Srbija rekorder po broju obolelih od kancera pluća

Broj obolelih od kancera u Srbiji svake se godine povećava za tri do pet odsto, a svaki peti smrtni ishod posledica je malignog tumora. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da smo po broju obolelih od raka pluća evropski rekorderi i da je zbog toga glavni cilj njegovog ministarstva da pušenje učini društveno neprihvatljivim.

- Želimo da do 2015. godine broj pušača u Srbiji bude upola manji - rekao je Milosavljević, koji tvrdi da je situacija u onkologiji danas poboljšana i da je, u odnosu na pre nekoliko godina, skupa terapija dostupna znatno većem broju pacijenata. Po njegovim rečima, na pozitivnoj listi lekova 2001. godine bilo je 29, a od juna ove godine na toj listi nalazi se 67 citostatika prve generacije. Skupe lekove sa tzv. C liste, gde terapija košta 150.000 do 200.000 dinara mesečno, danas koristi 2.000 pacijenata, kaže ministar.

Predsednik Republičke stručne komisije za lekove i direktor Instituta za onkologiju dr Nenad Borojević rekao je da se kao država u borbi protiv malignih bolesti nalazimo na prekretnici i da se po količini novca koji se izdvaja za onkologiju polako približavamo državama iz okruženja koje su bogatije od nas. Godišnje 10.000 ljudi prođe tretman radioterapije, a 18.000 pacijenata prima onkološku terapiju.

B. K.

Izvor: Blic

pa kad deca od 12,13 godina puse,sta drugo da se ocekuje 

Rak za­o­sta­la bom­ba
B. RA­DI­VO­JE­VIĆ, 31. avgust 2006

BE­O­GRAD - U In­sti­tu­tu za he­ma­to­lo­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je u pr­vih šest me­se­ci ove go­di­ne le­če­no je čak 50 od­sto vi­še ma­lig­nih lim­fo­ma ne­go 2004! I le­u­ke­mi­je su u po­ra­stu, ali ni iz­bli­za ta­ko dra­stič­nom.
Da je fra­pant­no po­ve­ća­nje uče­sta­lo­sti ove pa­to­lo­gi­je po­sle­di­ca bom­bar­do­va­nja, ipak mo­že da se sum­nja, ali ne i da se tvr­di.
Čim su na na­šu ze­mlju pa­le pr­ve bom­be sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom 238, on­ko­lo­zi su upo­zo­ri­li da će­mo pr­ve po­sle­di­ce da ose­ti­mo za pet go­di­na, upra­vo kroz po­rast ma­lig­nih lim­fo­ma i le­u­ke­mi­je. Se­dam go­di­na po­sle bom­bar­do­va­nja, u Sr­bi­ji još ne­ma or­ga­ni­zo­va­ne zdrav­stve­ne kon­tro­le sta­nov­ni­štva na osno­vu ko­je bi po­u­zda­no mo­gla da se us­po­sta­vi ve­za iz­me­đu bom­bar­do­va­nja i po­ja­ve bo­le­sti.

IZ BO­SNE
- IAKO je u me­đu­vre­me­nu na­pra­vlje­na re­gi­o­na­li­za­ci­ja, pa pa­ci­jen­te sa ma­lig­nim lim­fo­mi­ma sa­da zbri­nja­va­ju i cen­tri u Ni­šu i No­vom Sa­du, i mi sa­da po­kri­va­mo ogra­ni­če­nu te­ri­to­ri­ju sa dva-tri mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, od ja­nu­a­ra do ju­na ima­li smo 50 od­sto ve­ću uče­sta­lost ove pa­to­lo­gi­je ne­go pret­pro­šle go­di­ne - ka­že pro­fe­sor dr Da­rin­ka Bo­ško­vić, di­rek­tor In­sti­tu­ta za he­ma­to­lo­gi­ju. - Ne mo­že­mo re­ći da je to po­sle­di­ca bom­bar­do­va­nja, jer ma­lig­ni lim­fo­mi, iz raz­lo­ga ko­je još ne mo­že­mo da ob­ja­sni­mo, be­le­že po­ve­ća­nja u či­ta­vom sve­tu. Či­nje­ni­ca je, ipak, da od ra­ta u Bo­sni ima­mo vi­še pa­ci­je­na­ta sa tog pod­ruč­ja, na­ro­či­to iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, sa mi­je­lo­mi­ma i pred­le­u­ke­mi­jom. Ali, pr­ve po­dat­ke o to­me ima­će­mo do kra­ja go­di­ne ka­da se za­vr­ši Na­ci­o­nal­ni re­gi­star za rak.
Pro­fe­sor Mi­o­drag Đor­đe­vić, on­ko­e­pi­de­mi­o­log, ka­že da se nje­go­va pro­jek­ci­ja da će­mo do 2020. go­di­ne ima­ti po­rast ma­lig­nih bo­le­sti za 30 od­sto, već sa­da ob­i­sti­ni­la, jer je mor­ta­li­tet od ra­ka po­ve­ćan za 20 od­sto.
- Tre­nut­no ne mo­že­mo da iz­me­ri­mo kri­vi­cu onih ko­ji su nas bom­bar­do­va­li, jer od bom­bar­do­va­nja osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom do pre­la­ska nor­mal­ne u kan­ce­ro­ge­nu će­li­ju tre­ba da pro­đe 10-15 go­di­na - ka­že prof. Đor­đe­vić, ko­ji u bol­ni­ci "Ostrog" vo­di bes­plat­no sa­ve­to­va­li­šte za spre­ča­va­nje i ra­no ot­kri­va­nje ra­ka. Pr­ve po­sle­di­ce su le­u­ke­mi­je i ma­lig­ni tu­mo­ri šti­ta­ste žle­zde, ali sa­da ima­mo i ogrom­no po­ve­ća­nje kar­ci­no­ma de­be­log cre­va, što mo­že da se po­ve­že sa uno­še­njem kan­ce­ro­ge­nih ma­te­ri­ja­la iz ži­vot­ne sre­di­ne kroz la­nac is­hra­ne.
Prof. Đor­đe­vić upo­zo­ra­va da kao po­sle­di­cu bom­bar­do­va­nja ne­će­mo ima­ti sa­mo po­rast kar­ci­no­ma raz­li­či­tih lo­ka­li­za­ci­ja, već se efek­ti ra­se­ja­nog osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma ose­ća­ju i kroz dru­ge bo­le­sti. Njih prof. Đor­đe­vić svr­sta­va u "bal­kan­ski sin­drom", a to su em­fi­zem plu­ća, sma­njen imu­ni­tet, po­re­me­ća­ji me­ta­bo­li­zma i va­re­nja, kao i raz­li­či­ta pret­kan­ce­ro­ge­na sta­nja po­čev od či­ra na že­lu­cu.
I ZA PO­TOM­KE
- ZA po­rast ma­lig­nih bo­le­sti de­lom je si­gur­no, ali ne i uop­šte­no, kri­vac bom­bar­do­va­nje - na­vo­di prof. dr Slo­bo­dan Či­ka­rić, pred­sed­nik Dru­štva Sr­bi­je za bor­bu pro­tiv ra­ka. - Na­sta­nak ra­ka je ku­mu­la­tiv­ni pro­ces. Raz­vi­je­ni svet je sam se­bi po­čeo da sta­vlja om­ču oko vra­ta za­ga­đi­va­njem ži­vot­ne sre­di­ne, a on­da su se ti agen­si­ji pre­ne­li i u ne­raz­vi­je­ne. Kod nas je to za­ga­đi­va­nje po­če­lo pre 10-15 go­di­na, pa za to­li­ko i pan­de­mi­ja ma­lig­nih bo­le­sti kod nas ka­sni za raz­vi­je­nim sve­tom. Kod njih je rak u po­ra­stu ka­kav mi sa­da be­le­ži­mo bio pre 20 go­di­na, a sa­da je "za­u­sta­vljen" ili ra­ste za 1,5 od­sto go­di­šnje.
Prof. Či­ka­rić ka­že da uz za­ga­đi­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne i bom­bar­do­va­nje si­gur­no do­pri­no­si po­ra­stu ma­lig­nih tu­mo­ra kod nas. Pro­šao je tek re­la­tiv­no kra­tak pe­ri­od od bom­bar­do­va­nja a in­duk­ci­ja ra­ka jo­ni­zu­ju­ćim zra­če­njem tra­je 10-15-20 go­di­na.
- To će si­gur­no uti­ca­ti da in­ci­den­ca obo­le­va­nja 2020. go­di­ne bu­de ve­ća, ali u ko­jem pro­cen­tu i u ko­jim ap­so­lut­nim iz­no­si­ma te­ško je re­ći - na­po­mi­nje prof. Či­ka­rić. - Če­sti­ce osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma 238, ko­jim je bom­bar­do­va­no Ko­so­vo i oko­li­na Vra­nja, i ko­je su raz­ne­te sto­ti­na­ma ki­lo­me­ta­ra una­o­ko­lo, ve­či­ta su opa­snost za nas i sve bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Jer vre­me po­lu­ra­spa­da osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma je če­ti­ri mi­li­jar­de go­di­na. De­kon­ta­mi­na­ci­je ni­je bi­lo, ali ni sa­da ni­je ka­sno. Da de­kon­ta­mi­ni­ra­mo te­ren oko Vra­nja, gde je pa­lo 15 to­na osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma i da na­pra­vi­mo gro­blje ra­di­o­ak­tiv­nog ot­pa­da, tre­ba­lo bi nam dve mi­li­jar­de evra.


DA­NAK I LEK
SAD pla­ća­mo da­nak sve­mu kroz šta smo pro­la­zi­li i sa­da pro­la­zi­mo, ali obo­le­ti od ma­lig­ne bo­le­sti ne zna­či i umre­ti - ka­že prof. dr Da­rin­ka Bo­ško­vić. - Akut­ne le­u­ke­mi­je iz­le­či­ve su kod od­ra­slih u 30 od­sto slu­ča­je­va, kod de­ce i mno­go vi­še. Od­re­đe­ni ne­hoč­kins lim­fom, ko­ji se tre­ti­ra vr­lo sku­pom te­ra­pi­jom, iz­le­čiv je u 80 od­sto slu­ča­je­va. Za­to dru­štvo mo­ra da iz­dvo­ji što vi­še nov­ca za on­ko­lo­ške le­ko­ve, da se svi obo­le­li od kar­ci­no­ma le­če naj­sa­vre­me­ni­jom te­ra­pi­jom. Ona je sku­pa, ali de­lo­tvor­na.


Izvor: Novosti