U Srbiji radi oko 4.500 privatnih zdravstvenih ustanova
Privatne ordinacije kao tezga

Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja od početka ove godine privremeno je zabranila rad 21 privatnoj lekarskoj ordinaciji. Zatvaranje ordinacija najčešće se događa zato što lekari pružaju usluge za koje ordinacija nije registrovana ili zbog toga što u zdravstvenoj ustanovi ne rade za stalno bar dva specijalizovana lekara.

Poslednja privatna zdravstvena ustanova koja je zatvorena je ortopedska bolnica „Decedra“. U njoj je od čukljeva operisana devetnaestogodišnja Jelica Radović, koja je ubrzo nakon toga i preminula. Međutim, bolnica nije zatvorena zbog smrti devojke, već zato što u njoj nisu za stalno bila zaposlena dva ortopeda.

I pored zabrana, praksa u Srbiji je da lekari otvaraju jednu vrstu ordinacije, a u njoj pružaju bar još deset usluga iz različitih oblasti medicine. Ordinacije se tako pretvaraju u tezge, telefonom se zovu lekari konsultanti i pozivaju se na specijalističke preglede.

- Ranije smo zaticali lekare da u garažama ili ordinacijama rade operacije pod obrazloženjem da su to zahvati posle kojih pacijenti odmah mogu da ide kući. To je veliki rizik jer šta bi se desilo da u takvim okolnostima dođe do komplikacija. U bolnicama je to obezbeđeno i ti rizici se mogu izbeći ako se na adekvatan način reaguje. Takve ordinacije smo odmah zatvarali - priča za „Blic“ dr Danica Mihajlović, načelnik Zdravstene inspekcije u Ministarstvu zdravlja.

Prošle godine stupio je na snagu Zakon o zdravstenoj zaštiti, koji definiše šta sve moraju da ispune privatne zdravstvene ustanove kako bi pacijenti bili bezbedni.

- Do donošenja tog zakona stanje u privatnoj praksi je bilo haotično. Recimo, hirurške bolnice nisu morale da imaju zaposlenog anesteziologa, pa ni svoju dijagnostiku. To nije bilo dobro jer je obaveza da se posle operacije radi nadzor pacijenta u prisustvu anesteziologa. Dešavalo se da dođu anestezilozi koji samo imaju ugovor o delu i da nakon operacije odmah odu, a praćenje stanja pacijenta radio je lekar koji se tu zatekne - priča dr Mihajlović.

Međutim, novim zakonom privatna praksa može da pruža usluge samo iz oblasti za koju je registrovan. Ukoliko ne poštuje ta pravila, kazna je privremena zabrana rada od 60 dana pa do šest meseci.

- Kada se osniva bolnica za određenu oblast, u njoj se moraju pružati usluge kroz ambulantno-poliklinički deo, konsultativni. Takođe, bolnica mora da ima i svoj stacionar sa minimum deset kreveta. Primera radi, ortopedska bolnica svakog momenta mora da ima dva ortopeda u stalnom odnosu i četiri medicinske sestre koje bi negovale pacijente. Hirurška oblast medicine, kao što je ginekologija, ortopedija, mora imati i operacioni blok i anesteziologa i sestru instrumentarku. Svaka bolnica mora da uradi i dijagnostiku za svog paciijenta, što znači da mora da ima laboratorijsku, ultrazvučnu i rendgensku dijagnostiku, u zavisnosti od oblasti. Bolnica mora da obezbedi sanitetski prevoz, krv i krvne derivate i patohistologiju - ističe dr Mihajlović.

Što se tiče poliklinika, u njima moraju da se pružaju usluge iz najmanje tri specijalističke oblasti. Na primer pedijatar, internista, neurolog. Osnivač mora da bude lekar. U njima mogu da se pružaju samo konsultativne usluge u ambulantnim uslovima.

Sonja Todorović

    Broj privatnih zdravstvenih ustanova

    U Srbiji je registrovano oko 4.500 privatnih zdravstvenih ustanova i ordinacija. Postoje tri registrovana doma zdravlja i to dva u Beogradu i jedan u Požarevcu. Privatnih bolnica, raznih specijalnosti kao što je hirurgija, ortopedija, ginekologija, ima oko 70. Opštih ordinacija, kao što su specijalističeke ordinacije, poliklinike, ima 1.700. Apoteka u privatnom vlasništvu ima oko 1.500, a sve ostalo su privatne laboratorije, zavodi.


Izvor: Blic