Stručnjaci apeluju da se osobe sa psihičkim problemima na vreme leče
Samopovređivanje je ponekad poziv u pomoć

Iako mnogi slučajevi samopovređivanja ostaju nezabeleženi u lekarskim kartonima, psiholozi i psihijatri tvrde da je namerno sakaćenje sopstvenog tela prilično raširena pojava. Naročito među mlađim ženama. Žene su, prema njihovim rečima, dvaput sklonije od muškaraca da nožem zasecaju svoju kožu, da je prže cigaratema i rade još sijaset sličnih stvari. Ovakvo ponašanje, dodaju stručnjaci, najčešće ide "u paketu" sa izrazitom asocijalnošću, (o čemu svedoči njegova rasprostranjenost po zatvorima), ali i s poremećajima u ishrani, nemirom i depresijom.

Naravno, samopovređivanje zastrašuje okolinu. Između ostalog i zato što se veruje da je ono skoro uvek predigra za samoubistvo. Međutim, eksperti naglašavaju da osobe koje se svesno ozleđuju obično nemaju suicidne ideje. "Ti ljudi žele da žive. Oni to rade da bi se osećali bolje. Reč je o impulsivnom činu kome se pribegava da bi se regulisalo raspoloženje", izričit je Armando Favaca, profesor psihijatrije na Univerzitetu Misurija i autor knjige "Tela pod opsadom: Samosakaćenje u psihijatriji i kulturi". Favaca, koji slovi za jednog od najboljih poznavalaca ovog fenomena, objašnjava da oštećivanje sopstvenih organa smesta dovodi do oslobađanja od napetosti. I navodi da oni koji posežu za takvim "lekom" često porede njegovo dejstvo s bušenjem balona. Psiholog Ras Federman, direktor savetovališta pri Univerzitetu Virdžinije, dopunjuje ovo objašnjenje sledećom konstatacijom: "Fizički bol pomaže ljudima da odvrate pažnju od intenzivne emocionalne uznemirenosti, da se praktično odvoje od nje. Ali se ovaj efekat samopovređivanja gubi već posle nekoliko sati".

Favaca i Federman, takođe, kažu da samopovređivanje ponekad predstavlja i poziv u pomoć. Neko će, recimo, nožem "šarati" po svojoj ruci, i onda pokazivati ožiljke tako što će uporno nositi kratke rukave. Ono je, svakako, i jedan oblik samokažnjavanja. Ali ne treba prenebregnuti ni to da pruža izvestan osećaj moći. "Ovakav akt dopušta čoveku koji je uzdrman haotičnim vezama da veruje da ipak ima kontrolu nad bolnim procesima", primećuje Federman. A Favaca otkriva i to da devojke koje su bile seksualno zlostavljane često upravo na ovaj način okončavaju periode dobrovoljne izolacije. Ma koliko to delovalo čudno, njima samoranjavanje pomaže da stave "tačku" na svoje povlačenje iz društva, i krenu dalje.

Među mladim svetom postoje i takvi koji se okupljaju s ciljem da se zajedno "seku". Neki od tih mladića i devojaka ne osećaju pravu potrebu za tim, ali su spremni da unakaze svoje telo jer žude da pripadaju nekakvoj grupi.

Razume se, stručni krugovi apeluju da se svi oni koji povređuju sebe na vreme leče. Pre nego što im to postane navika, nešto od čega su zavisni. Uobičajeni tretman obuhvata psihoterapiju i uzimanje određenih antidepresiva.
Priredila S. Prokić
   


Izvor: Glas Javnosti

Na taj nacin svoj bes iskaljuju na sebi sto svakoako jeste poziv u pomoc,jer se oni kao ne usudjuju da zatraze pomoc a ovako na bolan nacin kaznjavaju sebe i to sve ide samo u krug jer resiti tako problem je nemoguce.
Bol i patnja se uvecavaju.

Anea je mazohista , trebalo bi malo vise da nas upozna sa slicnim formama ovog problema

Vidim da je tema stara, al' bez obzira na to, mnogo bi mi znachilo kada bi mi neko pomogao.   
Pokusavam da nadjem ovu knjigu "Tela pod opsadom: Samosakaćenje u psihijatriji i kulturi" - Favaca, koja je spomenuta u prvom postu.   U originalu je "Bodies under Siege: Self-mutilation and Body Modification in Culture and Psychiatry" autor: Armando R.   Favazza.  
Da li neko zna da li ove knjige ima na nasem trzistu na srpskom ili engleskom jeziku, nebitno mi je.   

Ja radim istrazivanje na ovu temu. . .  
Samopovredjivanje je jako zanimljiva stvar (u nauchnom smislu, iskljuchivo) i mnogo je rasprostranjenije nego sto mozemo da pretpostavimo.  

Možeš nam postaviti ovde istraživanje kad bude gotovo. 

zzckyy a kako tebi izgleda da li je samopovređivanje uvek poziv upomoć ili ima i drugih razloga za takav postupak

Znate kako, imate i one sa mazohistickim porivima koji "vole" da se seku. Jeste nama bolesno ali ne verujem da oni zele pomoc kao sto je u prvobitnom tekstu ukazano vec im je to neki vid izrazavanja 

Nije to nikakav vid izražavanja, to jeste autodestrukcija; negativna osećanja sa kojima ne znaju kako da se izbore, pa im fizička bol koju sebi nanose skreće pažnju sa toga.