Iza oglasa za zapošljavanje u inostranstvu često su kriju krupne prevare
Uzimali 10.000 evra za lažni posao

- Poverovala sam u obećanje da ću brzo dobiti posao medicinske sestre u Austriji i ostala bez 1.500 evra, auta i bez posla u državnoj ustanovi. Sama sam kriva što sam pristala da ceo život okrenem naglavačke. Tek kada sam sve to učinila, shvatila da nikada više neću videti čoveka koji me je prevario - priča za „Blic“ M. J. (30) iz Novog Sada, jedna u nizu žrtava prevaranata koji se kriju iza primamljivih oglasa za zapošljavanju u inostranstvu.

Niko u Srbiji pouzdano ne može da proceni koliko je onih koji su nasamareni na ovaj način ili na slične načine, ali u policiji i nadležnom Ministarstvu rada potvrđuju da je prevarantskih oglasa po novinama sve više i da svi prevaranti operišu na isti način.

- Osim sklapanja igračaka u kući, trenutno oni najčešće nude radove na građevini u inostranstvu, kao i branje pomorandži u Grčkoj. Obično se oglašavaju u štampi, ali i na televiziji - kaže za „Blic“ Zoran Kovačević, inspektor odseka za suzbijanje prevara i falsifikata beogradske policije.

Članarina za prevaru

Pomenuta priča M. J. je tipičan primer prevare. Zainteresovani za posao se prvo javi na oglas iza kojeg stoji samo broj mobilnog i sa oglašivačem dogovori susret, obično u kafiću. „Poslodavac“ zatim pokaže žrtvi zahteve za dobijanje viza koje nije teško nabaviti, uzme od nje od 300 do 2.500 evra i posle toga nestane bez traga.

Neki od prevaranata, objašnjava Kovačević, „posluju“ i preko navodnih agencija za zapošljavanje. Zainteresovani građanin je obavezan da „agenciji“ za članarinu plati 10 evra i dodatni iznos u dinarima. To je zapravo cena falsifikovanih radnih knjižica za nezaposlene, jer bez ovog dokumenta ne mogu da dobiju vizu. Kada posle izvesnog vremena postanu nervozni i pokušaju da se raspitaju o obećanom poslu, telefon agencije po pravilu ostane nem. Oni retki koji dođu do adrese „agencije“ tamo zatiču zaključana vrata stana jer su ga prevaranti već napustili i novac poneli sa sobom.

Kazne

- Dešavalo se da ljudi daju i po 10.000 evra da bi dobili radnu vizu za SAD ili Kanadu. Bilo je i slučajeva da cela porodica želi da ode u Grčku, da bi brala pomorandže, radila u ugostiteljstvu ili na građevini i to za platu od oko 1.200 evra. Mnogi su dali otkaze u firmama, pozajmili pare da bi obezbedili sve što im treba za put i na kraju ostali bez ičega, na ulici - navodi Kovačević.

U razbijanje ovih novih prevarantskih mreža uključeno je i Ministarstvo za rad.

- Svaki put kada vidimo sporan oglas zatražimo ispitivanje legalnosti agencije. Nelegalne agencije se zatvaraju ili kažnjavaju - kaže Tatjana Prijić iz Ministarstva.

Ona napominje da je dozvola za rad agencije prvo što treba da se proveri. A ako je bilo šta sumnjivo, u priču treba uključiti i policiju. Sa njom se slažu i u MUP-u.

Zoran Kovačević apeluje na građane da se ako primete bilo šta sumnjivo u ponudama odmah obrate policiji.

- Građani treba da prijave i prevare od dvadesetak evra, a ne samo one veće od 15.000 dinara, koje inače gonimo po službenoj dužnosti - kaže Kovačević.

H. Dunđerov - N. Jovanović - A. Adžić

    Agencije sa dozvolom za rad

    U Beogradu je registrovano 13 agencija za zapošljavanje: „HR Consalting“ DOO, IRS, „Pobednik O.Z.B.“, „E-Search“, „Hill international“, „BC Biznis kontakt Gajić Ljubomir“, „Adecco employment agency“, „Palilula“, „RC Internacional recruitment CO“, „K3 karijere trećeg milenijuma“, „Dekra zapošljavanje“ DOO, „Komet medija“ i „Simex“ DOO.

    Dve agencije registrovena su u Novom Sadu - „Sitter“ DOO i „Goldman“ DOO. Ostale registrovane agencije su: „Empirium“ iz Novog Pazara, „Omicrom euploment“ iz Kraljeva, „Perspektiva“ iz Kragujevca, „Elan-line“ iz Pirota, „Adut centar“ iz Paraćina, DOO „Link group“ iz Zemuna, „B i S Internacional“ iz Pančeva, „Groš“ iz Lazarevca, „Inoberza“ iz Kragujevca, „SOZ+“ iz Niša, „Omega“ iz Užica i „Čalex“ iz Petrovca na Mlavi.
    Zakon ne dozvoljava uzimanje novca

    Rada Katić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, upozorila je da po zakonu agencije za zapošljavanje ne smeju da uzimaju novac od stranke koja traži posao.

    - Kada izađemo na teren da bismo proverili da li je određena agencija naplaćivala uslugu traženja posla od nezaposlenog, nailazimo uvek na istu stvar. O tome u agencijama sklanjaju dokumentaciju - objašnjava Katićeva i dodaje da je u poslednje vreme proveren rad 10 agencija koje nisu imale dozvolu za rad.

    - Pet smo uspeli da privedemo pravoj nameni, a pet smo zatvorili - priča Katićeva.


Izvor: Blic