Reforma Srpske vojske !!! :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

REFORMA SISTEMA ODBRANE !!!
Reforma Vojske Srbije
Reforma nadležnih institucija države u oblasti odbrane
Reformski zadaci drugih institucija od značaja za odbranu

REFORMA SISTEMA ODBRANE

Politikom odbrane Republika Srbija usmerava se reforma sistema odbrane prema realnim izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti, realnim mogućnostima i međunarodnim standardima.

Usvajanjem Strategije odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora ( koja je na snazi do donošenja nove )i Odluke Vrhovnog saveta odbrane o osnovama organizacije Vojske Srbije stvorene su osnovne pretpostavke za sprovođenje reforme sistema odbrane Republike Srbije.

Osnovni cilj reforme jeste izgradnja efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane i profesionalne i modernizovane Vojske, opremljene i osposobljene da realizuje definisane misije i zadatke.

Da bi se ostvario cilj reforme, neophodno je da se obezbede: politički konsenzus, zakonska regulativa, finansijska sredstva, uključenje u bezbednosne integracije i podrška javnosti.

Uprkos teškoćama sa kojima se suočavala u proteklom periodu, Republika Srbija postigla je značajne rezultate u reformi sistema odbrane u složenim bezbednosnim i materijalnim uslovima. U vezi s tim:

- usvojena je Strategija odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora;
- usvojene su Osnove reforme sistema odbrane;
- formiran je Odbor za koordinaciju reforme sistema odbrane u Ministarstvu odbrane;
- formiran je Fond za reformu;
- formiran je Centar za mirovne operacije;
- vojni pravosudni organi prešli su u nadležnost civilnih sudova;
- poslovi obezbeđenja državne granice na teritoriji Republike Srbije otpočeo je u januaru 2005. godine;
- uspostavljena je nova organizacija Ministarstva odbrane i Generalštaba;
- Obaveštajna uprava i Uprava bezbednosti preformirane su u Vojnoobaveštajnu i Vojnobezbednosnu agenciju i pretpočinjene Ministarstvu odbrane;
- znatno je smanjen broj jedinica na taktičkom nivou, a preformiranjem i dislokacijama poboljšana je njihova popuna i opremljenost;
- rasformirani su školski centri i uspostavljena jedinstvena Vojna akademija.

Realizacijom navedenih aktivnosti stvorene su važne pretpostavke za nastavak reforme, učešće Vojske u misijama Organizacije UN i aktivan kurs ka priključenju evroatlantskim bezbednosnim integracijama. Reforma sistema odbrane obuhvata reformu Vojske i razvoj ostalih elemenata sistema odbrane.

Reforma Vojske Srbije

Cilj reforme Vojske jeste izgradnja profesionalne vojne sile osposobljene da realizuje dodeljene misije i zadatke.

Radi realizacije cilja reforme, definisana su sledeća strateška opredeljenja: postepeno skraćivanje vojnog roka; postupna profesionalizacija vojske; stvaranje moderno organizovane, naoružane, namenski pripremljene i interoperabilne vojske osposobljene za realizovanje dodeljenih misija i zadataka; poboljšanje statusa i standarda pripadnika vojske i Ministarstva odbrane.

Prioriteti u razvoju Vojske jesu jačanje i modernizacija protivterorističkih, brzo pokretnih, helikopterskih, sanitetskih i inžinjerijskih jedinica i jedinica vojne policije, kao i osavremenjavanje i razvoj sistema komandovanja na svim nivoima.

Razvoj Vojske Srbije Gore operacionalizovan je u tri faze.

Prva faza (do kraja 2004. godine). Nakon stvaranja stabilnijeg bezbednosnog okruženja, preduzete su brojne izmene na osnovu kojih je racionalizovana organizacija Vojske; rasformirane su jedinice i ustanove koje su imale neadekvatnu namenu i opremu, a preformiranjima i dislokacijama poboljšani su popuna i opremljenost ostalih jedinica.

Racionalizacija Vojske realizovana je kroz:

- organizacijske promene - rasformiranje, preformiranje, pregrupisavanje, čime je smanjen broj komandi, jedinica i ustanova za 30 odsto;
- smanjenje naoružanja i vojne opreme - iz operativne upotrebe povučena su zastarela sredstva ratne tehnike;
- smanjenje broja lokacija - smanjeno je devet garnizonskih mesta;
- smanjenje broja ljudstva - formacijsko brojno stanje Vojske smanjeno je za 29 odsto. Prema strukturi kadra smanjeno je 26 odsto oficira, 12 odsto podoficira, 32 odsto vojnika po ugovoru, pet odsto civilnih lica i 33 odsto vojnika.

Druga faza (od 2005. do 2006. godine). U toj fazi ubrzaće se reformski proces kroz uspostavljanje savremene organizacije na strategijskom i operativnom nivou i nastaviti racionalizacija Vojske na taktičkom nivou. Navedenim promenama stvoriće se osnove za modularno organizovanje, sa bataljonima-divizionima-eskadrilama kao osnovom organizacije Vojske. Radi interoperabilnosti sa saveznicima i partnerima, komande i jedinice opremiće se savremenim naoružanjem i opremom za učešće u mirovnim operacijama.

Na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane, donetih 2004. godine, planirane su sledeće organizacijske promene:

- organizacijske promene na strategijskom i operativnom nivou - usklađivanje organizacije Generalštaba sa organizacijama savremenih oružanih snaga, formiranje komande operativnih snaga, komandi vidova i logistike i rasformiranje komandi korpusa;
- rasformiranje graničnih jedinica - prelazak granične službe u nadležnost MUP-a Republike Srbije;
- organizacijske promene borbenih jedinica - preformiranje i rasformiranje jedinica koje nisu organizovane prema misijama i zadacima definisanim u Strategiji odbrane i Vojnoj doktrini Srbije i Crne Gore, i povlačenje iz operativne upotrebe zastarelog naoružanja i vojne opreme;
- organizacijske promene u logistici, školstvu, zdravstvu i ustanovama kulture - rasformiranje dela ustanova koje nisu neophodne za funkcionisanje Vojske i prelazak dela ustanova na dohodovni način finansiranja.

Navedenim organizacijskim promenama obezbediće se značajni resursi za uspostavljanje savremene organizacije i stvoriti mogućnost za preduzimanje sledećih mera vezanih za prelazak na model profesionalne Vojske. Organizaciona struktura Vojske u drugoj fazi reforme prikazana je na šemi 4.

Treća faza (od 2007. do 2010. godine). U toj fazi će se završiti planirani ciklus reforme Vojske i značajno ubrzati modernizacija naoružanja i vojne opreme. Težište organizacionih promena biće na formiranju komandi snaga za reagovanje, glavnih odbrambenih snaga, teritorijalnih snaga i logistike. Pod realizacijom treće faze podrazumeva se prevazilaženje vidovske organizacije, a zato su neophodne značajne strukturne i funkcionalne promene na svim nivoima organizovanja. Jedinice kopnenih snaga dominantno će biti organizovane na modularnom principu, a težište modernizacije biće na osavremenjavanju postojećeg i nabavci savremenog oružja i opreme za protivterorističke i inžinjerijske jedinice i jedinice veze.
U vazduhoplovnim i protivvazduhoplovnim snagama biće zastupljen modularni princip organizacije; objediniće se borbene i logističke jedinice u okviru vazduhoplovnih baza i razvijati objedinjene snage PVO teritorije i sistem vazdušnog osmatranja i javljanja, koji će biti uključeni u zajednički sistem u regionu. Modernizovaće se određeni broj aviona lovačke i lovačko-bombarderske namene, višenamenski helikopteri i radarski i raketni sistemi.
Snage Mornarice biće organizovane u pomorske i obalske snage i snage na unutrašnjim plovnim putevima. Težište u razvoju biće na povećanju mogućnosti za protivbrodska dejstva, PVO pomorskih snaga i osavremenjavanju komandno-informacionog sistema.
Strukturu Vojske prema nameni sačinjavaće: snage za reagovanje, glavne odbrambene snage, teritorijalne snage i logističke snage (šema 5).

Snage za reagovanje izgrađivaće se u moderno opremljene, osposobljene i u najvećem postotku popunjene jedinice. Činiće osnovnu snagu Vojske za odgovor na vojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti. Biće sastavljene od snaga za hitno reagovanje i snaga za brzo reagovanje.
Snage za hitno reagovanje biće profesionalne, specijalno opremljene i osposobljene jedinice, namenjene za protivteroristička i protivdiverzantska dejstva i za pružanje pomoći u odgovoru na nevojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti. Zadatke će obavljati samostalno i u sadejstvu sa snagama ministarstava unutrašnjih poslova država članica i međunarodnim snagama.
Snage za brzo reagovanje biće popunjene, opremljene i osposobljene za odgovor na vojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti, za učešće u mirovnim operacijama i obezbeđenje uslova za mobilizaciju i narastanje glavnih odbrambenih i teritorijalnih snaga. Popunjavaće se profesionalnim kadrom i aktivnom rezervom.

Glavne odbrambene snage činiće jedinice namenjene za: ojačavanje snaga za reagovanje; odgovore na vojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti; obuku profesionalnog sastava, vojnika u drugom periodu vojnog roka i rezervnog sastava, kao i za pomoć stanovništvu u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa.

Teritorijalne snage biće jedinice opremljene i osposobljene za obavljanje zadataka u dodeljenim zonama odgovornosti. Popunjavaće se na teritorijalnom principu. Biće namenjene za: osnovnu obuku vojnika, odbranu pravaca i objekata u zonama odgovornosti i pružanje pomoći u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa u kojima su ugroženi ljudski životi, životna sredina i materijalna dobra. U miru će ih činiti profesionalni sastav i vojnici na odsluženju vojnog roka za vreme osnovne obuke, a u ratu i pasivna rezerva.

Razvoj profesionalizacije Vojske prouzrokovaće postepeno ukidanje glavnih odbrambenih snaga, a njihova uloga biće dodeljena snagama za reagovanje i teritorijalnim snagama.

Logističke snage činiće jedinice i ustanove opremljene i osposobljene za obavljanje zadataka vezanih za logistiku. Oslanjaće se na vojnu i nacionalnu logistiku i ekonomiju države. Zasnivaće se na sistemskom pristupu, jedinstvu komandovanja i raspoloživim materijalnim resursima, uz poštovanje principa neprekidnosti i fleksibilnosti. Biće namenjene za: snabdevanje, održavanje, ishranu, odevanje, smeštaj, transport, zdravstvenu zaštitu i razvoj i održavanje infrastrukture.

Radi uspešne realizacije misija i zadataka Vojske, do 2010. godine, Republika Srbija će:

- organizovati i pripremiti, na visokom stepenu borbene gotovosti, deo profesionalnih mirnodopskih jedinica, pre svega za protivterorističku borbu;
- organizovati dovoljne snage za odvraćanje i odbranu koje će biti mobilne, fleksibilne i sposobne za borbena dejstva na kopnu, u akvatoriji i vazdušnom prostoru, u svim vremenskim uslovima;
- pripremiti deo jedinica, jačine do bataljona, za učestvovanje u mirovnim operacijama. Prioritet će biti na pripremi pešadijskih, inžinjerijskih i sanitetskih jedinica i jedinica vojne policije. Pored toga, pripremiće se i određeni broj posmatračkih i spasilačkih timova za učešće u humanitarnim operacijama;
- osposobiti deo snaga za učešće u spasavanju stanovništva u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa;
- pripremiti teritorijalne snage za odgovor na eskalaciju vojnih i nevojnih pretnji i pomoć stanovništvu u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa većih razmera;
- organizovati sistem obrazovanja i obuke pripadnika Vojske, rezervnog sastava i građana za odbranu.
Uspostavljanjem funkcionalne organizacije komandi na strategijskom, operativnom i taktičkom nivou, organizacija Vojske Srbije biće usaglašena sa standardima modernih armija.

U svim fazama reforme, postojeća organizacija Vojske menjaće se u korist brzopokretnih i fleksibilnih jedinica, popunjenih, opremljenih i osposobljenih za realizaciju misija i zadataka samostalno ili u sadejstvu sa snagama partnera, saveznika i prijateljskih država. Prema utvrđenoj dinamici, postepeno će se uvoditi profesionalni kadar na sve ključne vojničke dužnosti. Vojska Srbije razvijaće se prema dugoročnom planu modernizacije, za koji će biti neophodna veća budžetska podrška.

Reforma nadležnih institucija u oblasti odbrane

Ciljevi reforme institucija države ustanovljenih na osnovu ustava države u oblasti odbrane su:
- dostizanje potrebnog nivoa efikasnosti u obezbeđivanju uslova za funkcionisanje državnih organa, privrede i javnih službi u odgovoru na nevojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti;
- zaštita i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine;
- uređenje teritorije i akvatorije za potrebe odbrane.

Prioriteti razvoja institucija država članica u oblasti odbrane su: formiranje teritorijalnih i mobilnih specijalizovanih jedinica civilne zaštite; formiranje nastavnih centara za obuku pripadnika civilne zaštite i stvaranje uslova za civilno služenje vojnog roka u ustanovama, organima i službama civilne zaštite

Reforma institucija odvijaće se u tri faze.

Prva faza (do kraja 2005. godine). Usvojiće se doktrinarna dokumenta institucija države i doneti zakon o civilnoj zaštiti. Urediće se nadležnosti u oblasti civilne zaštite države i obrazovati organi uprave za vanredne situacije pri vladi. Reorganizovaće se štabovi civilne zaštite kao operativno-stručni organi izvršne vlasti za rukovođenje zaštitom i spasavanjem.

Druga faza (od 2006. do 2007. godine). Formiraće se i osposobiti teritorijalne i mobilne specijalizovane jedinice civilne zaštite koje će, uz profesionalne vatrogasne jedinice, činiti okosnicu interventnih snaga zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Obrazovaće se nastavni centri za obuku kadra koji profesionalno radi na poslovima civilne zaštite i u štabovima civilne zaštite, i osposobljavaće se lica na civilnom služenju vojnog roka za mere, postupke i aktivnosti u zaštiti i spasavanju.

Treća faza (od 2008. do 2010. godine). Izgradić e se i osposobiti sistemi zaštite i spasavanja, kao i kontinuiranog funkcionisanja državnih organa, privrede i javnih službi za odgovor na nevojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti, prema potrebama, standardima i mogućnostima. Težište u razvoju institucija države i lokalne samouprave u oblasti odbrane biće na povećavanju sposobnosti za zaštitu i spasavanje ljudi i materijalnih dobara.
Preduzimanjem predviđenih mera i aktivnosti obezbediće se neophodan doktrinarni i normativni okvir za usklađivanje aktivnosti državnih organa i organa lokalne samouprave države u organizovanju i sprovođenju preventivnih i operativnih mera zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i opasnosti. To je posebno značajno za aktivnosti koje su, na osnovu zakona i međunarodnih standarda, utvrđene kao izvorna nadležnost lokalne samouprave.

Reformski zadaci drugih institucija od značaja za odbranu

Značaj za odbranu Republike Srbije, pored osnovnih elemenata sistema odbrane, imaju institucije koje se bave poslovima u oblasti diplomatije i bezbednosti i drugi organi i službe koji su neophodni za funkcionisanje sistema odbrane.
Poslove odbrane ove institucije obavljaju u skladu sa zakonom, u koordinaciji sa drugim elementima sistema odbrane.

Na osnovu zakonskih ovlašćenja, druge institucije koje su značajne za odbranu:

- učestvuju u procesu planiranja odbrane i odgovorne su za realizaciju svojih planova;
- pripremaju svoje infrastrukturne sisteme za odbranu;
- obezbeđuju zaštitu građana i materijalnih dobara i objekata koji imaju poseban značaj za odbranu;
- sprovode nadzor nad realizacijom mera i aktivnosti za potrebe odbrane;
- predlažu i preduzimaju potrebne mere za funkcionisanje i razvoj sistema odbrane.

Kroz proces reforme sistema odbrane stvaraju se uslovi za sve veće učešće drugih institucija države u realizovanju misija i zadataka Vojske i ostalih elemenata sistema odbrane. Poseban značaj u oblasti odbrane imaju mediji, udruženja građana, nevladine i druge organizacije. Njihova prava i obaveze u toj oblasti regulišu se zakonom.

Izvor: Ministartsvo odbrane Republike Srbije