ALHEMIČAR



Što me ne stvori Bože

kao priprostog paora

što ne razbija glavu

pitanjem svrhe postanja,

no se ovako spletoh

u vreže otrovnog graora

u zamke varljivih knjiga

i lažnog, providnog znanja?



Seljak je svoj na svome

srećan kad klasa žito

kad mu stasava dete

i drčni junac u štali…

A ja se nekad bus'o

da nije svrha ni to

u svet poš'o da tražim

kockicu koja fali.



Da svetski čovek budem

i svoje vidike širim;

što više znanja stic'o

više od sebe bež'o,

i sada istinu shvatam

(s kojom se teško mirim):

da mi ključ koga tražim

pred samim nosom ležo.



Varljivi klobuk znanja

nalik na vinsku penu

šljonu se kada shvatih

da lažnim sjajem sijah,

dok sam po belom svetu

jurio vlastitu senu

odgovor krila gruda

iz koje nekad proklijah.

BOŽIĆ MODERNIH DANA



Grad na mravinjak liči

kupovna groznica hara

svečarski, nema zbora

sve šljašti i sve blista

svako kupuje, nosi

teku potoci para

sve je u Christmas tonu

a nigde, zapravo - Hrista!!!



Svak poklanja - svak prima

(ispadne trampa čista)

i klinci se raduju silno

ni oni radi Hrista

koga to deca vole?

Naravno: Santa Kluza!

čekaju da se niz odžak

sa punim vrećama spuza.



Pabovi dupke puni

u veče "Krismas Iv"*

žurke u punom jeku

sve pjano poput čepa

opšta gungula jedna

gde ne zna niko živ

ko je tu čiji partner

a ko se kome "šlepa"



Adrenalin proključa

dok se minuti krune

poljupci rafalno prašte

strasni se usklici čuju.

Još samo slavljenik fali

da u svećice dune

pa da se začuje pljesak

i "Happy birthday to you!!!"



…I niko živi ne ferma

Zavetnu poruku jasnu

kakav se vatromet sprema

obesnoj ljudskoj sorti,

kad Hristos opet siđe

i mnoge sveće zgasnu,

ali, nekakve druge

ne one s dečjih torti…



(*) Za one koji ne žive na zapadu:

Krismas iv (Christmas Eve) - Badnji Dan, New Year Eve je dan uoći Nove Godine, isl.

ISPOVEST UHODE

("Profesionalcu" D. Kovačevića)



Pratio sam ljude, verno poput sene,

uhodio striktno, za vratove dis'o,

čuljio sam uši, zumirao žene,

sa lica im čito sakrivenu mis'o.



Revnosno sam ljude pratio u stopu

nečujno i lako, ko pramičak dima,

sve to što nedeljom ispovede popu

ništa je spram onog što ja znam o njima.



Nema sile nešto od mene da skriju

ni u samu mišju rupu da se sklone,

Šta rade, kud idu, šta jedu i piju

sa kime, da prostiš, rade stvari "one".



Večito je budan onaj koji špija,

prebacuje normu, u četiri smene,

kad uhodim nekog, više ne znam ni ja

da l' ja pratim njega, il' on prati mene.



Čudan fluid struji među nama dvojma

sudbine se naše splele poput klupka,

razlika je samo što on nema pojma

ko je taj "prolaznik"*) što kraj njega cupka.



Što promakne meni, čuje neki duvar,

pa to u moj tefter prosleđuje brzo,

no šta li to muti drug anđeo-čuvar,

ne čuh šta mu šapće, (a baš se navrzo.)



Kad objekat stigne u večna lovišta

I kada ga metnu na vagu nebesku,

tada ga, Svevišnji, ne zapitkuj ništa

no samo otvori uhodinu svesku,



batali nebeske aršine i sonde,

sve o pojedincu lepo piše onde.



*) Nekada sam prolaznik, nekad poštar, piljar, taksista, sve zasvisno od situacije.

NOVINARSKA HIMNA

(Istina, laki pramičak dima

kao sve robe, tarifu ima.)



Ovako, dakle, stoje stvari:

Reč "istina" ženskog je roda,

pa, shodno tome, ništa ne mari

da joj se malo šminke doda.



Ne grebi ispod kore duboko

duša je ljudska kvarljiva roba,

kad treba, žmurim na jedno oko,

za dobru cifru - mogu na oba.



Ne čujem, ne vidim, nema da zucnem,

taj što me plaća zna šta čini,

kog upre prstom, ne da ga pljucnem,

nego sav pliva u mojoj slini.



Maglu posej, a slavu žanji,

(mase su stada što slova pasu)

što god ti je buđelar tanji

to manje istine na tvome tasu.



Naraštaj jedan kuka i peni

lamente cvili nad sudbom svojom,

pa sad razloge traži u meni

što sam ga farbo garavom bojom.



Eto mu sada vajni principi

moje ga pero nasuvo brije,

dobro je znao gde škripi,

pa zašto podmazo nije?!



Mediji krivi, ma, nije nego!

Što lepo nije na rudu lego??!

ŠTAPOKRADICE



Godine hiljadu devetsto tužne

iz Svetotrojičkog drevnog manastira

ukradoše duše gubave i kužne

štap Svetoga Save, srpskoga pastira.



Al' to ne učinje fanatik islama,

džihadlija, putar šerijatskih džada,

no izdanci našeg, vlastitoga srama

grki dokaz našeg duhovnoga pada.



Na tri mjesta slome relikviju staru

da je lakše kriju i u prtljag stave,

i krčme na nekom stranome bazaru

za nekakve novce, klete i krvave.



Bogati primjerak takozvanog krema

koji skuplja tu|e starine rijetke

htio bi da kupi to što jadan nema:

istoriju, dušu i dostojne pretke.



Uglađene puti a s dušom hijene

od koje iznutra bazdi kao stjenjka,

misli da je samo pitanje cijene

kada se sa dušom mog naroda cjenjka.

IDE MILEEEE…



Da prokljuvim, životna mi želja

(upinjem se iz žila petnijeg)

zašto Mile po pruzi gabelja

k'o da nema posla pametnijeg.



Putanje mu prave k'o pereci,

nagne plosku i zapali pljugu,

napojio volove na reci

pa forsira lajkovačku prugu.



Čini svoje sećeruša brlja,

jezik deblja, reći s njega beže,

"K'o tarabu ovoliku skrlja

svud parmaci unedogled leže?!"



Viče Mile dok osmice mota

na skretnice koje mu se keze:

"Molim lepo! Pjan se drži plota

plot polego, ali nema veze!!!"



"Blagi Bože, šta li je sad ovo?!"

Levicom se prekrsti u času,

"K'o baskije(*) od železa skov'o

i k'o pesak pod parmake rasu???



PS

Ide Mile, i sa njim kolega

od zavisti puca poput dinje,

on s Miletom po šinama gega

a pesma mu ime ne pominje…



(*)Baskije - dugačke letve koje služe kao osnova za tarabu, na njih se prikivaju parmaci…

SAVINDAN IZ DEČIJEG UGLA



Na moj rođendan

svake zime gospodnje

skupljo se vašar u selu

u školi, ili kod nje

ma kolko kod snijega

iskipi Božija zdjela

tu se skupljalo uvijek

brat bratu - deset sela.



Užičko i proskok(*)

Oj ha!!!

Usklici parali nebo

dok je ledeni sjever

igrače brijo na suvo,

Mitar sa Brnara

gudalom ćemane(*) grebo

dok mu najmlađi sin

napukli bubanj gruvo.



I, ko se na mom mjestu

tad ne bi važan pravio?!

Značajan sam i šire

ne samo mami i tati!

Da li je iko tako

pompezno rođendan slavio

da se tolika raja

na njegov rođendan sjati?!



Ali, zakisnuh jednom

kao razvršen plast

za čas prečicu nađoh

od dječjih snova do jave,

saznah da vašar nije

strogo meni u čast

nego mi rođendan pada

na praznik Svetoga Save!!!



Koliko sam se noći

sa nesanicom rvo!

Od suza sav naduven

kao džibra(*) u kaci,

to bješe razočarenje

i prizemljenje prvo,

kasnije stizala druga,

kao na pokretnoj traci…



Život zablude veze

ko snaša milje za regal

od onog razočarenja

na duši ostala pjega…



…A Sveca što se tiče

E, sad smo sasvim egal

džaba ti za me, nego

ne slave više ni njega…



(*) Proskok - Crnogorsko oro, ono kad svi "kolaju" u krug, a momak i djevojka u sredini poskakuju

(*) Ćemane - tursko ime za violinu, posebno marke KLADIvari,

(*) Džibra-prevrele šljive, materijal za rakiju.

U MOJIM GODINAMA



U mojim godinama

Pesnik se već svaki sviko na lovore

ili ga je reč ubila prejaka,

meni sole pamet, drže mi govore,

imam tretman jednog običnog gejaka



U mojim godinama

Dis bljuvotine skerličke bolovo

(što ti kritičari ne uče ćutati?!)

Nikolaj već uveliko gutao olovo

kad već uvredu ne znao progutati



I Puškin rivala gledo niz mušicu

pre nego ga ovaj olovom filova,

Branko uveliko bolovo sušicu

i pakovo se put Stražilova



U mojim godinama

Serjoža se drznuo da prepiša lunu

palicom čoveka crnog opauči,

Milutin galije carske po Solunu

nečujnom hodu hteo da nauči



U mojim godinama

Noć skuplju vijeka Vladika zorio

Aleksa Eminu u Pretprazničko veče,

Valjevac se rovački u uvo pretvorio

šta će jedan čoek krišom da mu reče,



Mika satirane slavio čuperke

Majakovski oblaka svoga razgaćio…



U mojim godinama, svi već behu zverke

a gde sam ja, Bože, godine straćio???

PANDORI



Za vražiji razboj svuda dobre potke

zlo ponizi dobro, bekove nam prokle,

dok rimama vidam na duši bubotke

pogled nebu dižem, pitajući: Dokle?!



Odgovor je mukla tišina što čujem

dok svet gnoji njivu za vražije ralo,

izvini, Pandora, prosto ne verujem

da sve ovo beše u kutiju stalo…

A S T R O L A G I J A



Kakav to ljude mami glas

da diraju tajne šifre zvezdane,

trojica tražila ljudima spas

a ovi danas vuku u bezdane.



Krenula zvezda čudnom putanjom

i tri mudraca za sobom vodi,

dođoše tako, idući za njom

do mesta gde se Spasitelj rodi.

Da ga, po Božjem promislu datom

daruju tamjanom, smirnom i zlatom.

*

Kod živog Sunca, po tami hoda

danas taj ljudski, obesni rod,

mnogima prosto postalo moda

da malo čačkaju zvezdani kod.

*

Kada su alke duhovne labave

umesto Sunca, senka se slavi

il' radi para, ili tek zabave

svako se danas podznakom bavi.

*

Na tanan led lako navuče

sve odgovore već ima spremne

pa ti obeća čarobne ključe

riznica sreće ovozemne.

*

Al da bi sazno kapije gde su

Sezama gde ti duša zaluta

treba da dobro odrešiš kesu

(poželjno neka strana valuta.)

*

Jer, zvezdočatci novih vremena

ne daju darove, ti daješ njima

zakažeš lepo, tu ti je cena

- danas i sreća tarifu ima.

*

A ljudi ne znaju kako iznutra

on ti žaračem po duši džara

kad gata šta te sve čeka sutra

u vezi posla, ljubavi, para.

*

Ne slutiš ni ti ni tvoj astrolog

u kakve ste se upleli vreže.

u čije gnezdo stavljate polog

i šta sve može da se izleže.

*

Po duši ostaje ugruvlje modro

kad s onim levim gloginje mlatiš

džaba ti što te vidovnjak odro

tek pravi račun ima da platiš…

BOGORODICI TROJERUČICI



Nekog su kučke a nekog vučice

Dojile u svome toplom naručju,

A gde smo mi sad, Trojeručice

Dal sledimo prtinu pseću il vučju?

*

Bejasmo vukovi, sad smo kerovi

što neke tuđe onjuše pragove

nekakva mračna sila nam prerovi

puteve naše, stope i tragove.

*

Nešto nam dušu ko lešnik krca

Ko teg pritiska, noću i danju,

Pa sami sebi vadimo srca

I izlažemo na vražjem panju.

*

Đavo ih onda preciznim rezom

za tren oprosti s telima našim,

pa nam sudbinu prošara vezom

čije se šare i u snu plašim.

*

Zalud nam kose čiste i bele

Kada smo iznutra prepuni vašiju,

Da li bi ruke čudesne htele

Da opet u grudi srca nam zašiju?

*

Ko što je Svecu ruka prerasla

Da srca naša opet se prime

Jer, budu li nam svima ugasla

Nećemo imati voleti čime.

*

Znam, Majko, nije baš čest slučaj

Da čudom rane zacele ljute,

Ali te molim, bar nam otključaj

Te negve što nam vidike mute.

*

Dva srca velika imaš u grudima

Prepuna ljubavi ka rabu svakom

Otmi nas vragu, vrati nas ljudima

Na duše naše đavo je lakom.

*

Što da mi budemo ta sorta pasja,

što da se kola na nama slome?

Daj da nam obraz opet obasja

Pomozi Majko, dok imaš kome!

*

Sveti ti Jovan ruku od srebra

Na dar priloži uz ruke tvoje,

Ja srce prilažem pod tvoja rebra

Pre no ga đavo uzme pod svoje.

M A T E J. 5.44.

(Blagoslovi Bože neprijatelje i dušmane moje)



Teško je videti praznu vreću

koja na vetru uspravna stoji,

još teže moliti Boga za sreću

neprijatelja, dušmana svojih.

*

Mnogo njih vodu s mog žrvnja odli

nagutah knedli punih gorčine,

al' onda pomislim: Ljudi mi podli

i nehotice uslugu čine.

*

Jer, da mi ikad pružiše šansu

sada bih možda u raskoši plivo

bogat i moćan, kao u transu

i ko zna kakav glumio nivo.

*

Opore duše, ko šipak nezreo

ni osetio topline daška

u lažnoj nadmoći možda prezreo

ubogog raba i siromaška.

*

Plivo u sujeti, ljudskom mutljagu

- ko bi tu brinuo za duše spas

slepo se uzdo u svoju snagu

ne bih se setio na Sudnji čas.

* * *

Ovako, nije se pretrgo niko

da mi bar malo dune u jedra

na poniženja razna sam sviko

mnogo gorčine svio u nedra.

*

Al' kolko god me, sa prezrenjem

gurali nekom stepenu nižem,

ne znaju uz kakve lestve se penjem

kad pogled nade u nebo dižem.

*

Upoznah dobro i jad i muku

i nikad ne bih na tuđu stao,

no svakog dočekam širokih ruku

iako praznih, da bih šta dao.

*

Oni što mi trnjem posuše pute

i među kojima nikada ne sjah

prosto me guraju pod tvoje skute

Ti, koji jesi na nebesjah…

RaDOSnica



Behu nekad vezani ko crevca

Jevropejci, dosovci nam vrli,

Šiljili su svog crvenog pevca

I lan babin transparentno trli.



Voleše se ko što niko nije

Više nego popadija popa

A sada se ‘vataju za šije

Jedan drugom oči da iskopa.



Sve tračaju ko dokone snaše

Svaki gaca podmuklo i nisko

I imenom pokojnika maše

- mrtav Vođa služi kao kvisko.



Blagi Bože, gde ih samo skupi?

Osamnaest ščepalo nas kljusa,

Mirođije tolike u supi

Zar Srbija mora to da kusa?!



Zadnje mrve strpljenja nam glođu

Što ne znasmo, kaza nam se samo,

nemadosmo čeličnoga vođu

al’ Berija na pretek imamo.



Komesari i mantili složni

Oko vlasti biju bitku ljutu,

Jedino su u jednome složni:

- Srbija je na dobrome putu.