Sećam se onoga događaja, pre 20-tak godina, koji mi je čučno ko .... '1 na 11'! 

Naime nekako sam u to vreme bio ubeđen da su svi generali - 'komunjare',
i da su kao takvi  ... Ma, ne sećam se tačno ali sve najgore o njima!
Zamislite najgori mogući opiis pakla - e to sam ja njima namenio!
Svima redom, bez obzira na ... boju očiju u imanja/nemanja brkova.

Elem, na nekod od sastanaka V.Š. Odbrane SSSR-a, taj-i-taj general je eto
..... Otišao Bogu na istinu! Naime, 'udari ga infarkt', i kolege u nameri da mu pomognu,
raskopčaju mu uniformu da može lakše da diše, kad ispod uniforme - mantija!

I kad su se oni povratili od šoka, tek onda su rekapitulacijom sve neke manje-više
čudne rečenice i poteze - ukapirali! I zgrozili se jer ... bio je sa njima ali ne i kao i oni!

Tja; Bog zna!
Ne treba donosti sud o čoveku. Treba sačekati!

Da, ali u nedostatku religije je opet stvorena "religija", to hocu da kazem... i tako ce uvjek biti.

Uciti Marksa kao poseban predmet je skoro religija. Nije bas, ali ucenje je - kao Konfucijanizam... bez obzira na prisustvo vise sile ili ne ljudi se vrlo lako predaju paradigmama i opsteprihvacenim rjesenjima iz neznam - lijenosti, nesamostalnosti.
Plakanje za Titom  , to mi je jako simptomaticno. 
Ne vjerujem da svi ljudi imaju kapacitet da poimaju naucne stavove sa odgovarajucom ozbiljnoscu i neostrascenoscu, kao postovani doticni R.D.

Ma to je stav samo jedne osobe... ne vidim zašto se i mišljenja drugih profesora ne bi naveli

 stvari kojima se bave religije su metafizichke tj samim tim su izvan dometa nauke ,koja ostaje u domenu chula . prema tome ,opovrgavanje religijskih mishljenja je moguce jedino logikom - odnosno filosofijom .

 shto se tiche mishljenja ovog profesora , tachno je da je mnogo ratova vodjenjo zbog religija - i to najvishe zbog semitskih  koje u sebi imaju seme zla . medjutim ,ne moze se reci da je rat vodjen zbog same religije - vec zbog drushtvenog uredjenja koje religija proklamuje - ko bi od vas voleo da zivi u drzavi kakvu propisuje islam ili judaizam ? 

A onda bi, nakon prespavane noci, dosao neko i rekao "Ja sam mesija". I onda...pik ponove...
Uostalom, nije dzaba receno: "Ako Bog ne postoji, svakako bi ga valjalo izmisliti"

Evo jednog zanimljivog razmatranja.

Po Frojdu licnost se sastoji iz 3 dijela.
Super ego -podsvjesno, sve ono sto bi trebali da budemo. Savjest.Smatra se da se on (opet podsvjesno) prisvaja od roditelja, automatsko prihvatanje roditeljskog ponasanja i upravo jaca posle roditeljske smrti. Neki ce reci : "sve sto sam mrzeo kod svog roditelja ponavljam na svom djetetu".

Ego - svjesno ja, koje donosi odluke. Boji se kazne super ega, ali i odbacivanja, ignorisanja ( znaci roditeljski odnos super ega prema egu)

Id - nagoski, animalni dio licnosti. Koji trazi momentalnu satisfakciju. (jasno je da nagon navodi ego da ne slusa super-e).
(Ovo sve ima i na wikipediji).

Takodje se misli da kriterijumi savrsenog (super-ega), postoje i na nivou drustva, pored nivoa pojednica.
Jung bi to nazvao "kolektivno nesvjesno" ili "praslikama".
Razvoj kolektivnog morala kroz istoriju se u sociologiji spominje ovako.

Prvobitna zajednica:  super ego:        kult predaka (duhovi, ponekad animalni -totemi, priroda)
                            kazna:               tabu 

Religija:                 super  ego:        Bog (kroz crkvu i crkvene zakone)
                           kazna:               grijeh
 
Pravo:                  super ego:         drzava (pravni sistem)
                          kazna:                zlocin

Tako da se religija, magija itd se  spontano uklapaju  u elemente ljudske psihe i bez svjesne selekcije i logickog rasudjivanja.


Moje licno zapazanje je i da je "Veliki Brat" koncipiran na super-egu u svom odnosu sa ukucanima. Htjeli to ukucani ili ne postignuta je virtuelna sila, na osnovu "On sve vidi" "On sve zna" i dubokog muskog sugestivnog glasa kom je mozda svrha da je autoritativan (koji je podsvjesno upamcen kao glas oca, ili Boga...). Neki vid dokaza je da vecina njih u pocetku iz sale a kasnije nesvjesno se obraca VB sa "ti" a ne kao prema reziji, veoma su pokorni (uglavnom, to opet zavisi od odnosa prema roditeljima).

Najčešće postavljana pitanja Richardu Dawkinsu na temu ateizma
               
Britanski časopis Prospect objavio je 1985. god. listu 100 najuticajnijih živih intelektualaca u svetu (objavljena u casopisu NIN-u, 24. 11. 2005). Na prvom mestu je bio Noam Chomski, iza njega Umberto Eco, a treće mesto je zauzeo Richard Dawkins, ispred Vaclava Havela, na četvrtom mestu. Ko je Richard Dawkins!? Britanski zoolog, profesor na univerzitetu Oksford. Međutim, ma kakva da su mu otkrića bila u oblasti zoologiji i biologije, na tu listu je dospeo iz nešto drugačijih razloga. Dawkins je borbeni ateista i darvinista čija je knjiga The God Delusion već dugo na listi bestselera (npr. na listi u New York Times-u), delo koje je izazvalo izuzetno mnogo polemike a on sam je postao neka vrsta glasnogovornika ateista u svetu. Dawkins daje često intervjue i čest je gost na televizijama gde pleni svojom ubedljivošću i oštroumnom argumentacijom. Portal diganta.org je nedavno sačinio jedan FAQ sastavljen iz više intervjua koje je Dawkins u međuvremenu dao.

Zašto ste protiv vere?
Zato što sam od onih osoba kojima je stalo do istine. Vera i bilo kakva dogma su najveće prepreke na putu do istine. I ne samo to, zabrinut sam zbog pozicije koju vera zauzima u našem društvu. Možete napasti tuđa politička uverenja, kritikovati fudbalskog trenera, ali ne smete napasti nečija verska ubeđenja. To što vera uživa je neka vrsta imuniteta od kritike, uprkos činjenici da je dokazano da je mahom nelogična.

Postoje milijarde ljudi širom sveta koji žive i pripadaju raznim verama. Kako biste ih opisali?
 
Naravno, da postoje milijarde ljudi koji su vernici i većina ih je bezazlena. Ali, oni nose virus vere, koji prenose ga s generacije na generaciju i svakog časa mogu da izazovu ’epidemiju’ vere. Kao što rekoh, ja sam od onih kojima je stalo do istine i koji takođe žele da vide da ljudi tragaju za istinom. Istina nije otkrovenje, već se uspostavlja pomoću dokaza i ponovljenih eksperimenata.

Ima naučnika koji su religiozni. Šta mislite o njima?
 
Da. Na žalost, ima mnogo dobrih naučnika koji su vernici. Iako ja ne razumem baš jasno njihovu poziciju, izgleda mi kao da se oni ponašaju kao religiozni ljudi iz nekih drugih razloga ili kategorizuju svoja stanovišta u skladu sa kontekstom.

Religiozni ljudi tvrde da svoje moralne nazore zasnivaju na veri. Na čemu ateisti zasnivaju svoj moral?
 
Religiozni ljudi ne zasnivaju svoj moral na veri. Ne slažem se sa Vama na ovu temu. Skoro svi se slažemo na moralnim osnovama, gde religija nije imala efekta. Na primer, svi mrzimo ropstvo, želimo emancipaciju žena i to su naše moralne osnove. Ovakve moralne osnove su počele da se formiraju tek pre nekoliko vekova i mnogo nakon uspostavljanja svih velikih religija. Naš moral se zasniva na okruženju u kojem živimo, talk show programima, romanima, novinskim uvodnicima i, naravno, usmeravanjem od strane roditelja. Religija može imati samo malu ulogu u svemu tome. Moral ateiste dolazi iz istog izvora kao i moral religiozne osobe.

Ali, sve verske knjige daju moralna uputstva, kao što je ono da ne treba ubijati susede. Zašto i dalje mislite da su loše?
 
Verske knjige zaista govore o tome kako ne treba ubijati komšije, istovremeno govoreći o skrivanju ženske kože i ubijanju nevernika. Bog u Starom zavetu, kao što sam opisao, uopšte nije dobra ’osoba’. Bog je svakako mnogo bolji u Novom zavetu. Međutim, kada birate i izdvajate dobre stihove iz verskih knjiga, parametri koje koristite, svakako ne dolaze iz same religije. Na primer, kada kažete da je Novi zavet bolji, nikako ne koristite hrišćanstvo kao merilo. Parametri koje koristite, posledica su moralnih nazora koji su već u vama, apsorbovani iz raznih izvora tokom života.

U svojoj knjizi, rekli ste da bog ’gotovo sigurno’ ne postoji. Zašto ostavljate tu mogućnost otvorenu?
 
Bilo ko ko je naučnički orijentisan, ostaviće otvorenu tu mogućnost koju ne mogu da ospore, ma koliko malo verovatna ona bila. Ja bih prvi prihvatio boga kada bi dokazi govorili njemu u prilog.

Dakle, priznajete da nauka ne može da ospori boga. U čemu je problem ako ljudi poštuju boga dok se ne dokaže suprotno?
 
Nauka ne može da ospori boga kao što ne može da ospori da su Apolon, Juju (1) ili Thor (2) sa savojim čekićem ili, čak, Leteće špageti čudovište (Flying Spaghetti Monster) (3) stvorili univerzum. Međutim, ne verujemo u njih, kao u nešto što je malo verovatno. Ne verujemo ni u bajke Hansa Kristijana Andersena iako ih ne možemo osporiti. Verovati u neverovatan događaj ili božanstvo samo zato što ne možemo da ga osporimo, meni zvuči budalasto.

Zašto mislite da univerzum, veliki, složen i misteriozan nije kreacija Vrhovnog bića, kada vidimo da su sve složene stvari u stvari stvorene?

Pre svega, ako pretpostavite da su sve složene stvari stvorene, onda i bog, sposoban za stvaranje tako složenog univerzuma, treba da je složeno biće i da ima svog tvorca. S druge strane, ako pratite darvinovski evolucioni put, videćete kako se složeni organizmi mogu nastati nadgradnjom jednostavnijih bića kroz proces prirodne selekcije. I mnogo je logičnije verovati da smo mi i ceo univerzum počeli od jenostavnog početka, nego da je sve počelo od složenog tvorca.

Zar Vas ne pogađa veličina sveta kada se popnete na vrh planine? Zar Vas ne očaraju lepota prirode i misteriozni zakoni univerzuma?

Naravno, da da. Pomenuo sam to u prvom poglavlju svoje knjige kao duhovnost koju je sledio Ajnštajn. On bio toliko opčinjen tajnama sveta i to je bilo tako uzbudljivo iskustvo za istraživati. To je vrsta duhovnosti koja ne zahteva boga, lično božanstvo, da bi objasnila tajne prirode. Sasvim je drugačija od religije koncentrisane oko boga, koji može da čita misli, vodi evidenciju o gresima, sudi ljudima nakon smrti, kažnjava nevernike i upravlja univerzumom.

Šta mislite o Hitleru i Staljinu kao ateistima?
U svojoj knizi tvrdim da Hitler uopšte nije ateista, jer je gajio verske predrasude prema Jevrejima. Staljin je dogmatski sledio komunizam. Već sam rekao, da niko od nas zaista ne zasniva svoj moral na veri. Staljin je, u stvari, koristio dogmatski komunizam kao svoj izvor moralnih nazora, ako ih uopšte možemo tako nazvati. Biti ateista ne traži od vas da postanete dogmata ili komunista, već samo da ne verujete u boga. Čovek koji je član mafije može biti ateista, ali bilo bi nelogično reći da ga je ateizam gurnuo u tu organizaciju. On ima kolege koji rade zajedno s njim, a religiozni su.

Zašto povezujete religiju da ’zlostavljanjem dece’?

Povezujem označavanje dece kao ’jevrejski dečak’ ili ’muslimansko dete’ sa zlostavljanjem dece, jer deca tek treba da izaberu svoja verska ubeđenja. I ne samo to, deca se podižu tako što se odvajaju od drugih verskih grupa i gleda se da slede veru svojih roditelja. Zaklanjanje dečjeg vidika očigledno spada u zlostavljanje dece.

Vaš cilj je da ljudi koji pročitaju ovu knjigu napuste svoju veru, zar ne?
 
Nema ničeg lošeg u postavljanju velikih ciljeva i može se reći da to jeste moja želja. Ali, u stvari, želimo da ljudi koji slede neki srednji put i koji nikada nisu duboko razmišljali na ovu temu, razmisle još jednom i svesno odbace boga. Takođe, vidim da u Sjedinjenim državama ima 10 – 15% ljudi koji se izjašnjavaju kao ateisti, što je više od bilo koje manjinske verske grupe. Međutim, oni nemaju nikakvu političku moć niti lobi u poređenje sa jakim jevrejskim lobijem. Želim da se ateisti udruže i uspostave političko stanovište neutralno u odnosu na boga, njihovo sopstveno stanovište, za bolje izbalansiran svet.

Čovek pošteno piše - on svoje kolege ne razume. To je poštena izjava.

Ovo je otprilike nesto najljepse sto sam cuo o Bogu.
 Ja licno ne vjerujem...evolucija mi je 100% tacna, i mislim da je "naucna" osnova vjerovanja u mom prethodnom postu.
 Ali, kad definisemo osjecanja (to, Frojd) ona ne gube na znacaju, i prednosti. Svako prema svom "srcu", "pita nije svakom ista".

Postojanje ima tužan smisao
Život radi gena

Jedan mladi profesor u Oksfordu, davne, 1976. godine, dao je sasvim novu definiciju gena: "Mi smo mašine za preživljavanje, roboti nosioci, programirani samo da sačuvamo sebični molekul, poznat kao gen"

Ričard Dokins-njegova knjiga "Sebični gen" je objavljena 1976. Donela je mnogo pogrešnih zaključaka i predrasuda sa kojima se Dokins i danas bori

Istoimena knjiga koja je postala najslavnija u oblasti nauke u po-slednjih sto godina, nosila je ovu hladnu izjavu u predgovoru i svom autoru donela međunarodnu slavu. Mladi predavač je Ričard Dokins, i danas je profesor na Oksfordu i u savremenom svetu nauke, nesumnjivo, najuticajniji je zagovornik Darvinove teorije evolucije.

"Sebični gen", knjiga u kojoj je izneta kontroverznu tvrdnju, prodavala se kao alva, ali je dovela i do velikih zabuna. Mnogi i danas veruju, zahvaljujući Dokinsu, da sva živa bića, pa i ljudi, podležu kontroli sebičnih gena kojima je važan samo sopstveni opstanak i koji će učiniti bilo šta samo da se osigura trajanje, pa čak i uništavanje sopstvenih tela, ili naših, ako će to poslužiti svrsi!

"Sebični gen" je samo pokušaj da se evolucija bolje razume, i to tako što ćemo o njoj razmišljati kroz ulogu gena a njih posmatrati kao sebične. Dokins ne tvrdi da su geni zaista sebični, niti da znaju šta zaista rade. On ne tvrdi da ima dokaza koji potpuno potvrđuju evoluciju. Najmanje tvrdi da su ljudi nemoćni da se odupru zahtevima svojih sebičnih gena - već upravo obrnuto! U želji da najširoj publici prikaže svoju viziju evolucije, skovao je najmoćniju ali i najnerazumljiviju metaforu u nauci.

Ideja sebičnog gena potekla je iz pokušaja da se resi stara zagonetka koja je mučila sve evolucioniste, uključujući i samog Darvina, koji je u "Poreklu vrsta", svom najčuvenijem delu iz 1859. godine, pokazao da borba za opstanak deluje kao "filter" kroz koji prolaze samo odabrani, sposobni da opstanu. Oni bi ostavljali potomstvo koje nasleđu-je potrebne osobine, gurajući sami proces evolucije napred.

Ali i sam Darvin je znao da neka živa bića ne slede ovu nemilosrdnu logiku. Osobine, kakve su recimo hrabrost ili neustrašivost, jasno i značajno umanjuju šanse za život dovoljno dug da bi se ostavilo potomstvo. Pitanje je kako i zašto su takve osobine opstale? Zašto, recimo, ptice ispuštaju krike upozorenja svom jatu, iako time same dolaze u poziciju da budu napadnute, ili zašto pčele kreću u samoubilački napad da bi odbranile svoju košnicu?

Darvin je u "Poreklu čoveka", objavljenom 1871. godine sugerisao da proces evolucije ponekad ne deluje na nivou jedinke već na nivou ćele grupe, i tako neustrašivost ne donosi možda dobrobit individui, ali zato donosi grupi.

Ova teorija "grupne selekcije" bila je vrlo popularna biolozima u decenijama koje su sledile. Škotski ekolog Vin-Edvards je tokom 60-tih tvrdio da je grupna selekcija uzrok što vrane prestaju da se pare kada njihova populacija postane suviše brojna. Ovakvo ponašanje svakako nema smisla za pojedinu vranu, ali ima smisla za preživljavanje jata i populacije vrana.

Nisu svi bili zadovoljni ovakvim objašnjenjem: kritičari teorije grupne selekcije su ponašanje vrana pripisali oskudici hrane koja dovodi do polaganja vrlo malog ili nikakvog broja jaja. Sredinom 60-tih je nova generacija biologa često napadala grupnu teoriju, i sve ih je više tvrdilo da se ovakvo ponašanje, a i evolucija u celosti, može razumeti samo uzimajući u obzir osnovnu jedinicu života - gen.

Značaj genetike

1964. V.Hamilton je objasnio srodničku selekciju u knjizi "Genetska teorija socijalnog ponašanja"

U vreme formulisanja Darvinove teorije evolucije, nisu postojali čvrsti dokazi o postojanju gena, iako je on znao da postoje "nosioci" naslednih osobina. Prvi dokazi o njihovom postojanju izašli su na svetlost dana tokom 1866. godine i to preko eksperimenata koje je napravio austrijski monah Gregor Mendel. l pored izvanredne važnosti za Dar-vinovu teoriju evolucije, Mendelov rad je bio ignorisan i to dugi niz godina i posle njegove smrti. Kada je sredinom 60-tih struktura DNK bila otkrivena i geni su došli u centar pažnje. Posebno je grupa biologa koja proučava ponašanje životinja bila zainteresovana za njihovu ulogu u evoluciji. Geni su za njih bili odgovor na zagonetku koja ih je dugo mučila: na osnovu čega, zapravo, "prirodna selekcija" deluje? Odgovor na ovo pitanje je bio ponekad pronađen u okolnostima, ponekad u jedinci, a nekada u grupi životinja ili čak u celoj vrsti. Ipak, dokazi su retko bili ubedljivi.

Biolozi su tako gacali u sopstvenoj zbrci. Geni su bili očigledni kandidati za nosioce evolucije, ali je i dalje stajao veliki problem, koji je mučio i samog Darvina: altruističko (nesebično) ponašanje. Nemoguće je objasniti ponašanje koje bi sprečilo gene u obavljanju njihove osnovne funkcije, a koje bi oni prenosili, ako su istinski u fokusu evolucije.

Do preokreta je došlo 1964. godine u radu oksfordskog teoretičara Vilijama Hamiltona. Na Hamiltona je presudno uticao članak genetičara Holdejna u kojem se ovaj šalio da bi život dao za dva brata i osam rođaka. Pozadina ove šale je čista genetska istina: braća nose kopije roditeljskih gena. Tako da ako jedan brat sebe žrtvuje da bi spasao živote svoje braće, bio bi izgubljen samo jedan par gena a dva para bi bila spašena, što je sa tačke gledišta gena, bolje nego da budu izgubljena sva tri para. A kada su u pitanju životi rođaka, više života mora biti spašeno jer je njihov genetski materijal sve različitiji što su srodnički udaljeniji.

Iznenada, ideja o naslednom genu za altruističko ponašanje i nije bila tako paradoksalna. Izgledalo je logično da smrt jedinke ili individue može da bude biološki opravdana ako se time spašava više života. Hamilton nije tražio dokaze u kopanju po pojedinim primerima u životinjskom carstvu, već je počeo da se bavi idejom da ga konsekventno prikaže kroz matematiku. Definisao je i teoremu o mogućem postojanju gena altruizma. Teorema je polazila od pretpostavke da takvi geni postoje ukoliko se češće manifestuje sa-mopožrtvovanje, a usko su povezani sa cenom žrtvovanja.

Hamilton je pokazao da altruizam može biti genetski objašnjen preko "bratske ili rođačke" selekcije u ko joj jedinka žrtvuje sebe radi višeg cilja: očuvanja većeg broja kopija rođačkih gena.To je resilo i Darvinovu dilemu i tako je Hamilton postao slavljenik koji je doprineo najvećem napretku u teoriji evoluciji od "Poreklo vrsta".



ALTRUISTIČKO PONAŠANJE: Ponašanje koje donosi dobro grupi ali ne i pojedincu. Često se sreće u životinjskom carstvu kao i kod ljudi i dugo je bilo zagonetka za biologe evolucioniste.

GRUPNA SELEKCIJA: Verovanje da ponašanje koje šteti jedinki a donosi dobrobit grupi ili vrsti, može da se prenosi. Ova teorija je formulisana da bi se objasnilo altruističko ponašanje ali nedostatak znanja o genima činio je da se mislilo da takvo ponašanje nije lako prenosivo.

SRODNIČKA SELEKCIJA: Verovanje da ponašanje koje može da bude štetno po jedinku, može da se prenosi kroz populaciju ako ono znači dobrobit za rođake. Ako jedinka koja se žrtvuje umre i time spasi tri bliska rođaka, biološki je izgubljen jedan par gena a spašena su tri: računica je čista, geni su na dobitku.

TEORIJA GENA KULTURE: Ova teorija kaže da ljudi prosperiraju iz dva tipa nasleda: genetskog i kulturnog. Na primer: jednako je važno naslediti gene predaka koji su omogućili da se napravi kameno oruđe - kao i naslediti znanje kako da se to oruđe upotrebi.

M-GEN ILI MEMES GEN: kulturni ekvivalent genu koji prenosi ideje ili tehnike uma. Moda, religija ili politika mogu da leže u bazi m-gena i da budu preneti sa roditelja na decu.