I ove si noći u meni, u mislima
koje me ka tebi vode, staza
satkana od tvojih reči
i koraci nemi kao nas dvoje,
mesec koji osvetljava tragove
i vetar koji iste briše.
Nema povratka,
ostaću zarobljena u odajama tvog
nedokučivog sveta,
ostaću vezana u tišini tvojih misli
i izgubljena u tonovima tvoje muzike,
lutaću kroz skrivena mesta
i pokušavati da osetim svaki njihov kutak
koji ne postoji za druge,
koji je tu samo zbog nas,
koji nikome drugom nije dostupan
i važan.
Naš mir, naš san, naš beg. . .
I noćas.
I ove noći si u mom srcu.
U onom malom, posebnom
delu
gde ne može ući bilo ko,
gde nikome nije dozvoljeno
svojim postojanjem
da okalja taj mali, magični deo
mog bića
koji postoji samo za tebe,
i pripada samo tebi.
Samo tebi. . . .
I noćas.
I ove noci ja cu na nekom
nepostojecem,
magicnom cilimu,
ili na krilima nekog bajkovitog stvorenja
doleteti do tvoje maste,
spustiti glavu na tvoje rame,
sklopiti oci
i biti spokojna,
Tiha i nepomicna.
Oseticu te,
i imacu te.
Bices moj,
u tvojoj masti,
mojoj,
u nasem svetu,
carstvu sanjara. . .
I nocas.
I ove noći poslušaću vetar,
čuti neku tvoju reč
i boju glasa koju nikada nisam.
I ove noći pogledaću nebo
i u sjaju zvezde, one levo, ona male
ja videću sjaj oka,
i pogled koji mi još nije upućen.
I ove noći toplina vazduha
dodirnuće moje rame.
Osetiću ruku
koja me nije dotakla
i dodir
kakav nisam osetila. . .
Onda ću šaku osloniti na usne
i poslati poljubac
u nepovrat.
Nastaniće se na usnama
koje volim
a koje me nikada
nisu ljubile.
Ne u realnom svetu.
I noćas. . .
Kao i prošle noći,
i one pre nje,
kao što ću i naredne. . .
I ove noći te volim.
Na onaj naš
čudan,
neshvatljiv za druge,
neizrečiv za nas,
neopisiv za svet;
Na onaj naš drugačiji,
lepši od bilo kog drugog;
Na onaj naš samo nama znan način. . .
I noćas.




"Uverimo ljude da je zivot masta"

Gde to iskopa? Ja sam pisala

Kroj - Mika Antić
Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima.  Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog.  Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati.  Na meni ceš se raspasti.  Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše.  I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. 
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivacu te vetrom.  Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom.  Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje.  To je umivanje tobom. 
Ljubav je čiscenje nekim.  Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama.  Tetoviranje maštom. 
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.  Ti si moj način toplog.  Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće. 

Kroj - Mika Antić
Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima.  Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog.  Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati.  Na meni ceš se raspasti.  Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše.  I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. 
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivacu te vetrom.  Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom.  Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje.  To je umivanje tobom. 
Ljubav je čiscenje nekim.  Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama.  Tetoviranje maštom. 
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.  Ti si moj način toplog.  Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.