slovo.dosta je umnog ljudsakog,a malo Božijeg.čitamo i slušamo svuda po našoj zemlji,pali se badnjak.zar je to slava Gospodu?to je slava koja ide ka paganskom božanstvu.Bog i đavo ne mogu skupa.svako klanjanje u tom pravcu Bog ne da ne odobrava,već prezire.gnevi se.njegov gnev se jasno vidi na našem narodu.ne može se svojim plaštem pokrivati narodno bezakonje.treba nam pokajanje i vraćanje Hristu.odvojenje od paganskog a hodanje ka Božijem,i onda će zemlja ući u blagoslove Božije,ne ljudske.iskreno...

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Božić

Poruke ljubavi, sloge i napretka

Vladika niški Irinej: Gospod Hristos se jedanput rodio u Vitlejemu, ali se neprekidno rađa u srcima našim kao mir i radost

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva proslavila je juče Božić, praznik Rođenja Isusa Hrista, koji je bio obeležen prazničnim liturgijama u svim hramovima u zemlji i rasejanju.

Po blagoslovu njegove svetosti patrijarha Pavla, božićnu arhijerejsku liturgiju u beogradskoj Sabornoj crkvi služio je vikarni episkop hvostanski Atanasije. Vikarni episkop patrijarha Pavla služio je u ponoć u Hramu Svetog Save prvu Božićnu liturgiju kojom se oglašava rođenje Hristovo i najradosniji događaj za hrišćanski svet, i na kojoj će prvi put biti pročitana praznična poslanica arhijereja SPC.

Tradicionalna Božićna poslanica patrijarha Pavla i svih arhijereja pravoslavnim vernicima čitana je u ponoć i na jutarnjim liturgijama na dan praznika u svim eparhijama i hramovima SPC u zemlji i svetu. Na Božić je služena liturgija svetog Jovana Zlatoustog, koji je među prvima objasnio značaj ovog praznika i koji je, kako je zapisano, izvor za sve praznike jer „da nije bilo rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih praznika“. Na Kosmetu je centralna proslava Božića održana u Gračanici gde je svetu liturgiju, kojoj je prisustvovalo više stotina vernika, služio episkop raško-prizrenski Artemije.

Na najradosniji hrišćanski praznik Božić više od 200 pravoslavnih vernika okupilo se u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici.

Svetu arhijerejsku liturgiju, koja je u svim hramovima počela jutarnjom službom u pet sati, služio je protojerej Milija Arsović uz sasluženje sveštenika ove crkve.

On je u božićnoj poslanici poručio pravoslavnim vernicima da po savesti svojoj čine dobro, brane istinu i pravdu i šire ljubav.

- Mi smo uvek i svuda u ljubavi i saradnji sa drugim narodima stvarali u duhu mira i ljubavi. U duhu tog mira i ljubavi, tolerancije i uvažavanja obnavljajmo porušene mostove među ljudima i odbacimo remetioce mira ma koji oni bili. Pozdravljajući vas, draga deco duhovna, još jednom pozivam vas, sve ljude dobre volje da rođenje Isusa Hrista proslavimo u miru, radosti i duhovnom raspoloženju - kazao je protojerej Milija Arsović.

Centralne božićne svečanosti u Nišu održane su u Sabornom hramu. Započele su u nedelju jutarnjom svetom liturgijom uz pričest popodnevnim paljenjem badnjaka u porti hrama i bogosluženjem. Nastavljene su na dan Božića jutarnjom prvom svetom i Svetom arhijerejskom liturgijom uz pričest i večernje bdenije.

- Gospod Hristos se jedanput rodio u Vitlejemu, ali se neprekidno rađa u srcima našim kao mir i radost. On je izvor mira i neiscrpne radosti. Svim vernicima želim srećnu i Bogom blagoslovenu Novu 2008. godinu sa nadom da će biti godina mira, sloge i svakog napretka u dobru, poručio je vladika niški Irinej.

Paljenju badnjaka i božićnom bdenju u Sabornoj crkvi u Kragujevcu prisustvovalo je oko 1.000 vernika, a proslava Božića nastavljena je ponoćnim i jutarnjim liturgijama, koje su služene u svim crkvama Eparhije šumadijske. Nakon božićnog bdenja i paljenja badnjaka ispred Saborne crkve usledio je vatromet.

Uprkos klizavici i hladnom vremenu i u pravoslavnim hramovima Pomoravlja, Resave i Levča, okupio se veliki broj vernika, pre svega mladih.

Posebno svečano bilo je u crkvama manastira Ravanice kod Ćuprije, u kojem počivaju mošti Svetog kneza Lazara, manastira Jošanice kod Jagodine, Kalenića kod Rekovca, Manasije kod Despotovca i Miljkovu manastiru kod Svilajnca, koji pripadaju šumadijskoj i braničevskoj eparhiji.

Mnogo vernika i građana prisustvovalo je i obredu paljenja badnjaka u portama crkava, bogosluženju i mimohodu oko crkava u kome je nošen badnjak praćen zvonjavom crkvenih zvona. U crkvenim portama vernici su počašćeni kuvanom rakijom koja se spremala u velikim kotlovima.

U hramu Uspenja presvete Bogorodice u Brčkom juče je svetom arhijerejskom liturgijom i pričešćem pravoslavnih vernika svečano obeležen najradosniji hrišćanski praznik Božić.

- Neka Bog pomogne svim ljudima na svetu da žive u ljubavi i miru. Oprostiti i moliti za oproštaj - to je cilj i smisao božićnog posta i proslavljanja Hristovog rođenja - kazao je čestitajući Božić brojnim vernicima u crkvenom hramu protojerej-stavrofor Slavko Maksimović.

Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije služio je božićnu liturgiju u crkvi Uspenja presvete Bogorodice u Tuzli, uz sasluženje lokalnog sveštenstva. Vladika Vasilije poručio je okupljenim vernicima da „Bog obitava tamo gde postoje plemenita srca i čista, svetla duša“.



PAKETIĆI IZ CELOG SVETA

SREMSKA MITROVICA - Mališani sa područja Mesne zajednice „Sutjeska“ već petu godinu zaredom dobijaju čarobne božićne paketiće, koji im stižu iz svih krajeva sveta. Zahvaljujući Udruženju građana „Dete i svet“ sva deca uzrasta do 14 godina iz ovog dela grada dobila su interesantne i korisne didaktičke poklone od svojih vršnjaka iz evropskih zemalja, Amerike i Kanade, kao i slatke pakete, dar mesne zajednice.    Sina/S. Radivojević

SLAVI SE TRI DANA

Srpska pravoslavna crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi sveti arhiđakon Stefan.



Izvor: Glas Javnosti

sve to lepo zvuči,slavi se,jede,pije,ali ko i kome slava?Bog kaže,ako sam ja vaš Bog,kako govorite,gde je moja čast?!što je čast Bogu.slaviti samo Njega.Bog i đavo,svetlo i tama,mogu li skupa,pita on?!neće pomoći uzdanje jakoga u ljudsku mišicu na Dan suda već Božija milost.a kako se spremamo za Put?gneveći Boga ili ga ljubeći i slušajući Njegove zapovesti.jer on prima samo jednu vrstu ljubavi od strane nas,ako držimo Njegove svete zapovesti.kazah svet slavi,pije,jede,a dela?a gresi?moramo ostaviti svoje grehe:idole,mržnju,krađu,laž,kurvarstvo,gledanje bluda na tv stanicama,žene da ne nose mušku odeću,da ne seku svoje kose,da se kanu šminke,i ostlog đavoljeg zla.ako sve to ne ostavi čovek,koga slavi i čemu sve slavlenje?Bog se ne da ružiti,ni lagati!iskreno...