Први пунски рат (264. пне. - 241. пне.) био је први од три велика рата између Картагине и Римске Републике. Две силе су се 23 године бориле за превласт у западном Медитерану. Римљани на крају побеђују, намећући тешке мировне услове и велике финанцијске репарације против Картагине. Сицилија постаје провинција Рима. Картагина престаје бити главна поморска сила. Рим преузима контролу западног Медитерана. Први Пунски Рат је означавао почетак периода ширења Рима, током кога добијају контролу над већином Медитерана. Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом Пунски ратови, због латинског назива за становнике Картагине: Puni.

Садржај
1 Позадина
2 Почетак
3 Копнени рат
4 Поморске борбе
5 После
6 Губици
7 Мировни споразум
8 Политички резултати
9 Значајне вође
10 Хронологија догађаја

Позадина
Средином III века пне. Римска Република је постајала све моћнија. После векова нереда и унутрашњих побуна, цело Апенинско полуострво је било чврсто у рукама Рима. Сви непријатељи или инвазије су одбијене или савладане. Римљани су имали велику веру у свој политички систем и војску.

Преко Тиренског мора и Сицилијанског мореуза у данашњем Тунису, Картагина је била доминантна морска и трговачка сила. Картагина је контролирала већину медитеранских трговачких путева. У почетку је Картагина била феничка колонија. Међутим претворила се у центар широког царства које је покривало обале Северне Африке, Сардинију, Корзику и делове Сицилије.


Почетак
Група талијанских плаћеника Мамертинци 288. пне. окупирају Месину, град на североистоку Сицилије. Убијају све мушко становништво, а женско становништво узимају као своје жене. Харају околином и постају проблем за независтан град Сиракузу.

Кад је сиракушки тиран Хијерон II дошао на власт 265. пне. одлучио је да се с њима разрачуна. Зато опседа Месину. Мамертини траже помоћ у исто време и од Картагине и од Рима. У почетку Римљани не желе да помажу плаћенике који су неправедно отели град од његових грађана. Осим тога Рим је пре тога имао побуну плаћеника и то је био додатни разлог да им не помаже.

Картагина одлучује да помогне и шаље помоћ Мамертинцима у Месину. Рим нипошто није желио да се Картагина шири по Сицилији, па улазе у савез са Мамертинцима. Римске трупе долазе 264. пне. на Сицилију (по први пун ван Апенинског полуострва). Присиљавају Сиракузу да уђе с њима у савез. Врло брзо једине стране у спору постају Рим и Картагина, а сукоб почиње око тога чија ће бити Сицилија.


Римска вучица
Копнени рат
Сицилија је острво пун планина, са много препрека. То је терен где линије комуникације није лако одржавати. Због таквог терена копнене битке су играле секундарну улогу у Првом Пунском Рату. Копнене операције су били углавном мали изненадни напади са једва којом јачом битком. Опсаде и блокаде су биле уобичајен облик кориштења копнених снага. Најчешће би блокирали велике луке. Обе стране су имале главне градове далеко преко мора и требале су луке због снабдевања трупа, појачања и комуникација.

Ипак током Првог Пунског Рата биле су две велике копнене кампање. Године 262. пне. Рим опседа град Агригент. Та операција је укључивал 4 римске легије и трајала је неколико месеци. Војска у Агригенту је успела позвати помоћ Картагине, која стиже под командом Ханоа.Римљани се убрзо налазе у лошем положају, јер им је сасечена линија снабдевања из Сиракузе. Међутим налазе помоћну линију снабдевања. У коначној бици код Агригента Римљани побеђују, а град пада.

Та победа је инспирирала Римљане да покушају другу такву офанзиву 256/255. пне. После неколико поморских битака Рим је желио да брзо заврши рат, па је одлучено да се изврши инвазија Картагињанских поседа у Африци. Саграђена је велика флота и за транспорт армије и опреме, те бродови за заштиту. Картагина је покушала да то спречи, али бива поражена у бици код Екнома. Римска армија под командом Марка Атила Регула искрцала се у Африци и почела је харање по картагинској околини. У почетку је Регул победио у бици код Адиса и тиме је присилио Картагину да тражи мир.


Рим намеће тако тешке услове да преговори пропадају. Картагина унајмљује спартанског плаћеника Ксантипа. Ксантип реорганизује картагинску војску. Ксантип успоставља поново поморску надмоћ Картагине и тиме сече везу римске инвазијске војске са својом базом у Риму. Коначно Картагина побеђује Рим у бици код Туниса. Регул је ухваћен у тој бици.

При крају сукоба 249. пне. Картагина је послала на Сицилију Ханибаловог оца Хамилкара Барку. Хамилкар успева да заузме већину сицилијанске унутрашњости. Иако је Хамилкар био непобедив на Сицилији, то постаје безначајно након римске поморске победе у бици код Егатских острва 241. пне. .


Рушевине Картагине
Поморске борбе
Због терена на Сицилији, тешког за битке, већином се Први Пунски рат изводио на мору, укључујући најважније битке. Поморски рат је омогућавао блокаду непријатељских лука, а тиме и блокаду снабдевања трупа и блокаду довлачења нових трупа. И Рим и Картагина су имали флоте које су биле финанциране од стране државних финанција. То је било тешко издржавати дуље време, па су финанције одлучујуће деловале на ток рата.

На почетку Првог Пунског Рата Рим и није имао искустава у поморском ратовању, док је Картагина била поморска сила захваљујући стотинама година поморског трговања. Ипак Римска Република схвата значај контроле Медитерана.

Прва велика поморска флота изграђена је после битке код Агригента 261. пне.. Да би надокнадили недостатак искуства и да би користили стандардне копнене тактике на мору Римљани опремају своје бродове са специјалном справом за укрцавање (корвус). У то време је било уобичејена поморска тактика да се маневрише бродом, да би се забио у противнички брод. Међутим Римљани плове крај брода на који се мисле искрцати, бацају тај специјални мост, који се качи за противнички брод, па шаљу легионаре преко моста у борбу на противничком броду.

Та нова техника је први пут примењена и доказана у бици код Мила. То је била прва римска поморска победа. Та техника се показала посебно у великој бици код Екнома. Додатак корвуса је присилио Картагину да размисли о војној тактици. Док год су имали проблема са корвусом Рим је имао поморску предност. Корвус су касније сами Римљани одбацили због утицаја на навигацију брода и утицаја тежине корвуса на потонуће бродова по невремену.

Упркос римским поморским победама, Римска Република је изгубила много бродова и посада током рата и због олуја и због битки. У два случаја (255. пне. и 253. пне. ) целе флоте су уништене због невремена. Тежина корвуса се показала као значајан фактор нестабилности и потонућа брода по невремену. Према крају рата Картагина је поново владала морима, а Рим није био спреман да финанцира још једну скупу флоту.

У Картагини је постојала фракција која се противила конфликту. Водио ју је велики земљопоседник Ханон Велики, који долази на власт 244. пне.. Сматрао је да је рат готов, па је почео са демобилизацијом флоте, дајући Римљанима шансу да поново буду супериорни на мору. Рим је изградио нову флоту помоћу донација својих богатих грађана. Рим побеђује у поморској бици код Егатских острва ( 10. март 241. пне. ), где је римску флоту водио конзул Гај Лутације Катул. Картагина губи већину флоте и економски није способна да изгради нову и да нађе нову посаду. Без флоте Хамилкар Барка је био одсечен од Картагине и предаје се.


После
Рим је победио у Првом Пунском Рату после 23 године рата. Замењује Картагину као доминантна поморска сила западног Медитерана. На крају рата обе стране су биле исцрпљене и финанцијски и демографски. Да би одредили коначне границе цртају наводно равну линију преко Медитерана. Корзика,Сардинија и северна Африка остају у поседу Картагине.

Римска победа је подоста произашла из непрекидног одбијања да се прихвати било што осим потпуне победе. Римска Република је успела привући приватне инвестиције, позивајући грађане да буду патриоти да би се финанцирали бродови и посаде. То је био значајан фактор рата. У Картагини племство није било спремно да даје своје богатство држави. Први Пунски рат означава рађање римске морнарице, која је помогла ширењу римске државе.


Губици
Тачан број жртава је тешко одредити, због пристрасности историјских извора. Римски извори повећавају губитке Картагине да би величали римски тријумф.

Према изворима (изузев копнених жртава)

Рим је изгубио 700 бродова (углавном због невремена и лоших вођа) и део посада
Картагина је изгубила 500 бродова и део посада
Сваки брод је имао 100 чланова посаде
Иако је несигурно колике су биле жртве, велик је губитак на обе стране. Полибије је коментирао да је тај рат био са највише жртава у историји ратова до тада, укључујући битке Александра Македонског.


Мировни споразум
Услове мира је Рим наметнуо као победник у рату. Рим захтева да

Картагина напусти Сицилију
Картагина врати све римске заробљенике без откупа, а да сама плати враћање картагињана из римског заробљеништва
Картагина не сме нападати Сиракузу и њене савезнике
Картагина преда Риму групу малих острва северно од Сицилије
Картагина евакуише мала острва између Сицилије и Африке
Картагина плати ратну штету 2200 талената у 10 годишњих рата и 1.000 талената одмах
Савезници сваке од страна не смију нападати савезнике друге стане. Забрањује се свакој страни да регрутира трупе на територији друге стране. Тиме се заправо забрањивало Картагини да унајмљује римске плаћенике.


Политички резултати
После рата Картагина фактички нема новаца. Кад је Ханон Велики одбио да плати распуштене армије избио је унутрашњи сукоб или Плаћенички Рат. После тешке борбе Ханон Велики и Хамилкар Барка побеђују плаћенике. Током тог конфликта Рим узима Картагини Корзику и Сардинију.

Најзначајнији политички резултат Првог Пунског Рата је пад Картагине са места главне поморске силе западног Медитерана. Мировни споразум је наметнуо додатне финансијски тешке услове да је спречен економски опоравак Картагине.

Сицилија постаје прва римска провинција. Сицилија је постала значајна римска житница.


Значајне вође
Ад Хербал, Адмирал Картагине
Апије Клаудије Каудекс, римски конзул
Аул Атилије Кајатин, римски диктатор
Гај Дуилије, римски конзул
Гај Лутације Катул, римски конзул
Гнеј Корнелије Сципион Асиатик, римски конзул
Хамилкар Барка , генерал Картагине
Ханибал Гискон, генерал Картагине
Ханон Велики ,политичар Картагине
Хаздрубал, генерал Картагине
Хијерон II, Сиракушки тиран
Луције Цецилије Метел, римски конзул
Марко Атил Регул, римски конзул
Ксантип, плаћеник у служби Картагине

Хронологија догађаја
264. пне. - Мамертинци траже помоћ и од Рима и од Картагине, да би се обранили од Хијерона II. Рим одговара после Картагине.
263. пне. -Конзул Маније Валерије Масала побеђује Хијерона II и присиљава Сиракузу да буде римски савезник.
262. пне. - римска интервенција на Сицилији. Опседа се град Агригент, којега је Картагина окупирала.
261. пне. - Битка код Агригента, у којој Римљани побеђују. Рим одлучује да гради флоту да би угрозио доминацију Картагине на мору.
260. пне. - Прва поморска битка (Битка код Липара) , у којој су Римљани тешко поражени. Убрзо добијају битку код Мила уз помоћ корвуса.
259. пне. - Копнене битке с&#

Битка код Агригента (Сицилија, 261. пне. ) била је прва битка Првог пунског рата. То је био сукоб између Картагине и Римске Републике. Битка је почела после велике опсаде, која је почела 262. пне. . У бици побеђује Римска Република и почиње контролисати Сицилију,као важну житницу.

Садржај
1 Увод
2 Опсада Агригента
3 Битка код Агригента
4 Последице

Увод
Група талијанских плаћеника Мамертинци 288. пне. окупирају Месину, град на североистоку Сицилије. Убијају све мушко становништво, а женско становништво узимају као своје жене. Харају околином и постају проблем за независтан град Сиракузу.

Кад је сиракушки тиран Хијерон II дошао на власт 265. пне. одлучио је да се с њима разрачуна. Зато опседа Месину. Мамертини траже помоћ у исто време и од Картагине и од Рима. У почетку Римљани не желе да помажу плаћенике који су неправедно отели град од његових грађана. Осим тога Рим је пре тога имао побуну плаћеника и то је био додатни разлог да им не помаже. Картагина одлучује да помогне и шаље помоћ Мамертинцима у Месину.

Видевши да се Картагина занима за плодну Сицилију, Римљани одлучују да ступе на сцену. Рим нипошто није желио да се Картагина шири по Сицилији, па улазе у савез са Мамертинцима. Римске трупе долазе 264. пне. на Сицилију (по први пун ван Апенинског полуострва). Римљани затим присиљавају и Сиракузу да уђе с њима у савез. Врло брзо једине стране у спору постају Рим и Картагина, а сукоб почиње око тога чија ће бити Сицилија.


Опсада Агригента
Први пунски рат
Агригент – Липари – Мило – Сулк – Тиндариј – Екном – Адис – Тунис – Панормо – Дрепане – Егатска острва
Римљани шаљу целу армију на Сицилију 262. пне. . Армијом командују два конзула, Луције Постумије Магел и Квинт Мамилије Витул. Армија је имала 4 легије и укупно 40.000 људи. Сиракуза је била римски савезник и подржавала је римски поход. Армија је кренула у јуну према Агригенту на југозападној обали Сицилије. У Агригенту је био локални гарнизон, којим командује Ханибал Гискон. Агригент је требао бити база за велику армију , за коју се очекивало да дође из Картагине.

На вести о доласку римске војске Ханибал Гискон се забарикадирао претходно се снабдевши намирницама из околине. Тиме је припремио град за опсаду и могао је чекати помоћ из Картагине. Римљани тога доба нису располагали опсадним справама, тако да је једини начин освајања града била блокада. Блокирају Агригент и чекају да се град након довољно дуго времена преда због глади.

После неколико месеци опсаде блокада се почела осећати по граду, па Ханибал Гискон тражи хитну помоћ Картагине. Долази појачање зиме 262-261. пне. под водством Ханона. Појачање се састојало од 50.000 људи, 6.000 коњаника и 60 ратних слонова. После неколико мањих окршаја са Римљанима, Ханон долази близу Римљана желећи сукоб, али Римљани избегавају битку. Тиме Римљани долазе у позицију да су опкољени. Римске линије снабдевања са Сиракузом су прекинуте.


Битка код Агригента
Опкољени Римљани са прекинутим снабдевањем из Сиракузе налазе се у лошој позицији. Ризикују да умру од глади, па зато се одлучују за битку. Међутим Ханон одбија борбу, надајући се да ће помоћу глади лакше победити Римљане. Али унутар Агригента ситуација је још лошија. Ханибал Гискон шаље димне сигнале тражећи помоћ, па су Картагињани били присиљени да прихвате битку. Детаље битке различито описују различити извори.

Ханон је распоредио картагињанску пешадију у два реда са слоновима и појачањима у другој линији, а са коњицом на крилима. Битка је дуго трајала и Римљани успевају да пробију предњи ред Картагињана. То изазива панику у позадини па картагињанске резерве беже из битке. Римљани побеђују, а коњица успева да зароби неколико слонова. Картагињани, опкољени гарнизон и Ханибал Гискон успевају да побегну.


Последице
Римљани заузимају Агригент и све становништво продају у робље. Два конзула су били победниици, али због бега Картагињана нису награђени тријумфалним повратком.

После 261. пне. Римска Република контролише већину Сицилије и тиме осигурава жито за себе. То је била прва велика битка ван Италије, што је Римљанима дало полет.

Битка код Мила одигравала се 260. пне. на Сицилији крај Мила током Првог пунског рата. Била је то прва права поморска битка између Картагине и Римске Републике. У бици побеђују Римљани.

После освајаља Агригента, Римска Република се осећала довољно самоуверена да може водити поморске битке против Картагине. Дотад је Картагина била поморска сила без премца у западном Медитерану. Римска Република гради 150 бродова за рекордна два месеца. У првом поморском сукобу, који је имао карактер заседе Римљани су под водством Сципиона изгубили 17 бродова у бици код Липара.

Римљни уводе корвус као нову технику

Убрзо после тога инцидента млађи конзул Гај Дуилије плови са остатком флоте да се сукоби са Картагињанима. Картагина је била поморска сила и имала је велико искуство у поморским биткама. Да би надокнадили недостатак искуства и да би користили стандардне копнене тактике на мору Римљани опремају своје бродове са специјалном справом за укрцавање (корвус). У то време је било уобичејена поморска тактика да се маневрише бродом, да би се забио у противнички брод. Међутим Римљани плове крај брода на који се мисле искрцати, бацају тај специјални мост, који се качи за противнички брод, па шаљу легионаре преко моста у борбу на противничком броду.


Битка
Две флоте се сукобљавају на мору крај Мила на Сицилији. Одмах на почетку сукоба уз помоћ корвуса Римљани заузимају 30 Картагињанских бродова и главни брод. Ханибал Гискон је био присиљен да побегне у малом броду. Ханибал Гискон је у сукобу покушао да изманеврише Римске бродове, али није успио.

Та битка је била прва римска поморска победа. Конзул је тријумфално славио победу носећи заробљене заставе картагињанских бродова. Гај Дулије се убрзо повукао из политике. У Картагини Ханибал Гискона убијају због неспособности.

Битка код Екнома је била поморска битка, која се одиграла 256. пне. између Картагине и Римске Републике .Та битка је била током Првог пунског рата. Према броју бродова и посаде то је била највећа античка поморска битка, а према неким дефиницијама је чак највећа поморска битка у историји.

Садржај
1 Увод
2 Битка
2.1 Почетни распоред
2.2 Прва фаза
2.3 Друга фаза
3 Посљедице

Увод
После битке код Агригента Римска Република је саградила флоту да би угрозила поморску премоћ Картагине на западном Медитерану. Недостатак искуства Римљани надокнађују увођењем нове технике, корвуса. Неколико поморских победа Рима дигло је самопоуздање Риму и дало је инспирацију за инвазију Картагињанских поседа у Африци.

Таква акција је захтевала огроман број бродова за превоз легија и опреме у Африку. Патролирање картагињанске флоте крај Сицилије повећавало је сложеност једног таквог подухвата. Да би се прошло крај картагињанских бродова у патроли нису се могли користити уобичајени транспортни бодови, него војни бродови, који су имали мање теретног простора.

Због тога је био потребан још већи број бродова. Рим зато гради 200 бродова. За комаданте се постављају два конзула Марко Атил Регул и конзул Вулсо. Картагињани шаљу усусрет римске флоте подједнако велику флоту под командом Ханона Великог и Хамилкара (није Хамилкар Барка)


Битка

Почетни распоред [уреди]
Римска поморска тактика је битно унапређена. Римска флота је кренула крај сицилијанске обале у пуној борбеној формацији. Борбени бродови су се распоредили у 3 ескадриле. Ескадрила I и II су наступале у формацији клина , а били су под командом конзула. Већина транспортних бродова је била у средини иза те две ескадриле, а испред треће ескадриле. Картагињани су их очекивали и две флоте су се сукобиле крај јужне обале Сицилије крај рта Екном. Картагињани су заузели као почетну позицију традиционалну дугу линију са два крила лагано унапред. Са центром је командовао Хамилкар. Са десним крилом је командовао Ханон Велики.


Прва фаза
Суочавајући се са непријатељима, две предње римске ескадриле су кренуле према картагињанском центру. Адмирал Хамилкар изводи лажно повлачење, да би створио празнину између римских борбених и римских транспортних бродова. Следећи тај маневар оба картагињанска крила кренула су лево иза, заобилазећи две предње ескадриле и избегавајући опасне корвусе. Тиме су транспортни бродови били притерани уз обалу, а римска трећа ескадрила улази у битку, да би се суочила са опасношћу по транспортне бродове.


Друга фаза
Римљани побеђују картагињански центар после дуге битке користећи корвусе. Картагињански центар бежи из битке. Онда се две римске ескадриле окрећу да помогну у бици у позадини. Прва ескадрила консула Вулса напада картагињанско лево крило, које је запретило уништењем римских транспортних бродова. Друга ескадрила конзула Регула придружује се трећој ескадрили у нападу на Ханонове бродове. Без помоћи остатка флоте, Картагињани су тешко поражени. Пола картагињанске флоте је или заробљено или потопљено.


Посљедице
После битке Римљани се враћају на Сицилију да поправе бродове и да одморе посаде. Убрзо после тога Римљани се под вођством Марка Атила Регула искрцавају у Африци и почињу казнене акције на тлу Картагине.

Битка код Дрепане (близу Трапанија на западној обали Сицилије) је поморска битка,која се одиграла 249. пне. између Картагине и Римске Републике у Првом пунском рату. То је била једина поморска битка у Првом пунском рату у коме је Картагина победила.

Садржај
1 Увод
2 Битка
3 Последице

Серија римских поморских победа у биткама, као што су битка код Мила и битка код Екнома, дала је Римљанима довољно самоуверености да се одлучују да директно нападну једно од упоришта Картагине Лилибеј. Флотом је командовао конзул Публије Клаудије Пулхер. Упркос томе што су Римљани стекли поморско искуство, Картагињани су још увек били много бољи у маневрисању на отвореном мору.

Иако су Римљани организирали опсаду бродовима мала картагињанска ескадрила успева у сред бела дана да прође кроз блокаду и допреми снабдевање опседнутима у Лилибеју. По ноћи су успели да одвезу бескорисне коње до луке Дрепане, а да Римљани нису ни знали што се дешава. То Картагињани понављају неколико пута. То је било понижавајуће за Римљане јер је поништавало цели ефект опсаде.


Битка
Конзул Пулхер одлучује да изведе изненадни напад на луку Дрепане, где су се налазили бродови, који су пробијали блокаду. Римљани испловљавају по мрклој ноћи да би постигли ефект изненађења. Картагињански извиђачи их нису приметили, али лоша видљивост је пореметила борбену формацију. Кад су се ујутро појавили код Дрепана, флота је била у неорганизираној линији, са Пулхеровим бродом у позадини. Тиме је умањен ефект изненађења.

Римљани би пред битке гледали знамења, која би им указивала да ли добијају или губе битку.Ту су имали свете пилиће, и ако ови прихвате хране исход битке би наводно био повољан за њих. Пилићи овај пут нису хтели да једу. Пулхер у проблемима са посадом, која је празноверна, баца пилиће у воду говорећи да ће ето попити воду.

Картагињани нису чекали, него су наредили евакуацију луке да не би били ухваћени у блокаду. Картагињански бродови су изашли из луке поред два мала острвцета на отворено море. Кад је то конзул Пулхер приметио било је касно. Сад је борбени распоред био такав да су Римљани имали обалу Сицилије иза леђа, а Картагињане испред себе.

Картагињани најпре десним крилом нападају најзадње римске бродове. Готово сви римски бродови су потопљени у тој бици.


Последице
Конзул Пулхер је успио побећи, али у Риму се суочава са оптужбом да је издајник. Римљани нису убијали генерале, него би их слали у прогонство, што се Пулхеру и десило. Основна замерка Пулхеру је било његово третирање светих пилића.

Исте године Хамилкар Барка (Ханибалов отац) успешно је ратовао на Сицилији, а олуја уништава другу римску флоту. Ситуација је била тако очајна да Римљани именују диктатора Аула Атилија Кајатина и шаљу га на острво да надзире копнени рат.

Пораз код Дрепане је изузетно деморализирао Римљане да чекају седам година на градњу друге флоте.

Битка код Егатских острва је поморска битка, која се одиграла 10. марта 241. пне. између Картагине и Римске Републике у Првом пунском рату. То је била коначна битка Првог пунског рата у којој Рим уништава флоту од Картагине. Картагина више нема средстава да гради нову флоту, па брзо капитулира.

Садржај
1 Увод
2 Рим гради нову флоту
3 Егатска острва
4 Битка
5 Крај Првог пунског рата

Увод
Године које су претходиле бици биле су релативно тихе. Рим није имао флоте. Римска флота је уништена у бици код Дрепане 249. пне., а нешто касније олуја уништава другу римску флоту. Непријатељства између Рима и Картагине концентрирала су се више око Сицилије, где је Хамилкар Барка водио копнене операције. У Картагини је постојала фракција која се противила конфликту. Водио ју је велики земљопоседник Ханон Велики, који долази на власт 244. пне. . Сматрао је да је рат готов, па је почео са демобилизацијом флоте, дајући Римљанима шансу да поново буду супериорни на мору.


Рим гради нову флоту

Рим је изградио нову флоту 242. пне. помоћу донација својих богатих грађана. Римска Република добија 200 нових бродова, саграђених и опремљених донацијама својих богатих грађана. Нову римску флоту предводи конзул Гај Лутације Катул. Римљани су на поразима и несрећама у прошлости стекли искуство. Изградили су бродове, који могу боље издржати олује, а корвус напуштају. Посаде бродова увежбавају и добијају флоту са одлично увежбаним посадама.

У Картагини такође на вест да се у Риму гради флота и они почињу са градњом нове флоте од око 250 бродова под командом Ханоа, који је победио у бици код Агригента и бици код Екнома. Изгледа да посаде нису биле довољно увежбане и да је било недовољно посаде.


Егатска острва

Први потез конзула Катула је био да опседа Лилибај на Сицилији, блокирајући луку и везу са Картагином. Намера је била да се пресече снабдевање и комуникација Картагине са Хамилкар Барком. Картагињанска флота долази да деблокира Лилибај. Ханон Велики је наредио заустављање на Егатским острвима, да би причекао повољан ветар, који ће га довести до Лилибаја. Римски извиђачи примећују картагињанску флоту, па Катул прекида блокаду Лилибају и креће да се сретне са непријатељем.


Битка
Повољан ветар је дувао 10. марта, па Хано одлучује да крене. Катул са римском флотом није био у повољној позицији, јер му је ветар дувао у прамац. Ризик је био да Ханон деблокира Лилибај. Зато се конзул Катул ипак одлучује на битку, иако је ветар дувао према њима. Ханон није успио искористити предност повољног ветра и губи битку, можда због додатне тежине снабдевања или због неискуства на брзину припремљених посада. Око пола картагињанске флоте је потопљено или заробљено, а остатак је побегао.


Крај Првог пунског рата
Након победе над картагињанском флотом конзул Катул осваја Лилибај и тиме изолира Хамилкар Барку са армијом на Сицилији. Без средстава да изгради нову флоту или да пошаље појачања својим копненим трупама, Картагина признаје пораз и потписује мировни споразум са Римом, чиме завршава Први пунски рат.

Други пунски рат (Римљани су га називали Рат против Ханибала) био је рат између Картагине и Римске Републике, а водио се од 218. пне. до 202. пне. То је био други од три велика рата, који су се називали Пунски ратови, због латинског имена за Картажане Punici или Poenici (од имена њихових предака Феничана).

Садржај
1 Увод
2 Ханибал напада Италију копненим путем
2.1 Ханибал прелази Алпе
3 Рат у Италији
3.1 Битка код Тицина и Требије
3.2 Битка код језера Трасимен
3.3 Фабије Кунтактор преузима команду
3.4 Битка код Кане
3.4.1 Ханибал заузима Кану
3.4.2 Један од најтежих пораза Рима у бици код Кане
3.4.3 Римски савезници се колебају и осипају
4 Застој у Италији
5 Рат у Шпанији
6 Крај рата у Италији
7 Рат се сели у Африку
8 Битка код Заме
9 Последице


Увод
У Првом пунском рату Картагина је изгубила Сицилију. Картагина компензира губитак ширећи своје поседе у Шпанији. Ту политику је започео Хамилкар Барка, а наставио његов зет Хасдрупал, а касније његов син Ханибал.

Споразум између Картагине и Римске Републике је налагао да Картагињани не смију ићи северније од реке Ебро. Сагунт је био испод те линије. Сагунт је изазвао Картагињане нападајући околна племена под протекторатом Картагине и убијајући припаднике про-пунске фракције у граду. Ханибал напада Сагунт (близу садашње Валенције у Шпанији), који је био под специјалном заштитом Рима, али тај заштитни пакт није био део уговора са Картагином. Ипак Римњани захтевају да им се преда Ханибал. Пошто је то Картагина одбила, Рим проглашава рат.

Ханибал напада Италију копненим путем
Ханибалова армија имала је 90.000 војника пешадије и 12.000 коњаника., али изгледа да је то укључивало у Хасдрубалове војнике. Експедициона армија бројала је 75.000 пешадинаца и 9.000 коњаника. Ханибал креће из Нове Картагине у касно пролеће 218. пне. . Претпоставио је да ће се римска армија кретати дуж обале према Шпанији, па се он креће даље од мора. Крајем Јуна долази до реке Ебро.

Ту одабире најпоузданије делове велике армије састављене од либијских и иберијских плаћеника. Борио се до Пиринеја покоравајући ту северна племена. На Пиринејима оставља 11.000 шпанских војника, који нису желели да иду далеко од своје домовине. Ти војници чувају ново освојену територију. Ханибал прелази у Галију ( данашњу француску )са 50.000 пешадинаца и 9.000 коњаника.

Покоровају му се галска племена, па долази до реке Роне до септембра, много пре него што су Римљани могли подузети протумере. Ханибалова армија је ту имала 38.000 пешадинаца и 8.000 коњаника и 37 ратних слонова. Ханибал успева да избегне Римљане и њихове савезнике.

Ханибал прелази Алпе

Правац Ханибалове инвазије Италије преко АлпаНаставља пут дуж једне од притока Роне (вероватно Изер) и долази до Алпа. На Алпама се суочава са суровом климом и тереном и герилским нападима локалних племена. Ипак он успешно прелази Алпе, што је било једно од најславнијих достигнућа било које војне силе у античко време. То је представљало велико изненађење за Римљане. Спушта се са брда у Северну Италију, али са дупло мање војника од оног броја, који је кренуо на дуги пут. Преостало је само неколико слонова. Ханибал је путем изгубио 20.000 војника .

Битка код Тицина и Требије
Ханибал је ушао на римску територију и тиме је спречио намере Рима да се битка одвија на страном терену. Ханибалова нагла појава међу Галима омогућила је да се релативно лако раскину везе тих племена са Римљанима, јер Римљани нису имали времена да реагују.

Конзул Публије Корнелије Сципион командовао је римским трупама, које су послане да зауставе Ханибала. Он није очекивао да Ханибал пређе Алпе. Очекивао је борбе са Ханибалом у Шпанији. Са малим снагама у Галији покушао је зауставити Ханибала.Шаље армију у Италију морем да би спречио Ханибалово надирање.
Ханибал прелази Алпе и осигурава позадину заузимајући Таурини (данашњи Турин). Крећући се долином реке По, наилази на римску војску и побеђује у бици код Тицина. Победио је захваљујући супериорнијој коњици. Римљани се повлаче из целе Ломбардије. Та победа је битно ослабила Римљане, јер сада се Гали потпуно придружују Картагини, а цела северна Италија је неслужбени савезник. Тиме Ханибалова армија од 40.000 људи, добија галске и друге трупе као помоћ и значајно појачање и прети инвазијом целе Италије. Сципион је био повређен у бици и повукао се са армијом преко реке Требије и чекао је појачања.

Чак и пре него што је у Рим стигла вест о поразу код Тицина, сенат наређује да се конзул Семпроније Лонг повуче са армијом са Сицилије и помогне Сципиону. Ханибал се вештим маневрима поставља на друм којим је требао Семпроније Лонг доћи са појачањима у помоћ Сципиону. Ханибал при томе осваја један град, којима омогућава одличну опскрбу своје војске. Али Семпроније Лонг успева да се провуче око Ханибалових позиција до Сципиона.

Тако у децембу 218. пне. Ханибал показује изузетну војничку вештину бриљантном победом против Римњана у бици код Требије. Римљани су у тој бици претрпели тешке губитке.

Битка код језера Трасимен

Битка код Тразименског језера, courtesy of the Department of History, United States Military AcademyОсигуравши победу у северној Италији, Ханибал је ту презимио заједно са Галима. У пролеће 217. пне. одлучује да иде даље јужније. Рим је био алармиран тешким поразом и сенат прави планове како да се суочи са опасношћу. Изабиру се нови конзули. Нови конзули са Гнај Сервилије и Гај Фламиније. Очекујући Ханибалово напредовање два конзула распоређују своје армије на два могућа правца Ханибалове могуће путање. Сервилије се поставља у Аримин на Јадранском мору, а Фламиније у Аретијум, близу апенинским планинских прелаза.

Једини преостали пут је био крај Арноа. То је била велика мочвара, а баш тада су биле поплаве. Ханибал је знао да је тај правац пун потешкоћа, али био је најсигурнији и најближи пут у централну Италију. Како Полибије тврди остали путеви су били дужи и добро познати непријатељу, а овај кроз мочваре је био краћи и њиме би изненадио Фламинија. Ханибалова војска је марширала 4 дана и 3 ноћи кроз мочваре , што је довело до тешког замора . Ханибал је прешао Апенине без отпора, али у мочварама је изгубио доста војника и преостале слонове.


Стигавши у Етрурију у пролеће 217. пне. , Ханибал одлучује да навуче Фламинија у одлучну битку. Спроводи стратегију спржене земље. Почео је уништавати, рушити и спаљивати по околини, сматрајући да Фламиније то неће моћи пасивно гледати, јер та је подручја требао штитити. У исто време покушава разбити савезништва Рима са многим регионима, доказујући им да је Рим немоћан да их заштити.

Ипак Фламиније не покреће своју војску према Ханибалу, па Ханибал маршира око Фламинијевог левог крила и одсеца Фламинија од Рима. Напредујући височјем Етрурије Ханибал је изазвао Фламинија и у бици код Тразименског језера уништава Фламинијеву армију. Фламиније је такође убијен у тој бици. Та битка представља највећу заседу у повести ратовања и у бици су уништене две римске армије. Убијено је 15.000 војника у бици ,а још толико је заробљено.

Ханибал више није имао никога испред себе све до Рима. Ханибалови генерали су инзистирали да се опседа Рим, али Ханибал није хтео. Није имао довољно опсадних справа, а није имао ни базу у централној Италији. Одлучује да крене јужно, да би потакао побуну Грка против Рима.

Фабије Кунтактор преузима команду

Три Ханибалове главне победе у Италији: (1) Битка код Требије (2) Битка код Тразименског језера (3) Битка код Кане, courtesy of The Department of History, United States Military Academy.Рим је био у стању панике након тешког пораза у бици код Тразименског језера. Ханибалу је био отворен пут на сам Рим. У тренуцима таквих криза било је нужно да се прогласи диктатор, коме би се дале све овласти обично орочено на 6 месеци. За диктатора је одабран Квинт Фабије Максим зван Кунктактор (човек који одгађа).

Одступајући од уобичајених римских стратегија, Фабије усваја Фабијанску стратегију избегавања отворене битке са непријатељем, а ипак ограничавајући кретање непријатеља помоћу неколико римских армија у близини Ханибалових трупа. Фабије је увек слао мале јединице против Ханибаловог снабдевања и увек је настојао да маневрира по планинском терену, где није долазила до изражаја Ханибалова коњица.Охрабривао је осматрачнице и сакупљање у утврђене градове.

Ханибал је кренуо тактиком уништавања, најпре Апулије, па онда најбогатијих делова Италије Кампаније. Ханибал је свесно уништавао изазивајући Фабија. Фабије је све то пратио, али није улазио у одлучну битку. Такво велико уништавање почело је изазивати бес и код војске и у Римском Сенату. Фабије постаје јако непопуларан. Постаје непопуларан и код народа. Сви су желили да брзо виде крај рата, а виде само уништавање. Даље владао је страх да ако Ханибал тако даље настави уништавати без отпора многи римски савезници би могли напустити Рим и прећи Картагини, јер их Рим не може обранити.

Пред долазак зиме Ханибал одлучује да мора презимити на другом подручју, јер Кампанија у којој се налазио је уништена. Али Фабије је затворио све пролазе из Кампање. Један картагињански генерал је смислио варку. По нођи је скупио сву стоку и завезао јој бакље за рогове. Римљани, који су чували пролаз помислили су да Картагињани намеравају намеравају да прођу нођу кроз шуму помоћу бакљи. Римљани су кренули за стоком, а Ханибал заузима пролаз. Користећи освојени пролаз Ханибал је прешао у Апулију, где је презимио.

То је био тешки пораз за Фабија и услед незадовољства народа и сената након 6 месеци власти Фабије је смењен. Фабије је био непопуларан јер његова тактика није водила брзом завршетку рата. Изабрана су два нова конзула Гнај Сервилије Гемин и Марко Атил Регул с циљем да се води офанзивнија кампања.

Битка код Кане


Ханибал заузима Кану

Током кампање 217. пне. Ханибал није успео да добије следбенике међи Талијанима, а следеће године већ има могућност да то и оствари. У пролеће 216. пне. Ханибал подузима иницијативу и заузима велика складишта у Кани у Апулији. Заузимајући Кану, Ханибал се поставља између римљана и извора снабдевања.

Римски сенат поставља два конзула :Каја Терентија Вароа и Луција Аемилија Паула . Неке процене говоре да су Римљани имали 100.000 војника. Римске и савезничке легије под водством два конзула су одмарширале у Апулију да се сукобе са Ханибалом. После два дана марша, нашли су Ханибала на левој обали реке Аудиф удаљеног 10 километара.


Један од најтежих пораза Рима у бици код Кане
Ханибал искориштава јаку жељу Римљана за окршајем. Римљане је увукао у замку користећи тактику обухватања, којом је елиминисао римску бројчану надмоћ. Тактиком обухватања смањио је површину, на којој се одвија битка, што даје предност мањој армији. У центар полукруга Ханибал поставља своје најмање поуздане трупе, а на крила полукруга поставља галску и нумидијску коњицу, те либијске плаћенике.

Римљани лако продиру кроз слаби Ханибалов центар, али либијски плаћеници ударају са крила у бокове римске армије, која је улетила у Ханибалов центар. Напад Ханибалове коњице са крила је изазвао покољ римских војника. Ханибалов брат Хасдрубал командовао је левом страном и снажно је ушао у римску десну страну, покосио је позадину и напао верову коњицу на римској левој страни. Онда напада римске легије одотрага. Римска армија је ухваћена у наковњу без могућности излаза. Због бриљантне тактике Ханибал је са далеко мањим бројем војника успео да опколи и уништи огроман део римске војске. У зависности од извора 50.000-70.000 римских војника је убијено или заробљено у бици код Кане.То је био један од најкатастрофалнијих пораза у историји Античког Рима, те једна од најкрвавијих битака у историји.


Римски савезници се колебају и осипају
После битке код Кане дотад лојални римски савезници губе веру и неки почињу прелазити на страну Картагине. Током те године грчки градови Сицилије буне се против Рима. Македонски краљ Филип V подржава Ханибала и изазива Први македонски рат против Рима. Ханибал осигурава савезништво са краљем Сиракузе, а Тарент такође прилази. Други највећи град У Италији Капу прелази на страну Ханибала и постаје нова Ханибалова база.

Међутим Ханибал није добио из Картагине потребна појачања да би директно напао Рим, тако да се задовољио са покушајима подјармљивања тврђава, које су још стајале против њега. Ипак на Ханибалову страну није прешло довољно градова-држава, него само неколико. Иако је добио Македонију за савезника, њена морнарица није дорасла римској, па му није била од помоћи.