Borba protiv šverca droge
Kosovo najveće skladište heroina

BEOGRAD - Najveće skladište heroina nalazi se na Kosovu i Metohiji, a među većim je i Sandžak - izjavio je šef odseka za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Dušan Bogosavljević.


- Uprave u Evropi zadužene za borbu protiv droge znaju da je Kosovo najveće skladište, kao što to zna i Unmik policija. U pokrajini nije osnovni problem samo droga, već i pranje novca, trgovina oružjem i ljudima - kazao je Bogosavljević.

On je objasnio da postoje tri različita puta droge kojima se švercuju kokain, heroin i marihuana.

- Kokain u Evropu stiže brodovima iz Južne Amerike do dve destinacije: ostrva Kapvereden (Portugalija) i u Španiju. Odatle se prebacuje do zemalja zapadne Evrope - objasnio je Bogosavljević.

Prema Bogosavljevićevim rečima, kokain iz Španije se prebacuje u Srbiju i na našem tržištu se zadržava oko 20 odsto, dok ostalih 80 odsto ide prema Italiji, Nemačkoj...

- Prva ruta distribucije heroina je od Avganistana preko Turske, a druga od Avganistana preko zemalja nekadašnjeg SSSR-a prema zapadnoj Evropi. Ako ide preko Turske, onda smo mi transverzala na toj poznatoj balkanskoj ruti. Jedna od ruta ide preko Kosova i Metohije, Sandžaka, centralne Srbije. Marihuana je treća vrsta droge koja se distribuira iz Albanije, preko Skadarskog jezera i Crne Gore na naše područje i to opet preko Novog Pazara - rekao je Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, puteve narko-mafije je teško preseći jer je ona u sprezi sa svim nivoima društva, s ljudima na jakim pozicijama.

- Mi smo poslednjih godina teško uspevali da dođemo do samog vrha jer su to verzirani ljudi koji imaju piramidalni sistem organizacije. Bili smo u situaciji da poslednjih godina odsečemo par transportera jer u okviru narko-mafije postoje bosovi zaduženi za proizvodnju, za transport i za distribuciju - naveo je Bogosavljević.

Prema statističkim podacima, u Srbiji je od 2000. do 2005. godine zaplenjeno 1.912 kilograma heroina, 32,3 kilograma kokaina, 11.000 kilograma marihuane, 28 kilograma hašiša i više od dva miliona tableta ekstazija.

(Tanjug)

Izvor: Blic

Kosovo postalo najveće "skladište" heroina u Evropi

Droga putuje brodovima i kamionima

U pokrajini nisu problem samo narkotici, već i pranje novca, trgovina oružjem i belim robljem, sve ono što su prioriteti borbe protiv organizovanog kriminala, tvrdi Dušan Bogosavljević, šef odseka za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala

BEOGRAD - Šef odseka za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Dušan Bogosavljević rekao je u intervjuu Tanjugu da se u Evropi najveće "skladište" heroina nalazi na Kosovu i Metohiji, a među većim je i u Sandžaku.

- Kosovo i Metohija nisu pod kontrolom naših vlasti. Naša vlada ima Komitet za saradnju s institucijama u pokrajini i u okviru tog Komiteta je i Potkomitet za borbu protiv droge i terorizma i saradnja sa UNMIK-om se svodi samo na razmenu informacija - kazao je Bogosavljević.

On je dodao da i uprave u Evropi zadužene za borbu protiv droge znaju da je Kosovo najveće skladište, kao što to zna i UNMIK policija, ali da je tamo vrlo teško kontrolisati promet opijata. Bogosavljević je kazao da je opšte poznata činjenica da u pokrajini nije osnovni problem samo droga, već i pranje novca, trgovina oružjem i belim robljem, sve ono što su prioriteti borbe protiv organizovanog kriminala.

On je objasnio da postoje tri različita puta droge - put kokaina, heroina i marihuane. Kokain se proizvodi u Južnoj Americi, a heroin u zemljama Bliskog istoka i to u Avganistanu i Turskoj.

- Kokain u Evropu stiže brodovima iz Južne Amerike (Perua, Venecuele i Kolumbije) do dve destinacije - ostrva Kapevereden (Portugalija) i u Španiju. Odatle se prebacuje do zemalja zapadne Evrope avionima, brodovima i kamionima - objasnio je Bogosavljević.

On je kazao da su najveći problem u zapadnoj Evropi državljani Nigerije, koji kokain prenose u utrobi, i gutanjem uspevaju da prokrijumčare od 200 grama do čak dva kilograma. Prema Bogosavljevićevim rečima kokain iz Španije se prebacuje u Srbiju, i na našem tržištu se zadržava oko 20 odsto ovog skupog narkotika, dok ostalih 80 odsto ide prema Italiji, Nemačkoj i dalje.

Put heroina, kako navodi, zavisi odakle kreće ova droga i prema tome postoji više pravaca, u zavisnosti od toga da li se proizvodi u Avganistanu ili u Turskoj.

- Prva ruta distribucije heroina je od Avganistana, preko Turske, a druga od Avganistana, preko zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, prema zapadnoj Evropi. Ako ide preko Turske onda smo mi transverzala na toj poznatoj Balkanskoj ruti i to - Turska, Bugarska Makedonija, južna Srbija i dalje prema Evropi - objasnio je Bogosavljević, dodavši da jedna od ruta šverca heroina ide preko Kosova i Metohije, Sandžaka, centralne Srbije i dalje prema zapadnoj Evropi.

Marihuana stiže iz Albanije
- Marihuana je treća vrsta droge, koja se distribuira iz Albanije, preko Skadarskog jezera i Crne Gore na naše područje i to opet preko Novog Pazara - rekao je on.
Bogosavljević je naveo da je prošle godine zaplenjena čitava laboratorija za proizvodnju marihuane međunarodne grupe u kojoj su bili jedan Holanđanin, jedan Rus, jedan Slovenac i dva Srbina.

- Oni su zakupili jedan stari rudnik u okolini Loznice, gde su napravili pravu plantažu marihuane - kazao je Bogosavljević i dodao da je osnovni problem trgovine drogom prebacivanje "prljavog novca" u regularne tokove, tako što veliki dileri kupuju legalne firme.

On je naglasio da je evropski problem kako zakonski ne dozvoliti velikim kriminalcima, kakvi su dileri droge da taj "prljav novac prebace u čist".
      

STATISTIKA

Prema statističkim podacima, u Srbiji, od 2000. do 2005. godine, u 22.893 zaplene konfiskovano je milion 912 hiljada i 418 grama heroina, 32.321 gram kokaina, 11 miliona 36 hiljada 431 gram marihuane, 28 hiljada 741 gram hašiša i više od dva miliona tableta ekstazija, dok je najveća zaplena ove godine bila u februaru -111 kilograma heroina.
      
   
   

Prema Bogosavljevićevim rečima ovaj problem je u Srbiji posebno naglašen jer nema zakonsku regulativu.
- Dok se na Zapadu onima za koje se zna da su novac stekli ovim putem konfiskuje imovina, kod nas ne postoji zakonska regulativa koja bi to omogućila - rekao je Bogosavljević.

On je rekao da je za suzbijanje narko-mafije potrebna saradnja tri ministarstva - policije, finansija i pravde, da bi se omogućilo kvalitetno i nesmetano suzbijanje trgovine narkoticima.
- Kod nas postoji u poslednje vreme izuzetna saradnja carine i Uprave za suzbijanje trgovine drogom. I to se pokazalo kao dobro, jer carina u poslednje vreme ima dosta dobre rezultate u zapleni narkotika - kaže Bogosavljević. Prema njegovim rečima puteve narko-mafije je teško preseći jer je ona u sprezi sa svim nivoima društva, s ljudima na jakim pozicijama, posebno u svetu, gde osnovni problem predstavlja korupcija.

- Poslednjih godina smo malo uspevali da dolazimo do samog vrha jer su to verzirani ljudi, koji imaju piramidalni sistem organizacije. Bili smo u situaciji da u poslednjih par godina odsečemo par transportera jer u okviru narko-mafije postoje bosovi zaduženi za proizvodnju, za transport i za distribuciju - naveo je Bogosavljević. On je kazao da su ciljna grupa uprava koje se bave suzbijanjem narko-mafije bosovi za transport, ali i naglasio da oni imaju veliki broj kamiona i da ih je na carinama nemoguće sve iskontrolisati.

Drogiraju se od 12 godina
- Najčešći vidovi transporta su u velikim kamionima, autobusima i putničkim kolima, u različitim vrstama roba od tekstila, građevinskog materijala do prehrambenih proizvoda - naveo je Bogosavljević.
On navodi da je jedan od najvećih problema krijumčarenje tableta "ekstazija", koje su najteže za otkrivanje, jer su u komadima. Bogosavljević je kazao da naša Uprava ima dobru saradnju u suzbijanju narko-mafije sa svim zemljama u okruženju, kao i zemljama zapadne Evrope, ali da je najveći problem u nedostatku tehnike, novca i ljudstva.

Prema Bogosavljevićevim rečima, problem je i što što je granica korisnika narkotika spuštena na 12 godina starosti, a ta populacija najčešće uzima "ekstazi" koji je i najjeftinija droga, ali i najteža za otkrivanje. On je naveo da je teško precizirati koliko narkotika prolazi kroz naše prostore i da se tu govori samo o "sivim brojkama", tako da procentualno ne može da se kaže koliko je uspešna zaplena narkotika na balkanskoj ruti.
Tanjug


Izvor: Glas Javnosti

 Srbija je u središtu takozvane balkanske rute
Albanci drže puteve heroina kroz Srbiju

BEOGRAD - Ne postoji vrsta ni količina droge koju od Albanaca sa Kosova i Metohije nije moguće naručiti, a svaka isporuka se ugovara pod uslovom da jedan čovek iz tabora naručioca odsedi u taboru isporučioca dok se transfer ne obavi, kaže izvor „Blica“ iz MUP-a Srbije.

- Za krijumčarenje se obično angažuje profesionalni vozač, koji i ne zna u kakav se rizik upušta. Njemu se kaže da treba da preveze neku robu, plaćen je po turi i tu je za njega kraj priče. Međutim, glavni posao pored njega, u pratnji uvek nadgleda čovek koji je uključen u celu narko-mrežu. Čovek koji zna ko kome i gde šalje drogu i koji preuzima novac - kaže naš izvor.

Takav scenario primenjen je i prošlog ponedeljka kada su se dvojica Albanaca, vozač i njegov saputnik sa 45 kilograma heroina, koji je bio skriven u rezervnom točku šlepera, zaputili iz Preševa ka Italiji. Bez problema su prešli granice Srbije, Hrvatske i ušli u Sloveniju, ali su pali na prelazu Vrtojba, između Slovenije i Italije. Tek tada se carinicima učinilo sumnjivo što je šleper prazan pa je urađen detaljan pregled vozila.

Rezultat te kontrole je najveća zaplena heroina ove godine u Sloveniji. Unajmljenom vozaču i njegovom saputniku, koji je glavni trag policiji u potrazi za naručiocima heroina, određen je pritvor.

- Albanska mafija i narko-dileri, prema podacima američkog FBI-ja, preuzeli su prvenstvo na svetskom tržištu droge, ostavljajući iza sebe kolumbijske kartele, italijansku mafiju i komoru, japanske jakuze i kineske trijade. Centri narko-dilera su Priština, Peć i Prizren, a marihuana, heroin, hašiš, kokain i druge droge na Kosovo stižu iz Avganistana, Irana i Pakistana, preko Albanije i Makedonije. Sa Kosova se u Evropu i Ameriku plasira 40 odsto heroina, a na zapadnoevropsko tržište svakog meseca po pet tona - kaže izvor „Blica“.

Albanskoj narko-mafiji, poslednjih meseci na ruku je išlo i značajno povećanje proizvodnje heroina u Avganistanu. Odatle se grana nekoliko puteva droge ka zapadnoj Evropi.

Srbija se nalazi u središtu takozvane balkanske rute, preko koje se iz Bugarske droga krijumčari dalje ka Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji i Austriji.

Ovakav položaj Srbije omogućio je i aktivnu ulogu i našim dilerima, koji drogu nabavljaju preko Bugara i Turaka, ali i od Albanaca sa Kosova. Droga stiže preko Velikog Trnovca, Preševa i Bujanovca, a glavni srpski narko-centar je Novi Pazar.

- Deo droge ostaje ovde, a veća količina prebacuje se u zapadnu Evropu i to kod proverenih veza, naših državljana koji tamo borave ili stranaca koji su sigurni u biznisu. Srbi su tako veći deo narko-kolača preuzeli u Sloveniji a kontrolišu i tržište heroina u Danskoj. U Sloveniji konce vuče naš čovek, poznat po najuticajnijim narko-vezama koje protežu čak do vrha kolumbijskog kartela, dok veze u Danskoj potiču iz vremena zemunskog klana. Srpska policija ove godine zaplenila je 233 kilograma heroina i presekla devet krijumčarskih kanala - navodi naši izvor.

Tamara Marković-Subota

Izvor: Blic