Stoji na obali jezera grupa pecaroša i marljivo peca. Mir vlada prirodom i u duši dobrodušnih ljudi koji su se prepustili čarima ribolova. Odjednom, projuri jedan motorni čamac sa skijašem na vodi iza sebe i potpuno razbi mir na vodi i u dušama miroljubivih ljudi koji pecaju. Nakon prve ljutnje, opet se sve smiri i nastavi po starom. Ali ne lezi vraže, opet ti se skijaš na vodi sjuri desetak metara uz obalu zamrsivši pet-šest najlona i rasteravši ribu. Talase da ne pominjemo, kao ni bes pecaroša. Treći put kada se zaleteo, jedan ljuti pecaroš zafrljači pivsku flašu ka skijašu i potrefi ga tačno u glavu. Ovaj u trenutku potone. E, sad se svi uzvrpoljiše i uz reči: "Jeste da je kvaran, ali ipak ga ne treba ubiti" sjuriše se u vodu ne bi li ga pronašli, te su nakon jednog minuta unezverenog traženja u tome uspeli i izvukoše ga na obalu. Nastade tajac. Ko će mu dati prvu pomoć i veštačko disanje? Jedan hrabro istupi i počne da mu daje vazduh usta na usta, ali nakon dva tri pokušaja, uz primetan osećaj gađenja, ustaje i promuca:
• Ne, ne, ne mogu...
Drugi brzo prilazi i uz reči:
• Ma nemoj se femusiti, umreće čovek! - počinje da mu uduvava vazduh. Međutim, nakon pet šest pokušaja, okrenu se na stranu i počne da povraća. Treći nevoljno priđe i nevoljno počne da radi što i prethodnici, uz vidno zelenu boju lica svoga. Tek četvrti, pošto je pomno osmotrio telo koje je izvučeno iz vode, reče:
• Hej, narode, stanite! Ovaj nije naš, ovaj ima klizaljke!

 

 

 

 

 , izvini ali stvarno ja zalostan vic

 

  odavno se ne nasmejah ovako