Dinar će posle uskršnjih praznika ojačati za 31 paru i u utorak 26. aprila će zvanični srednji kurs biti 100,7428 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
To će ujedno biti i nova rekordno jaka vrednost srpske valute, dok je najslabija vrednost dinara od 106,4947 za evro zabeležena 6. januara.
U dane praznika, do utorka u osam sati ujutru, važiće kurs od četvrtka, prema kome jedan evro vredi 101,0543 dinara.
NBS je ove godine intervenisala samo jednom, kupovinom pet miliona evra, kako bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa.
Odluka Vlade da izjednači akcize na benzin i dizel goriva najviše će, kao i obično, pogoditi građane. Goriva iz domaće proizvodnje biće skuplja, i to ne malo
Srbija je, međutim, i bez toga, što zbog skuplje nafte, što zbog jačanja dinara, ponovo prva u regionu po visini cena derivata. Zato se može očekivati da mnogi drastično smanje vožnju ili se, kao po običaju, okrenu snabdevanju u susednim zemljama.
Same kompanije su, čini se, zadovoljne odlukom, ali ostavljaju mogućnost da gorivo poskupi nešto manje od zacrtanih 4,5 dinara i dva dinara za benzin i dizel. I država zadovoljno trlja ruke. Po osnovu akciza inkasiratće više novca u budžet. Ipak, potrošnja bi mogla drastično da padne. Kako navode naftaši, od početka godine prodaja domaćih goriva nije u značajnom padu, ali je zato potrošnja skupljeg goriva evrokvaliteta svedena na minimum.
Vlada je pre dva dana izjednačila akcize na domaće i uvozno gorivo, pa je za 4,5 dinara podigla akcize za BMB 95, a dva dinara za dizel D2.
Tako će ubuduće akcize na benzin biti 49,5 umesto 45 dinara, a na dizel 37 umesto 35 dinara. Domaći naftaši tvrde da će zbog ovakve odluke te dve vrste goriva poskupeti za iznos povećanja akciza. Oni predviđaju da će se najkasnije za dve nedelje doći do promena cenovnika na pumpama.
U Udruženju naftnih kompanija Srbije, čije su članice između ostalih i MOL, „Helenik“, INA, OMV i „Petrobart“, kažu da zbog primene veće akcize na bezolovni benzin od 95 oktana, koji zadovoljava evropske standarde, nego na benzin istog oktanskog broja iz domaće proizvodnje potrošnja ekološki prihvatljivijeg goriva u Srbiji je do sada bila svedena na minimum.
- Korekcija akciza je upravo bila prilika da se u određenoj meri utiče na povećanje potrošnje kvalitetnijeg benzina - kažu u UNKS i dodaju da su se zalagali da se pitanje dvostrukih akcize reši na taj način što bi se smanjila akciza na ekološki prihvatljivije gorivo. Kako navode u Udruženju naftnih kompanija, s obzirom na to da je došlo do određenog pada cene nafte u prethodnom periodu, pojedine kompanije, kako se očekuje, neće u punom iznosu povećati cenu BMB 95 i D2, ali sigurno neće ni celokupno povećanje prebaciti na svoj teret.
U Naftnoj industriji Srbije ističu da će posledica podizanja akciza biti i ta što rafinerije NIS do kraja 2012. godine neće moći tehnološki ravnopravno da konkurišu već modernizovanim rafinerijama zemalja EU.
- Zato verujemo da će, pored ispunjavanja uslova sporazuma o pridruživanju, akcionari NIS: Republika Srbija i „Gasprom njeft“ obezbediti uslove za realizaciju programa evromodernizacije Rafinerije Pančevo i dovođenje 100 odsto njegove proizvodnje na nivo evro 5, kao i za privremeno očuvanje na tržištu jeftitinijih domaćih vrsta derivata, pored goriva evrokvaliteta - navode u NIS.
U kompaniji EKO Srbija kažu da je moguće da cene za domaće derivate odu nagore, dok u MOL-u pozdravljaju odluku Vlade, ističući da će to omogućiti vozačima da kupuju gorivo evrokvaliteta pod istim uslovima.
Bilo kako bilo, država će na ovaj način svakako uspeti da namakne preko potrebni novac za državnu blagajnu jer će njena zahvatanja u litri goriva porasti. Na taj način Srbija će biti lider ne samo po cenama u regionu, već i po visini nameta na derivate, mada je već i sada u vrhu.
Kada je benzin evropremijum u pitanju, a čija cena će ostati nepromenjena, država na ovom derivatu uzme skoro 52 odsto cene u maloprodaji. Ovo je više od većine zemalja u regionu jer procentualno više od svojih građana uzmu samo Mađarska i Grčka.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u aprilu 2011. godine u Srbiji iznosi 39.298 dinara, a u poređenju sa APRILOM prošle godine realno je manja za dva odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
U odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u martu mesecu tekuće godine nominalno je veća za 9,8 odsto, a realno za 8,6 odsto, a rast je rezultat pre svega dinamike isplata, navedeno je u saopštenju.
Zbog uskršnjih i prvomajskih praznika, krajem aprila isplaćene su i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom maja.
U manjoj meri na rast zarada uticali su: isplata regresa za godišnji odmor i kvartalnih bonusa, kao i zaostale isplate zarada za protekle mesece, objašnjeno je u saopštenju.
Prosečna bruto zarada isplaćena u aprilu Srbiji iznosi 54.532 dinara i nominalno je veća za 9,9 odsto a realno za 8,7 odsto u odnosu na mesec ranije, dok je u odnosu na april 2010 nominalno veća za 12,4 odsto, a realno je manja za dva procenta.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-april 2011. godine u Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u istom periodu prošle godine nominalno je veća za 10,7 odsto a realno je manja za 2,2 odsto.
Prosečna bruto zarada isplaćena u prva četiri meseca 2011. godine u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u tom periodu prošle godine nominalno je veća za 10,8 odsto, a realno manja za 2,1 odsto, stoji u saopštenju.
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta oko 20 para manje nego juče kada je srednji kurs bio 96,9802 dinara za evro. Narodna banka Srbije počela je 19. maja intervenciju na međubankarskom deviznom tržištu u okviru koje će tokom 20 dana otkupiti 40 miliona evra.
Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu prethodno od početka godine jednom intervenisala i kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.
U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, a najjajča 23. maja, kada je evro vredeo 96,7007 dinara.
Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 08.00 narednog radnog dana.
Dinar je danas oslabio prema evru za 1,98 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 99,9156 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta oko 198 para više nego juče kada je srednji kurs bio 97,9763 dinara za jedan evro.
Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 45 miliona evra.
U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, a najjajča 23. maja, kada je evro vredeo 96,7007 dinara.
Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.
Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.
Tema: 
