~ Nadam se da mi moderatori nce zameriti sto cu ubaciti ove naslove ali mislim da su zanimljivi u okviru nauke i tehnologije ~

Roboti - filmski glumci
19. avgust 2007

DOĆI će, kažu, vreme, i to vrlo brzo, već u ovom veku, kad će razni roboti i inteligentne mašine zameniti čoveka u najtežim i najsloženijim poslovima. Uopšte, sudeći po tehničkim dostignućima koja nas zadivljuju iz dana u dan, izvesno je da će se život u mnogo čemu promeniti. U tom smislu, ponešto se očekuje kao pouzdano i jasno predviđeno, a ponešto će se desiti neslućeno, donoseći ljudima dobro, a možda i zlo.
U Sjedinjenim Američkim Državama već godinama konstruišu s uspehom jednu specifičnu vrstu robota za potrebe kinematografije. Holivudski specijalisti elektroničari, mašinski inženjeri, tehnolozi i biolozi, okupljeni u specijalnim studijima, koji bi se pre mogli nazvati laboratorijama, usavršili su proizvodnju veštačkih bića - divljih životinja, preistorijskih čudovišta, fantastičnih androida - stanovnika drugih planeta, raznih Godzila, Džabahata, Mogvaja, za razne naučnofantastične filmske produkcije, za scene borbi čoveka i zveri, za prizore horora. Proizvode se nepostojeća, u mašti stvorena, ali i postojeća stvorenja takve uverljivosti, da je ljudskom oku nemogućno da razlikuje prirodno od veštačkog. Prvo se skenira autentični prirodni uzorak u raznim pokretima (tigar, medved, krokodil...), zatim se prema dobijenom snimku anatomske strukture gradi metalna konstrukcija sa pokretnim udovima, repom i vilicama, tako zglobljenim da - pošto budu zaodenuti sintetičkim krznom, imitacijama ljudske kože ili “aždajinom krljušti” - mogu veoma elastično da se kreću i gibaju, gotovo isto kao bića sa mišićima i kostima.
Medved-robot, recimo, sličniji je u filmskoj sceni medvedu i od pravog medveda u divljini! Koliko je ovo tehničko dostignuće značajno za producente, ne treba posebno isticati. Niko ne bi gurnuo pred razjarene zveri Silvestera Stalonea, Brusa Vilisa, Šona Konerija ili Harisona Forda... Još kad bi bili izrađeni i roboti u ljudskom obliku, koji bi mogli da tumače filmske uloge umesto ćudljivih i sujetnih zvezda, izbegao bi se rizik njihovog povređivanja ili gubitak novca zbog otkazanog snimanja kad protagonista dođe pripit i izazove skandal. Postoje predviđanja da će se u pomenutim laboratorijama uskoro konstruisati dvojnici glumaca, roboti-dubleri, koji bi ih uspešno zamenjivali u opasnim scenama.
ROBOTIZACIJA postepeno prodire u mnoge sfere života. Recimo, već nekoliko godina u svetu se održavaju neobični šampionati u fudbalu, sa malim teledirigovanim igračima-robotima. Ova igra je nastala u Južnoj Koreji, a ubrzo je osvojila Ameriku, Japan i neke evropske zemlje. Profesor Jong Hvan Kim iz Južne Koreje, koji je sa ekipom saradnika demonstrirao robotizovani fudbal tokom međunarodnog simpozijuma naučnika-robotičara u Bremenu 1998, rekao je da se konstruktori koriste “kompjuterskom tehnologijom, sistemom grafičkih interfejsa, softverom i sistemom inteligentnih robota, odnosno veštačkom inteligencijom.”
Robotizovani fudbal treba posmatrati kao potpuni integrisani sistem u kome su primenjene sve grane elektro i mašinskog inženjeringa, upravo isto onako kako je osmišljena i tehnički realizovana šahovska partija između AJ-BI-EM-ovog kompjutera i velemajstora Kasparova. Koliko su fudbaleri-roboti, ili bolje rečeno njihovi upravljači iz daljine, postali popularni, svedoči održavanje tri kvalifikaciona takmičenja - američki kup, azijski i evropski šampionat.
Akademik Miomir Vukobratović, Beograđanin, u svetu priznati i ugledni stručnjak u sferi robotike, rado govori o istraživanjima i dometima nauke koja, zahvaljujući inteligentnim mašinama različite namene, uspešno rešava mnoge ozbiljne probleme čovečanstva. U slučajevima havarija u nuklearnim elektrocentralama, recimo, umesto čoveka uvode se dirigovani roboti da bi otklonili kvar. Isto tako, inteligentni mehanizmi, uz pomoć senzora i hidraulike, reaguju na seizmičke potrese i sprečavaju rušenje višespratnica ili mostova, zasad najviše u Japanu. Svugde gde osetljivi ljudski organizam ne treba da se izlaže štetnom dejstvu hemijskih procesa, radioaktivnom zračenju, previsokoj temperaturi i svetlosnom blesku, programirani i izdaleka usmeravani roboti mogu da obave i najsloženije operacije. Već su uveliko u primeni u komorama za lakiranje automobila, u topionicama metala, ili kao nezamenjivi vatrogasci koji mogu da uđu u središte požara...
Profesor dr Gerd Hircinger, nemački robotičar, kaže:
- Mnoge zahvate roboti mogu da obave bolje od ljudi. To su, na primer, kamere koje u hirurgiji mozga pomažu da se sonda uvede precizno, bez podrhtavanja. U dosadašnjoj praksi se dešavalo da ruka hirurga pogreši za nekoliko milimetara, što može biti kobno. Robotima se takve greške ne dešavaju...
Zvuči fantastično, ali sasvim je realno da u narednim godinama bude ostvariva teledirigovana hirurgija, koja je do sada bila u eksperimentalnoj fazi. A to znači da će lekari, hirurzi, recimo iz Londona ili Moskve, pomoću kompjutera i sistema daljinskog upravljanja, operisati pacijente u Beogradu ili Njujorku.
- Trenutno sam zaokupljen širom primenom mehaničke šake, to jest robitičke ruke - čuli smo od japanskog vodećeg robotičara profesora Aiguru Arimota. - Do sada, roboti su se u Japanu uglavnom upotrebljavali u fabrikama. Ali, u našoj zemlji nastaje doba starijih osoba. To će biti naročito karakteristično za dvadeset prvi vek, kad će broj ljudi starijih od 65 godina biti dominantan. Znači, moraćemo u budućnosti da primenjujemo robote i mehaničke sisteme u negovanju i zbrinjavanju starijih.
U Japanu su roboti već “zaposleni” kao medicinske sestre: opslužuju pacijente u nekim bolnicama, donose im lekove i hranu, pomažu im oko obavljanja fizioloških funkcija... Uvedeni su u život i “roboti-konobari”, koji raznose narudžbine, nalivaju gostima piće, naplaćuju račun... Francuski stručnjaci su usavršili robote - mašine za pranje prozora na visokim zgradama ili za uklanjanje nečistoće sa staklene piramide u dvorištu Luvra, ali i robote za transport tereta u stovarištima i industrijskim halama.
- U gotovo sve oblasti ući će veštački um - kaže američki profesor visokog renomea dr Ali Sirig. - Ući će u medicinu, građevinarstvo, biotehnologiju - u minuciozne zahvate u proučavanju mikroorganizama. Isto tako, u poljoprivredu, saobraćaj, istraživanja morskih dubina. Mnogo smo postigli sa automatima za rad pod vodom. To obuhvata sve - fiksne morske platforme, plutajuće cevovode, utovar i istovar brodova, osposobljavanje podmornica da bezbedno prevoze naftu...


Izvor: Novosti

Mračna strana uma
20. avgust 2007

PiŠe: Miodrag - Mija ILIĆ
GRUPA američkih istraživača prikazala je na simpozijumu u Bremenu video-zapis sa snimcima autobusa bez vozača! Vozilo se kreće velikom brzinom i uspešno zaobilazi sve prepreke, pretiče oprezno druga vozila, sledi krivine puta, vođeno veštačkom pameću kojoj su refleksi najjača strana. Ovaj izum najavljuje povećanu bezbednost vozača i putnika u javnom saobraćaju, jer ugrađeni robot pomaže čoveku da ne pogreši dok sedi za volanom. Zar ponešto od ovog dostignuća nije već ugrađeno u luksuzne putničke automobile nove generacije? Automobili koji se već koriste, sopstvenim elektronskim mozgom spasavaće u budućnosti još uspešnije umornog ili neveštog vozača od kobne greške, i reagovaće, sve preciznije, refleksima koji nadmašuju prirodne mogućnosti čoveka.

Ostavimo robotiku za trenutak po strani. Tragajući za vozilom budućnosti, najveći proizvođači konstruisali su automobile sa pogonom na bazi novih tehnologija. U Japanu je "Tojota" počela prodaju vozila sa hibridnim motorom, što će reći i na elektriku i na tečno gorivo. Sa veštačkom pameću kretaće se i elektromobili, koje usavršavaju "Dženeral motors" i "Ford".

Nauka i tehnologija - onaj humanistički i progresivni sloj istraživača - zalažu se za dobrobit čovečanstva, za kreiranje novog sveta u kome će se živeti srećnije i bezbrižnije.
Postoji nažalost, i ona druga, mračna strana ljudske pameti, demonska, u službi uništavanja i ubijanja, to jest političkih ciljeva i ratne industrije. O tome svedoče nuklearne eksplozije, stavljene delimično pod kontrolu, ali koje nas povremeno neprijatno iznenade; zatim lansiranje raketa, usavršavanje borbenih letelica i isprobavanje sve monstruoznijih sredstava za masovno ubijanje. U ovom kontekstu zanimljivo je rezonovanje ruskog akademika Valentina Belakonja, konstruktora vasionskih projektila:

- Matematičari se u teoriji o katastrofama služe terminom "krhkost lepote". Lepota je nešto veoma složeno i nestabilno. Krhko. Nuklearno oružje je faktor ugrožavanja krhkosti, ali i faktor očuvanja onog što postoji na ovom svetu. Da nema nuklearne bombe, mi bismo se već odavno međusobno poubijali noževima. Shvatate? Nuklearno oružje može da zbriše u trenu sve centre kulture, svu lepotu, i baš zato, zbog njegovog postojanja, krhkost lepote opstajava...
- Mislim da je zabrinutost ljudi zbog upotrebe hemijskog i biološkog oružja znatno veća od zabrinutosti zbog pretnje nuklearnim oružjem - smatra Džon Pajk, potpredsednik Federacije američkih naučnika i direktor Programa za istraživanje vasione. - Mnogo je lakše napraviti ovakvo oružje, i za razliku od nuklearnog, nije vam potrebno odobrenje vlade ili države. Biološka i hemijska oružja mogu proizvoditi manje grupe, pa čak i pojedinci. U prošlosti ovakvo oružje je već bilo korišćeno i bojim se da u narednim godinama može dospeti u ruke terorističkih organizacija.
- U budućnosti, ratovi će se voditi elektronskim sredstvima - rekao nam je Aleksej Mitrofanov, predsednik Komiteta za geopolitiku ruske Dume. - Ljudi neće trčati preko polja kao što smo videli u Čečeniji, što je bilo nalik na insert iz Staljingradske bitke. Novi ratovi vodiće se iz fotelje, pored kompjutera, kad programer podmeće neprijatelju lažne ciljeve i remeti njegove elektronske komunikacije... Amerikanci se, prema podacima kojima raspolažem, ozbiljno bave pitanjem naseljavanja Meseca, s namerom da Zemljin satelit upotrebe u strateške svrhe. Smestiće tamo gomilu oružja...
Mesec kao ratno ostrvo u svemiru, kao tačka na koju bi se proširila ovozemaljska pohlepa i težnja ka vladanju, nije daleko od pameti. Artur Klark je još osamdesetih godina upozoravao svet na opasnost od zloupotrebe kosmosa, u vreme kad je predsednik Regan ubedio američki Kongres da se suma od 55 milijardi dolara uloži u projekat “Rat zvezda”, odnosno u zamisao o tome da se nuklearne bombe lansiraju u svemir, i da kruže oko Zemlje u orbiti na visini od 130 kilometara. Njihovi ciljevi bili bi sateliti protivnika Amerike, ali i objekti na zemlji. Bivši državni sekretar za odbranu Harold Braun nazvao je ovaj projekat “najneodgovornijim aktom jednog američkog predsednika”, budući da se Regan nije konsultovao sa Ujedinjenim nacijama, niti je svetsku organizaciju obavestio o nameri da hladni rat prenese u kosmos. To je bio, zapravo, početak američkog ignorisanja međunarodne zajednice, koje otada postaje sve očiglednije i bezobzirnije.
Ko poseduje vasionu? - tema je polemike u Sjedinjenim Državama koju je pokrenula fondacija "Rat i mir" povodom knjige Aleksa Lajtmana. Ovaj politikolog veli da je "Amerika jedini mogućni garant bezbednosti i slobode u vasioni..." Istaknuti naučnici i publicisti zalažu se, međutim, za široku međunarodnu kooperaciju u istraživanjima i miroljubivom korišćenju vasione, koja nipošto ne sme biti pretnja siromašnijim zemljama i onima sa nedovoljno razvijenom tehnologijom.
Neki poduhvati, obavijeni misterijom, podstiču zabrinutost i po ko zna koji put navode na pitanje da li će samoubilački instinkt u čoveku, vođen slepim egoizmom i težnjom ka apsolutnoj moći, odvesti svet u katastrofu? Drugim rečima, da li će se ostvariti mračne prognoze o vaspostavljanju neograničene fizičke sile nad celim čovečanstvom, sposobne da iz jednog centra upravlja sudbinom miliona ljudi?
Saznanja o nekim eksperimentima koje finansira američka vlada, užasnula su mnoge naučnike, nekorumpirane političare, ekologiste i aktiviste humanitarnih organizacija, ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u mnogim drugim zemljama. Iz tekstova objavljenih na Internetu, iz razmene frapantnih informacija, saznajemo šta se dešavalo i šta se još dešava u istraživačkim centrima i laboratorijama Ratne mornarice i Vazduhoplovstva SAD. Štaviše, izgleda da ni establišment u Vašingtonu nije godinama bio u potpunosti obaveštavan o opasnim projektima koji su gutali milijarde dolara.
Reč je o alarmantnom (i kontroverznom) poduhvatu pod nazivom HAARP čija je suština u agresivnom delovanju na jonosferu, s ciljem da se beskonačna energija zaštitnog Zemljinog omotača iskoristi za novu tehnologiju, pomoću koje bi bilo omogućeno uništavanje objekata na zemlji, pod zemljom i u vazduhu...

Izvor: Novosti

Loptasta munja kao bomba
21. avgust 2007

Piše: Miodrag - Mija Ilić
SISTEM HAARP delovao bi na klimu, blokirao globalne komunikacije eloktromagnetnim talasima, uticao na ljudske mentalne procese... Dok dr Nik Begič i velika grupa američkih naučnika optužuju vladu SAD za zloupotrebu jonosfere, za opasne igre sa univerzalnim poretkom, navodeći niz nedozvoljenih i nehumanih ciljeva koje sistem HAARP treba da ostvari, dotle neki istraživači, uglavnom u službi naučnih institucija pod kontrolom vlade, odbacuju ovakve optužbe i kažu da je posredi bezopasno eksperimentisanje radio-talasima i izučavanje polarne svetlosti...
U zabačenoj divljini Aljaske, severoistočno od grada Enkoridža, obezbeđeno od svakog iznenađenja, prostire se područje na kome je mreža od 180 džinovskih odašiljača, kao deo najvećeg ikada instaliranog sistema za emitovanje ogromne električne energije u jonosferu i njeno zagrevanje. Ovo je zapravo jedna od tačaka na Zemlji sa koje bi se komandovalo u najavljivanom “ratu zvezda”, odnosno na kojoj bi se upravljalo moćnim odbrambenim i strateškim sistemom HAARP. Taj sistem ima mnogostruku funkciju i, sudeći po mnogim autorima, daleko je više od izučavanja nekih prirodnih fenomena, kako tvrde istraživači Geofizičkog instituta Univerziteta na Aljasci i njihovi finansijeri u američkoj vojsci.
Za obične smrtnike reč “jonosfera” označava nešto veoma udaljeno od Zemlje, neki nebeski pojam o kome ne razmišljamo. Večna i zagonetna, međutim, jonosfera je od presudnog značaja za opstanak svega živog na našoj planeti. Visoko naelektrisani omotač, koji opasuje Zemlju na visini od 50 do 90 kilometara, odnosno neposredno iznad ozonskog sloja, veoma je dinamičan, u neprestanim “nelinearnim” procesima, pokretima i burama, tako da svaki eksperiment s njim ima nepredvidiv ishod. Zahvaljujući jonosferi mogućno je prostiranje radio-talasa, koji se - emitovani sa zemlje - odbijaju od ovog naelektrisanog sloja čestica kao od neke vrste džinovskog ogledala. Taj sloj je i nepropustiva zaštita od radioaktivnog dejstva Sunca.
AMERIČKI naučnici u službi vojnih stratega, ispituju mogućnost rastvaranja jonosfere putem zagrevanja (“kuvanja” - kako često kažu stručnjaci) iznad izabranih područja planete, s namerom da upravljaju odbijenim elektromagnetnim talasima. Šta u stvari žele da postignu, upuštajući se u riskantnu igru sa ustaljenim poretkom univerzuma? Armija SAD postavila je više ciljeva, od kojih izdvajamo: uništavanje neprijateljskih satelita, raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji, zaštitu od neprijateljskih aviona i balističkih projektila, ometanje i onemogućavanje tuđih komunikacija i poboljšavanje sopstvenih, komuniciranje sa podmornicama na velikim dubinama, prodiranje u Zemljino tle i pretraživanje podzemnih skrovišta neprijatelja, programiranje klime na željenim delovima planete, kontrola ljudskog uma i volje, uticanje na zdravlje ljudi...!
Svemoćno oružje po zamisli stratega supersile začeto je pre više od 100 godina, u vizijama genijalnog Srbina u Americi, Nikole Tesle, koji je imao na umu sasvim drukčiju upotrebu svojih otkrića. Nipošto za rat, ubijanje i razaranje, već za mir, opšti napredak i dobrobit svih ljudi.
U noći između 7. i 8. januara 1943. godine, samo nekoliko časova posle Tesline smrti, u hotel "Njujorker", u kome je veliki izumitelj proveo poslednje dane, došao je jugoslovenski ambasador u egzilu Sava Kosanović, njegov rođak, u pratnji novinara radio-mreže RCA Džordža Klarka, i saradnika časopisa "Popularna mehanika" Keneta Svizija. U prisustvu trojice pomoćnika menadžera hotela ušli su u pokojnikovu sobu, s namerom da pronađu njegov testament. U izveštaju FBI od 11. januara, pod brojem 13818, zabeleženo je da je tad otvoren Teslin sef i da je Kosanović preuzeo neka dokumenta (Kakva je dalja sudbina tih dokumenata - nije poznato; po nekim izvorima, Kosanović ih je pod pritiskom predao američkim vlastima; po drugim izvorima, dragocena dokumentacija dospela je u ruke druge strane sile).
VEĆ sutradan, 9. januara, izvesni Goruh i Ficdžerald iz Kontrole stranog vlasništva, uzaptili su svu Teslinu imovinu, koja je odmah bila zapečaćena i u dva kamiona prenesena u slagalište jedne kompanije na Menhetnu, gde se čuva do danas. U tom stovarištu je još 1934. godine bilo smešteno 30 metalnih posuda i paketa sa Teslinim papirima i drugim ličnim predmetima. Isto tako, prema izjavi pomenutog Ficdžeralda, Tesla je 1932. ostavio neki značajan izum u svom sefu, u hotelu "Gaverner Klinton".
Blojs Ficdžerald, inače Teslin bliski prijatelj, bio je saslušavan u kancelarijama FBI. Njegova izjava da je srpsko-američki naučnik još tokom Prvog svetskog rata nudio vladi Velike Britanije nesavladivu zaštitu Ostrva od napada iz vazduha, i da je raspolagao tehničkim rešenjem za najmoćnije oružje, podstakla je stručnjake da se upuste u traganje za ovom tajnom Tesline laboratorije. Po nalogu Mornaričke obaveštajne službe, istraživači su prionuli na detaljno pregledanje Tesline zaostavštine.... Edgar Huver, direktor FBI, strahovao je od mogućnog kontakta Nikole Tesle i stranih obaveštajaca, jer mu je došlo do ruku obaveštenje da je Tesla održao govor na skupu Prijatelja sovjetske Rusije, 4. jula 1922. Osim toga, ispostavilo se da je sovjetska obaveštajna služba imala pristup Teslinim papirima još za njegovog života, preko izvesnog Ejba Španela, druga Blojsa Ficdžeralda i Teslinog povremenog posetioca, prosovjetski orijentisanog Amerikanca u čijem dosijeu stoji da je “definitivno komunista”...
Činjenica da postoji i Teslin dnevnik, vođen u Kolorado Springsu, sa oko 500 stranica, čiji se delovi odnose na “loptastu munju”, i na konstrukciju uređaja za emitovanje elektromagnetnih talasa velike snage ka jonosferi, čini Huverov strah opravdanim. Vojne stručnjake je posebno privukla trostruka upotrebljivost ovog projekta: mogućnost da proizvedene munje uništavaju avione, prilika da “loptasta munja” sa injekcijom litijuma dostigne snagu atomske bombe, i, najzad, da se pomoću elektro-gravitacione interakcije izgrade revolucionarne letelice velikih brzina...
U "Njujork tajmsu" od 22. septembra 1940. čitamo izjavu Tesle da je spreman da vladi SAD stavi na raspolaganje otkriće “telesile”, pomoću koje bi “avionski motori bili istopljeni na daljini od 250 milja, tako da bi nevidljivi kineski zid odbrane bio podignut oko zemlje”.

Izvor: Novosti

Nebo uzvraća udarac
22. avgust 2007

PIŠE: MIODRAG MIJA ILIĆ
U POPISU Tesline zaostavštine, koju je sačinio FBI, crnom bojom su pokrivena mnoga mesta pre nego što je jedna kopija puštena u javnost. Pominje se, međutim, da postoji još jedno tajno otkriće, skriveno od stručne javnosti. Da li je reč o eksperimentu sa užasavajućim rezultatom, uvodu u projekat HAARP, odašiljaču u jonosferu snažnog snopa koncentrisanih i fokusiranih elektromagnetnih impulsa? Nije li sam Tesla u svom intervjuu, objavljenom u "Njujork tajmsu", nagovestio napravu koja po svemu podseća na “strašni sud”?
Tesla je, kažu poznavaoci njegovog rada, bio svestan mogućih katastrofalnih posledica poigravanja jonosferom, odnosno neizvesnosti u pogledu povratnog dejstva. Zato je odustao od daljih istraživanja u toj oblasti.
Ostalo je pitanje bez odgovora: kako će jonosfera, bombardovana milionima vati energije, zagrevana i rascepljena, uzvratiti čoveku? Da li će to biti munja malog ili nezamislivo velikog naboja? Kamo će se tačno usmeriti i šta će pogoditi na Zemlji? Kako će se poremećenost jonosfere odraziti na zdravlje i život čoveka, a kako na opstanak životinja i ptica selica, čije su seobe u vezi sa stabilnim magnetnim poljima?
- Priroda je u delikatnoj ravnoteži, i nastoji da obnovi tu ravnotežu ukoliko je poremećena. Niko uistinu ne zna kako će eksperimenti sa jonosferom uticati na tu ravnotežu, ili šta će Zemlja učiniti u odgovoru, pokušavajući da je povrati - reči su dr Rozali Bertel, osnivača Međunarodnog instituta za brigu o javnom zdravlju, u Torontu. Gospođa Bertel, u svom članku Pozadina projekta HAARP detaljno objašnjava zašto je avantura američkih stratega, željnih apsolutne supremacije nad svetom, uzrok velike zabrinutosti stručnjaka za budućnost života na zemlji.
Sasvim je sigurno da je Pentagon u posedu Tesline istraživačke dokumentacije, fantastičnih rešenja i proračuna za njegovo vreme. Rezultatima istraživanja jonosfere, zahvaljujući prvom američkom satelitu "Eksploreru I", pridodato je 1958. godine otkriće takozvanih Van Alenovih pojaseva - velikih magnetnih polja, koja zadržavaju naelektrisane čestice, raspršene kosmosom usled solarnih i galaktičkih vetrova. U avgustu i septembru 1958, dakle nešto pre otkrića ovih pojaseva, američka mornarica je na slepo izvršila tri nuklearne eksplozije na visini od 480 kilometara iznad južnog dela Atlantskog okeana, to jest baš u delu Van Alenovog pojasa! Dve hidrogenske bombe bile su aktivirane na 160 kilometara iznad ostrva Džonston u Pacifiku. Cilj je bio da se utvrdi uticaj nuklearnih eksplozija velike snage na prenos radio-talasa i na radarske sisteme. Gigantski eksperimenti su stvorili nove magnetne pojaseve radijacije, koji su opasali takoreći ceo globus.
JULA 1961. SAD su započele novu seriju eksperimenata sa jonosferom, tako što su snažnim eksplozijama praktično uništile unutrašnji Van Alenov pojas i privremeno zaustavile njegovu funkciju. Zemljino magnetno polje je bilo poremećeno na velikom prostranstvu, a radio-komunikacije onemogućene. Jedan moreplovac sa Fidžija izjavio je da je celo nebo bilo “u vatri”, tako da je on pomislio da je došao smak sveta.
Od tih događaja, sve do naših dana, ponavljali su se različiti eksperimenti, s ciljem da se što bolje upozna ćud velike nebeske zagonetke, to jest da se beskrajna energija iskoristi kao pretnja sveuništavajućim oružjem. NASA je finansirala oko 250 lansiranja raketa iz Poker Fleta kod Ferbanksa, na Aljasci, a 1994. poslala je u svemir raketu dužine 16 metara, da bi se “razumele hemijske reakcije u atmosferi, povezane sa globalnim klimatskim promenama”. Zemlje - članice “nuklearnog kluba” - dosad su izvršile eksplozije više od 2.000 nuklearnih bombi iznad zemlje ili pod zemljom.
Čovečanstvo je povedeno putem u zastrašujuću neizvesnost. Neobjašnjive eksplozije aviona u vazduhu, kao što je ona 17. jula 1996. iznad Atlantika, kad je izgubilo život 230 putnika kompanije TNjA na letu broj 800, zatim uragani, nepogode, poplave i zemljotresi nepoznate snage i razornih dimenzija, snažne padavine leti i relativno visoke temperature zimi, ozonske rupe i pojačana radioaktivnost Sunca, efekat staklene bašte i otapanje leda na Zemljinim polovima - svakojaka čuda poremećene prirode - praćeni su različitim tumačenjima, pretpostavkama i nagađanjima. U svakom slučaju, priroda je ranjena udarcima ljudske nezajažljivosti.
Danas koordinira više centara za odašiljanje elektroimpulsa na ogromnu daljinu, čija se snaga meri milionima vati. Osim pomenutog poligona HAARP na Aljasci, u ovom sistemu je i Laboratorija za pomorska istraživanja u Vašingtonu i još 11 centara u Americi, Evropi, Africi, Australiji i na Novom Zelandu.
GLASOVI pobune i opomene, a naročito mnoge neobične pojave u atmosferi, podstakli su Komitet za državne poslove Aljaske 1996. da pozove istraživače, angažovane u programu HAARP, i naučnike koji se oštro suprotstavljaju najvećem nasilju nad prirodom. Čule su se obe strane. Predstavnik armije pokušao je ovom prilikom da umanji opseg eksperimenta, rekavši da prototip HAARP-a ima snagu od samo 3,6 kilovata, i da će snop antena, kad bude kompletiran, biti 100 puta jači, odnosno da će biti snabdeven snagom od 360 kilovata. Dr Patrik Flenagen, doktor medicinskih nauka i fizike, sa iskustvom u naučnim istraživanjima za Pentagon, izrazio je sumnju prema ovim brojkama, i naveo podatak iz tehničkog memoranduma vojnih planera, koji predviđaju nivo snage HAARP-a od 100 miliona vati!... A konsekvence takvog udara u jonosferu biće nesagledive.
Da li i naučnici u Rusiji pokušavaju da odgovore ravnom merom, to jest da li se negde iz Sibira takođe šalju električni udari u jonosferu? Takva pretpostavka nije isključena. U razgovoru sa ruskim akademikom, poznatim konstruktorom vasionskih projekata Valentinom Belakonjem nismo dobili direktnu potvrdu o projektima sličnim HAARP-u. Ali, naučnik je dvosmisleno rekao:
- Najnoviji eksperimenti fizičara dali su neočekivane efekte. Usmereni laser, prema našim rezultatima, može da proizvede eksploziju, koja opet može poslužiti za odbranu ili napad, ali može da služi za zagrevanje i hlađenje atmosfere... O našem odgovoru na američke izazove ne mogu ništa da vam kažem.

Izvor: Novosti

Jahte po oblacima
23. avgust 2007

PIŠE: MIODRAG - MIJA ILIĆ
DA nekakvo “kosmičko oružje” pripremaju i ruski naučnici, može se razumeti po tome što se u istraživačkom centru "Keldiš", kako je saopštila Ruska akademija nauka, eksperimentiše u specijalnim tunelima sa elektromagnetnim talasima i plazmom, koja nije ništa drugo nego gasovita smeša jonizovanih, to jest naelektrisanih čestica. Plazmom se naziva naelektrisana masa molekula, atoma i elektrona, koja se javlja u formi solarnog vetra, u magnetosferi i jonosferi. Ponašanje plazme, odnosno supstance jonosfere, poznato je ruskim naučnicima.
Magnetizam kosmosa, zagonetka postanja Zemlje, opseda naučnike sve fantastičnijim izazovima. Istraživači u agenciji NASA planiraju tako sletanje na kometu Tempel, s ciljem da ispitivanjem materijala koji će doneti učine korak napred u odgonetanju porekla Zemlje i Sunčevog sistema. Na pomolu je novo razumevanje svega postojećeg, prodor prema nevidljivim galaksijama, odnosno hiljadama naslućenih vasiona.
I dok naučnici, astronauti i konstruktori interplanetarnih brodova smišljaju nove i nove poduhvate, koji će otvoriti ne samo perspektive destrukcije, već svakako i puteve ka opštem boljitku, sve one koji hodaju zemljom i koriste se prevoznim sredstvima interesuje kako će se u dvadeset prvom veku putovati.
Mašta naučnika, ali i realna dostignuća tehničkog uma, prevazilaze predviđanja aviokompanija, koje obećavaju veće brzine letenja i veću udobnost za putnike. Ruski konstruktori kreirali su više tipova letećih naprava novog oblika i namene - namerno ne upotrebljavamo reč “avion” - koje će u nastupajućem milenijumu omogućiti sasvim drukčije shvatanje prostora.
- Zamislite vazdušne jahte - rekao nam je sa zanosom ruski akademik Belakonj. - Sednete u letilicu i, bez sletanja i uzimanja goriva, letite nedelju, pa možda i dve nedelje. Neobičan avion nalik na satelit. Tehnički, to je već mogućno. Možete li da zamislite letelicu težine 25 tona, u kojoj je petoro ljudi, u kojoj vas poslužuje gejša, ako baš to želite, i vreme provodite lepo i kulturno. Polećete, recimo, iz Švajcarske, i za kratko vreme ugledate vodopade u Africi, zatim gradove u Americi, prelećete Antarktik, uživate u pejzažima, posmatrate pustinju, da biste kroz pet časova videli cvetne vrtove Indije! Takav avion može da leti od 10 do 15 dana. Već je konstruisan, ali nije prilagođen potrebama turizma. Sada u Moskvi imamo pet takvih projekata.
PRED čovekom se, očigledno, otvaraju neograničene mogućnosti u gospodarenju prostorom. Ogromni putnički avioni, kakvi danas već uveliko prevoze milione ljudi i tona robe, biće još veći. Čitava leteća naselja. Međutim, postoje neka ograničenja, tačnije, opasnosti koje nisu tehničke prirode.
- Smatram, tačnije tvrdim, da će se kroz 10-15 godina graditi avioni težine 1.000 tona koji mogu da prevezu 2.000 putnika, ili čak 3.000 - zabeležili smo reči ruskog naučnika. - Ali, uzmite u obzir faktor nestabilnosti broj jedan: terorizam. Zamislite avion težak 2.000 tona! Od toga gorivo čini polovinu. Ako to gorivo eksplodira, što se može dogoditi podmetanjem eksploziva, bila bi to eksplozija ravna nuklearnoj bombi veće snage. Toliki avion bio bi isto što i potencijalna kerozinska atomska bomba nad gradovima i ljudima. Eto, to je slepa ulica u razvoju putničke avijacije. Šta onda preduzeti? Postoji rešenje. Treba pronaći, i ja se sada bavim tim problemom, termonuklearni avionski motor koji, u principu, odoleva terorizmu. Već sam objavio šemu konstrukcije takvog motora. U slučaju podmetnute eksplozije, takav motor bi automatski blokirao eksploziju goriva. Najveća mogućna eksplozija bila bi mikroeksplozija u reaktoru aviona.
Zahvaljujući akademiku Belakonju i drugim podvižnicima savremene nauke, ostvaruje se san Herberta Džordža Velsa, velikog britanskog pisca naučnofantastičnih romana, koji je krajem devetnaestog veka predskazao letove ogromnih aviona, čiji će trup nositi 2.000 putnika, koji će leteti oko sveta bez sletanja i uzimanja goriva, i koji će se kretati upravo pomoću mikroeksplozija velike snage. Ruski naučnici tvrde da će takve naprave poleteti već za 20 godina, i da će ljudima svaka tačka globusa biti lako dostupna.
Da li će mikroeksplozije, termonuklearna ili neka druga energija pomoći da se intenzivnije i efikasnije kreće sve što se kreće na zemlji, u fabrikama, na drumovima i šinama? Energija budućnosti je veliki izazov za nauku.
NAJVEĆE petrolejske kompanije - Ševrol, Mobil, Ekson, Ađip, Pensojl i ruski Lukojl - ulažu milijarde dolara u istraživanja i eksploataciju nafte u kaspijskom basenu i na drugim tačkama globusa. Ta nalazišta se smatraju izlazom i spasenjem za svetsku ekonomiju, baš kao i rezerve ispod arktičkog leda koje odnedavno proučavaju ruski istraživači. Reč je ujedno o izvorima velikih profita, zbog čega postaju cilj politike i strategije najvećih zemalja i uzrok mogućnih sukoba.
Da li su rezerve nafte zaista na izmaku, odnosno, kakvu budućnost energetskih potencijala treba očekivati?
- Prema istraživanjima i iskopima iz nalazišta, sigurno je da uglja, nafte, gasa i hidroenergije ima dovoljno za normalno funkcionisanje svetske ekonomije, čak i u uslovima povećanog rasta broja stanovnika, za nekoliko narednih vekova - kaže akademik Vladimir Klimenko, vodeći um moskovske Laboratorije globalnih problema energetike. - Ja ne kažem da ne treba tražiti nove energetske izvore. Svakako ih treba tražiti i mnogi su već poznati. Najperspektivniji izvori, kojima se ne nanose ozbiljne ekološke štete nalik onima koje su posledica klasičnih izvora energije, jesu snaga Sunca, vetra, morske plime, a postoje i takvi egzotični pokušaji kao što je korišćenje temperaturnih razlika u okeanima... Danas, proizvodnja električne energije u geotermalnim centralama zadovoljava oko 50 pa i više procenata ukupnih potreba. Nuklearna energija se ipak pokazala kao veoma opasna. Na to nas opominje tragična havarija u Černobilju, ali i ona koja se dogodila pre nje, 1957, u fabrici za preradu nuklearnog otpada u Velikoj Britaniji. Usledile su i ozbiljne havarije u SAD. Pokazalo se da je nuklearna energija, pored mnogih prednosti, konstantna pretnja za čovečanstvo. I kad izgleda da je sa nuklearnom elektranom sve u redu, ne možemo biti sigurni da nema opasnih ispuštanja radioaktivnih čestica u atmosferu.

Izvor: Novosti

Fabrike bez radnika
24. avgust 2007

- MISLIM da će se na kraju pronaći način za bezbedno korišćenje nuklearne energije - rekao nam je američki profesor Ali Sirig. - Danas se fisija istražuje iz ugla bezbednosti takvog izvora energije. Još smo daleko od toga, ali do trenutka u kome će presušiti izvori nafte, ta tehnologija će biti osvojena.
- Arapska nafta će prestati da igra tako važnu ulogu - smatra akademik Belakonj. - Služiće kao sirovina za proizvodnju čarapa, odeće, plastičnih masa, ali prestaće da bude nezamenjivi izvor energije. Zameniće je materija koja se može dobiti iz vode i koristiti u termonuklearnim centralama. Amerikanci su već otkrili tu tajnu. Ja znam da u Rusiji postoji potencijal za proizvodnju vlastite termonuklearne energije.
Doba koje nam ide u susret, sudeći po svim prikupljenim saznanjima, biće prepuno iznenađenja. Nadajmo se da će ta iznenađenja radovati ljude i život na Zemlji učiniti lepšim, pravednijim, sadržajnijim, smišljenijim. Naučna otkrića se razmenjuju i dopunjuju brže nego ikada, budući da moderna informatika povezuje napore istraživača u raznim oblastima i njihov rad čini plodotvornijim.
Da li će, međutim, dobrobit koju nam obećava nauka pripasti svim ljudima podjednako? Da li će siromašni narodi moći da uživaju u plodovima uma razvijenih? I, najzad, kako će se potiskivanje čoveka, ljudskog rada, u procesu proizvodnje, odraziti na njegov socijalni položaj? Drugim rečima, da li će roboti i automatizacija izazvati još veću nezaposlenost?
Recimo, “mašine koje govore”, kompjuteri sa ljudskim glasom na telefonskim centralama u velikim kompanijama i poštama, sveli su broj telefonistkinja i sekretarica na 164.000 od oko 400.000, koliko ih je donedavno bilo samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Roboti ulaze u fabričke hale i servisne radionice, radeći brže i preciznije, bez opasnosti od povređivanja, štiteći kase osiguranja i poslodavaca od porodiljskih i drugih bolovanja.
KAO što se u prvoj polovini devetnaestog veka strahovalo od parne mašine i drugih ondašnjih čudesa tehnike, koji su manufakturu pretvarali u visokoproduktivnu industriju, tako i danas postoji bojazan od posledica tehnološke revolucije u dvadeset prvom stoleću. Ovom svetu, međutim, nema povratka, jer, kako kažu futuristi, nije za sva vremena suđeno da fabrički radnici, rudari i topioničari robuju, i fizički i psihički, nezdravim i teškim uslovima proizvodnje.
- Pre 150 godina nije bilo fabrika, a u narednih 50 gotovo da neće biti ljudi koji će u njima raditi - predviđa nemački robotičar, profesor Gerd Hircinger. - To moramo ostvariti, povratka nema. Mislim da taj proces niko ne može da zaustavi. Ja sam robotičar, a robotičari sanjaju o starom Rimu. U starom Rimu robovi su obavljali razne poslove, a obični građani su vodili lep život, bavili se umetnošću i naukom. Robotičar sanja danas o tome da u budućnosti roboti proizvode sve što je potrebno, da rade teške poslove, zidaju kuće, a da ljudima više ne bude potrebno da se muče onim što je teško i opasno. Ali, da to može biti rizično, dokazano je upravo u starom Rimu, jer je Rim propao u obilju i blagostanju, uz lep život. To ne znači da mi moramo bezuslovno da podražavamo Rimljane. Postoji šansa da se ljudima objasni da će imati više vremena da uživaju u životu, da će moći da se bave zanimljivim stvarima, da stvaraju duhovne vrednosti, da otkrivaju uzroke bolesti i produže ovozemaljsko trajanje.
Ono što će nam činiti život sve lakšim i zanimljivijim jeste moćna informatika - moderne forme elektronskih komunikacija. Nastaće era velike bliskosti među ljudima, nasuprot današnjoj individualizaciji i otuđenosti. A to znači ulazak u fazu boljeg razumevanja i saradnje. Obavljanje mnogih poslova kod kuće - od kupovina do poštanskih i bankarskih usluga, čak vođenja virtuelne ljubavi - odavno je uzelo maha. Internet će izmeniti svet.

IZRAČUNATO je da jedan poslovni čovek u Americi u proseku prima 170 različitih poruka dnevno. Taj pritisak, međutim, postaje sve veći, pa se postavlja pitanje granica izdržljivosti perceptivnog aparata ljudskog bića.
Vizionari najavljuju digitalnu monetu na komercijalnom elektronskom tržištu posredstvom Interneta, globalnu radio-telefoniju, masovne veze na celoj planeti, uz mogućnost da se sagovornici vide na ekranu, ma gde živeli. Koliko je sve to dobro za zdravlje, razum i dušu homosapiensa - niko ne može pouzdano da prognozira.
- Poboljšanje tehnike veza između naroda može da izazove i progres i regres u kulturi; ovo drugo smatram najvećom mogućom nesrećom u dvadeset prvom veku - izražava svoju bojazan akademik Belakonj. - Mnogo veća od svake ekološke katastrofe bila bi katastrofa varvarstva, mogućnost da u svetu odjednom prevlada varvarstvo, mračnjaštvo, koje može da odvede do ratova, do toga da najmoćnija sredstva komunikacija budu pretvorena u sredstva za širenje mržnje, destrukcije, varvarske stihije, umesto za širenje humanosti i kulture.
Da li će moćna tehnika da se otrgne iz ruku čoveka i da ga nadvlada, da postane samoj sebi jedini cilj? Hoće li ljudski um imati dovoljno spretnosti da kontroliše tehnologiju, da je usmeri ka stvaranju boljih, srećnijih okolnosti?
Jedna od opasnosti na tom putu svakako je težnja savremenih moćnika da dominiraju svetom i da svim sredstvima suzbiju svako suprotstavljanje, čak i ono na misaonom planu. Britanski književni klasik Oldos Haksli je svojevremeno zapisao: “Osećam veoma snažno opasnost da ćemo biti iznenađeni sopstvenim napretkom. To se dešava uvek iznova u istoriji s razvitkom tehnologije, da se u promenjenim društvenim uslovima ljudi iznenada nađu u situaciji koju nisu predvideli, kako čine svakakve stvari koje doista nisu želeli.”
Ono što unosi izvesnu uznemirenost jesu skrivena traganja za nevidljivim mehanizmima upravljanja ljudskom svešću i postupcima.

Izvor: Novosti

“Plava ptica” i “artičoka”
25. avgust 2007

DA su psihološka i elektromagnetna oružja već usavršena i da mogu biti upotrebljena protiv ljudi, otkrio je američki Progresivni magazin u januarskom broju 1996. prenoseći izvode iz članka "Tehnologija koja ne ubija i vazduhoplovstvo", objavljenog u “Žurnalu Vazduhoplovne komande” i vazdušnih snaga. "U sasvim bliskoj budućnosti postaće jasno da metodi, bezopasni po život, mogu biti primenjeni u širokom spektru konflikata, uključujući kriminal i terorizam", piše između ostalog u ovom članku.
Autori otkrivaju prvi put da armija SAD razvija mikrotalasna oružja, s namerom da ih upotrebe protiv ljudskih bića! (To je zapravo jedan od ciljeva famoznog programa HAARP. Posredi je složeni sistem za emitovanje elektromagnetnih impulsa ogromne snage u jonosferu, radi uništavanja satelita, aviona i objekata na zemlji u takozvanom ratu zvezda, radi programiranja klime, ali i radi kontrole mentalnih funkcija ljudi!). Ova vrsta oružja je vrlo prodorna, jer "ne napada samo ljudsko telo" - stoji u pomenutom članku, "već dopire do uma i nervnog cntra". Namena tih oružja je da "dezorijentišu ili poremete psihičku stabilnost" ličnosti.
Sumnje, pa i uverenja ljudi od naučnog autoriteta da američka armija, uz pomoć Ministarstva pravde, radi na usavršavanju sredstava za slamanje volje i potčinjavanje ljudi, izaziva već godinama mnoge nedoumice. Tako nešto nespojivo je sa ustavnim slobodama i opšteprihvaćenim shvatanjem ljudskih prava u Sjedinjenim Državama.
U poslednjih nekoliko godina, međutim, u američku i svetsku javnost prodrla je sadržina mnogih, do tada duboko skrivanih izveštaja i dokumenata CIA o finansiranju i realizovanju naučnih opita čiji je cilj manipulacija ljudskom psihom! U mnogim stručnim i popularnim edicijama izneseni su primeri gotovo neverovatnih pokušaja da se živi ljudi, sugrađani, podvrgnu raznim oblicima mentalne torture pomoću elektromagnetnih talasa ekstremno niske frekvencije, narkotika, hipnoze, podsvesnog zastrašivanja i drugih nedozvoljenih metoda.
ADMIRAL Stensfild Tarner, direktor CIA, svedočeći pred Senatom SAD povodom zloglasnog projekta psihokontrole, poznatog pod skraćenicom MK-ULTRA, obelodanio je činjenice o broju naučnika i institucija, angažovanih u 149 parcijalnih istraživanja. On je saopštio da je bilo okupljeno 185 istraživača u raznim nevladinim ustanovama, i pobrojao 44 koledža i univerziteta, 15 hemijskih i farmaceutskih kompanija, 12 bolnica i klinika, i tri kazneno-popravna zavoda. Žrtve eksperimenata, recimo, zatvorenici u San Francisku i Njujorku, nisu bili svesni da su pod dejstvom određenih hemijskih agensa i droga. Uopšte, opiti ove vrste obavljani su mnogo ređe sa znanjem i pristankom onih koji su bili izabrani da budu u ulozi laboratorijskih kunića, a u najvećem broju slučajeva ljudi su bili nesvesno izloženi dejstvu raznih fizičkih i hemijskih faktora, takozvanim postupcima ispiranja mozga, sugestiji i hipnozi.
Novi oblik ropstva začet je neposredno posle Drugog svetskog rata. Poznatim “Projektom spajalice “američke vlade bilo je obuhvaćeno oko dve hiljade nacista visokog ranga u hitlerovskoj hijerarhiji, kojima je odobreno useljenje u Sjedinjene Države i obezbeđeno uključivanje u najdelikatnije poslove, kao što su spoljna politika, špijunaža, vojna industrija i specijalne oblasti nauke. Zahvaljujući dojučerašnjim neprijateljima, odnosno njihovom iskustvu u vivo-eksperimentima, tehnika kontrole uma se rapidno razvijala.
"Nemci su pod nacističkom vladavinom započeli ozbiljna ispitivanja moždanih funkcija u stanju traume" - napisali su Fric Špringmajer i Cisko Viler u knjizi "Formula iluminata" - nastojeći da stvore nove robove, nemoćne da se odupru nevidljivoj sili koja upravlja njihovim osećanjima i željama, koja vlada njihovom podsvesti i usmerava njihove postupke. Jozef Mengele, zloglasni Anđeo smrti, bio je jedan od 900 vojnih i medicinskih stručnjaka tajno infiltriranih u Sjedinjene Države. Uprkos dugogodišnjoj zagonetki o tobožnjem nestanku ovog ratnog zločinca, za koga se pretpostavljalo da se krije u amazonskim džunglama, magazin "Neksus" u broju za februar-mart 1999. tvrdi da je Mengeleu odmah posle rata u SAD bilo omogućeno da nastavi svoja perverzna istraživanja i da mnoge saradnike uvede u tajne crne magije ljudske duše.
RAD dr Mengelea na otkrivanju puteva do tamnih prostora podsvesti i sfere instinkta, nastavljen je docnije u projektima CIA pod nazivima “Plava ptica” i “Artičoka”, koji je evoluirao u zastrašujući program “MK-ULTRA”. O ovom kontinuitetu i bizarnim ciljevima obaveštajne službe, glavnog finansijera zloupotrebe nauke, piše Džon Marks u svojoj knjizi "Potraga za mandžurijskim kandidatom", a izvesni Džon Makarti, kapetan specijalnih jedinica američke armije, koji je izvlačio ubice CIA iz Sajgona za vreme rata u Vijetnamu, rekao je da je “MK-ULTRA” akronim u službenoj upotrebi čije je značenje "Proizvodnja ubica koji se koriste smrtonosnom veštinom radi plaćenih ubistava" (Manufacturing Killers Utilizing Lethal Tradecraft Reljuiring Assassinations).
Drugim rečima, da bi proizvodila programirane ubice kroz program “MK-ULTRA”, CIA je organizovala 149 posebnih istraživanja u oblasti biologije, farmakologije, psihologije, laserske fizike i elektronike. Naravno, na osnovu otkrivenih dokaza, ustanovljeno je da se CIA obilato služila rezultatima eksperimentisanja s ljudima dovedenim u stanje traume ili emotivnog šoka, razvivši tehniku saslušavanja osumnjičenih koja se sastoji od izazivanja "mnogostruke poremećenosti ličnosti". Ta poremećenost je zapravo udvostručavanje, odnosno stvaranje dvostruke ili čak mnogostruke ličnosti, da bi u protivprirodnom nasilju nastali unutarnji šizofreni konflikti, sve dok iznemogla žrtva ne bi postala podatna raznim sugestijama.
Čini se da je ovom nečasnom tekovinom svog mračnog genija Mengele u stvari nastavio holokaust, na novom tlu, u novim okolnostima, ali na savršeniji način. O tome dokle seže paklena igra politike, obaveštajne službe i izopačene nauke, vidi se iz takozvanog projekta “Monarh”, o kojem će zauvek ostati zabeleženo ono što su preživele tri žene - nevoljni objekti manipulacija.
Ketrin Saliven je u fascinantnoj knjizi pod naslovom “MK” opisala unutrašnji svet podeljene, mnogostruke ličnosti. Ona je rekonstruisala u sećanju mehanizme i metodologiju prelaska iz jednog alternativnog stanja u drugo. Kao programirani ubica i rob seksa, Salivenova veli da su je zloupotrebili i silovali ljudi najvišeg društvenog ranga.

Izvor: Novosti

Gospodari emocija
26. avgust 2007

JEDAN od gospodara svesti Ketrin Saliven bio je pokojni operativac CIA Džejms Džizus Englton, problematična ličnost, pod sumnjom da istovremeno radi i za KGB i Mosad. Očuh ove devojke bio je prvi programer njene volje. On je radio za kompaniju “Vestern elektrik”, a potom za AT&T, koje su bile u tesnoj vezi sa službom CIA i istraživačkim centrom NASA.
- Moj očuh je bio onaj koji mi je pričinio najveće zlo - kaže K. Saliven. - Kroz teror, kroz razne oblike torture. Bio je čovek briljantnog uma, a izgleda da je uživao u onome što mi radi. Ona dodaje da je bila korišćena za “seksualne usluge” i muškarcima i ženama, na “beta način”, a isto tako i kao ubica, telohranitelj i ubačeni talac, na “delta način”...
U čemu se sastoje “alfa”, “beta”, “delta” i “teta” modeli programiranja ličnosti?
- “Alfa” je baza za sve ostale programe - objašnjava ova nesrećna žena. - To je bila faza kad je mnoštvo informacija ubačeno u moju memoriju, u moj um, da bi se njima kasnije koristili programeri za usađivanje drugih programa. Tada su neka od mojih generički izmenjenih stanja locirana. “Beta” je bio moj “alter ego” koji služi za seks. Taj “alter ego” nazivali su katkad stanjem “Barbi”, verovatno po imenu Klausa Barbija.
Preživele žrtve projekta “Monarh” su još dve žene - Keti O’Brajen, autor knjige “Transformacija Amerike”, i Brajs Tejlor, koja je svoj slučaj iznela u knjizi “Sjaj zvezda”. Obe su bile takođe podvrgnute stadijumu “beta”, odnosno pretvorene u robinje seksa. Nalazeći izvesnu sličnost s položajem glumice Merilin Monro, nazvali su ih “predsednički modeli”, jer su bile neka vrsta robotizovanih ličnosti na usluzi političarima na visokim položajima. Prema pomenutoj Špringmajerovoj knjizi, 1981. godine “novi svetski poredak” je proizvodio nastavne filmove za još neiskusne programere. Zatočenik programa “Monarh”, Keti O’Brajen, bila je iskorišćena u filmu “Kako podeliti ličnost i stvoriti seksualnog roba”. Dvojica porno-fotografa bila su angažovana da pomognu centru NASA da kreira ove instruktivne filmove. Salivenova se priseća: “Upotrebljavali su me i kao dete i kao odraslu osobu, u stanju izmenjene ličnosti, a imala sam više takvih stanja. U tim trenucima gubila sam moć otpora. Nisam čak bila ni ljuta. Bila sam apsolutni seksualni rob, i činila bih sve što mi se kaže da činim.”
P rogramiranje na stupnju “delta” je proizvođenje ubica, čemu, kao pomoćno sredstvo, služe filmovi “Nikita”, “Mesto bez povratka” i “Dugi poljubac za laku noć”, koje izabrani medijumi moraju da gledaju bezbroj puta, da bi im se kap po kap ulila ravnodušnost prema zločinu, odnosno prekinuo priziv savesti. Razmatrajući ono što se dešava u fazi “delta”, Salivenova kaže u intervjuu radiju CKLN: - Iskorištavana sam da zadajem udarce, da ubijam, a isto tako da budem odan telohranitelj i spasavam taoce. Imala sam u sebi više ličnosti od kojih je svaka bila specijalno trenirana i raspolagala različitim veštinama za postizanje različitih ciljeva. Postojali su ljudi koji su me uvežbavali, uslovljavali moje postupke, lomili moju volju, razarali moju psihu i određivali različita stanja moje svesti...
Stepen “teta” je dovođenje manipulisane osobe u stanje razvijene “magnetne energije”, kad je podesna za razne parapsihološke eksperimente, kao što su, na primer, duhovna veza sa ljudima na daljinu, čak u drugim zemljama, vančulna percepcija, intuicija itd.
U dugoj ispovesti pod naslovom “Sjaj zvezda: hrabro bekstvo jedne žene od kontrole uma”, Brajs Tejlor iznosi bezmalo ista iskustva koja imaju dve njene sapatnice, O’Brajenova i Salivenova. Iako pribegava fikciji, ona u svojoj knjizi jasno ukazuje na činjenicu da najveće zločine čine članovi elite na vrhu svetske moći. Brajs Tejlor je isto tako bila “predsednički model”, a u jednom intervjuu iznela je intimne detalje svojih mnogobrojnih doživljaja sa političarima koji promovišu “novi svetski poredak”. Šta to znači biti “predsednički model”, Brajs opisuje rečima: “To znači da ste programirani da se prepustite seksu sa predsednicima, i da prečujete sve što oni kažu, jer su političari podsticani da se radi seksa oslone na zaštitu CIA, kako ne bi bili u osetljivoj poziciji da otkriju neku tajnu vezanu za nacionalnu bezbednost bilo kome izvan svog kruga, ili da budu ucenjeni.”
Oporavljene žrtve “Monarha” govore o traumama tokom “rituala zloupotrebe”, poznatijim kao “satanski rituali”, budući da se često primenjuje prepoznatljiva ikonografija satanizma i luciferizma. Upotrebom droga, uz pomoć hipnoze, raznih vidova pritiska i elektrošokova, kriminalni izvršioci “Monarha” proizvodili su nove, “uspešne” generacije svojih žrtava. To, nažalost, nije naučna fikcija, već naučna činjenica. Višestruka pometnja personaliteta služi fragmentaciji ljudske svesti radi zloupotreba “u višem interesu” - za razne nezakonite aktivnosti, kao što je promet narkotika, šverc, izvršenje naručenih ubistava, prenošenje tajnih poruka...

Izvor: Novosti

Gospodari iz senke
27. avgust 2007

Piše: Miodrag - Mija ILIĆ
OSIM Monarha i predstavljenog projekta MK-ULTRA, u praksi su isprobani i mnogi drugi naučni programi, kao što su Orion, MK-delta, Feniks II (poznatiji kao Montauk), Trident, i u novije vreme RF Media (1990), Tauer (1990), HAARP (1995), Čist obris (1997-98... Svi ovi programi realizovani su pod okriljem obaveštajne službe CIA, američkih vazduhoplovnih snaga, centra NASA i još nekih institucija, uz primenu elektronike, podsvesne sugestije, elektromagnetne rezonantne indukcije, droga, hipnoze, elektrošokova itd.
“Predostrožnosti moraju biti preduzete ne samo da ove operacije ne padnu u ruke neprijatelja”, napisao je jedan od funkcionera CIA, “već isto tako da se drže u tajnosti od američke javnosti generalno. Saznanje da se Agencija angažuje u neetičkim i nezakonitim aktivnostima imala bi ozbiljne reperkusije u političkim i diplomatskim krugovima.” Zato je CIA prvi put još 1972. uništila arhivske dokumente koji se odnose na ovu stranu njene delatnosti, ali i “istorija koja je preživela dovoljno je ogavna”, reči su pisca Marka Cipecauera. To se pre svega odnosi na upotrebu droge LSD, koju su agenti CIA isprobavali na sebi (voljno) i na nekim službenicima i sekretaricama (bez njihovog pristanka).
Kako je zapisao Džon Marks u knjizi "Potraga za mandžurijskim kandidatom", šef po imenu Mors Alen, bivši oficir obaveštajne službe mornarice, i potom saradnik Stejt departmenta, “zahtevao je da mlade sekretarice CIA ostanu posle radnog vremena i da budu provedene kroz postupak hipnoze, dokazujući zadovoljno da može da ih natera da rade sve što on želi. Naveo ih je da kradu tajne dosijee i da ih predaju stranim osobama, da potkradaju jedna drugu, da podmeću požar, a jednu je primorao da uđe u spavaću sobu nepoznatog stranca..” Alen se hvalio svojim rezultatima, tvrdeći da pod hipnozom ugledne ličnosti mogu biti kompromitovane i ucenjene. CIA, zainteresovana dejstvom droge, gajila je nadu da će potajnim podmetanjem LSD dezorijentisati strane lidere i manipulisati njima, a na prvom mestu da će ostvariti jednu od bezbroj šema za onemogućavanje i likvidaciju kubanskog šefa države Fidela Kastra.
EKSPERIMENTI sa drogom LSD sprovedeni su na mnogim ljudima, najčešće nad zatvorenicima i posetiocima bordela, koje je obaveštajna služba namenski otvarala i vodila. Kroz ogledalo, providno s jedne strane, posmatrali bi reakcije drogiranih, a zapažanja su registrovana pod šifrom "Operacija ponoćni klimaks". U Kentakiju sedam dobrovoljaca bilo je pod dejstvom droge neprekidno 77 dana, a jedan pokus završio se tragično kad je Frenk Olsen, naučnik u službi armije, radeći na projektu MK-ULTRA, progutao poveću dozu LSD u viskiju. Posle osam dana teturanja, koje su posmatrači opisali kao paranoidno stanje pod depresijom, Olsen je skočio kroz prozor hotela u Njujorku i našao smrt na pločniku, posle pada s desetog sprata. Agencija je prikrila svoje saučesništvo u ubistvu, a porodica Frenka Olsena otkrila je istinu posle 22 godine.
Vrhunac u traganju za psihološkim oružjima dostignut je u godinama hladnog rata, kada je razrađena široka skala metoda za menjanje mentalne strukture ljudi i njihovo potčinjavanje volji programera.
Geri Kon i Džindžer Tompson, novinari lista "Baltimor san", upustili su se u avanturu istraživanja zlodela CIA u latinoameričkim državama. Utvrdili su, između ostalog, da je CIA obučavala vojni personal u Argentini, Nikaragvi, Gvatemali, Hondurasu, prenoseći svoja “dostignuća” u primenjivanju psihičkih mučenja.
UPRKOS svim upozorenjima, razotkrivanjima, kritičkim analizama, objavljenim potresnim ispovestima, čak pismima upućenim predsednicima SAD, moćni centri bezobzirno idu dalje u nastojanju da se ostvari konačni cilj: dominacija nad svim ljudima. Povodom opisanog projekta HAARP, u publikaciji "Konflikti niskog intenziteta i moderna tehnologija", čiji je izdavač Ratno vazduhoplovstvo SAD, kapetan Pol Tajler piše detaljno o elektromagnetnom psihotropičnom oružju, koje se može upotrebiti protiv civila, za osujećivanje terorista i “kontrolu ulične gomile”.
Bombardovanjem jonosfere snažnim elektroimpulsima i usmeravanjem uzvratnih elektromagnetnih talasa, američki vojnoobaveštajni vrh ostvaruje vekovni san svih gospodara: doziranje opšteg raspoloženja ljudi. HAARP, kako pišu stručnjaci, može da umiri ili razbesni demonstrante, da neutrališe borbeni duh neprijateljske vojske, da pomuti planove terorista, da obodri sugrađane da veruju svojoj vlasti...
Autor studije "Psihodiktatura u Americi" Aleks Konstantin tvrdi da su masovna ubistva u školama i na ulicama posledica uticaja ultrazvuka, koji emituju laboratorije za psihoeksperimente u opsegu od 435 megaherca, što je ravno frekvenciji ljudskog mozga.
Nauka, u sprezi sa krupnim kapitalom, nezajažljivim u pokoravanju ljudi i prirode, povezana sa vojnoindustrijskim kompleksom, koliko god da doprinosi opštem napretku, toliko ugrožava opstanak života na Zemlji.

Izvor: Novosti

 

Svaka cast na trudu da ovako lepo sredis i postavis ove jako zanimljive clanke