Prica o sudbini :: Romanticni kutak

Da ljudske sudbine mogu biti surove prema nama i nasim bliznjima, dokaz toga mozemo osetiti i na nama samima,ali ipak jedna od svih tih sudbina me je potresla, ne cak ni potresla, vise bih rekla da me je ostavila bez komentara. Cuvsi je, rasmisljala sam o tome kako bih mogla napisati bilo sta o tome, hm, nisam bas pripadnik onih koji umeju da pisu tragedije, ali eto, dobila sam molbu na napisem nesto o tome, koliko cu biti uspesna ne znam, ipak, trud i volja su bitni…

….Suton jos jednog letnjeg dana, napolju je i dalje bila nepodnosljiva vrucina, ali njemu nije bilo toplo, debeli zatvorski zidovi su drzali hladnocu. Osecala se vlaga, ustajao vazduh. Pogled je uputio ka malom zatvorskom prozoru sa resetkama. Premali da bi prosao kroz njega a taman velik da bi video poslednje zrake Sunca. Pitanje je bilo sad ili nikad. Biti kukavica i staviti omcu oko vrata ili biti jos jednom lav i izaci na ulicu koja je ustvari dzungla. Da li ima hrabrosti da prodje jos jednom kroz sve? Da li bi mogao pogledati je jos jednom u oci i reci joj “Volim te” dok ona skriva pogled iz kojeg izbijaju reci “Volim i ja tebe”? Da li ce moci nemati, a voleti? Da li… Pitanja, pitanja mu okupiraju misli i odvode ga u proslost, vracaju ga na isto mesto pre deset godina. Ne, ni tad nije bio kriv, kleo se, zaklinjao se u nju, njegovu jedinu ljubav, kleo se u njegovog jedinog sina, jedinca, ne, nije bio kriv, ali sudbina, sudbina ima cudne puteve i namere. Proglasen je za silovatelja, i osudjen na 5 godina zatvora. I sad se seca tog dana, bio je kao ovaj, sparan i topao, svratio je samo do kafe-a na jedno pice, pice koje je postalo dva-tri, posle mu je nekako bilo kao kroz maglu, seca se devojke koja je bila u izazovnoj haljini, kolega mu je dosapnuo neku cenu, koju je trebao platiti za nju, pice je radilo svoje, telo se odalo pozudi, glava je bila na nekom drugom mestu. Posle tri sata nije se secao nicega, bio je u svom domu, sin mu se smesio iz kolevke, zena ga je cekala za stolom, strpljiva, blaga i nezna, kao i uvek, videvsi osetio je stid, ne, ne sme je gledati u oci, videce… Nije videla, ali cula je, policija je dosla posle nedelju dana po njega, devojka nezadovoljna kolicinom novca ga je optuzila za silovanje misleci da ce dobiti nagodbu, ali sudovi su surovi. Podignuta je optuznica, povratka nije bilo. Pet godina mraka ga je cekalo. Izricanjem presude i tupim zvukom lupanja cekica po drvenom stolu kao da ga je prenelo u neki drugi zivot, kao da je postao neko drugi do ne samo on. I sad, deset godina posle, seca se prvog osecaja kad je usao u ovu ledenu prostoriju. Kroz otvor je uspeo da ugleda jednu jedinu zvezdu, sklopio je oci… Ljubavi, ako ikako mozes oprosti mi, vecno cu te voleti….
Njegova zelja skroz iskrena i nevina je ipak bila neuslisena, dobio je zahtev za razvod braka. Stavivsi pero na papir potpisao je sebi smrtnu presudu. Zakleo se da ce izaci i uraditi sve da je vratiti a onog trenutka kad bude uvideo da ona vise nikada nece biti njegova, onda ce se pomoliti da se jos jednom sretnu, tamo gore, ako vec ovde nisu bili sudjeni…
…prenuo ga je rezak zvuk zvona koji je oznacavo da svi udju u svoju prostoriju. To ga je prenelo pet godina kasnije, onog dana kad je izasao iz zatvora. Casno je odsluzio nesto sto nije ni zasluzio, ali on nije mislio tako. Po njegovoj glavi se motala misao da je on zasluzio kaznu jer je prevario jedinu zenu koju je ikada voleo. Pet godina samoce i tuge, mislio je on, iskajao sam grehe, dovoljno je proslo da ona zaboravi, ne, ne mora cak ni zaobraviti, ali makar mi oprostiti. Samo je o tome mislio, samo o njoj, kako ce je videti, zagrliti, pogledati je u oci i njima sve reci. Onda bi je cvrsto zagrlio poljubio iza uha i sapnuo najneznijim glasom…. Volim te… Ali bio je to samo san…
Oci su ga zabolele od jacine svetla, ili je to mozda bila njegova podsvest koja mu je rekla surovu cinjenicu da nikada vise nece biti zajedno… Ipak, nije slusao podsvest, slusao je svoje srce. Krenuo je ka njihovoj kuci, sada je to njena kuca. Koraci su mu u pocetku bili tromi, nespretni, onda se poceo kretati sve brze, skoro da je i potrcao… Stigao je… Veliki travnjak, drvece ispred ulaza, razbacane igrace ispred ulaza, i dete, sin, njegov sin, potrcao je prema njemu, sin se okrenuo, i pogledao ga, oci su im se susrele, oboje su stali u momentu. Dete je pocelo da vice mamu… mama neki cika je dosao…. I onda je izasla ona.. U belom, kao na dan njihovog vencanja, kosa joj je bila podignuta, ruke su joj bile mokre, u ruci je drzala sudove, prvo je pogledala ka sinu, a zatim i prema njemu. Zadrhtala je, kolena su joj klecnula….
- Zdravo Konstantine. Pustili su te?!…
- Samo jedno hladno zdravo?! Ne, nisu me pustili, odsluzio sam svoju kaznu, okajao sam svoje grehe. I sad sam opet tu. Dosao sam da vas vidim i da te molim da mi ako mozes oprostis. Znas da te volim, nikada nisam ni prestao da te volim, volim te vise nego sto sam mislio da cu ikada biti u stanju da osecam prema nekome, volim te Ana. Evo dosao sam da te molim na kolenima da mi oprostis za sve…
Izgovorivsi to pao je na kolena, ruke je skupio i prisloni na grudi, pogledao je ocima punim suza.
- Mama, ko je ovaj cika?! Cuo je jedva glas svog sina
- Udji unutra, objasnice ti mama posle. Uvela je sina unutra i zatvorila vrata za njim. Kosta, ja ne mogu vise da budem tvoja zena, ja sam to bila do onog momenta dok TI nisi sve pokvario. Ja ne mogu da ti oprostim to sto si uradio! Za mene je to greh, smrtni! I ma koliko te volela necu moci da ti oprostim. Ne dolazi vise ovamo, Aleksej ne zna ko mu je tata, i sta da mu kazem, tata ti je bio u zatvoru jer je silovao devojku, iako je mene voleo!? Kako to objasniti detetu od 6 godina?! Ne Kosta, ja ne mogu vise da budem tvoja zena. Onog dana si mi slomio srce, ja sam umrla tog dana i mene vise nema. Zivim samo zbog naseg sina, naseg sina, sina kojeg si mi napravio dok smo se jos voleli. Kazem voleli, jer ti mene vise ne volis, prestao si da me volis onog dana… Ja ne mogu vise. Bio si mi sve, dala sam ti sve, i uzeo si mi sve! Unistio si mi zivot i ne zelim da se to isto desi i sa Aleksejem. On je sada moj zivot i to ce nastaviti i da bude. Za tebe nema vise mesta ovde, volela sam te, ne, ne mogu ti oprostiti…
Govorila je kroz suze, skrivajuci lice iza ruku, izgovorivsi sve to usla je u kucu zalupivsi vrata… Kosta je ostao da kleci na njihovom pragu, mora da je mnogo vremena proslo, kad se osvestio vec je bio mrak oko njega. Ustao je i krenuo, kuda i gde ni on sam nije zano ali krenuo je…
Bolna istorija ga je vratila u sadasnjost… Sad mu se sve to nekako cinilo dalekim i stranim, da kao da se sve to njemu nije desavalo. I posle toga, sve sto mu se desavalo za njega nije imalo nekog posebnom smisla, osim do da ce mozda uspeti da vrati njegovu Anjusku…
Sticajem cudnih sudbinskih okolnosti poceo je da peva u jednom omanjem klubu. I pre zatvora se bavio pevanjem, ali ne za novac, vise za svoju dusu, a u sali je voleo da kaze da kad god on peva peva za njegovu Anjusku. I sad je to radio, pevao je samo za nju, iako su je culi svi osim nje. Tugu i zaborav je trazio u alkoholu, dok je pevao bio je sa njom cim bi njegov glas zamuknuo uzimao bi casu i pio. Vremenom je napredovao. Poceo je da peva po vecim klubovima, elitnijim mestima, putovao je mnogo, dobijao je i ponude za plocu, prihvatio je nadajuci se da ce mu ona oprostiti. Postajao je sve popularniji, devojke su mu se same nudile, imao je sve sto je ikada zeleo da ima, od materijalnih stvari, imao, ne, nije imao sve! Nije imao nju! A jednino je nju stvarno zeleo!
Na jednoj od svojih turneja sreo je prijatelja iz detinjstva, uz po koju casicu i pricu uspeo je da ga nagovori da proba malo belog praha koji cu mu doneti zaborav i olaksanje. I tako je poceo… Njegova slava je sve vise rasla, kao i kolicina alkohola i droge koju je unosio u sebe. Trovao se misleci da ce zaboravi doci, i dolazio je, postojali su retki trenuci kad nije mislio na nju, ali bili su to stvarno retki trenuci.
Zacudo i pored ogromne kolicine droge koju je trosio, njegova slava je sve vise rasla, ali rasli i dugovi. Bilo mu je potrebnije sve vise droge a sve manje je imao para.
Svakog dana je slao na njenu adresu korpu sa dvadesettri kamelije. Slao joj je i ulaznice za njegove koncerte, sinu je slao igracke, u pocetku su primali sve, posle su poceli da mu vracaju neotpakovano, on je samo to uzimao i slao ponovo, sa jos poklona. Zvao je, pisao joj pisma, molio… Na svakom koncertu posvecivao bi po pesmu njoj, u svakoj pesmi pevao bi o svom bolu i svojoj ljubavi prema njoj. Ali nikada, nikada nije dobio nijedan odgovor od nje. Nikada nije cuo ni rec, nije dobio ni napisanu poruku, nikada je nije video ni na jednom njegovom koncertu. I to ga je ubijalo, ljubav ga je ubijala vise nego sto je to radila droga. Onda je zapao u krizu, drug koji ga je navukao na drogu, lokalni narkodiler, postao je nestrpljiv za njegovo odugovlacenje i dugovanje. Poslao je par svojih momaka da ga ‘srede’. Batine su ga donekle dovele u red. Mesec dana je bio na lecenju, izlecio se, bar je tako mislio, dobio je novi materijal za plocu, snimio je i postao je jos popularniji nego sto je ikada bio. Opet se vozio u najboljim kolima, oko njega su bile samo manekenke i modeli, imao je tri kuce sa bazenima, posedovao je pravi mali vozni park, odselio se iz njihovog grada i poceo je ponovo sa turnejom. Na tren, samo na jedan tren je nju zaboravio, pevao je i dalje za nju ali nije je spominjao. Imao je plan. Postao je bolji covek, resio je da se sredi. Eto ucinio mu jednom stetu, davsi mu drogu, drugi put korist jer je poslao svoje momke da ga isprebijaju. Bio je opet svoj covek, iako slomljenog srca. Dani, meseci su prolazili, a on je odlagao posetu svom rodnom gradu, ali neizbezno se moralo desiti, i desilo se…
Posle godinu dana se vratio, imao je taman vremena da posle konferencije za stampu ode do nje, jos jednom da je vidi, da je zamoli da mu se vrati, da mu oprosti, i da se sa njom i sa sinom vrati, na koncert, da izadje i kaze, ovo je zena kojoj pevam, ovo je zena kojoj dajem svoj zivot, ovo je zena kojoj pripada moje srce, ovo je moja Anjuska!…
Zaustavio je kola preko puta njihove nekadasnje kuce, izgledalo mu je isto kao i pre cetiri godine kad je bio tu, poslednji put. Otvorio je vrata i izasao iz kola, ugledao je decaka kako se igra sa psom. Nasmesio se, sigurno je to Aleksej, zakoracio je prema njemu, i ugledao je tada nju! Bila je ista. Ista ona devojka u koju se on zaljubio, bio je toliko daleko ali video je ipak boju njenih plavih ociju, video je njen osmeh, kosu kako leprsa na njenim ramenima, i onda je osetio mac kako mu se zabija u srce. Okretala se polako, na licu je imala osmeh, okretala se prema muskarcu. Prisla mu je blago, onako kako je njemu prilazila, zagrlila ga je oko struka, nezno spustila usne na obraz, Aleksej im je prisao nosivsi u ruci loptu. Muskarac je uzvratio poljubac uzeo loptu od Alekse i potrcao prema drugom kraju travnjaka, igra je pocela…. A on… stojao je zanemeo, sokiran, iznenadjen, i skroz slomljen! Sad je sve jasno, vise nikada nece biti njegova. Nikada vise!
Skupio je snage i odvezao se do koncertne sale koja je bila prepuna. Izasao je na binu, bio je mrak, tajac, ocekivali su da pocne da peva a on je samo stojao i cutao…
U zivotu sam napravio jednu jedinu glupost. Neopravdavam sebe i ne kazem da je to sto sam uradio bilo uredu, ali okajao sam svoje grehe, mozda i previse. U zivotu sam voleo samo jednu zenu. U zivotu sam zeleo samo jednu stvar, da se svakog jutra do kraja zivota budim pored nje. I sad, sad vise nemam nista. Nje vise nema u mom zivotu i moj zivot prestaje da ima smisla! Ovo je poslenji koncert koji cu odrzati i posvecujem ga samo njoj, zeni koju sam jedinu voleo vise od samog sebe. Anjuska ovo je samo za tebe….
Posle tog koncerta i te veceri nista vise nije bilo isto za njega. Njegov smisao postojanja je nestao i nije mu bilo bitno sta ce biti sa njim. Opet je poceo da pije, a posle izvesnog vremena poceo je opet da uzima i drogu. Lepe devojke i obozavateljke su polako nestajale, jer niko nije zeleo da gleda pijanog namcora, para mu je takodje ponestajalo i poceo je polako da prodaje sve sto ima. Na kraju je ostao samo sa jednim malim stancicem i par stvari u njemu, krevet, par odela, ploce i slike, slike njegove zene, sina i njega… Danima nije izlazio iz stana, nije se kupao, nije jeo, jedino sto je radio je bilo uzimanje droge i alkohola…
Kad mu je to ponestajalo isao je do grada, tako je krenuo i ove veceri. Obukao je cipele i mantil i izasao na vec opustele ulice, um mu je bio pomucen i zalutao je. Otisao je u kraj u kome su vladali prostitucija i narkomanija. Nailazio je na ljude ali niko mu nije hteo pomoci, a onda je naleteo na neku bandu, srusili su ga i poceli da tuku, nije imao snage ni da se pomeri, uzeli su mu sve sto je imao kod sebe, cak i sliku Anjuske sa Aleksejem, lezao je u lokvi krvi kad je policija dosla, odveli su ga u pritvor…
Film u glavi mu je dosao do kraja.

Na nebu se pojavila zvezda. Blago se osmehnuo. Anjuska, ja tebe i dalje volim! Zakleo sam ti se jednom, i ne, nisam prestao da te volim! VOLIM TE!

Pridrzavajuci se ustao je sa kreveta, od mantila je napravio omcu, zakacio je za resetke od prozora, popeo se na stolicu i stavio je omcu oko vrata.

Volim te Anjuska. Oprosti ako mozes ali ja vise ne mogu sam! Ako si me ikada stvarno volela videcemo se tamo gore! Cekacu te!

Izgovorio je kroz suze. Duboko je uzdahnuo.

Tup zvuk je naprvila stolica koja je pala.

Otkad te nema

Otkada te nema, ne znam kuda poci
Tisucu sam puta ispratio noci
Otkad te nema, sve mi teze ide
Prihatelji stari, moju tugu lijem.
Zivio sam zivot od danas do sutra,
Imenom sam tvojim dozivao jutra,
Ljubio sam druge nesretan sam bio,
I u svakoj od njih tebe volio.

Kazi joj suzo, kazi kako boli,
Kada se voli a ne preboli.
Kazi joj suzo, suzo moja mila,
Zivot moj, ona je bila.