Živeti bivšu ljubav

Skoro svako ima za sobom neku lepu bivšu ljubav, a neki čak imaju i toliko sreće da relativno rano dožive zaista lepu i dugu ljubavnu vezu. S jedne strane, takvo iskustvo mnogo može da pomogne čak i nakon što veza bude gotova, ali s druge, može doći i do problema.

Ono što je sjajno - pored toga što ste nekoliko godina bili u prelepoj vezi u kojoj ste bili srećni, i to još u mladosti - jeste i to što, i nakon što se veza okonča (voljena osoba vam je na neki način postala nedostupna - odselila se daleko, ili joj se nešto desilo, ili...), znate koliko dobra veza može da bude, koliko lepa može da bude. Nećete doći u zamku da od srednježalosne veze pomislite da bolje od toga možda i ne postoji, bar ne za vas - svesni ste činjenice da to nije tačno. Znate da takvu ljubav zaslužujete, da ste je vredni i da je nešto slično ono što bi i u nekoj novoj vezi trebalo da potražite, umesto da se zadovoljavate površnošću ili nekim poluprihvatljivim varijantama.

S druge strane, naći osobu za novu lepu vezu nije lako. Nije nemoguće, daleko od toga, ali kad standarde visoko postavite (u ovom slučaju, opravdano visoko, jer tačno znate šta želite i svesni ste da to postoji), teško je te standarde zadovoljiti. A što je još gore, ono što nije teško jeste upadanje u zamku proživljavanja bivše ljubavi. Kako to izgleda?

Spolja gledano, vi funkcionišete i dalje, imate čak i aktivan život - posle te u mladosti doživljene ljubavi završili ste i školu, zaposlili se, imate drage prijatelje s kojima izlazite, dolazi povremeno i do flerta sa zanimljivim osobama... Međutim, ne ode dalje od flerta. A u sebi i dalje proživljavate bivšu ljubav, prisećate se lepih trenutaka, tugujete što se sve to okončalo, što bi sve bilo normalno kad ne bi trajalo već nekoliko godina nakon što se ta prelepa veza završila.

Svrha tugovanja je upravo u tome da se ono za čim se tuguje odboluje, pa da se život nastavi. Zbog toga je tugovanje ne samo normalno već i poželjno. Ipak, ako traje nekoliko godina nakon okončanja veze, to već nije normalno - to je veoma jak signal da nešto tu ne funkcioniše onako kako bi trebalo.

Šta učiniti? Razmisliti zašto i dalje živite u prošlosti, zbog čega ne dopuštate sebi da u potpunosti nastavite sa životom, a kad dođete do odgovora, pokušati da uklonite uzrok problema. Ukoliko vam nalaženje odgovora ili kasnije uklanjanje uzroka problema nikako ne idu, nije loša ideja ni obratiti se stručnjaku za pomoć - to je svakako bolje nego da zauvek proživljavate ljubav koja se ipak okončala i da nikada ponovo ne doživite sreću, i to onu vrstu sreće za koju sasvim pouzdano znate da postoji i da je dostižna.

Izvor: Krstarica

Jedan od oblika propasti... i najgore je da sledeca veza itekako pati zbog predhodne. Milsim u vecini slucajeva sto ja znam a i ja sam to osetio na kozi.

jedna od posledica shvatanja 'samo jednom se ljubi'
kako da ne 

Upravo tako- mozes mnogo puta voleti i sl... To samo jednom se ljubi potice iz drugih vremena i Srba koji se itekako razlikuju od nas. Tad se veza i brak postovao. Sad to vise nije tako. prema tome- glavu napred i smelo u nove radne pobede

na proslost treba staviti tacku i ziveti sadasnjost

Tako je momak 

ziveti sada...a ne u proslosti..hrabro koracima napred,i ne osvrtati se..sta je bilo,bilo je...za nama ostaje...Svakog od nas ceka svoje mesto pod suncem,svoj karmicki par...osim onih koji su se vec pronasli..

Treba ziveti dalje ali je to ponekad tako tesko....

koliko je to moguce ako mnogo volite nekog,da na proslost zaboravite?????????

Lepa prošlost možeda bude i dobra polazna tačka za budućnost.
Prošlosti se treba ponekad setiti, uspomene su dobra stvar.
Mislim da se prava ljubav ne može sasvim zaboraviti.