DA SE SMRZNEŠ
Ekipa Pressa, na "prijavu" čitalaca, pronašla smrznute prehrambene proizvode na kojima je rok trajanja potpuno nečitljiv

Svako pakovanje na kome se datum ne vidi inspekcija tretira kao da ga nije ni bilo. Prijavu podnosi protiv trgovca, a ne protiv proizvođača

BEOGRAD - Smrznuti proizvodi u trgovinama širom Srbije često nemaju jasno istaknut datum na pakovanju. Prema Zakonu o zaštiti potrošača, to je kažnjivo i inspekcija takve "slučajeve" tretira kao da datum uopšte nije ni naznačen.
Poslednji takav primer jesu "Frikomovi" smrznuti proizvodi. Više nezadovoljnih građana, naime, požalilo se redakciji Pressa da na ovim proizvodima "Frikoma" nema naznačenog datuma na pakovanju. Uprkos tome što ti proizvodi ne mogu tako lako da se pokvare, a rok trajanja im je čak i dve godine, čitaoci našeg lista posumnjali su da im prodavci "uvaljuju" robu kojoj je istekao rok upotrebe.
Ekipa Pressa obišla je nekoliko prodavnica u Beogradu i uverila se da je na pakovanjima "Frikomovih" smrznutih peciva utisnut datum, ali je on potpuno nečitljiv. Na pakovanju smrznutih knedli sa šljivama i pite s jabukama, koje su reporteri Pressa kupili, takozvani suvi žig bio je nejasan. Nazirali su se datumi, ali ni "najbolje oko" to nije moglo da dešifruje.
Radnik u prodavnici u kojoj smo našli nepropisno upakovan proizvod, a koji nije želeo da se predstavi "jer se boji da ne dobije otkaz", kaže da je problem u takozvanom suvom žigu.
- Suvi žig je obično mnogo manje uočljiv u odnosu na štampani datum. Jednom nedeljno dobijamo smrznute proizvode, a naručujemo onoliko koliko možemo da ih prodamo, tako da sam siguran da uvek imamo svežu robu - kaže prodavac.
Takav odgovor reporteri Pressa dobili su u svim prodavnicama.
Nenad Vujović, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Poljoprivrednoj inspekciji, kaže za Press da je to što se ne vidi datum pakovanja i roka upotrebe kažnjivo.
- Postoji Pravilnik o deklarisanju upakovanih namirnica, koji je nedavno donesen i usaglašen sa propisima Evropske unije. On propisuje da datum mora da bude istaknut na vidnom mestu i da bude čitak. Svako pakovanje na kome se datum ne vidi inspekcija tretira kao da ga nije ni bilo. Kad naiđemo na takav proizvod, povlačimo ga iz prodaje i podnosimo prijavu sudiji za prekršaje. Prema Zakonu o zaštiti potrošača, za takav proizvod kriv je prometnik, a ne proizvođač - objašnjava Vujović.
Edina Popov, predsednik Asocijacije potrošača Srbije, potvrdila je za Press da se u prodavnicama prodaju smrznuti proizvodi na čijim pakovanjima je rok trajanja nečitak i dodaje da je za to kriva inspekcija.
- Tržišna inspekcija deklaracije i ne gleda, jer nisu u njihovoj nadležnosti. To kontroliše Poljoprivredna inspekcija. Problem je i u tome što se za datume kažnjava isključivo trgovac, a ne i proizvođač. Trebalo bi i jedni i drugi da odgovaraju za to. Proizvođač zato što nije dobro obeležio proizvod, a trgovac zato što ga tako neobeleženog prodaje - kaže Popov.
I. DUGALIĆ

U "Frikomu" zamenjuju suvi žig

U "Frikomu" kažu da im se niko do sada nije žalio na smrznute proizvode, ali da im je poznato da se datum utisnut suvim žigom ne vidi dobro.
- Vrlo je moguće da se datum na ponekom proizvodu ne vidi dobro. To je zato što se on utiskuje u ambalažu metodom suvog žiga, tako da datumi na pakovanjima mogu slabo da se vide. Zbog toga smo odlučili da suvi žig zamenimo štampom i tako obeleženi proizvodi uskoro će stići na tržište - kažu u "Frikomu".

Izvor: Press

Kakvu hranu jedemo?
Oprez! Opasnost vreba iz vitrine

Više stotina kilograma neispravnog mesa i mesnih prerađevina, najčešće sa isteklim rokom trajanja, sira, kajmaka, hiljade jaja i litre bezalkoholnih pića zaplenila je Republička sanitarna inspekcija tokom prve polovine 2006. godine ukupno 34 tone neispravnih namirnica koje su mogle završiti na našim trpezama.

Dr Zoran Panajotović, načelnik Sanitarne inspekcije za Beograd, ističe da ta količina nije zabrinjavajuća i da je iz godine u godinu primetno da trgovci više vode računa o tome kakve proizvode nude mušterijama. Razlog mogu biti i visoke kazne do 300.000 dinara za one koji u promet stavljaju na bilo koji način neispravne namirnice.

Najčešći problem sa mesom i mesnim prerađevinama je istekao rok upotrebe, nepostojanje atesta o zdravstvenoj ispravnosti, nepotpuna deklaracija ili mikrobiološka neispravnost. Tokom poslednje kontrole bilo je i neispravne ribe, sira koji je skladišten van rashladnih vitrina i margarina bez deklaracije. Ukupno oko 50 proizvoda, među kojim su biber i senf.

- Kupci uvek moraju da obrate pažnju na rok trajanja. Ako je prošlo makar samo tri dana više od označenog datuma na pakovanju, proizvod više nije ispravan u pogledu kvaliteta. Naravno, ako govorimo o mesu ili mleku, dva ili tri dana je ogroman vremenski period - upozorava dr Panajotović.

Iako je primetan pomak kada je reč o ispravnosti proizvoda na rafovima prodajnih objekata, trgovci i dalje pokušavaju sitne podvale. Najčešće na policama drže proizvode kojima tog dana ističe rok upotrebe ili je prošao za samo jedan dan. U tim situacijama odmah se piše zahtev sudiji za prekršaje. Saradnja sa sudom je sve bolja, ističe doktor, a kazne su visoke i za male radnje, kao i za velike trgovinske lance.

U većini slučajeva, Sanitarna inspekcija ipak preduhitri kupca. Međutim, to se ne odnosi na uličnu prodaju. Dr Svetlana Mijatović, načelnica Odeljenja za sanitarnu inspekciju Ministarstva zdravlja, upozorava građane koji se zbog nižih cena odluče za kupovinu hrane na uličnim tezgama da to ne čine jer na takvim proizvodima ni ispravan rok upotrebe ne garantuje ispravnost.

- Najviše neispravnih namirnica pronađeno je u Beogradu. Može se reći da je u prestonici najjača kontrola, ali i najveća ponuda - kaže dr Mijatović.

Ivan Mišković

    Pogledati deklaraciju

    Najčešće je problem istekao rok trajanja, nedostatak deklaracije ili nepoštovanje temperaturnog režima. Prodavac plaća kaznu ako su mleko ili sladoled van frižidera, iako ti proizvodi imaju ispravnu deklaraciju i važeći rok trajanja.
    Drakonske kazne

    Prošle godine uništeno je 112 tona uglavnom prehrambenih proizvoda. Inspekcije su do sada predale preko 5.000 zahteva sudijama za prekršaje. Kazne su od trista hiljada do tri miliona dinara.


Izvor: Blic

Trgovci uglavnom nisu ljubazni i ne poštuju potrošače
Kupci slabo zaštićeni

Domaća roba je obično dobrog kvaliteta, ali su trgovačke marže često dvostruko veće nego u drugim zemljama. Potrošači se žale na mnoge stvari, a trgovci pribegavaju različitim trikovima da bi došli do novca.

- Prava se najviše krše kod javnih usluga. Na primer, računi za struju su nejasni i običan potrošač teško može da ih razume - kaže Milić Marković, predsednik UO Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Ima mnogo primedaba i na rad operatera kablovske televizije. Ugovori su nejasni, a cene se povećavaju prema troškovima života, a ne prema inputima koji ulaze u uslugu - kaže Marković i kao primer navodi da cene za korišćenje kablovske televizije u Srbiji variraju od 150 do 600 dinara mesečno.

Marković je naglasio da se zakon krši i u vezi sa cenama. Većina prodavnica nema izražene cene u izlozima, najčešće da bi privukli kupca da uđe u radnju i da bi probali da ga nagovore da kupi njihov proizvod, iako je skuplji.

- Kod tehničke robe nemamo uputstva na srpskom jeziku, a imamo i probleme sa servisiranjem - kaže Marković. Zakonom je predviđeno da se neispravan proizvod zameni ili da se potrošaču vrati novac.

Inače, problema ima i kod tekstilne robe.

- Na tržištu ima dosta kineske robe lošeg kvaliteta, a vlasnici butika razgrabe tu robu, pa joj onda podižu cenu i do sto odsto. U nekim buticima preko nekvalitetne robe prelepljuju etikete poznatih proizvođača i time obmanjuju mušterije - žali se Marković.

Domaći proizvođači, prema njegovim rečima, imaju kvalitetnu robu, ali često nemaju adekvatnu ambalažu, uputstva, deklaracije... Strana roba je dobrog kvaliteta, ali se dešava da se uveze roba koja je sumnjivog kvaliteta, koja ne može da se proda ne nekom stranom tržištu. Iako je formiranje cena liberalno, osim kod javnih komunalnih preduzeća, Marković kaže da su marže domaćih trgovaca često dvostruko veće nego u evropskim zemljama, a trgovci neretko kupuju od veletrgovina koje već imaju visoke marže.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic