Preminula Darinka Jevrić

U Beogradu je juče iznenada preminula jedna od najznačajnijih pesnikinja srpskog jezika Darinka Jevrić, saopšteno je iz Udruženja književnika Kosova i Metohije. Rođena je u selu Glođani kod Peći (Metohija) 1947. godine. Objavila je zbirke pesama: „Dodir leta” – zajedno sa Ratkom Deletićem i Branislavom Todićem – („Jedinstvo”, Priština, 1970. godine), „Prevareni tišinom” („Prosveta” Beograd 1973), „Nestvarni zapisi” („Jedinstvo”, Priština, 1976), „Ižice” (Nolit Beograd – Priština, 1980), „Hvostanska zemlja” (Beograd, 1990), „Slovo ljubve”, izabrane pesme (Podgorica, 1990), „Judin poljubac” (Beograd, 1998), „Dečanska zvona i druge pesme” (Novi Sad, 2004) i „Psalam bezdomnika i druge pesme” (NIJP „Panorama”, Priština – Beograd, 2006).

Pesme su joj prevođene na više stranih jezika; zastupljena je u antologijama savremene srpske poezije u Rusiji, Ukrajini, Turskoj, Indiji, Švedskoj, Češkoj, Italiji, Jermeniji, Engleskoj itd. Dobitnica je književnih nagrada: „Mladosti”, Limskih večeri poezije, Ratkovićevih večeri poezije, Smederevske pesničke jeseni, „Lazar Vučković”, Vukove nagrade, Gračaničke povelje, „Milica Stojadinović Srpkinja”, Matićeve povelje, „Gordana Todorović” i Pečat varoši sremskokarlovačke. Bila je dobitnik Decembarske nagrade Kosova koju je, među prvima, odbila.

Četvrt veka radila je kao novinar Kulturne rubrike u prištinskom „Jedinstvu”. Bila je dugogodišnji hroničar ovog lista, urednik poezije u časopisu „Stremljenja” i član uredništva novosadske „Scene”. Darinka Jevrić je jedna od retkih srpskih intelektualaca koja je posle juna meseca 1999. godine ostala da živi u Prištini i na Kosovu i Metohiji.

M. Ž.

Izvor: Politika

ДЕЧАНСКА ЗВОНА ИЛИ СВЕТКОВИНА СРЦА
ћутим
вјековима ћутим твоје име
слутим како ми послије киша болујеш косу
и како од лелека звона занијемим и ослијепим потом
и ни молитве не разумијем
кад падам у бездан за твојим челом

због тебе кћери јерусалимске
све чедне а удове јесу
и утве златокриле рањавају паучину
снивају
како ти из образа кљују вино
и круне од руку дукате од чиста злата
невјестинске
чемерне кад у невакат дођу

руке ми под најдоњи камен дечански гњију
ти светац и помор библијски
ти седми светогорски монах
ти мојих деветјуговића и бол царице милице
љепота
што је не видјеше очи ни цара ни ћесара
нит младе гојковице

походе ли те кћери јерусалимске
љубави
руку само преко бока да ми пребациш
могла бих ја да цвјетам и бременим сваког прољећа
грло само да ми дахом опалиш
могла бих ја дојити и девет обилића
(леле ако залелечу дечанска звона
па ти се лик са фрескама помути)

а понека птица заборави лет
остави гору и олтар сања
везиље му украду очи
на превару га преко ријеке преведу жедна
а крв би његова укротила све водопаде свијета

а клијале су под бедемима неке очи
и завидјела му гојковица
за осјеку што дугујем крви
грешна се дому враћам
са клетвом дечанских звона у ушима

прашћај љубави

Sahranjena Darinka Jevrić
Verovala je, i ne pomišljajući na bilo kakvu drugu mogućnost, da će njen grob, kada mu dođe vreme, biti na nekom pedlju njenog Kosova i Metohije

Juče u Beogradu, na groblju Orlovača, sahranjena je pesnikinja Darinka Jevrić, jedna od najtananijih i najboljih savremenih srpskih poetesa koja je svoj život, svoju poeziju i sve svoje duhovno nadahnuće dala i posvetila Kosovu i Metohiji. Sahrani je, pored članova porodice, prisustvovao veliki broj prijatelja, kolega i poštovalaca Darinkine poezije, koji su došli ne samo iz Beograda nego i doputovali iz Peći, Gračanice, Prištine, Kosovske Mitrovice… bezmalo sa celog Kosova i Metohije. Od Darinke Jevrić su se u ime porodice i prištinskog „Jedinstva” u kojem je radila oprostili Mirko Čupić i Mirko Žarić, a u ime Udruženja književnika Srbije, čiji je kolektivni član Društvo književnika Kosova i Metohije, pesnikinja Duška Vrhovac.

Duška Vrhovac je pre svojih oproštajnih reči pročitala pesmu „Dečanska zvona ili svetkovina srca” Darinke Jevrić, koju je preminula pesnikinja najviše volela i najčešće čitala.
„Svima si dala više no što si uzela. Dobijala si mrvu, koliko je ko od nas umeo ili mogao da ti da, a svakome si ostavila grumen, pregršt dobrote, blagorodnosti, hrišćanske sestrinske ljubavi. I Srbiji si dala više no ona tebi, jer plemenita i ponosna, a ne gorda, nisi ništa ni tražila”, rekla je Duška Vrhovac, dodajući da je Darinka Jevrić verovala, i ne pomišljajući na bilo kakvu drugu mogućnost, da će njen grob, kada mu dođe vreme, biti u Prištini, u Gračanici, u Dečanima, svejedno, samo neizostavno na nekom pedlju njenog zavičaja, postojbine, njenog Kosova i Metohije. „A mi se danas opraštamo od najveće pesnikinje sa prostora Kosova i Metohije na Orlovači, ovde na periferiji Beograda, sluteći ćutke, pomalo unezvereni, da se duša Darinkina već nadnela nad metohijska polja, nad Kosovo ravno. U tome je sada sigurno ne može sprečiti nikakva odluka bilo kojeg zemaljskog moćnika ili bilo kakve organizacije, a ponajmanje zlih i nepravednih.” Duška Vrhovac je rekla i da veruje da Darinka neće, kao Dučić na svoj Leotar, decenijama čekati „svoja dva metra kosovske zemlje”.
A. C.

Izvor: Politika